Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:


Iz neobjavljenih rukopisa jednog amatera

 

JUNAK NAŠEG DOBA – ljubavnik i ljubavnica

Drugo, dopunjeno izdanje: Ko je sve bio ljubavnik a ko ljubavnica poznatih ličnosti istorije. Istorijski primeri ko koga i ko sa kim

 

Velibor Mihić

 

Junak ili Junac?

 

Junak našeg doba - ljubavnik i ljubavnica Fragonard i slika Srećni ljubavniciA tako je bilo i s Njim. A A A A A A… A četvrte godine svog vezirovanja… Knap profil. Cccccc! A sve zbog krize, Trsta i riže! E, pa, što ste blejali, to ćete i musti, gospodo-drugovi! Od v-imena do Hi-Mena! Pomalo i identiteta! I s Njim, “junakom” naše “pričke”. “Junak” kao Junac. Buduće ime junaka nekog mog ormana… pardon!… romana od… od f… fu… Imenica umesto zamenice On. Iz ugla trećeg lica. A pričke su malo pomerene priče (iskorak u stilu). Kao u krivom ogledalu, onom što… što za vreme sunčanih prašnjavih letnjih dana na kraju varoši, Bogu iza le… Jednog ponedeljka, na kraju… Pomerene u s(t)ranu ili us(t)ranu, zavisno iz kog gramatičkog ugla kibicujete. Može, on, poslužiti i kao prototip takvih (ili sličnih) muškaraca. Ili kao kobac… pardon!… konac koji delo krasi! Ili kao “crvena nit” koja se provlači! Čak i kao srednja žalost, u proseku: matematika je svemoćna, uvukla se u svaku poru našeg… a ima i romanopisaca matematičara kao što ima matematičara koji jedva sriču od prvog do prvog! Širok je izbor… Na kraju pričke, sve se razrešava (jednom) lepom opštom demokratičnom evropskom idejom, ali ne trčite pred rudu! Treba vući književna kola a ne istrčavati (se)…

 

Odgovoriću, odmah…

 

Suština je u sledećem: dođe vreme kad se muškarac zaželi hleba preko pogače!

 

Stvar je u tom što više nije ni za hleb, kamoli za pogaču, ali, zaklanjajući se iza krize, uvrti sebi (u glavu!) da je zreo za pogaču i, tu, pomoći, nema. S mladim kajmakom! Kifle ne prezire, ali pogača!

 

A pogača je…

 

Ma, što bi rekli stilisti: za neverovati!

 

Kako se s(t ili r)iče iskustvo

 

Njegova prva ljubavnica (ne po važnosti već po redosledu ulova!) bila je skroz-naskroz sponzoruša. Zbog uštede u prostoru, zvaćemo je Prva. Kupio joj je “tašniče” (njen izraz) i mesec dana mu je kuvala jela koja voli: đuveč s teletinu, faširane šnicle u sos od ren, gust pasulj s kobasicu i češkala ga ispod resice! Kad je izvede na splav, što joj poruči, to konzumira, ne bira, posle “tašničeta”, biće još poklona!…

 

Druga ljubavnica, bila je sušta suprotnost (Prvoj). Sva nežna-nežna, čak se i zvala slično, Snježana, ali, zbog uštede u prostoru, zva… Umela je da čita misli! Razumevala se i u horoskop! Druga je bila rođena za ljubavnicu zbog svojih suptilnih kvaliteta, on je, to, umeo da proceni, nije propustio priliku da je ulovi i, eto, sad je u njegovom haremu kao izglancan dragulj u riznici nekog cara, sultana, kralja, načelnika odeljenja, lidera s(t)ranke, potparola estraduše! Bezbroj puta bi, izgovorivši one čuvene trosložne pećinske reči, ulazio u riznicu i divio se svetlu njene puti, mirisu njene peruti, glatkoći politure njenog srca, lakoći postojanosti njene duše! Kad ga stegne išijas, on je, jednostavno, privije i bol umine! Druga je prva najavila da mu je potrebna zakonita žena. Ona (zakonita) je hleb, panja… Međutim…

 

Kako došla, tako o`šla!

Džumbusarka

 

Treća-sreća, pravila je džumbus i u njegovoj rajskoj duši i u njegovom apolonskom telu. Kad god bi posetio svoju treću ljubavnicu, bolovao bi, posle odlaska, nekoliko dana jer bi ga, junaka-Junca, sasvim izbacila iz ravnoteže, nije bio ni za Prvu ni za Drugu, tolika je snaga bila u njoj, ali nije joj mogao odoleti: kad bi ona, po s(t)ranačkom rasporedu obaveza i prava, došla na red, hrlio joj je svom (svojom) sredovečnom snagom (bez starca nema udarca!) da je, sve, prštalo, pušilo se, prolamalo, dimilo se (gde je dima, tu je i vatre!), ječalo, unapred znajući da će ga isisati, izmožditi, ugnjaviti, spihtijati, poraziti, oboriti i sl. Ali, nije mario, uopšte ne. Svesno se bacao u vatru tela, u bezdan duše, u središte savesti, u album navika koje su mu menjale karakter čineći drugu prirodu.

 

Ono što je on, u podsvesti, samo, osećao, one su, kao tri gracije, svaka za sebe i sve tri u horu, rekle:

 

– Dragi, zreo si za ženidbu!…

 

Počele su da mu traže priliku…

 

Prva je predložila svoju tetku: očuvana, nije previše propuštana kroz šake, još može da rađa, nema hobi koji nervira muževe (goblen, noćne TV serije, rekla-kazala s estrade, domaći ajvar) i, što je najvažnije, nije udavana! Zbog uštede u prostoru, zvali su je, kratko, Tetka…

 

Druga je izlaz pronašla u malim oglasima. Njen oglas je glasio: “Sredovečan uspešan biznismen, zna jezike, iz ugledne patrijarhalne porodice, dobre veze u podzemlju, ima tri ljubavnice, upoznao bi odgovarajuću žensku osobu, braka, radi, koja bi harmonizovala modernu zajednicu. Šifra: JAVI(TE) SE!”

 

Trećoj je ponestalo ideja ali se ponudila da oglas odnese u uredništvo. Nema problema, poznaje portira…

 

Slučaj je hteo da se, između mnogih ponuda, izbor svede na onu koja se potpisala s tajanstvenim T. Ispostavilo se da iz tog T. stoji, nijedna druga nego tetka Druge koju su zvali Tetka. Neverovatno, koliko je svet mali!

 

Tako je Tetka zaokružila “dlan s pet prstiju”: palac je bila Prva; kažiprst je bio naš junac (od “junak” pričke, romana, drame); ona, Tetka, sad Udata J. Žena, zauzela je centralno mesto velikog prsta; na četvrtom mestu, bila je Druga; a na petom, tamo gde je mali prst, ustoličila se Treća ljubavnica. Jen-dva-tri-čet’ri-pet… Ima i druga šaka…

 

Tako se, Junac, “otetkio”: već izdaljine se moglo videti da je to neko ko ima Tetku!…

 

I život se nastavio kao po lo… lo… zejtinu…

 

Tetka ih je sve upisala na Kurs grlenog “r”, onog “r” koje tako šarmantno kotrlja naša poznata književnica, zvana, Trg Majorka!… I čije “sisate” slike na malim ekranima prosto sisaju krv pravim muškarcima željnih lektire!…

 

I svi su živeli srećno i zadovoljno, jeli i vino pili, meni je, od njih, još, mokar jezik, a vama suv, ali, ko vam je kriv kad nemate inicijativu i ne poštujete demokratičnost izbora i pravo na mogućnost da progurate svoje moderne ideje!

 

Tetka-Supruga je iznela ideju da se organizuje Parada ljubavnica, već ima tri članice!

 

Formulari su u štampi!

 

A ima ih, što otvorenih, uhapšenih, nakarminisanih, skrivenih, na izletu, rijalitovanih, dignutih u “zvezde”, silikonisanih, zamenica predsednica, pomoćnica upravnica, tušta i tma i sve će, dobro vam stojim, potrčati na Terazije da iskažu svoja preljubnička prava!

 

Ako vas interesuje, i Tolstoj je imao ljubavnicu(e), i Miteran, i Oland, i knez, i drugi knez… i… I… ne, samo, jednu!… a znate na kog (!) mislim, ali, zbog uštede u prostoru, ne mogu da navedem njegovo dično ime koje se navrat-nanos p(r)ovlači po feljtonima!…

 

Živele Ljubavnice! Triput Lju za Ljubavnice!*)

 

__________

*)I Zevs je imao ljubavnice, a neće Mika, Pera, Laza!…

 

I kralj Solomon (oko 973 – 933. pre n. e.), tokom svoje četrdesetogodišnje vladavine, treći kralj Izraela, sin kralja Davida, prevrnuo je (kakav grub izraz za toliko nežnosti!) preko svog kreveta (preko!), čak, 700 žena. Ženio se, koliko lažu istoričari, najmanje 60 puta, a supruge je varao s blizu 200 žena. Mnoge žene su bile druge nacionalnosti, a neki brakovi sklopljeni su iz političkih razloga…

 

I Kleopatra (69 – 30. pre n. e.), važila je za jednu od najprivlačnijih žena svih vremena, znala je da zavede i u krevet (opet krevet!; kakva nemaštovitost ako nije u pitanju stilska omaška!) odvede svakog muškarca kog je poželela (ovo je dobro: kog je poželela!). Nevinost je izgubila s 12 godina, a seks je koristila kao izvor moći, osećaj vlasti i zadovoljstva. U omanjem hramu, desetine mladića je hranila (tovila?!) raznim afrodizijacima kako bi joj uvek stajali na raspolaganju u cilju raspoloženja. S mlađanim momcima, redovno je “trenirala” erotske recepte koje je dobijala od prostitutki iz Aleksandrije. Navodno je bila u stanju da tokom jedne noći vodi ljubav sa 100 muškaraca (hm, možda s 99 pa je brojka zaokružena?!… po galantnom običaju iz kasnijih vremena)…

 

I to se zove Istorija

 

I Carica Teodora (508 – 548), i ona… Zbog mlade glumice iz Konstantinopolja, promenjen je stari rimski Zakon koji je senatorima zabranjivao brak s glumicama (u naše vreme, menjan je Zakon da bi se za generalnog direktora postavio srednješkolac!… pazi: ne srednjoškolac!). Teodora, zlatna, žena izuzetne lepote, intelekta i volje, a, kažu, i veoma strogih shvatanja, propagirala je, posle udaje za Justinijana, velike moralne reforme (iz prakse u teoriju!). Istovremeno je, za sebe, zadržala status „Zaštitnica nevernih žena”. Kako ne bi kršila Zakon koji je strogo zabranjivao potpunu golotinju (kako danas nazivamo, to?), Teodora bi se ogrnula – uzanom trakom (na šta vas ovo, na plaži, danas podseća?; na koji slog počinje ta reč?). (Kad smo kod Zakona i strogosti: Duletova Jeca, tj., carica Jelena, supruga cara Dušana Silnog, posetila je Svetu goru ne stajući nogom na zemlju, bila je u nosiljci!). Na piknicima po okolini Carigrada, Teodora je otvarala svoja „vrata raja” desetorici plemića za jedno veče. Sutradan bi “oprobala” tridesetak njihovih slugu… I to se zove Istorija!

