Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Sujeverje i vrste sujeverja

Šta sve spada u sujeverje i koje vrste sujeverja imamo: amajlije, duhovi, veštice, dobri i loši znaci, snovi

 

 

Vrste sujeverja

Sujeverje i vrste sujeverja - amajlije, duhovi, veštice, dobri i loši znaci, snoviGatanje po Bibliji (gde se otvori) i sujeverne molitve – kletve

Nikako nije dopušteno izgovarati reči Božije i reči iz crkvenih molitava zajedno sa gatanjima ili gledanjem u karte. Reč Božija je data čoveku (između ostalog i kroz predskazivanje budućnosti) isključivo radi spasenja duše, a ne radi odgonetanja nekakvih drugih pitanja.

U Nomokanonu (uz veliki Trebnik) rečeno je: „Sudu podležu… oni koji ubacuju ključeve u Psaltir i iz njega netačno čitaju… koji baju (ili „odbrojavaju“, a ovde se može ubrojati i proklinjanje ili zaklinjanje).., sve to od demona potiče“.

.

Verovanje u amajlije (magijsku zaštitu od bolesti i drugih nevolja)

Pravoslavni Hrišćanin ima silne zaštitnike u nevolji. To je njegov krst koji nosi na grudima i često stavljanje krsnog znaka na sebe, to su svete ikone, to je Anđeo-čuvar. A nošenje ili čuvanje izmišljenih stvari, kao što je na primer „pismo nađeno u Jerusalimu“ i tome slične izmišljotine, prepune svakojakih gluposti i jadnog sujeverja, ili kačenje deci oko vrata ili na ruku raznoraznih predmeta koji treba da ih čuvaju od bolesti, ili papirića sa nekakvim tekstovima, ili amajlija (na primer, lančića, končića i zuba ili dlake od medveda) – sve to nije ništa drugo do stavljanje đavolskog jarma na svoju dušu. Za taj greh je, čak, predviđeno izopštavanje iz Crkve (Laodikijski sabor, 36).

.

Verovanje u veštice, u kućne, vodene, šumske i druge duhove

Nesumnjivo je da zli dusi postoje i Hrišćanin ne može odbacivati njihovo postojanje posle mnoštva svedočanstava u reči Božijoj, a ukoliko teži da očisti svoj život, onda on ima i ličnog iskustva u borbi protiv njih. Među-tim, „kućni“, „vodeni“ i ostali slični duhovi ne postoje. To su izmišljotine kojima je oličen neznabožački svet. Onaj ko sebe smatra Hrišćaninom, a veruje u kućne duhove i boji ih se, taj je „neznabožac u Hrišćanstvu“. Jer kakvu saglasnostima Hristos sa Velijarom? (2. Kor. 6, 15). Zbog toga je greh u gnevu nazivati nekoga vešticom ili sličnim nazivima.

.

Verovanje u snove je opasno i veoma grešno

Bio je u jednoj obitelji monah ukrašen svim vrlinama, zbog čega ga je sva bratija veoma poštovala. Na nesreću, on je uvek verovao svakojakim snovima. Kušač se veoma raduje kada čoveku pronađe slabu stranu, sa koje ga lako može pobeđivati. Neprijatelj našega spasenja se svom snagom obrušio na monaha. Zato mu svake noći, čim monah posle uobičajenih moli-tava zadrema, demon poče prikazivati snoviđenja, i to najpre bezazlena, kako bi što više zaveo nesrećnika. Kako god da ih je starac tumačio, svako se tumačenje opravdavalo obistinjivanjem sna. Najzad, videvši da zabludeli starac svemu veruje, duh tame mu jedne kobne noći prikaza budući život. Prikaza Apostole, Mučenike, Prepodobne i sve Hrišćane kako sede u užasnoj tami, kako se muče očajanjem, a sa druge strane zajedno sa prorocima i drevnim patrijarsima prikaza narod jevrejski kako likuje, i Boga Oca kako ukazuje na njih prstom i govori: „Ovo su čeda Moja!“. Starac se od užasa probudi i ništa ne rasuđujući, ode u Palestinu, u naseobine judejske. Tamo primi obrezanje i postade revnosni zaštitnik ubica Hristovih. Ali koliko je Bog dugotrpeljiv, toliko je i pravedan u sudu Svome: kroz tri godine On posla na njega toliko strašnu bolest, da su istrulile čak kosti na njemu, te odstupnik u užasnim mukama ispusti svoj duh („Prolog“, 26. februara).

.

Kako hrišćanin treba da se odnosi prema snovima?

Još su neznabožački filozofi različito objašnjavali snove. Jedan neznabožački filozof (Protagora) govorio je: „Svaki san ima svoje značenje, svoj smisao, i za ljudski život je korisno obraćati pažnju na snove“. Drugi neznabožački filozof (Ksenofan) objašnjavao je da su svi snovi pusti i varljivi i da je u zabludi onaj ko na njih obraća pažnju i svoje postupke usklađuje prema njima. Istinu treba tražiti u sredini, tj. pre svega, ne treba na sve snove obraćati pažnju, a drugo, ne treba ni sve snove prezirati i smatrati besmislenim.

Kažemo – ne treba na sve snove obraćati pažnju. Evo šta o tome kaže Knjiga premudrosti Isusa, sina Sirahova.

“ Prazna i varljiva su nadanja nerazumnog čoveka, a besmislena snoviđenja daju krila glupima. Kao onaj ko grli senku ili goni vetar, takav je onaj ko veruje snovima. Snovi su isto što i lice koje se ogleda. Od nečistoga šta može biti čisto, i od lažnoga šta može biti istinito? Gatanja, dobar i loš znak i snoviđenja – sve je to sujeta i srce se ispunjava maštanjima kao žena kad treba da rodi. Ako snovi nisu poslati od Svevišnjega da te urazume, ne primaj ih k srcu. Snoviđenja su mnoge odvela u zabludu i oni koji su se u njih uzdali, doživeli su pad“.

Većinom su snovi samo prirodni rezultat pobuđene ljudske uobrazilje. Ono o čemu čovek danju razmišlja i čime je veoma obuzet, ono što strasno želi ili ne želi, to mu se i prikazuje u snu. Sveti Grigorije priča o jednom čoveku koji je nerazumno verovao snovima i kojima mu je obećavan dug život. On je sakupio mnogo novca da bi imao od čega da proživi u blagostanju svoj dugi život, ali iznenada se razboleo i ubrzo umro, te tako nikako nije mogao upotrebiti svoje bogatstvo, a istovremeno nije mogao poneti sa sobom u večnost nikakvo dobro delo. Prema tome, ima mnogo snova koji su zaista pusti i varljivi, koji ništa ne znače i na koje ne treba obraćati pažnju.

Ali postoje i takvi snovi koji za nas imaju značaj i na koje treba obraćati pažnju. Ukažimo radi primera na san Josifa, jednog od dvanaestorice sinova patrijarha Jakova. Josif je sanjao da sa ocem i braćom žanje žito u polju: Josifov snop je stajao uspravno, a snopovi oca i braće su stajali oko njega kao da mu se klanjaju. Taj san se ispunio: posle izvesnog vremena Josif, koga su braća prodala, postade upravitelj Egipta, a otac i braća njegova, kada dođoše u Egipat, biše prinuđeni da mu se poklone i da ga poštuju. Isto tako se obistinio proročki san faraona, cara egipatskog. Da faraon nije obratio pažnju na taj san i da u rodnim godinama nije pripremio velike zalihe hleba za nerodne godine, gorko bi se pokajao: žitelji Egipta, a takođe i otac i braća Josifova, umrli bi od gladi.

I mnogi ljudi, a možda i neki među nama, imaju razloga da se kaju što nisu obratili pažnju na neke svoje snove. Navešću kao primer jedan slučaj. Jedan razuzdani mladić nije slušao savete svojih najboljih drugova koji su ga upućivali na drugačiji, bolji životni put. Jednom je sanjao svoga oca kako mu strogo naređuje da ostavi razvratni i bezbožnički život i da se popravi. Ali po učenju Samog Gospoda Isusa Hrista: Ako ne slušaju Mojseja i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neće se uveriti, tako i mladić ne obrati pažnju na svoj san. Međutim, on ponovo vide isti san: opet vide oca kako mu govori da ako ne promeni svoj život, toga i toga dana će ga snaći smrt i izaći će na sud Božiji. Mladić je u šali ispričao svoj san drugovima koji su živeli kao i on i ne samo da nije razmišljao o ispravljanju života, nego je čak poželeo da se podsmeva pretnji koju je čuo u snu. Stoga je upravo za taj dan, u koji mu je otac rekao da će umreti, on zakazao veliki pir sa drugovima. I šta se dogodilo? Usred pijanke udari ga moždana kap i kroz nekoliko minuta on umre! Dakle, nisu svi snovi pusti i varljivi; postoje i takvi snovi koji se zaista obistinjuju u životu.

 .

Nekoliko saveta o tome kako se treba odnositi prema snovima

1) Ako nas snovi pobuđuju na dobro i uzdržavaju od zla, smatrajte ih prstom Božijim koji vam ukazuje na nebo i uklanja vas od puta koji vodi u pakao.

Bog govori jednom, i ako to ostane neprimećeno, onda govori drugi put, u snu, u noćnom viđenju, kada san obuzima ljude, za vreme dremeža u postelji. Tada On otvara čoveku uho i zapečaćuje Svoju pouku, kako bi odvratio čoveka od kakve namere i udaljio od njega gordost, kako bi sačuvao dušu njegovu od propasti i život njegov od udarca mača (Jov. 33, 14-18).

„Kada u snu ugledaš oblik krsta – uči prepodobni Varsonufije, – znaj da je taj san istinit i da je od Boga; ali potrudi se da od Svetih dobiješ tumačenje tog sna i nemoj verovati svojoj pomisli“ („Rukovodstvo za duhovni život“ Varsonufija i Jovana).

2) Ako niste sigurni da san potiče od Boga ili nemate razuman razlog da tako nešto zaključite, a naročito ako se taj san tiče nevažnih i nepotrebnih pitanja, onda nema potrebe da obraćate pažnju na snove i da svoje postupke upravljate prema njima. Budite pažljivi i ne obraćajte pažnju na svaki san, kako ne biste postali sujeverni i pali u opasnost da sagrešite.

3) Najzad, ako san sablažnjava čoveka i vuče ga u greh, onda je on posledica naše iskvarene i.rastrojene uobrazilje, naše fantazije, ili potiče od onoga, od koga neka nas sačuva Bog Svojom blagodaću, tj. od đavola.

Sveti Teofan Zatvornik kaže: „Na snove je najbolje ne obraćati pažnju. Neki od njih možda nešto i znače, ali pošto nama nije dato da to tačno odredimo, a naša sopstvena tumačenja mogu biti varljiva i nekorisna, onda je bolje zaboravljati ih. Snovi su i po prirodi svojoj određeni da budu zaboravljeni, jer tako biva sa većinom snova. Znajte da ima prirodnih snova, ima snova koji su od Anđela i od Svetih, a ima i snova koji su od demona. Oni koji su od Anđela i Svetih, donose mir, i taj mir dugo ostaje u duši, a koji su od demona, oni narušavaju duševni mir. Naši sopstveni snovi su presipanje iz šupljeg u prazno bez ikakvog reda. Demoni su nemoćni i ništa nam ne mogu, ali njima se dopušta da ponekad priđu bliže slugama Božijim i da ih uznemire, jednim delom radi kušanja, drugim delom radi pouke, a i radi toga da bi se njima samima pokazalo ko su i šta su. Iz istih razloga im se dopušta da prikazuju snove“.

.

Verovati predosećanjima je greh

Čovek može predosećati nekakvu veliku promenu u životu, naročito smrt. Ali uglavnom su predosećanja varljiva, jer je kroz Adamov pad sposobnost predosećanja izgubljena, a ona često mogu biti izazvana i lagodnim životom ili zbog rastrojene uobrazilje. Dakle, na osnovu predosećanja ne treba donositi konačne odluke o svojoj ili tuđoj budućnosti, jer na taj način nepotrebno padamo u greh ili u varljivu radost. Tako se zaboravlja na Promisao Božiji koji upravlja našim životom i koji nas po svojim premudrim i blagim namerama može izbaviti i od najočiglednije nesreće, kao što može i da ne opravda radost koju predosećamo. Jezekija je u teškoj bolesti trebalo da umre, ali nije umro. Aman se unapred radovao svome trijumfu nad Mardohejem, ali se njegova predosećanja nisu obistinila.

Nemojte brzopleto verovati predosećanjima.

.

Verovanje u dobar i loš znak, i u tumačenja kao što su „valja se i „ne valja se“

Od Gospoda se spravljaju koraci čovječiji

(Priče Solomonove, 20, 24).

Umesto da se u svome životu rukovodi zdravim razumom, sujeverni čovek sve svoje uspehe ili neuspehe u svakodnevnom životu povezuje sa raznoraznim pojavama koje mu predstavljaju dobar ili loš znak.

Neki smatraju da je loš znak kada se sretnu sa sveštenikom ili čovekom koji nosi prazne kofe. Ili, na primer, ne treba poklanjati oštre predmete, ponedeljkom ne valja ništa počinjati, treća sveća koja gori na stolu je opasna, trinaesti čovek za stolom takođe je opasan, a kada se sveća neočekivano ugasi, to znači da će doći gosti, itd, itd.

Ako obratimo pažnju na sve te praznoverice, videćemo da za mnoge od njih postoje jednostavni istorijski ili praktični razlozi, a sve one zajedno jednostavno se opovrgavaju rečju Božijom i zdravim razumom. Hrišćanin treba da odbaci svako sujeverje, predrasudu i dobar ili loš znak.

.

Izvor: knjiga Sujeverje – klanjanje đavolu. Sveti Oci o sujeverju – praznoverju

 

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: