Kako uživati u životu – zagrljaj i pokrenuti svetove zagrljajem

TRIDESET DRUGI DAN

 

Pokrenuti svetove zagrljajem

Zagrljaj roditelja, zagrljaj baba i deda, topli dlanovi na našem licu, ljubav i osećaj velikog mira i spokoja i kad smo bili mali i kad smo postali „veliki“. Sve muke i tegobe, svi problemi, greške, nejasnoće i sukobi topili su se u tim zagrljajima. Vremenom, hteo ne hteo, gledajući svoje prijatelje, ponekad poznanike, morao sam da primetim kako je jedan deo te dece prestao da na takav način komunicira sa onima koji su ga podigli jer je postajalo „neprimereno“, „nismo više valjda deca da nas maze“, „neprikladno“. Da li je zaista tako? Svako od objašnjenja u prilog negrljenja, bledo je i providno da se kroz njega može čitati. Zašto?

Ogromna snaga i moć zagrljaja ruši svaki argument, od nelagode, stegnutosti i zatvorenosti do navika, od pravdanja vaspitanjem do objašnjenja procesom „prirodnog“ udaljavanja odrastanjem. To neverovatno osećanje sigurnosti, spokoja, vere da će se sve srediti i da ce sve biti dobro nismo u detinjstvu dobili da bi smo ga sebično spakovali u sebe. Zagrljaj, nešto najlepše što jedno biće može da pruži drugom biću, simbol je i najstvarniji gest ljubavi, prijateljstva, sigurnosti i zaštite, mira i spokoja, simbol je uklanjanja svih tegoba i lečenja duše (i tela) od svega što je može zaboleti.

Porodice u kojima je zagrljaj prirodan i lak, do god postoje oni koji ih čine, daleko lepše prožive život. Bliskost nepodrazumevana nego stvarna, iskazana zagrljajem, čini odnose kvalitetnijim, bliskijim, punijim, snažnijim. Zagrljajem presecajte razmišljanja da li je pravi trenutak za takvo iskazivanje emocija i tako lakše i brže uđite u zonu življenja sa daleko više svetla, optimizma, stvarne rasterećenosti. Naravno da grlite svoju decu, svog životnog saputnika, svoje roditelje, ali, pitanje je koliko to često činite. Da li zagrljaj vezujete za pozdravljanja i čestitanja? Nemojte. Zagrljaje vežite za svaku emociju koju oni mogu da nastave, bilo da je neko oko vas tužan ili srećan, zagrljaj je jednako lekovit, jednako dragocen, nikad suvišan. Svoje emocije iskazujte zagrljajem, uvucite drugog u svoju sreću i radost.

Taj drugi, odmah uz porodicu, je prijatelj.

„Prijateljstvo je jače od srodničkih veza, jer porodično srodsvo može postojati bez ljubavi, a prijateljstvo ne može.“ Jovan Dučić (1871-1943)

Onda znate šta vam je dobro činiti. Za vašeg prijatelja, za vas i vaše bolje živote. Viđao sam ponekad na nekim okupljanjima kako ljudi krenu u srdačan pozdrav sa prijateljem a onda kao da se uplaše, to nekako preseku i nešto izvedu kao da im je cilj bio drugačiji. Tužna, nikom potrebna slika. Ako u vama ima i namanjeg zastoja da kada osetite da bi ste zagrlili prijatelja, dragu osobu, to ne učinite, menjajte to. Na velikom ste gubitku. To je kao da ste uklonili deo sebe i tom delu vas je zabranjeno da diše punim plućima. Obećajte sebi da nikada više, ako ste to do sada činili, nećete stvarati te tužne male slike odustajanja od zagrljaja. Od te slike postaje tužan onaj koji je vidi, onaj koji je ostao nezagrljen i vi koji zagrljajem do kraja niste iskazali sve što ste želeli. Neučinjenim gestom ugušen deo ili cela emocija čini vrlo loše našim životima, našim odnosima sa ljudima, našim trajanjima. Nemojte da vam je zagrljaj „skup“. Dajte ga ljudima kad god osetite tu želju, pa čak i onaj kojem je nelagodno da ga drugi dodiruju, jednom će popustiti, jednom će shvatiti. Mnogima tako možete „upaliti svetlo“. Molim vas, upamtite to.

 

Branislav Mihajlov

Tekst preuzet iz knjige Kako uživati u životu i sajta: http://kakouzivatiuzivotu.blogspot.com/