Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija Nauka

Nikola Tesla i sporazum sa Rusima. Teslini zraci smrti i Rusi

 

 

Nikola Tesla i sporazum sa Rusima. Teslini zraci smrti kao tajno oružje i Rusi koji ga otkupljuju

Šta je sve dogovarao Nikola Tesla sa Rusima. Kako su Rusi kupovali Teslina otkrića i tajno oružje poznato kao Zraci smrti

 

 

NIKOLA TESLA I MIHAIL FILIPOV – PROGRES IPAK POKRECU USAMLJENI NAUCNICI

 

Piše:  Magistar Milka Kresoja, Moskva

 

Mihail Filipov i zraci smrti

Neobicno spektakularni Teslini ogledi ostavili su duboki utisak na ruskog cara Nikolaja II. Ruski imperator Nikolaj II je verovao u Nikolu Teslu, tada kada je J P Morgan otkazao finansiranje projekta “svetski telegraf”. Car je trazio da mu licno ministri referisu rad Tesle na bezicnom prenosu energije na velika rastojanja.

11 jula 1934 godine “New York Times” je objavio vest je da je cuveni fizicar, Nikola Tesla izmislio “zrake smrti” koji su u stanju da uniste oko 10.000 aviona na udaljenosti do 400 kilometara. Govorilo se o, do tada nevidjenom, zastrasujucem oruzju i da nikakva zastita i odbrana ne moze da spreci rusilacku snagu tog oruzja.

Nikola Tesla i sporazum sa Rusima. Teslini zraci smrti i Rusi

Vest “New York Times-a” o Teslinom izumu tzv “zraka smrti”, proizvela je efekat informacione bombe, ciji udarni talas je bukvalno za nekoliko dana obuhvatio ceo svet. Pisalo se o tome da je to strasno oruzje izmislio srpski genije, koji radi u Sjedinjenim Americkim Drzavima.

U slucaju da se primeni ovo oruzje, to znaci da bi tenkovi, brodovi i avijacija postali nepotrebni i beskorisni, jer bi samo jedan Teslin “top” mogao da unisti hiljade aviona na udaljenosti od 250 milja ( 400 km). Od novog oruzja, kako je tvrdio svetski priznati genije elektricne struje”, ne bi postojala nikakva zastita.

U isto vreme, kada i Tesla, na drugom kraju planete, u Rusiji, peterburski profesor Mihail Filipov, izneo je ideju da energija eksplozije moze da bude prenesena duz usmerenog elektromagnetnog talasa. On je tvrdio da na takav nacin energija moze da bude prenesena na velika rastojanja. Recimo, smatrao je da snagom velike eksplozije u Moskvi moze da se izazove razrusenje u neprijateljskoj Osmanskoj imperiji.

Poznati Ruski naucnik, Mihail Filipov (rodjen 12 jula 1858 – Tesla 10 jula 1856 !!), bavio se istrazivanjem elektromagnetnih talasa i eksperimentima po prenosu energije eksplozije na rastojanje (hipoteticki- zrak Filipova). Poznato je njegovo pismo, upuceno redakciji novina “San-Peterburgskie Vedomosti”:

«Jos u ranoj mladosti, procitao sam u Bokla (engleski naucnik-prim) da je pronalazak praha ucinio rat manje krvoprolitnim. Od tada me je pratila misao o mogucnosti takvog pronalaska, koji bi rat ucinio gotovo nemogucim.”

“Ja sam upravo pronasao i prakticno probao moje otkrice, koje bi trebalo da ukine ratove, jer ce postati besmisleni „- pisao je Mihail Filipov.

„Rec je o mom otkricu nacina predaje energije na velikim rastojanjima prenosom talasa eksplozije, pri cemu, sudeci po primenjenom metodu, ta predaja je moguca i na rastojanja od hiljadu kilometara, tako da, ako se eksplozija proizvede u Peterburgu, mogla bi se predati njeno dejstvo, na primer, u Konstantinopolj. Vodjenje ratova na takvim rastojanjima postaju sasvim besmisleni. Vise detaljno cu svoja objasnjenja objaviti na jesen u Akademiji nauka. Eksperimenti su nesto usporeni zbog opasnosti materijala koji se koriste, veoma su eksplozivni i otrovni.” U naucnim krugovima su znali da je Mihail Filipov, provodeci u svojoj laboratoriji eksperimente po bezicnom prenosu elektricne energije po vazduhu, cak uspeo da iz Peterburga upali luster u Carskom Selu.

Ali, svoje eksperimente nije doveo do kraja, Mihail Filipov je umro pri neobjasnjivim okolnostima 12 juna 1903, gde je nadjen mrtav u svojoj laboratoriji. Dokumenti i papiri su iz laboratorije nestali. Zagonetna smrt naucnika, zainteresovala je stampu: pre svega Mihail Filipov je bio osnivac i urednik prvog u Rusiji casopisa “Naucni komentari”, koji je izlazio iz stampe jos od 1894 godine i na kome su saradjivali Mendeljejev, Beketov i drugi poznati ruski naucnici toga doba. Sam Mendeljejev je govorio o tome da ideje Filipova nisu iz oblasti fantastike, jer talas eskplozije je moguce predati na rastojanje, isto kao i talas svetlosti ili zvuka.

Osim toga, Mihail Filipov je preveo na francuski jezik glavno delo Mendeljejeva “Osnovi hemije” gde je formulisan poznati zakon i tzv Tablica Mendeljejeva . Tako je ceo svet saznao o kapitalnom delu Mendeljejeva. Upravo su Rusi duzni odati priznanje Filipovu i za svoj prvi satelit i otkrica u savremenoj kosmonautici.

“Priroda elektrona je neiscrpna”- pisao je Mihail Filipov.

I verovatno ce kasnije Lenjin od Filipova preuzeti znamenitu formulu “Komunizam = sovjetska vlast+elektrifikacija”.

Mihail Filipov je bio ne samo popularizator naucnih ideja toga vremena, vec i krupni pisac, matematicar, ekonomista, hemicar, eksperimentator, teoreticar veze izmedju nauke i ideologije marksizma, ubedjeni revolucionar, publicista. Bavio se i beletristikom. Na tako vaznog coveka, paznju je obratio i ruski imperator Nikolaj II.

Sam Filipov je govorio o tome da se slicni eksperimenti o bezicnom prenosu energije na daljinu, vode i u Americi. Najverovatnije je imao u vidu istrazivanja i eksperimente Tesle, koje je on provodio u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu. Znalo se da je Tesla mogao upaliti sijalice bez podkljucenja na struju i razvijao je ideju ‘svetskog telegrafa”. Wardenclyf toranj , koga je izgradio Tesla na Long Islandu pod New Yorkom je trebao da resi problem bezicne predaje elektroenergije na bilo koje rastojanje.

Mihail Filipov je izucavao ultrakratke talase, duzine oko milimetra, koje je dobijao pomocu iskricavog generatora. Ni do danas svojstva takvih talasa nisu do kraja izuceni, a Filipov je nasao nacin kako da preobrazi energiju eksplozije u uski snop ultra kratkih talasa.

Ostaje pitanje: da je Mihail Filipov uspeo da objavi svoj metod, mozda bi se on koristio u Prvom svetskom ratu, ili mozda bi krupni gradovi Evrope i Amerike bili razruseni ? Ili, ako bi se danas eksplozija atomske i hidrogenske bombe predavala na rastojanje ? Kuda bi dosao nas svet ? Nauka je potrebna samo za miroljubive svrhe. ?! A sta ako bi se takvim metodom predavala energija na rastojanje, i omogucila industrijalizacija nerazvijenih zemalja?

Medjutim, od mirnog prenosa energije, do koriscenja ovog izuma u vojne svrhe samo je mali korak.

Nikola Tesla i pregovori sa Rusima

Iako je bilo mnogo spekulacija na temu “zraka smrti”, glavnim dokazom njihovog postojanja smatrala se sama cinjenica da je na ovom polju niz godina radio istaknuti pronalazac iz oblasti elektricne energije Nikola Tesla. Tacnije receno, Tesla je od 1899. poceo da radi na problemu bezicnog prenosa elektricne energije na velika rastojanja. I ne docekavsi prakticne rezulate tornja Wardenclyf Teslin sponzor, jedan od najbogatijih amerikanaca, Dzon Pirpont Morgan, raskinuo je kontrakt sa Teslom. Posle Morgana od kontrakta su se otkazali i drugi americki biznismeni.

Medjutin, sve to nije smetalo ruskom caru Nikolaju II da poveruje u korisnost i perspektivu bezicnog prenosa energije na velika rastojanja.

U memorandumu, koji je Savet Ministara uputio imperatoru 13 januara 1913 izmedju ostalog se govorilo: “Vase carsko velicanstvo je tokom boravka minule jeseni u inostranstvu blagoizvolelo udostojiti najvisim prijemom americkog gradjanina Franka Gardnera i saslusati njegov izvestaj o pronalasku inzenjera Tesle mogucnosti bezicnog prenosa elektricne energije na velika rastojanja. Tokom ovog susreta Vase velicanstvo, odnoseci se sa velikom simpatijom prema ovom pronalasku, vsemilostivo je dozvolilo Gardneru da dodje u Rusiju radi sprovodjenja istih ogleda u prisustvu Vaseg velicanstva. Istovremeno Ministar carskog dvora objavio je Gardneru da do sprovodjenja ogleda treba da podnese detaljne uslove kako za proizvodnju, tako i za dalje koriscenje u Rusiji predlozenog pronalaska. Na osnovu toga 24. novembra 1912 Gardner je podneo pismeni predlog koji ukljucuje glavne razloge za koriscenje danog pronalaska u granicama nase otadzbine.

Ideje Tesle su se tako dopale caru da je on na izvestaju napisao sledecu rezoluciju: “Ovaj izum bi trebalo primeniti u Rusiji r a n i j e nego ga primene u drugim zemljama, predloziti Savetu Ministara da poverljivo razmotri predlog, posle cega meni licno podneti izvestaj”.

Carska vlada se suocila sa veoma teskim okolnostima. Provodjnjenje eksperimenata, sudeci i po istoriji rada Teslinog tornja, zahtevali su ogromna sredstva – bilo u novcu ili resursima. Niko od ministara se nije resio da protivreci imperatoru, jer je za njega ova ideja postala omiljeni projekat. Zato su oni iskoristili “zaobilazni manevar” saopstivsi Nikolaju II u istom memorandumu o svim teskocama i problemama.

U isto vreme, Savet Ministara je odlucio da uslove za izvodnjenje eksperimenata treba da dikitira samo ruska strana:

“Savet je misljenja, da pre konacnog zakljucka, treba poruciti Glavnoj upravi poste i telegrafa i Radiotelegrafnom savetu da razradi detaljne uslove za sprovodjenje u Rusiji (Teslinih-prim red) ogleda sa bezicnim prenosima elektricne energije, s tim da u radu ucestvuje i profesor Peterburskog politehnickog fakulteta drzavni savetnik Satelen”.

Na kraju se buka oko bezicnog prenosa elekricne energije pocela stisavati.

1912 godine ruske novine su objavile vesti o tome da je Tesla produzio svoj rad na pronalasku i da je usput stvorio “naelektrisanu votku” koja ne izaziva mamurluk. Uskoro je poceo Prvi svetski rat i Rusija je na duge godine zaboravila bezicni prenos elektroenergije i na “zrake smrti”.

Zbog objektivnih razloga– Gradjanskog rata i rasula – Sovjetska Rusija je ostala po strani od zapocetog u 1920-im godinama u svetu izazvanog interesa ka “zracima smrti”.

U isto vreme u Crvenoj armiji se pojavila sansa da se blize upozna sa “zracnim oruzjem”. 19 januara 1925 godine, saradnik sovjetske vojne obavestajne sluzbe, koji je radio u Londonu pod zastitom englesko-sovjetskog trgovinskog preduzeca “Arkos”, registrovanog u Londonu, pripremio je izvestaj, koji se odnosio na “Zrake Smrti”:

Posle udarnih reklama o njegovim “zracima smrti” u stampi, Tesla je uspostavio kontakt sa predstavnikom sovjetske vojne obavestajne sluzbe u SAD-Leonidom Tolokonskim,koji je imao diplomatsko prikrice. 29 novembra 1934 g, komesar odbrane (Ministar odbrane) Vorosilov referise Staljinu:

“ U julu mesecu te godine poznati americki naucnik-fizicar Nikola Tesla se obratio nasem generalnom konzulu u New Yorku, Tolokonskom, sa izjavom da je kao rezultat 30 godisnjeg rada, uspeo da izmisli aparat, pomocu koga on moze da salje “zrake” po etru, sa navodjenjem, koji mogu da uniste objekte, na koje su otpravljeni. Ovaj izum, on bi hteo da predlozi sovjetskoj vladi, koja se, kako on zna, jedinstvena bori za mir, a njegov izum se javlja sredstvom odbrane, tj sredstvom koje obezbedjuje mir. Tesla je takodje govorio, sto se on ,kao sloven, s dubokim simpatijama odnosi ka ogromnim uspesima nase “slovenske drzave”.

Razmatranje tehnicke strane ovog dela Tolokonski je porucio dvojici inzenjera, jedan od njih, Artak Vartjanjan, se smatrao vodecim specijalistom po radio sistemima u Upravi za spijunazu.

“Po instrukciji g Tolokonskogo, nasih 2 inzenjera-elektricara, koji rade u SAD, g Smoljenceva i Vartjanjana (oba clanovi partije), sreli su se sa Teslom, da bi bolje detaljno saznali karakter njegovog izuma. U nizu beseda sa Vartjanjanom i Smolencevim, Tesla je o svom izumu rekao sledece:

On je otkrio nacin drobljenja materije (celika, zive i dr materijala) na najsitnije cestice, priblizavajuci se velicini molekula. On je nasao nacin kako da posalje mnogo miliono voltaznu elektroenergiju toj usitnjenoj materiji. Koristeci zakon odbijanja istih polova uz pomoc svog aparata, on moze slati “municiju” sile 20-50 miliona volti u vidu neprekidne ili isprekidane struje po zadanom napravljenju na rastojanje od 1000 milja. On je izmislio nacin neutralizacije cestica u momentu kada one lete iz aparata: gubeci svoj elektricni naboj, cestice materije u vidu najsitnije “municije”, mogu leteti kroz vazduh sa brzinom skoro istovetnoj brzini svetlosti. Takva “municija”, veoma malog diametra (naprimer 1 kv mm), po misljenju Tesle, moze da unisti kako zive, tako i mehanicke ciljeve i nikakva odbrana nije u stanju da se zastiti od njihovog razornog dejstva.

Tesla je kategoricno odbio da detaljnije razgovara o svom izumu. Vartjanjan ga je zamolio da sastavi zabelesku, ali i u njoj on nista nije otkrio, dodavsi samo da je njegov “sistem isproban u uslovima laboratorije”.

Vorosilov je referisuci izneo i Tesline uslove:

“Sto se tice uslova na kojima Tesla spreman da nam preda svoj izum, Tesla je saopstio Smolencevu i Vartjanjanu da je spreman da preda komplet crteza i tehnickih specifikacija svog sistema, kao i tehnicke podatke svh procesa, pod uslovima da mu se za izradu tih dokumenata plati unapred 25,000 dolara, iz kojih on mora da plati za usluge svojih inzenjera, crtaca i druge radove. Posle prijema i izucenja materijala sovjetskih specijalista, po misljenju Tesle, sovjetska vlada moze da se uveri u veliku prakticnu vrednost njegovog izuma, a kada se uredjaji instaliraju, sovjetska vlada treba da plati krupnu sumu ‘po svom nahodjenju”.

Moze se pretpostaviti da je vojno rukovodstvo razmatralo i mogucnost da pozove Teslu u SSSR, a zatim da ga ostavi u zemlji zauvek, kao sto se to desilo u istoj 1934. godini sa fizicarom Petrom Kapicom. Ali kako je saopstio Vorosilov, Tesla je odbio ponudu:

“Tesla se otkazao od putovanja u SSSR, govoreci da je star, no izjavio je da zeli da rukovodi izgradnjom njegovog sistema, ako se to prihvati.

Zamislio se Vorosilov i nad pitanjem: moze li se verovati Tesli?

“Teslini radovi u oblasti fizike doneli su mu svetsku slavu. Tesla ima u Americi nekoliko stotina patentovanih izuma. U americkim naucnim krugovima –Teslu smatraju najvecim pronalazacem posle Edisona. Teslin predlog izaziva neku vrstu sumnje zbog svoje fantasticnosti. Ali za ozbiljnost njegovog predloga govori njegovo ime naucnika koji uziva ogroman autoritet u svetu”.

Na kraju je Vorosilov preporucio da radi blizeg poznanstva sa Teslom i njegovim izumom, treba poslati preko okeana nacelnika uprave za komunikacije Crvene armije Nikolaja Sinjavskog, a novac bi platila vojna obavestajna sluzba:

“Uzimajuci u obzir da rizik nije nesto velik, preporucio bih da u SAD ode dr. Sinjavski i jos nekoliko nasih dobrih strucnjaka – elektricara radi preliminarnih pregovora, a takodje dozvoliti njima da plate 25000 dolara iz budzeta Narodnog komesarijata za odbranu radi narudzbine crteza i specifikacija na ovaj Teslin izum”.

21 decembra 1934. Politbiro je odlucio:

“Usvojiti predlog Vorosilova o kupovini i tehnickoj pomoci pronalaska amerikog naucnika Tesle i izdvoiti u te svrhe 25000 dolara”.

Vrativsi se iz Amerike Sinjavski 26 jula 1935 referise Vorosilovu o pregovorima sa Teslom:

Sklopio sam sporazum sa Teslom na osnovu koga se on obavezuje da ce: Zavrsiti za nas projekat do zavrsetka instalacije opreme, predati detaljne i iscrpljujuce crteze, predati kompletan opis izuma, redovno konsultovati i pomagati za vreme instalacije uredjaja u SSSR-u. Tesla moze po nasim pitanjima to da uradi u Americi preko Varjtanjana. Rok zavrsenja radova – 4 meseca.

U skladu sa resenjem Politbiroa, za ove poslove sam uplatio Tesli 25 000 dolara.”

Doduse, Sinjavski je primetio neku cudnovatost:

“Tesla nam je rekao da je sve teoretski proracunao i da uredjaj treba da radi. Ali u praksi on nije imao mogucnosti da to isproba, jer u americkim uslovima, to uraditi bez subsidija (novca) je tesko izvesti. Istovremeno u “Amtorgu” su mi rekli da Tesla raspolaze privatnim kapitalom oko 3.000.000 rubalja”.

Ako su podaci koje je pruzio “Amtorg” istiniti, onda je to znacilo da Tesla nije hteo da rizikuje svojim novcem. Ali Sinjavski je smatrao da ima smisla probati:

“Originalnost Teslinog predloga, njegov autoritet u nauci i veliko iskustvo u radovima po prenosu energije, predstavljaju za nas interes da se to i ostvari i imaju za nas veliko interesovanje. Mislim da ovde, rizikujuci 25.000 dolara, mozemo da uradimo velike stvari”.

Da li su se opravdale njegove nade ili ne – ostaje tajna. Po nekim podacima, Tesla je predao Vartjanjanu svoje crteze i proracune, iako je predlagao svoj izum Americi, Engleskoj i Jugoslaviji. Govorilo se da su posle njegove smrti u 1943. njegovi naslednici i americke tajne sluzbe jos dugo trazili bas jedan primerak upravo tog “zracnog topa”, namenjenog Rusima.

 

2 komentara

Ostavite komentar