 

I Kraljica Zingua (17. vek), vladarka s teritorije današnje Angole, bila je jedna od najsurovijih nimfomanki (jedna žena na sat!). Kraljica Zingua je imala muški harem (neko baštu, neko jastuče za igle!). Iz njega bi izabrala dvojicu koji su se međusobno borili do smrti. Pobednik bi noć proveo u ljubavnom zagrljaju sa Zinguom, a već ujutro bi bio ubijen…

 

I Ðovani Ðakomo Kazanova (1725 – 1798), takođe… O Kazanovi i njegovim ljubavnim “pohodima”, uglavnom se, manje-više (bolje: više-manje!), sve zna, ali, ipak…

 

Prema njegovim memoarima, “spavao” je s hiljadama žena, a od brojnih imena identifikovano je, sveg, 116 (malo li je?!). Kazanova je tvrdio da je bio u stalnoj potrazi za čulnim uživanjima. “Specijalnost” mu je bila da osvaja supruge i kćeri prijatelja… Felini je, ovo, preskočio, ne zameram mu… Od nečeg mora da se živi…

 

Zbog tena… i zelenih nevena

 

I Carica Katarina Velika (1729 – 1796), takođe… “Apetit” čuvene ruske carice, bio je nezasit. Propovedala je neophodnost svakodnevnog seksualnog života – šest puta dnevno (zbog tena?!). Imala je dvadeset jednog zvaničnog ljubavnika, a ukupno, oko, 80. Patila je od nesanice (što je za čuđenje!; takav talenat za “spavanje”!), za koju je (nesanica) tvrdila da se najbolje leči seksom. Bila je i voajerka…

 

I Markiz De Sad (1740 – 1814), tačnije grof Alfons Fransoa de Sad (koji je, samo, voleo da ga zovu markizom) proživeo je (svojih, ne tuđih!) sedamdesetak godina idući iz jednog skandala u drugi, iz petog u deveti… a svaki je bio obeležen ponekom neobičnošću “zanata”. Bio je, zabeleženo je, vrlo niskog rasta (treba: nizak) i veoma lep (i Bajron je bio nadasve lep, ali hrom!). Pročuo se, De Sad, po aferi „Roza Keler”, kad je mučio jednu parisku prostitutku, a odmah, zatim je u odsustvu osuđen na smrt zbog učešća u, tzv., Marsejskom skandalu – orgiji u kojoj je bilo mučenja, homoseksualnih odnosa, pa, čak, i trovanja učesnika.

 

E, sad… De Sad je sve preživeo zahvaljujući pomilovanju francuskog kralja, a stigao je, još, i da napiše niz romana i drama među kojima i “120 dana Sodome i Gomore” (može da se pronađe u svim našim bolje snabdevenim bibliotekama) u kom je opisao 600 varijacija ispoljavanja seksualnog instinkta. De Sad se, na kraju, našao u ludnici (aha!) gde je proveo poslednjih 11 godina života…

 

I Gospođica Diboa (18. vek)… „Njena ljubav prema zlatu, jednaka je samo njenoj telesnoj požudi”, zabeležio je ondašnji pedant-hroničar. Ova, u to vreme, poznata francuska glumica, uspela je i da sastavi katalog svojih ljubavnika tokom 20 (i slovima: dvadeset!) godina aktivnosti. Izbrojala je… “predržite” se za stolicu!… 16.527, ili trojica dnevno (doručak-ručak-večera!). Da li je i užinala, ne zna se, može, samo, da se… (na)gađa…

 

Iz estetskih razloga, odbila je prestolonaslednika!

 

I Lola Montez (1818 – 1861)… Šta god je poželela – imala je. Još kao mlada, otkrila je da na svom telu može da zarađuje. Ne može se, međutim, reći da nije bila izbirljiva. Odbila je, na primer, da spava s prestolonaslednikom Poljske jer je imao veštačke zube (mene bi, glat, odbila!). Pošto je promenila tri muža i bezbroj ljubavnika (među njima Franca Lista i Aleksandra Dimu Oca), postala je metresa bavarskog kralja Ludviga I koji ju je proglasio baronesom i kontesom (nego!). Kralja je “motala” oko malog prsta, što ga je i koštalo krune! „Specijalitet“… pardon: specijalnost joj je bio, ostalo je zabeleženo, savršena kontrola “izvesnih mišića” (duga vežba!), tako da je mogla svakom muškarcu da pruži i po deset orgazama dnevno. Posle Ludvigove abdikacije, pobegla je (pobegla ili prebegla… zamrljano je, nečitko je!) u Englesku, a onda u Ameriku gde se pod stare dane posvetila brizi o ženama koje su „skrenule s pravog puta”

 

Dosta, više!… Zar ima još?!…

 

I Sara Bernar (1844 – 1923)… i ona “zar i ti, ćero Saro?!”… Božanstvena – ne Garbo već… Sara – kako ju je nazvao Oskar Vajld, u svoju postelju, primila je više od 1.000 ljubavnika, uglavnom iz {sveta} umetnosti. Imala je običaj da “spava” u mrtvačkom sanduku od ružinog drveta koji je bio ispunjen pismima obožavalaca… O, kakvi snovi!…

 

Napoleon kao amajlija

 

I Gabrijele d’Anuncio (1863 – 1938), i on… Italijanskog pesnika, slavnog-slavnog, romanopisca, dramaturga i političara koji je vladao književnim životom svoje zemlje pune četiri decenije, mrzelo je – kako se sam hvalio, bar, hiljadu prevarenih muževa (zamislite, ako možete, tolike plotove bez kojih nema spasa!). Tvrdio je da je „dobar vojnik uvek spreman za boj”, stalno je (sa sobom!) nosio prezervative u kutijici za duvan koja je pripadala Napoleonu! Spavao je na jastuku ispunjenom uvojcima kose svojih ljubavnica, a vino je pio iz pehara… ne, to ne!… Ne dirajte mi vino!…

 

I Grigorij Jefimovič Raspućin (1869 – 1916), od iste fele… Još kao seoski mladić, stekao je renome velikog bludnika i sav život, proveo je nastojeći da opravda “poverenje” svojih meštana. Čuven mističar, pretvarao je religiozno uzbuđenje svojih sledbenica u seksualno i zaveo na stotine – kako seljanki, tako i plemkinja (setite se onog Debelog, tj., Tolstoja!). Pričalo se da je (Raspućin) “spavao” (možda “dremao”!) čak, i s caricom Aleksandrom, ali… ali, to… ne, to ne!… Ne dozvoljavam, bre!!!…

 

I Mata Hari (1876 – 1916), poznata, čuvena, znana… špijunka, takođe je… Rođena je kao Holanđanka (pod imenom) Margareta Zele. Seks s muškarcima, koristila je kako bi došla do novca, ali i da sazna određene vojne tajne (zbog čeg je završila pred streljačkim vodom, zbog špijunaže). Njena redovna “klijentela”, bili su francuski ministri, holandski premijer, nemački prestolonaslednik i mnogi drugi. Iako je zbog brutalnosti prvog supruga, verovatno, mrzela muškarce, uživala je u seksu. Često je znala da se posle napornog špijunskog rada „odmara” u javnoj kući…

 

Mesto za inspiraciju

 

I Me Vest (1892 – 1981), i ona… Glumica zanosnih oblina, i to bez silikona u ono vreme. Na pitanje kako piše svoje memoare, legendarna holivudska zvezda je odgovorila:

 

„U krevetu nastaju moja najbolja dela”.

 

Ne zna se (tačan!) broj njenih ljubavnika, ali se pretpostavlja da spada među najveće “aktivistkinje” na tom polju (livadi, proplanku, leji, šumarku?) . U (svojim, ne tuđim!) memoarima je opisala „spoj” s izvesnim Tedom koji je bez prekida trajao 15 sati… (Ako ćemo da se lažemo!)…

 

Domaći primer

 

I kao dodatak, “šlag na tortu”… Svedočenje devojke koju je oženjen muškarac zvao da… bio je vrlo otvoren; ona navodi, od reči do reči:

 

“Jedan oženjen lik mi je rekao: posle pet godina, čoveku se smuče jedne-iste pločice u kupatilu, a neće žena! Šta ti fali da budeš sa mnom, ponekad ću te izvesti na viršle, kupiti maramu.”

 

Šta kažete: pločice!… Čak ni ploče!…

 

Tri istinita „slučaja“, za kraj ovom tužnom zbiru; prilog, „plus“, patologiji preljubništva što bi rekao naš poznat… hm!… dok tezgari za pripadajući (mu) honorar…

 

Sava, Žanka i Dedović. Prva dva su imena a treće je „muško“ prezime.

 

Prvo Sava (žensko ime, ne reka koja nestaje u Dunavu)…

 

U braku, kako se, samo, poželeti, može, živi gospođa Sava. Uvek je svog muža isticala za primer. I pažljiv, i vredan, hoće i da „usisa“, i tepihe, istrese, bogami, đubre prosipa „bez da ga opomene“, nikud ne ide, niko mu ne dolazi, ne pozajmljuje pare i ne daje na zajam, kupa se, šiša, poštuje njenu porodicu naročito ujka-Branu kad priča masne viceve, itd., i sl., {zašto se prvo piše sastavljeno a drugo rastavljeno, e, to niko „živ“ ne zna da objasni!}… ali, vidi(te) šta se dešava „na kraju balade“!…

 

Došao, on, iz kancelarije, s buketom-puketom, s osmehom… ma nije godišnjica, znala bi Sava!… ljubazan, odmah u papuče, pa na pranje ruku, pa za sto da se supa ne hladi!…

 

Pa šta, ima i takvih!…

 

Pojeo tri sarme, ona mu nudi i četvrtu, uzeo i četvrtu, uvek je tako radio, ali, gle!… neće ren!…

 

– Ne… neću ren – bile su njegove reči…

 

Da je Sava bila prisebna, već „to,  s renom“, moglo je da pobudi sumnju…

 

Hoće li kafu?

 

Neće ni kafu!

 

A šta ho… ?

 

– Znaš, Savo – reče, on, tiho da tiše nije mogao – nemoj da se ljutiš, ali, ja sam našao drugu!… U petom mesecu je!… Moje je dete!… Nisam mogao ranije da ti kažem…

 

E, ljubavnici su dobri glumci…

 

Drugi „slučaj“ je Žankina priča… Poslednji je na kraju…

 

On je inženjer, ugledan, uvek „kao iz kutije“, na položaju, velik kozer, pevač u horu, hobi mu je filatelija, omiljena boja crvena, ne pije, ne puši, ne kocka se, ne juri žene… ma, čovek-i-po!… E, ali!…

 

– A otkud, to, da vi „ističete“ to „ne juri žene“?!… Znate kraj?!…

 

Sad, kad mi priča svoju životnu havariju, gospođa Žanka (pravo  ime Živka-Živkica) se priseća nekih čudnih doživljaja. Recimo, jedan… Dešavalo se, kaže, da je on, iz čista mira, pakovao kofer i odlazio! – kud?! – u svoju kancelariju! – zašto?! – da piše zbirku pripovedaka! – kakvu zbirku?! – s motivima iz svog rodnog kraja… Naravno, uvek nosi i album s markama, od njih se ne odvaja…

 

Sumnjivo… Kako vam to nije bilo sumnjivo, pitam gospođu Žanku.

 

Proverila sam ga – kaže – tri puta: stvarno, on, sedi u svojoj kancelariji, u onoj istoj u kojoj radi i šefuje pre podne, i kuca na mašini… Album s markama na stolu…

 

Jednom, u kuću, došao mu neki filatelist, u belom odelu, u posetu. Bučno pozdravljanje, pa, kad su ušli u sobu, zavlada tajac!..

 

A gospođa Žanka kroz ključaonicu – imala je šta da vidi!… Crno-na-belo!…

 

Treći i poslednji ljubavnik, odnosi se na g. Dedovića. Iz razumljivih razloga, promenio sam mu prezime. Samo je g. autentično!

 

Ljubavnicu je, bez imalo zazora, dovodio preko terase. Pruži joj ruku i ubaci je, gore. „Turi lonče!“, zapovedi ženi.

 

Pa u sobu s daktilografkinjom! Da sačekaju kafu…

 

Da, da… sve su to junaci ONOG i OVOG vremena…

 

Davno bilo, ne povratilo se…

 

oOo

 

 

 

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: