Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

 

Rodjenje Hristovo – Božić. Opis kad i kako se rodio Bogočovek

Božić je praznik koji slavi rodjenje Hristovo, kada se rodio Isus Hrist, Sin Božiji i Bogočovek

 

 

Rodjenje Hristovo - Božić. Kad i kako se rodio BogočovekA kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskom u vreme cara Iroda, gle, dođoše mudraci od istoka u Jerusalim govoreći: gde je Judejski car što je se rodio? Mi smo videli njegovu zvezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo.

Jevanđelist ovde navodi i mesto i vreme Spasiteljevog rođenja a takođe i Irodovo dostojanstvo. Mesto rođenja navodi da pokaže, da je se ispunilo Mihejevo proroštvo, koje veli: I ti Vitlejeme zemljo Judina niučemu nisi manja među knežinama Judinim. Iz tebe će izaći gospodar koji će upravljati narod moj izrailjski (5. 2.). Vreme navodi da posvedoči kako se ispunilo i Jakovljevo proroštvo, koje kaže: Neće nestati, knjaza, od Jude ni vođa od potomaka njegovih dokle ne dođe onaj kome pripada (starešinstvo) i njemu će se pokoravati narodi1 a pred Hristovim rođenjem prestalo je starešinstvo iz Judinog plemena i Judejima je vladao Irod Idumejac, stranac. Irodovo dostojanstvo navodi zato, što je bio i drugi Irod, tetrah, koji je Sv. Jovana pogubio.

Deva Marija živela je u Nazaretu Galilejskom, pa kad je Avgust, ćesar rimski, naredio da se popišu svi judeji u njegovoj državi, onda je i ona sa svojim staraocem došla radi popisa u Vitlejem judejski kao u svoje mesto, počem je bila iz Judina plemena i Davidova doma 2 i tu je rodila Hrista Spasitelja, kao što je i bilo predskazano. Reč Vitlejem znači dom hleba jer mu je sva okolina bila vrlo plodna. Još se Vitlejem zvao: i Efrata varoš Davidova jer se je David u njoj rodio i na posletku Vitlejem Judejski za razliku od Vitlejema Galilejskog, koji je bio u zemlji Zavulunovoj. Ova varoš leži na jednom brežuljku istočno od Jerusalima od koga je 8 milja daleko. Vitlejem je danas malo mesto i u njemu žive većinom hrišćani i Muamedanci. Iroda se spominju četiri u Novom Zavetu i oni su vladali ili jednim delom ili celom Judejom. Irod, koji se u današnjem Jevanđelju spominje zvao se i veliki, zbog svoje dobre sreće u ratovima protiv Andigona i drugih, što je neke zemlje prisvojio, hram obnovio itd. On je bio sin Andipatra Idumejca a za Judejskog vladara postavio ga je Antonije, kome je i bio podčinjen pa iako se zvao car, jer je Judeja u to vreme bila rimska provincija. Irod je imao četiri sina: Antipu, Filipa, Arhelaja i Aristovula, oca Agripinog. On se trudio da svoj presto utvrdi i osigura celim nizom raznih zločinstva, pa je na posletku ubio i svoju ženu Marijamnu i sina Aristovula. Zbog zala, koja je Irod počinio i zbog toga, što je mnogo podražavao i idolopokloničke običaje izazvao je toliku mržnju Judeja protivu sebe, da ni bogato obnovljenje hrama, koje je on učinio, ni njegova sloboda u nekim javnim delima, ni ozbiljno staranje o narodu u vreme kuge, nisu mogli da ublaže tu mržnju narodnju. Irod je umro u strašnim mukama, u 70-toj godini života, u 38-moj svoje vladavine a.u 750 god. od osnivanja Rima.

U vreme Hristovog dolaska političke starešine u Judeji bili su: Irod Idumejac koji je upravljao judejskom zemljom, koja je bila potčinjena Rimljanima oko 404 pr. Hr. Njega su nasledili njegova tri sina: Arhelaj kao etnarh (idolopoklon. vladar) u Judeji, Samariji i Idumeji; Filip kao tetrah (četvorovlasnik) u Vataniji, Itureji i Trahonitidi i Irod Antipa kao tetrah u Galileji i Pereji. Po izgnanstvu Arhelajevom (pos. Hr. 6. god.) njegove zemlje postale su rimska gubernija, kojom je upravljao gospodar od Sirije, Antipat, Pontije Pilata i ovaj je bio po redu peti upravitelj od 27-37. pos. hr. Posle smrti Filipove, 34 god. pos. Hr., njegova je zemlja bila preko 3 god. rimska gubernija a zatim je data Irodu Agripi koji ju je sjedinio sa tetrahijom Iroda Antipe, koji je prognan 30 god. pos. Hr. i koga je 41 god pos. Hr. avtokrator Klavdije postavio za Kralja cele Palestine. Posle njegove smrti 44. pos. Hr. sve njegovo kraljevstvo postalo je opet rimska gubernija kojom su knjaževi upravljali. Sa smrću sina Agripe II, koji je 52 god pos, Hr. dobio Filipovu tetrarhiju prestalo je i Irodovo potomstvo 100 god. pos. Hr.

Mudraci (slov. volhvi, grč. magi predskazivači). Ovako su se zvali kod Miđana, Persijanaca, Vavilonjana, Egipćana i Arabljana filosofi, astronomi ili astrolozi, žrečevi, lekari i u opšte naučenjaci. Predanje kaže da su se zvali: Melhijor, Gaspar i Valtasar. Odakle su bili ne zna se sigurno. Oni su došli sa istoka a istočno od Jerusalima leži: Arapska, Persija i Haldeja ili Partija. Justin, Tertulijan i dr. pod reči sa istoka razumu Arapsku, Zlatoust, Teofilakt i dr. Persiju a treći Haldeju, Vavilon, Egipat ili Etiopiju. Isto tako ne zna se sigurno ni o broju mudraca ni o položaju koji su u društvu zauzimali, no jamačno da ih je bilo više i da su bili ljudi bogati i od višeg položaja, pa su i došli sa velikom pratnjom u Jerusalim gde su izazvali radoznalost. Sigurno je, da su bili idolopoklonici a ne Judeji i to se jasno vidi iz njihovog pitanja: gde je judejski car što je se rodio? I biće da su bili iz Persije, gde je uveliko bio običaj da se ide na poklonjenje novorođenim carevima.

Idolopoklonici su mogli znati za Hristov dolazak iz prevoda Starog Zaveta, koji je po zapovesti Ptolomeja Filadelfa učinjen na dve stotine godina pre Hrista. Otuda su jamačno doznali i za Jakovljevo proroštvo, koje kaže: “izaći će zvezda od Jakova i ustaće čovek iz Izrailja”, pa su otuda i očekivali cara od Judeja, koji će biti i viši i sjajniji od zvezde a od toga su vremena obratili i naročitu pažnju na zvezde. I čim su videli neobičnu zvezdu odmah su pošli da novorođenog cara nađu, da mu se poklone i da se još od rane mladosti novorođenog cara oprijatelje s njime počem su i oni mislili, da će on biti zemaljski car. Zvezda ih je vodila do Palestine a kad su se približili Jerusalimu nje je nestalo. Ovo je bilo zato, da se izgubivši putovođu, obrate za uputstvo Judejima, kako bi i njima bilo poznato da je se Hristos rodio, te da posle ne bi mogli kazati da nisu znali da je se rodio.

Zvezda je označila Hristovo rođenje, da bi se i Valamovo proroštvo ispunilo. Proroci su već dovoljno predskazali Judejima o Hristu, pa zato se sad i idolopoklonicima javlja zvezda, a ne prorok ni anđeo, kako se ne bi reklo, da su ih oni očarali i zaneli. Neće biti da je ova zvezda bila obična prirodna, nego je to bila veka božanska sila a samo u obliku zvezde. Ovo se da zaključiti i iz samog putovanja, jer ona ide polako onako, kao i njeni putnici. Drugo iz njene svetlosti. Zbog velike sunčeve svetlosti ni jedna se zvezda danju ne vidi a ova se videla. Treće i otuda, što se ova zvezda čas viđala a čas ne. Mudraci su je do Palestine videli a kad su se približili Jerusalimu nisu je videli, zatim kad su izašli iz Jerusalima, opet su je videli i ona ih je dovela do mesta gde je bio novorođeni car i najzad, što nije bila visoko od zemlje jer inače ne bi mogla pokazati dom u kome je Spasitelj.

Kad to čuje car Irod, uplaši se i sav Jerusalim s njim.

Irod se poplašio da mu Mesija ne uzme presto, jer je kao i Judeji mislio, da će Mesija biti zemaljski car. Jerusalim je reč jevrejska i znači temelj mira a postoji u južnom delu Palestine a po staroj podeli na granici između plemena Judinog i Venijaminovog. Kad je Jerusalimom upravljao car i sveštenik Melhisedek, onda se zvao Salim a posle toga Jevus. Kad je David ovu jako utvrđenu varoš osvojio nazvao ju je po svome imenu Davidov grad. Jerusalim je postojao na 4 brežuljka; istočno je od njega brdo Morija na kojoj je Avram svoga sina Isaka prinosio na žrtvu, zapadno Akra, severno Vezita a južno brdo Sion. Za vreme cara Solomona Jerusalim je bio u svojoj najvećoj slavi a zatim je počeo opadati pretrpevši mnoge nesreće a naročito kad je po zapovesti vavilonskog cara Navukodonosora bio i porušen. U ovome žalosnom stanju nalazila se Davidova prestonica sa svih 70 god. vavilonskog ropstva i tek kad su neki Judeji po Kirovom odobrenju vratili iz Vavilona pod Zorovaveljem i Isusom Jesedekovim, oko 536 pr. Hr. onda su je obnovili. Veliki Aleksandar osvojio je Jerusalim oko 332 pr. Hr. a zatim ga je pokoreo Ptolomej i to baš kad Judeji jedne Subote zbog praznovanja nisu hteli stupati u boj. Oko 170 god. pr. Hr. Antioh je osvojio Jerusalim i uništio u njemu skoro svaki znak Judaizma prinudivši narod da se klanja statui jupiterovoj, koju je on sam postavio u hramu.

Za vreme Makaveja a oko 136 g. pr. Hr. Judej i su opet vladala Jerusalimom, no posle 100 godina Irod veliki učinio je te su pali u ropstvo Rimljanima. Posle kratkog vremena došao je i Gospod Spasitelj našavši hram potpuno spreman i ukrašen za njegov doček. Ovo dobro delo učinio je sam Irod, jer je on ukrasio hram da bi se narodu omileo, ali mu ni to, ni neka druga dobra dela nisu pomogla, jer su mu zla dela bila mnogo veća.

Za vreme Nerona a 65 god pr. Hr. Judeji su se bili podigli protiv Rimljana, koji su ih zbog vere jako mrzeli a politički su jako sumnjali na njih, jer avtokratskim statuama nisu hteli da odaju božanske počasti, pa su ih zbog toga strašno kinjili i mučili. Na posletku vojskovođa Vespasijan, opkoli Jerusalim pa u koliko je pri opsadi grada bio strpeljiv utoliko je prema hramu pokazao vanredan gnjev i osvetu. Kad je Vespasijan 70 godina po. Hr. došao na rimski presto njegov sin Tit osvoji Jerusalim na juriš i tom prilikom razori i grad i hram prvom prilikom palo je u borbi preko 1.000.000 Judeja a zaostavši rasturili su se po svetu! Posle tolikih nečuvenih katastrofa Jerusalim je opet obnovljen za vreme Adrijana 135, godine po. Hr. ali već ne kao varoš judejska ili hrišćanska nego kao idolopoklonička i nazvana je Elija Kapitolina. Adrijan je blizu starog hrama podigao hram Kapitoliju Jupiteru a pred kapijama, koje su bile na putu u Vitlejem, podigao je kamenog vepra, nad svetim grobom Jupiterevu a na Golgoti Afroditinu statuu i tako opet izazove pobunu Judeja, od kojih se mnogi behu vratili u Palestinu. No i ovom prilikom Judeji su pretrpeli strašnu katastrofu i palo ih je do 600.000.

Za vreme vel. Konstantina Jerusalimu je opet povraćeno njegovo staro ime, a Sv. Jelena mati Konstantinova, pošto je uništila sve znake idolopoklonstva podigla je oko 316 god, i hram Sv. groba. No Julijan Odstupnik u svojoj maniji protiv hrišćanstva probao je da obnovi judejski hram u nameri, da omalovaži Hristova proroštva o Jerusalimu, ali nije uspeo, jer zemljotresi nisu dali zidarima da rade. Oko 613 god. pr. Hr. Jerusalim osvoje Persijanci, koji su mnoge hiljade ljudi poubijali trudeći se da ponište i poslednje znake hrišćanstva u Sv. gradu. No hrišćani su grad opet obnovili za vreme Iraklija 627 godine pr. Hr. Od toga vremena Jerusalim je imao mnoge gospodare, zapadne i istočne hrišćane i nevernike, dokle ga Sultan Selim 1517 nije oteo od Egipćana pa tako i danas stoji pod Muhamedancima.

Jerusalim, dakle, koji je ubijao proroke i zatrpavao kamenjem poslanike Božije, rušen je i razoravan 17 puta zakopavši pod svojim zidinama milione ljudi!

Kad su mudraci u Jerusalim došli osim zločestog Iroda i građani se behu uplašili dozvavši za rođenje Mesije. Ovi uplašeni građani jamačno su bili privrženici Irodovi, ili su bili i drugi, pa su se uplašili od straha da Irod, kao poznati tiranin ne otpočne nova gonjenja. I sabravši sve arhijereje i književnike narodne, pitaše ih: gde će se roditi Hristos?

Po svedočanstvu Flavijevom u to vreme arhijereja prvosveštenika bilo je više, jer su se menjali i zatim bivali članovi Sinedriona, vrhovnog judejskog suda od 72 člana, No arhijerejima zvali su se i pravi sveštenici svake srede, kojih je bilo 24 po Davidovoj podeli sveštenstva. Književnicima zvali su se učitelji narodni i tumači zakona Božijeg.

Ovde pod imenom arhijereja i književnika valja razumeti ceo Sinedrion, no kad mudraci ne pitaju za Hrista nego za novorođenog cara judejskog od kuda Irod pita zakonike o Hristu! Otuda što je odavno bio čuo da će se roditi Hristos car judejski, pa kad je sad čuo da se već rodio car u Judeji da je zvezda označila mudracima njegovo rođenje, odmah je zaključio daće to biti predskazani Hristos, od koga se on bojao da mu carstvo ne uzme.
A oni mu rekoše: “u Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme zemljo Judina, ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj, jer će iz tebe izići vođa (car) koji će spasti (upravljati) narod moj izrailjski.”

Sinedrion odgovara Irodu bez ikakvih teškoća, jer je o onome što Irod pita prorok Mihej pretskazao, još 700 god. pre Hristova rođenja. Vođ kaže mesto car Pasti znači upravljati po starom značenju te reči o upravi naroda (Omir.) a njome hoće da se izrazi osobita nežnost, dobrota srca i žrtvovanje pastira, upravitelja.

Onda Irod tajno dozva mudrace i ispitivaše ih kad je se pojavila zvezda?

Što je Irod tajno dozvao mudrace to pokazuje njegovu sumnju i zle namere. Kad je lukavim načinom doznao za vreme, kad će se i gde će se Hristos roditi on sad na još lukaviji način (vidi sledeći tekst) šalje mudrace bojeći se, da Judeji, koji su Hrista očekivali, ne osujete Irodove zle namere i ne sačuvaju dete za svoga cara. Vidi se, da je pakost bila jako zaslepila Iroda, pa gonjen još silnim egoizmom on se trudi da pokvari božije planove! U ovakvu borbu nije se niko i nikad upuštao a bez da ga nisu postigle zle i opake posledice. Ne varajte se, kaže Sveto pismo, Bog se ne da ružiti jer šta čovek poseje ono će i požnjeti. 24 Irod pita kad se zvezda pojavila držeći u sigurno da se baš tada i Hristos rodio, pa ako mu se mudraci ne vrate da ima bar kakva znaka po kome bi dete mogao tražiti i svoju zlu nameru postići.

I poslavši ih u Vitlejem, reče; idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nađete javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.

Iz ovih reči vidi se, da su pakost i ljutnja toliko zbunili Iroda, da već ne zna šta radi i govori. Jer ako zbilja misli da se detetu pokloni, kao što kaže, onda zašto zove mudrace t ajno? A ako misli o zlu detinjem, onda kako mu ne pada na um da će pozivajući mudrace tajno, baš time poroditi sumnju u njima? Pod maskom pobožnosti Irod se trudi da obmane Boga, no prevario se ljuto, jer čovek može prevariti sebe ali Boga nikada. 25

I oni kad su saslušali cara, pođoše pa gle i zvezda koju su videli na istoku išla je pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde je bilo dete.
Kad su mudraci doznali da će se Mesija roditi u Vitlejemu onda je zvezda pred njima išla zato, da im pokaže i samo mesto rođenja. Zlatoust kaže, da je zvezde za jedno vreme nestalo zato, da bi se mudraci obratili za savet Judejima, pa da bi na taj način svima bilo poznato, da se Mesija rodio.

A kad videše zvezdu gde je stala zaradovaše se veoma velikom radosti. I ušavši u kuću videše dete sa Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa izvadiše darove svoje i darivaše ga zlatom, tamjanom i smirnom.

Kao što i mesec osvetljavajući zemlju čestite i valjane ljude veseli i raduje a nevaljalce i lopove grdi i žalosti, tako je i pojav zvezde ponovo kao znaka nebeskog, Iroda ožalostio i uznemi rio a mudrace obradovao. Tako se i Adam pre učinjenog greha radovao prisustvu božijem a kad je pogrešio onda se krio od Boga.

Mudraci su posetili Hrista u kući a on je rođen u pećini i položen u jasle, pa kako su po judejskom zakonu muškarce obrezivali 8-mi dan 26 i kako se porodilja do 40-toga dana smatrala za nečistu pa je trebala da ide u hram radi očišćenja, 27 zato moramo pretpostaviti dvoje: 1) ili su mudraci došli u Vitlejem pre 40-tog dana po rođenju Hristovom, 2) ili se deva Marija već bila očistila i vratila iz Jerusalima u Vitlejem, kada su i mudraci došli i poklonili se ne u pećini nego u kući. Prva je pretpostavka sumnjiva, jer 1) mudraci nisu mogli za 40 dana doći sa istoka u Jerusalim. Jezdra dolazeći sa istoka u Jerusalim probavio je više od četiri meseca jer se u ono vreme putovalo vrlo sporo; 2) ne bi ni Irod u tom slučaju naredio da se poubijaju sva deca od 2 godine pa na niže, nego samo ona od 40 dana. Dakle, druga je pretpostavka umesnija. Što se darova tiče primećujemo, da su njih u staro vreme, kao i danas posetioci donosili iz počasti onome, krme su u posetu dolazili. Po darovima poznavala se i važnost obdarenoga i mi sad po darovima ovih mudraca doznajemo, da su oni u licu Isusa Hrista priznavali ne samo cara judejskog nego i nebeskog gospodara zemlje, Spasitelja sveta.

Zlatom je predstavljeno, da što je najskupocenije među ljudima pripada Isusu Hristu kao gospodaru sveta. O ovome daru prorekao je i David, jer on kaže: I doneće mu zlato iz Arabije. 28 Livan je mirisava materija, koja se upotrebljava pri prinošenju žrtava. 29 Smirna znači gorčina što je i bila svojina njenoga ploda a upotrebljavala se za balsamiranje mrtvih 30 a pomešana sa vinom upotrebljavala se kao napoj za prividno umrtljavanje, kao što se danas upotrebljava opijum. Takvo je bilo i ono vino, koje su Spasitelju dali da pije kad je bio na krstu. 6 Smirna je bila arabijski proizvod a sa livanske gore. Origen kaže: da su mudraci prineli Hristu zlato kao caru, livan kao Bogu i smirnu kao svešteniku i učitelju.

I primivši u onu zapovest da se ne vraćaju k’ Irodu odoše drugim putem u svoju zemlju.

Devi Mariji javio se anđeo Gavril na javi, međutim Josifu u snu jer nije bilo nužno da mu se iznose jaki dokazi za ubeđenje, da je od Boga ono, što mu se javlja. Na ovaj način Bog je vrlo često javljao svoju volju prorocima i patrijarsima. 31 Osim Arhanđela Gavrila za ovakve službe pominju se u Sv. Pismu još i Mihail kao zastupnik judejskog naroda 32 Rafailo 33 i Uril. Kad su se mudraci vratili drugim putem u svoju zemlju jamačno su otišli južno od Vitlejema a preko Hevrona pa južnom stranom Mrtvoga mora.

1. Bit. 49, 10.
2. Luk. 2, 7.
3. Mih. 5, 2.
4. Post. 35, 19. Rug. 4, 11. Ps. 131, 6.
5. Luk. 2, 1, 11.
6. I Car. 16, 1.
7. Is. Nav. 19, 15.
8. Mat. 14, 3. Luk. 23, 8.
9. Del. Ap. 25, 13.
10. Is. 47, 13-14. Dan 2. 2. Post. 41. 8 Ish. 7. 11.
11. Čisl. 24, 17.
12 . Vidi o ovoj zvezdi u „Vesniku Srp. Crkve“za 1890. str. 1221.
13. Post. 14, 18. Ps. 105, 2.
14. Sud. 19, 10.
15. C. Sam. 7, 5.
16. Post. 22, 12.
17. II Paral. 3, 1.
18. II Car. 25, 9.
19. Ant. 3, 5.
20. I Car. 23, 6. 24, 5. II Car. 8, 14. Jezd. 8, 24.
21. Jov. 18, 36.
22. Jov. 10, 11-14. Is. 9. 7. i 40, 10-11.
23. Galać. 6, 7.
24. Parim. 15, 3.
25. Luk. 2, 8.
26. Post. 17, 12.
27. Ps. 72, 15.
28. Lev. 16, 12.
29. Jov. 19, 39.
30. Mar. 15, 23.
31. Post. 20, 3.1 Car. 3, 3. Dan. 7, 1.
32.Luk. 1, 19.
33. Jud. 9, 6.

 

 

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: