Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu

 

UOČI XXII ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA – OD 7. DO 23. FEBRUARA 2014.

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 1

SOČI, I OLIMPIJSKO SELO… VISOKO, VISOKO… OVDE JE I NEBO ISPOD!

 

Kolaž tekstova i slika pred Zimsku Olimpijadu u Sočiju

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 2

Кабаева пали огъня,

„Тату“ пее в Сочи !

 

Iz Sočija… ovde ni orlovi ne savijaju gnezda! – započinje svoje javljanje specijalan „Politikin“ izveštač svom matičnom listu. – Ovde nebo nije iznad, nego ispod!…

 

Gde je Soči?…

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 3

Soči – ponos Rusije…

 

Soči, grad na crnomorskoj obali i jedno od omiljenih mesta za odmor i provod domaćih i stranih turista, pun saobraćaja, višespratnica, s urbanim stilom, ove godine je i domaćin XXII Zimskih olimpijskih igara…

 

Lepi Soči!…

Beautiful Sochi / Красивый Сочи 2012, trajanje: 1:30 minuta

 

Uoči otvaranja…

Olympic venues Sochi 2014 – all stadiums description, trajanje: 14:04 minuta

 

Od mora do neba!…

Year to Olympics: Putin slams Sochi delays, fires high officials, trajanje: 3:59 minuta

 

PUTIN

Full version of Putin speech (2014 Winter Olympics), trajanje: 6:26 minuta

 

U znaku priprema za Olimpijadu u Sočiju, Rusi su se dosetili da „razmrdaju“ građane koji putuju metroom tako što će im izdati kartu po ceni od 30 čučnjeva! Aparati ispred kojih je postavljena plava staza, postavljeni su tako da putnik stane pred kameru i napravi 30 čučnjeva – i zaradi svoju kartu za prevoz! Građani su lepo prihvatili ovaj izazov. Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. počinju 7. februara, a traju do 23. februara…

 

Nekih 45 kilometara severno od Sočija je skijalište Krasnaja poljana ili, u prevodu, Crvena poljana gde može da se skija sve do aprila. Bogati ulagači su se veoma potrudili da pretvore Soči u odmaralište svetske klase. Uspeli su u tom, iako su se nalazili miljama daleko od obale Crnog mora…

 

Ruska elita i radnička klasa, susreću se, ovde kao što se mešaju i sanatorijumi s luksuznim vilama, „Radison“ hoteli s radničkim odmaralištima i „mercedesi“ s „moskvičima“. Doduše, ovde se stiže, isključivo, avionom…

 

Smeštaj je moguće naći u svim varijantama, od najjeftinijeg do superluksuznog. Soči u celini pripada Nacionalnom parku, što govori, samo po sebi. Interesantna stvar je da se u ruskim turističkim časopisima uvek može videti reklama: „Ako ste mislili da ćete dolaskom u Soči prekinuti svoju pozorišnu sezonu, prevarili ste se! Pozorište u Sočiju organizuje svakodnevno gostovanja vrhunskih pozorišta iz ostatka Rusije, ali i Ukrajine, kao što su: Boljšoj teatar, baleti, Petrogradska opera… Neće vam biti dosadno!“…

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 4

Soči će biti najbezbednije mesto na svetu!“… Ovo je izjavio predsednik Međunarodne skijaške federacije i član Međunarodnog olimpijskog komiteta Žan Franko Kasper…

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 5

**********

Želimo da naši olimpijci u Sočiju postignu svoj maksimum i nadmaše rezultate i plasmane iz Vankuvera!

**********

 

8 olimpijaca koji će predstavljati Srbiju u Sočiju

 

Zastavu će nositi bijatlonac Milanko Petrović, osvajač dve zlatne i jedne bronzane medalje na Zimskoj Univerzijadi u Trentinu!… Triput BRAVO! za Milanka!…

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 6 olimpijski tim Srbije

Olimpijski tim Srbije, Foto: Olimpijski komitet Srbije…

 

Naši učesnici… „naše gore list“!

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu Milanko Petrović

MILANKO PETROVIĆ

 

1. MILANKO PETROVIĆ, biatlon i nordijsko skijanje. Milanko je rođen 21. septembra 1988. u Sjenici gde i danas živi. Visok je 187 cm, težak 82 kg i bavi se biatlonom i nordijskim skijanjem. Njegov najbolji plasman na Evropskim prvenstvima je 9. mesto iz 2012. Na nedavno održanoj Zimskoj Univerzijadi 2013, Milanko je osvojio dve zlatne i jednu bronzanu medalju. U Sočiju očekuje plasman među prvih 30 takmičara… Prvi sport kojim se Milanko Petrović bavio je karate. Trenutno studira na Mašinsko-građevinskom fakultetu, u Kraljevu, a omiljen film mu je “Kozara”.

 

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 7 Ivana KOvačević

IVANA KOVAČEVIĆ

 

2. IVANA KOVAČEVIĆ, biatlon i nordijsko skijanje. Ivana je rođena 27. decembra 1994. u Sokocu gde i danas živi. Najmlađa je u olimpijskom timu Srbije. Visoka je 169 cm, teška 63 kg. Takmiči se u nordijskom skijanju i biatlonu, odnosno kros-kantriju. Njen najbolji rezultat je učešće na FIS trkama… U slobodno vreme se bavi filatelijom. Ivanina omiljena knjiga je „Znakovi pored puta“ Ive Andrića, a od muzike voli i zabavnu i narodnu. Najdraži film je „Twilight“, a žanr SF.

 

 

REJHAN ŠMRKOVIĆ

REJHAN ŠMRKOVIĆ

 

3. REJHAN ŠMRKOVIĆ, nordijsko trčanje. Rejhan je rođen 18. decembra 1991. u Sjenici gde i danas živi. Visok je 183 cm, težak 73 kg. Takmiči se u nordijskom trčanju, omiljena disciplina 15 km klasik. Na Balkan-kupu 2013. je osvojio drugo mesto, na Slavik-kupu je bio peti, a na FIS-trci 13. Rejhan je student treće godine Visoke strukovne škole za računovodstvo i berzansko poslovanje. U sport je ušao zahvaljujući svom ocu Adnanu… Rejhanova omiljena knjiga je „Vreme smrti“, a omiljeni filmovi su „Terminal“ i „Kung Fu Panda“. Nada se da će dostojno predstaviti svoju zemlju na Igrama u Sočiju i da će Srbija biti ponosna na njega.

 

 

NEVENA IGNJATOVIĆ alpsko skijanje

NEVENA IGNJATOVIĆ

 

4. NEVENA IGNJATOVIĆ, alpsko skijanje. Nevena je rođena 28. decembra 1990. u Kragujevcu, visoka je 178 cm, teška 70 kg i bavi se alpskim skijanjem. Neveni će ovo biti drugi nastup na ZOI, a debitovala je 2010. u Vankuveru. Do sad, Nevena Ignjatović je 6 puta bila plasirana u 30 najboljih takmičarki u Evropi. Na nedavno održanoj Zimskoj Univerzijadi 2013, osvojila je zlatnu medalju. Na Igrama u Sočiju, Nevena se nada plasmanu u prvih 30. Slobodno vreme provodi uz r’n’b i house muziku. Najviše voli da gleda akcione filmove.

 

 

MARKO VUKIĆEVIĆ alpsko skijanje

MARKO VUKIĆEVIĆ

 

5. MARKO VUKIĆEVIĆ, alpsko skijanje. Marko je rođen 27. oktobra 1992. u Ljubljani, visok je 186 cm, težak 94 kg i bavi se alpskim skijanjem. Bio je prvak Srbije u veleslalomu 2012… Marko voli automobilizam. Omiljena knjiga mu je „Mač u tišini“, a muzika koju voli da sluša je house i elektro.

 

 

VUK RAÐENOVIĆ bob

VUK RAÐENOVIĆ

 

6. VUK RAÐENOVIĆ, bob. Vuk je rođen 7. juna 1983. u Sarajevu. Visok je 190 cm, težak 105 kg i pilot je bob-tima Srbije. Na Zimskim olimpijskim igrama, debitovao je još 2002. u Solt Lejk Sitiju. U Sočiju, Vuk će po treći put braniti boje naše zemlje na Igrama. U Vankuveru 2010. je uspeo da se plasira u finale i zauzme 18. poziciju. Najbolji plasman na evropskim prvenstvima, ostvario je 2013. kad je zauzeo 10. mesto. Na Igama u Sočiju se nada plasmanu u prvih 6 posada… Muzika koju voli: U2, Cindy Lauper, Guns ‘n’ Roses. Kad se ne bavi sportom, vreme provodi uz dobru knjigu, a voli i bioskop i auto-trke. Omiljeni Vukovi filmovi su „Gladijator“ i „Skyfall“.

 

 

ALEKSANDAR BUNDALO bob

ALEKSANDAR BUNDALO

 

7. ALEKSANDAR BUNDALO, bob. Aleksandar s Vukom čini posadu boba dvoseda. Rođen je 28. septembra 1989. u Sremskoj Mitrovici, a živi u Rumi. Visok je 204 cm, težak 108 kg… Aleksandar u slobodno vreme najviše voli da čita knjige ili gleda filmove. Od muzike najčešće sluša rok i zabavnu. Omiljena knjiga mu je „Monah Kalist“.

 

 

NINA MICIĆ snoubord

NINA MICIĆ

 

8. NINA MICIĆ, snoubord. Nina je rođena 30. januara 1991. u Beogradu gde i danas živi. Visoka je 170 cm, teška 55 kg. Takmiči se u snoubordu, omiljene discipline su paralelni slalom i paralelni veleslalom… U slobodno vreme voli da čita i sluša muziku. Trenutno najviše čita autobiografije. Omijena knjiga joj je „Na Drini ćuprija“. Od muzike najviše voli pop, house, Aerosmith… a omiljen film joj je „Život je lep“.

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 8

 

 

Tri olimpijska sela…

 

Za XXII Zimske olimpijske igre u Sočiju, sagrađena su tri olimpijska sela. Jedno je na nivou mora, za sportiste koji će se takmičiti na klizalištima, u gradskim uslovima. Drugo je za bijatlonce, a treće za one koji će se strmoglavo spuštati na smučkama i bobu niz obronke div-planine. Da bi se stiglo do ovog trećeg, put od Sočija, obasjanog suncem, vodi kroz klisuru Mzimte. Ta rečica se, ko zna koliko hiljada godina, mučila da se tamo odozgo nekako probije do Crnog mora. I nekako je našla put ostavljajući uz sebe usku traku gde su i šumske životinje, verovatno, s oprezom išle…

 

Sad od Sočija pa kroz tu klisuru vodi savremen auto-put s bezbroj mostova i saobraćajnih čvorova, visoko visoko. Ona uska traka uz rečno korito je načičkana najsavremenijim turističkim objektima najvećih svetskih hotelskih lanaca.

 

Tamo gde Mzimta ne „skakuće s kamena na kamen“, gde je našla način da se malčice raširi, sad zapljuskuje prave male mondenske varoši. I kad se naiđe na deo prirode s kojom čovek, bar, zasad, nije stigao ili još nije hteo da se uhvati, ukoštac, gondole nose dalje, u olimpijsko selo.

 

Još dok mu se prilazi, sva čula zapljusne nešto rusko, a ujedno i opštecivilizacijsko. Iz sveg izbija nešto što podseća ko je domaćin i, u isto vreme, da su tu, kod kuće, ljudi s različitih krajeva sveta.

 

Kroz ušorene kuće u glavnoj ulici tog sela, prolazi se kroz „špalir“ zastava svih zemalja. Među njima je, razume se, i srpska. I prosto se poželi da sve države budu tako složne kao njihove zastave na jednom od vrhova Kavkaza… Na nezaobilaznom mestu u selu su olimpijski krugovi. Taj spomenik podjednako privlači sve koji dođu u olimpijsko selo. On je omiljeno mesto za slikanje. Kod vrhunskih sportista, njihovih trenere i ostalih članova olimpijskih delegacija, budi onu detinju želju za igranjem. Tu se i oni u pristojnim godinama veru uz krugove, pokušavaju da nađu što originalniji način da se slikaju i taj trenutak sačuvaju zauvek.

 

**********

90 godina „belih olimpijada“, naših učešća na Zimskim igrama: Prijem Olimpijskog komiteta Srbije 1912, bio je izvorište trajanja olimpijskih organizacija država koje su ovde postojale – Kraljevina Jugoslavija, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG – u međunarodnom olimpijskom pokretu.

**********

 

Na drugom kraju, iznad ambisa, izvajane su zadivljujuće skulpture od leda. Tako su lepo urađene da se čini da će svakog trenutka da ožive i, s obeležjima Igara u Sočiju, krenu s olimpijcima u neko svoje takmičenje…

 

Među sportistima koji prekraćuju poslednje dane, pa i sate, uoči početka takmičenja ili hvataju poslednji trenutak da nadoknade ako su nešto na pripremama propustili, sve vrvi od bezbrojnih dobrovoljaca koji su tu da svima koji zakorače u to naizgled pravo carstvo drugarstva, budu na usluzi. Među tom mladošću padaju u oči neki stariji ljudi, drugačije obučeni s – metlama. Oni metu sneg tamo gde ne treba da ga bude, a i prašinu koja se, ko zna kako, obrela, tu gde joj nije mesto.

 

– Ovde je sve novo i lepo – kaže naš smučar Marko Vukićević. – Iskren da budem, mada, do sad, nisam bio na ovakvom takmičenju: i očekivao sam da bude ovako! Na onom nivou koji imaju olimpijske igre!…

 

Naši sportisti su u zgradi broj 3. Svoj ulaz i prozore, vrata svojih soba, okitili su zastavicama Srbije. To rade i olimpijci ostalih država. Svako u toj ljudskoj košnici želi da pokaže da je i on tu, na ovom skupu – celog sportskog sveta… Kroz prozore, naši sportisti gledaju na kanadske zastave na dugačkoj zgradi na kojoj više spratove pokrivaju japanske. U hodniku i pred liftom svakojake trenerice, kape, torbe s obaveznim nacionalnim obeležjem.

 

Naši olimpijci otputovali u Soči

 

Olimpijski tim Srbije je ispraćen u novoj opremi na 22. Zimske Olimpijske igre s najlepšim željama…

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 9

Osmoro sportista u pet sportova, predstavljaće Republiku Srbiju na drugom učešću na 22. Zimskim Olimpijskim igrama u Sočiju od 7. do 23. februara.

 

U alpskom skijanju, Srbiju će predstavljati Nevena Ignjatović i Marko Vukićević; u snoubordu Nina Micić; u biatlonu Milanko Petrović koji će, zajedno s Ivanom Kovačević i Rejhanom Šmrkovićem, nastupiti i u kros-kantriju; a u bobu u dvosedu Vuk Rađenović i Aleksandar Bundalo… To je trenutna snaga naših zimskih sportova za „belu olimpijadu”.

 

U „Kraun plazi”, predstavljen je naš olimpijski tim, a olimpijci su se okušali i u ulozi manekena u opremi kompanije „BOSKO”, novog člana Sponzorskog pula Srbije, ujedno i zvaničnog partnera Organizacionog komiteta „Soči 2014”.

 

– Ovo je kraj četvorogodišnje priče započete posle Igara u Vankuveru. Okupili smo se da našim olimpijcima poželimo da predstave Srbiju na pravi način. Zahvaljujem Ministarstvu omladine i sporta koje je finansiralo naše programe za zimske sportove, kao i našim sponzorima, koji su dali značajan doprinos da se naši olimpijci osećaju kao deo svetske sportske priče u Sočiju – rekao je Ðorđe Višacki, generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije.

 

Pomagale Milica i Ivana

 

Po opremi, u čijem su predstavljanju putnicima za Soči pomagale Milica Mandić, olimpijska šampionka u tekvondou, i Ivana Maksimović, olimpijska vicešampionka u streljaštvu iz Londona 2012, videlo se da reprezentativci Srbije neće zaostajati za rivalima, a kakve će rezultate postići, ostaje da se vidi.

 

Na prošlim igrama, najbolji plasman – 18. mesto – postavio je bob četvorosed, u pojedinačnim disciplinama najuspešnija je bila Nevena Ignjatović – 32. mesto u slalomu, a popravljanje ovih plasmana je cilj s čijim bismo ostvarivanjem svi bili zadovoljni.

 

Svi su bili spremniji da komentarišu opremu, svi nestrpljivi da stignu u Soči i da Olimpijske igre, najzad, počnu.

 

– Oprema je predobra i mislim da će nam doneti sreću na Olimpijskim igrama – rekla je debitant na Igrama Ivana Kovačević.

 

– Sve će biti dobro. Mi, devojke u timu, jedva čekamo svoje nastupe – kaže snouborderka Nina Micić čije je jedino „olimpijsko” iskustvo učešće na Evropskom olimpijskom festivalu mladih 2007. kad je osvojila srebrnu medalju.

 

– Važno je da dobro pripremimo bob, da izaberemo prave klizaljke za vremenske uslove koji budu, da dobro startujemo, da dobro vozimo – objašnjavao je pilot boba Vuk Ređenović kom će ovo biti treće olimpijsko iskustvo.

 

– Ako želimo dobar plasman, moramo da vozimo preko 140 kilometara na čas – dodao je Aleksandar Bundalo, kočničar boba Srbije.

 

– Daću sve od sebe da što bolje predstavim Srbiju, srećan sam zbog tog – izjavio je Rejhan Šmrković koji je korisne savete dobio od sestre Belme koja je nastupila na Igrama u Vankuveru.

 

– Rođen sam i odrastao u Ljubljani, a kad sam počeo da postižem dobre rezultate, rekao sam sebi: zašto da ne nastupam za svoju zemlju – rekao je alpinac Marko Vukićević, takođe debitant na Olimpijskim igrama.

 

Njegova drugarica po sportu Nevena Ignjatović nije bila na predstavljanju. Koristi svaki dan, svako takmičenje da se što bolje pripremi da bi ostvarila svoju želju da izbori plasman u drugu vožnju, bilo u slalomu ili veleslalomu, i da se plasira među 30 najboljih.

 

Naravno, svi najviše očekuju od Milanka Petrovića koji će se takmičiti u dva sporta – biatlonu i u kros-kantriju, uostalom, u oba je trijumfovao u decembru na Zimskoj Univerzijadi, u Trentinu. Zbog tog je i određen za nosioca zastave na Svečanom otvaranju 7. februara.

 

Zastavu koju je nosila na svečanom zatvaranju Letnjih igara u Londonu, predala mu je Milica Mandić uz želju da svi „veruju u sebe, da budu ponosni što prestavljaju svoju zemlju i da uživaju u svakom momentu boravka u Sočiju”.

 

– Čast mi je što ću nositi zastavu na svečanom otvaranju… Trudiću se da dam sve od sebe i ispunim vaša očekivanja – rekao je Milanko Petrović, a mi mu poželimo da ispuni sopstvena jer su ona daleko iznad onih koje imaju oni koji su prisustvovali ispraćaju našeg olimpijskog tima u „Kraun plazi”…

 

Na aerodoromu „Nikola Tesla” uspešno predstavljanje zemlje i ostvarenje ambicija, poželeo im je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta.

 

Ž. Baljkas

 

U našem taboru je i jedna Ruskinja. Zove se Tanja, a razmena studenata ju je svojevremeno dovela u Niš. I, eto, sad pomaže svojima, mada se odavno vratila u Moskvu!…

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu deo olimpijskog tima Srbije

Deo našeg olimpijskog tima na obodu olimpijskog sela…

 

Na ulicama, svud, gužva, u Sočiju, u sva tri olimpijska sela, a pogotovu ne mestima gde se okupljaju sportisti, kao što je, posebno, restoran…

 

– Hrana je raznovrsna. Ima je za sve ukuse. Zasad možemo da jedemo šta hoćemo i koliko hoćemo, sve dok ne budemo morali da stanemo na vagu – kaže Aleksandar Bundalo. – Bob dvosed je težak 170 kilograma, a nas dvojica, pilot Vuk Rađenović i ja, ne smemo s opremom da budemo teži od 220.

 

Jeste njihovo selo mimo sveta i živi po svojim pravilima. Ali je svim njegovim stanovnicima lepo. Možda će rezultati s takmičenja malo da im zagorčaju, međutim, kad sve prođe, svima će boravak u njemu biti lepa nezaboravna uspomena… ona koja se priča deci i unucima… a zabeležena u istoriji sporta Srbije…

 

Ivan Cvetković

 

 

Ovako su počele pripreme za ZOI 2014.

 

Soči 2014 – Pripreme za zimske Olimpijske igre, trajanje: 2:15 minuta

 

Maskote Zimskih olimpijada: od Sneška i Vučka do Leoparda

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 11

Maskote…

 

U istoriji zimskih olimpijskih igara, bilo je mnogo popularnih i upečatljivih maskota. Ostali su zapamćeni austrijski Sneško Olimpijamandl, kanadski polarni Medvedići Hajdi i Houdi, francuski Gnom Mežik, sarajevski Vučko, japanske Sovice Snoulets. Tri maskote Zimske olimpijade u Sočiju, snežni Leopard, beli Medved i Zec, na putu su da zauzmu zasluženo mesto na spisku najomiljenijih maskota Zimskih Olimpijskih igara…

 

Omiljeni sportovi ruskih careva

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 12

Car Nikolaj Drugi…

 

Ruski carevi su veoma uživali u bavljenju sportom – igrali su šaha sa svojom decom, bilijar sa stranim zvaničnicima, vozili bicikl po dvoranama Zimskog dvorca ili igrali tenis…

U poslednjim godinama Ruske Imperije, Nikolaj II je i dalje igrao tenis i vozio bicikl što mu je, verovatno, pomagalo da se oslobodi velikog stresa kom je bio izložen u to vreme. Poslednji račun za popravku bicikla nosi datum 10. maj 1917, a poslednja partija tenisa datira iz istog meseca. To znači da je i posle abdikacije, kad više nije bio imperator, Nikolaj II – ostao strastven sportist!…

 

 

Dostignuća ruskih sportista u prošloj godini

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 13

Slika iz prošle godine…

 

Odlazeća 2013, bila je veoma uspešna za ruske atletičare koji su na međunarodnim takmičenjima postigli izuzetan uspeh u pojedinačnim i ekipnim disciplinama. Navijači su 2013. mogli uživo da posmatraju tri velike sportske manifestacije od međunarodnog značaja: Rusija je organizovala Svetsko prvenstvo u lakoj atletici, u Moskvi – Letnju univerzijadu u Kazanju – i Svetske borilačke igre u Sankt Peterburgu…

 

Velika takmičenja kao što je olimpijada, prilika je da se pobliže upizna zemlja-domaćin…

 

– Znate li koja reka protiče kroz Moskvu?…

 

– Pa, Moskva!…

 

– Oчень хорошо! (Čita se: Očinj harašo!)

 

Brzina, veština, izdržljivost…

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 14

Ko će pre?!…

 

Znate li šta znače ruska imena?…

 

Mnogi misle da čovekovo ime utiče na njegovu sudbinu. U Rusiji postoji bogat, ali precizan i stalan sistem: ime – skraćeno ime – nadimak koji koriste bliski ljudi, dok je svaka epoha ostavila neki trag i donela neka nova imena u život ljudi. Kakva imena ruski roditelji daju svojoj deci i kako se pomoću imena može izraziti odnos prema nekom?… To je čitava filozofija!…

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 15

Bajka, mašta, stvarnost…

 

Stranci smatraju da je Ivan najtipičnije rusko ime. Ono je vekovima bilo popularno u svim slojevima društva, od običnih seljaka do carske porodice (setimo se Ivana Groznog). S druge strane, to ime je, upravo, zbog rasprostranjenosti, steklo, pomalo, negativnu reputaciju. Na primer, glavni junak narodnih bajki, najmlađi i najnesposobniji sin u porodici, obično se zove „blesavi Ivanuška“ (na ruskom: „Ivanuška-duračok“, deminutiv od „Ivan-durak“ – „Ivan Blesan“). Doduše, on, samo, na početku bajke, deluje kao da je blesav, a na kraju se ispostavlja da je najbolje prošao!…

 

U dvadesetom veku je ime Ivan izgubilo popularnost i počelo je da se asocira, pre sveg, s nedostatkom obrazovanja, kratkom pameću i lenjošću. Na primer, jedan od deminutiva imena Ivan je Vanja ili Vanjka, a ruski idiom „vanьku valяtь“ znači „praviti gluposti“, „hvatati zjale“). Međutim, krajem sovjetskog perioda u krugovima inteligencije, postalo je moderno davati deci narodska imena, tako da među današnjim tridesetogodišnjacima ima podosta Ivana (na primer, trenutno, najpopularniji ruski voditelj zove se Ivan Urgant, što je zanimljiva kombinacija tipičnog ruskog imena i „kosmopolitskog“ prezimena). S druge strane, pojedina „zapadna“ imena (Robert, Albert, Eduard, Elvira, Kristina) izuzetno su lepa za rusko uho, ali su danas popularna samo u provinciji ili među novopečenim bogatašima, dok ih današnja inteligencija doživljava kao jeftini kič…

 

Statistički podaci govore da su 2012 – 13. dečaci u Rusiji najčešće dobijali imena Aleksandar, Maksim, Dmitrij, Artjom, Nikita i Ivan, a devojčice Anastasija, Marija, Darja, Sofija, Jelizaveta i Ana. Zanimljivo je da su ranije među najpopularnijim ženskim imenima bila tri imena s „uzvišenim“ značenjem: Vera, Nadežda i Ljubov (čita se Ljubof), a sad više nisu u vrhu „top-liste“…

 

Ruska imena većinom imaju stalan deminutiv. Retki izuzeci u tom pogledu su, na primer, Maksim, Nikita, Vera, Nina. Mihail je uvek Miša, Pavel je uvek Paša, Marija je Maša, Darja je Daša, itd. Koriste se i drugi tvorbeni modeli. Petar je, na primer, Petja, Ljubov je Ljuba, Nadežda je Nađa, Irina je Ira. Ponekad se u deminutivu umesto kraja odbacuje početak imena (i onda Ivan postaje Vanja), a ponekad ostane samo „sredina“ (Aleksandar je Saša). Od jednog imena, mogu se ponekad, napraviti i dva deminutiva (Dmitrij može biti Dima, a može i Mitja). Popularna imena i njihovi deminutivi mogu i dalje da se transformišu. Tako se, recimo, dobija niz „Aleksandar – Saša – Sašura – Šura“, u kom poslednje ime, na prvi pogled, nema, ama, baš, ništa zajedničko s prvim, pa, ipak, svi Rusi znaju da je „Šura“ deminutiv od „Aleksandar“…

 

Pravo ime se koristi u dokumentima i zvaničnom obraćanju, a u porodici i među prijateljima, koriste se deminutivi. Veliki stepen bliskosti s čovekom se obeležava osećajno obojenim deminutivima: Vanja je u tom slučaju Vanječka, Saša je Sašenjka, Maša je Mašenjka, itd. Taj oblik izražava nežna i pozitivna osećanja prema onom kog tako oslovljavamo. Tako ljudi zovu voljenu osobu i roditelji svoju decu. Međutim, ako se izbaci „-enj-“ i ostavi samo „-k-“, onda je to familijarno i, čak, pomalo, grubo obraćanje: Saška, Maška, Vanjka.

 

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 16

V. Vladimirov:, Car Vodenjak (1917)…

 

U prvim godinama sovjetske vlasti, intenzivno su propagirana nova imena u kojima se odražava nova epoha. Obično su, to, bile skraćene kombinacije imena vođa revolucije (Vladilen ili Vilen od „Vladimir Iljič Lenjin“, Melor od „Marks, Engels, Lenjin, Oktobarska revolucija“, žensko ime Ninel je Lenjin otpozadi). Najveći „biser“ je bilo ime Dazdraperma od izraza „Živeo Prvi maj“ (na ruskom: „Da zdravstvuet Pervoe maя“). Bilo je i ekstravagantnih imena vezanih za naučni progres, na primer, ime Industrij ili Elektron.

 

Kod nas, u Srbiji: Mašinka, Staljinka i sl.

 

Uzgred, ime Vladimir – Vladimir Putin – potiče od dveju reči i znači „onaj koji vlada u miru“ (prema narodnom shvatanju „onaj koji vlada svetom“… mir = svet). Deminutiv Vova je karakterističan za pomalo sniženi i familijarni stil, a Vovočka je, inače, popularan lik iz viceva (poput „malog Perice“ u Srbiji) koji se u školi ponaša kao huligan. A, opet, puno ime i patronim (Vladimir Vladimirovič) asocira nas s Majakovskim, čuvenim pesnikom s početka 20. veka.

 

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 17

Ivan Bilibin: Žar-ptica (1899)…

 

Iako je, sam, po sebi, interes za Rusiju, Ruse i ruski jezik uvek velik, u vreme velikih sportskih takmičenja, pojačava se… Tako i sad…

 

Da li ste bili na večeri, u Beogradu, predivnih ruskih pesama?…

 

„Grančice, mirisne, bagrema, belog…”

 

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 18

Ljudmila Gros – Popović, sopran i Svetlana Timenštajn, klavir (Foto T. Janjić)

 

Koncert ruskih romansi pod nazivom „Grančice, mirisne, bagrema, belog…” – priređen je u u Domu vojske Srbije – znak sećanja na Olgu Jančevecku. Nastupile su Ljudmila Gros – Popović, sopran i Svetlana Timenštajn, klavir.

 

Pre početka programa, umetnica Gros – Popović, podsetila je na tajanstvenu moć ruskih romansi koje je, na poseban način, pevala čuvena Olga Jančevecki. Ona je 1920. s grupom emigranata iz revolucionarne Rusije došla u Beograd. U sećanju je čuvala uspomenu na svoju domovinu, pa je i u svom umetničkom radu često pokazivala dozu sete za rodnim krajem koji je napustila, ali nije zaboravljala ni toplinu s kojom je prihvaćena u našoj prestonici, Beogradu…

 

Kompozitori Bulahov, Guriljov, Šilovski, Bakaljejnikov, Verstovskij, Sidorovič, Borisov, Šiškin, Jurijev, Prozorovskij i Varlamov – bili su na bogatom repertoaru ovih umetnica, pa su se čule romanse „Na svetu takvih očiju nema”, „Ne budi mi sećanja”, „Noćni cvetovi”, „Praporci”, „Zvončići”, „Noć je svetla”, „Pod mesečevim sjajem”,„Sarafančić”…

 

Romansa „Grančice, bele, bagrema, belog…” po kojoj je muzičko veče dobilo naziv, napisao je nepoznat autor.

 

A. K.

 

Snega će biti… i već ga ima!

 

Snega u Sočiju je dovoljno za održavanje Olimpijade, saopštio je direktor Gidrometcentra Rusije Roman Vilfand. Ove zime sneg je na Krasnu Poljani pao neobično rano – još početkom septembra, mada su ga očekivali tek u decembru.

 

Takvo zimsko vreme će biti i za vreme Olimpijskih igara. Istina, ako do kraja ove nedelje vreme bude stabilno i povoljno za održavanje takmičenja, već u drugoj dekadi februara temperatura će početi da raste. Stručnjaci iz Gidrometcentra već četiri godine proučavaju najmanje osobenosti vremenskih uslova u regionu, kako bi bez greške prognozirali njihovu promenu – jer mogućnost održavanja takmičenja, često zavisi, upravo, od vremena.

 

Kako se prirodni sneg ne bi otopio, na olimpijskim objektima su ga odmah utabali, a odozgo ojačali slojem veštačkog snega. I sad ovaj porkivač može da izdrži i temperature iznad nule, kaže zamenik direktora Gidrometcentra za pitanja hidrometeorološke podrške Olimpijade Soči-2014 Valerij Lukjanov.

 

Snega je palo na gornjim nivoima – oko 2.000 metara – od dva i po do tri metra. Na Krasnoj Poljani, na meteorološkoj stanici, sneg, praktično, nije ostao. Ipak, na sportskih objektima – Ruskim gorkama, na skakaonicama, na trasi skijačkog dvoboja – dovoljno ga je za održavanje takmičenja. Sad, uz negativne temperature, aktivno rade snežni topovi, proizvodeći dodatan sneg. Uz to postoji uređaj koji proizvodi sneg pri temperaturama od nekoliko stepeni iznad nule i može da popuni iznenadni deficit.

 

Sad su temperature u regionu manje od normalnog mesečnog nivoa od plus jedan stepen. Ali, kako su uverili sinoptičari, sneg se neće otopiti ni u narednoj dekadi, kad se očekuje malo premašivanje norme. Ne treba se plašiti magle i oblaka koji mogu da ometu takmičenja. Na svim olimpijskim objektima, na raznim visinama su postavljeni predajnici koji omogućuju da se prate promene vidljivosti na trasama. Za osiguranje dobre meteorološke situacije za vreme Olimpijskih igara, koriste se i druga tehnička dostignuća – kaže Roman Vilfand, direktor Gidrometcentra Rusije.

 

– Ovu Olimpijadu, Rosgidromet razmatra kao izazov. Da bi se ostvarila meteorološka podrška Olimpijade, morali smo da razrađujemo specijalne fizičko-matematičke modele koji detaljno opisuju procese planinske meteorologije. Ovde je postavljen u najvišem stepenu složen sistem. Na primer, radar koji omogućuje da se utvrdi kad sneg, kiša ili grad pada na visini od tri-četiri kilometra i kako će se promeniti vlažnost na raznim visinama. To što je prvi put u našoj zemlji počeo da se koristi doplerski radar na planini Ahun, još jedno je važno dostignuće. Uvereni smo da će meteorološka posmatranja biti pouzdana jer su stručnjaci pripremljeni i s entuzijazmom su spremni da stručno rade!

Za vreme Olimpijade sinoptičari će koristiti i novi temperaturni uređaj koji omogućuje da se prognoziraju padavine na raznim visinama. Vremenska prognoza u Sočiju za vreme Olimpijade će se praviti na šest dana, pri tom o vremenskim prilikama za naredni dan će se saopštavati svakog sata!

 

Putin ušao u kavez, kod leoparda… i pomilovao ga!

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 19

To, isto, ali uživo:

 

2014 . Путин в сочинском питомнике ( ПОДРОБНО ), trajanje: 4:39 minuta

http://www.youtube.com/watch?v=tjC9SDZIxA0

 

Naličje dosadašnjih Olimpijada, nažalost, dešava se…

 

Prema pisanju beogradskiog „Kurira“, dosadašnje Zimske Olimpijske igre, u prošlosti, imale su i „tamnu stranu“… Npr.:

 

Pred nama su još jedne Olimpijske igre, pa su bivši sportisti počeli da se prisećaju svojih doživljaja i ludih dešavanja na ranijim Igrama. Sudeći po njihovim pričama, Igre imaju najmanje veze sa sportom, a mnogo više sa seksom i alkoholom. Istovremeno, olimpijsko selo deluje kao potpuno ludo mesto… Bacač koplja Bro Grir, izjavio je da je, tokom Igara u Sidneju, svakog dana imao odnose s tri devojke. On se povukao s takmičenja zbog povrede kolena, ali je otkrio da je na putu ka kući, u avionu, imao seks s jednom slavnom olimpijkom… Golman ženske fudbalske reprezentacije SAD Houp Solo, priznala je da posle osvajanja zlata 2008. u svoju sobu privela jednu slavnu osobu. Ona je opisala i atmosferu u selu. „Viđala sam ljude kako imaju seks napolju, na travi i između zgrada“, rekla je ona. Houp je otkrila da je ceo njen tim pio cele noći i da su sledećeg jutra u alkoholisanom stanju gostovali na televiziji… Organizatori Igara u Sidneju, naručili su 70.000 kondoma za sportiste, ali se ispostavilo da to nije bilo dovoljno. Naknadno je dokupljeno još 20.000 komada, a sad se za svake Igre nabavlja 100.000 kondoma… Američki plivač Rajan Lohte, procenio je da od 70 do 75 odsto sportista ima seksualne odnose tokom boravka u Selu. “Imao sam devojku na prošlim Igrama. Bila je to velika greška. Međutim, sad sam singl i očekujem da se lepo provedem. Uzbuđen sam” – izjavio je Lohte pred Igre u Londonu… Američka skijačica Keri Šajnberg, otkrila je da je na Igrama 1994. dobila nepristojnu ponudu od dvojice Nemaca. “Hteli su da mi poklone i svoje zlatne medalje ako pristanem na grupno druženje”, rekla je ona… U Vankuveru 2010, šestoro takmičara je organizovalo orgije u bazenu, u kući van olimpijskog sela. Zna se, samo, da su tu bili sportisti iz Nemačke, Kanade i Austrije… Na kraju Igara u Sidneju 2000, sportisti su napravili ogromnu logorsku vatru na kojoj su spalili nameštaj iz sela!… Peking će ostati upamćen i po vezi dvoje tinejdžera – gimnastičarke Šone Džonson i bicikliste Tejlora Pinija… Izgleda da je tradicija u selu da sportisti koji završe takmičenje ostaju budni cele noći i da ujutru ispraćaju svoje kolege na borilišta. Istovremeno, većina sportista je pijana tokom ceremonije zatvaranja Igara… Olimpijski šampion u skokovima u vodu Greg Luganis je 1976. slučajno zatekao dvojicu svojih sovjetskih kolega kako „razmenjuju nežnosti“… itd., pa ko govori istinu, a ko laže?!… Posle sveg što smo čuli, izgleda da bi deviza svih sportista trebalo da glasi “Šta se desi u selu, ostaje u selu”…

 

Ali, to je prošlost!…

 

Očekuju se vredni rezultati koji će ući u istoriju!

 

Obratite pažnju: alpsko skijanje, slobodno skijanje, karling, biatlon, bob, skijački skokovi, kros kantri, snoubording, sankanje, skelton, umetničko klizanje, nordijska kombinacija, brzo klizanje, brzo klizanje kratka staza, hokej… To jest: alpsko skijanje – igre: 18 (od 1936), discipline: 10; slobodno skijanje – igre: 6 (od 1992), discipline: 6; karling – igre: 5 (1924. i od 1998), discipline: 2; biatlon – igre: 14 (od 1960), discipline: 12; bob – igre: 20 (od 1924. osim 1960), discipline: 4; skijački skokovi – igre: 21 (od 1924), discipline: 3; kros kantri – igre: 21 (od 1924), discipline: 23; snoubording – igre: 4, discipline: 8; sankanje – igre: 13 (od 1964), discipline: 3; skelton – igre: 5 (1928, 1948 i od 2002), discipline: 2; umetničko klizanje – igre: 23 (1908. i 1920. na LOI i od 1924), discipline: 5; nordijska kombinacija – igre: 21 (od 1924), discipline: 5; brzo klizanje – igre: 21 (od 1924), discipline: 13; brzo klizanje kratka staza – igre: 6 (od 1992), discipline: 8; hokej – igre: 22 (1920. na LOI i od 1924), discipline: 2.

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 20

Jure Franko na stazi, 1984, jedina medalja za Jugoslaviju, Srebrna… dobio je kao nagradu video-rekorder (bolje nego video-rikorder; drugi naziv je magnetoskop, magnetoskopski)… i…  Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 21

Jure Franko danas… sećanje na dane slave…

 

A evo, uživo, kako je vozio veliki Jure:

 

Jure Franko (Sarajevo 1984), trajanje: 1:34 minuta

 

Plamen je, već, zapaljen!… Na Elbrusu!…

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 22

 

Olimpijski plamen Zimske Olimijade u Sočiju, upaljen je na najvišem vrhu Evrope, Elbrusu. Ovo je danas, 1. februara saopštila pres služba Organizacionog odbora “Soči-2014“.

 

Kad se tačno desio ovaj događaj – nije jasno. Prema štampi, alpinisti su se uspinjali na zapadni vrh Elbrusa još krajem oktobra 2013. kad su to omogućavali pogodni vremenski uslovi.

 

Alpinisti su dostavili Olimpijski plamen na Elbrus u zaštitnoj lampi i na visini od 5.642 m nadmorske visine su upalili posebnu lampu.

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 23

Jedna scena iz Sočija…

 

Soči i Olimpijsko selo. Olimpijske igre u Sočiju na jednom mestu 24

Soči, biser Crnog mora…

 

 

Izvori: „Politika“, http://www.youtube.com, http://www.vesti-online.com, http://www.ambasadarusije.rs, „Kurir“, http://lat.ruskarec.ru/sport,

Foto: T. Janjić, Olimpijski komitet Srbije

Priredio: V. V. M.

oOo

1 komentar

  • Većina stvari je pretpostavljam kako treba,ima nekih koje mi se ne dopadaju,a štošta je neprecizno,ometano i onemogućeno praćenje značajnog dijela kroz više sati i još noću,tj. kad je vreme za spavanje,odmor, uz povezane tekstove,pa će u skladu s tim biti i komentar.Nešto se ponavlja,drugo je oskudno,truda je svakako trebalo obostrano kao i strpljenja.Koncentrisan rad,dovoljno pripremljenih podataka,poznavanje u dovoljnoj mjeri onoga što se predstavlja uslov je za pristojan rad-pretpostavljam da se obraćate i manje i više obaveštenim.Dobra pravovremena informacija ima određeni značaj i vrednost i uvek podrazumeva najmanje-ko,kad,gde,šta,kako,s kim,čim,zašto,cilj,a često i više,ovisi koji nivo želite postići,u svakom slučaju ako je praćenje izrazito otežano,komplikovano,onemogućavano,svako ko poštuje svoj život,svoje i tuđe vreme,radije će to bataliti iako očekuje interesantno bilo šta,da ne ispadne da se obraća durak duračiku,a to je uvek daleko i od vrednog i od željenog,a pogotovo od dobrog i kvalitetnog.Većina radova je obično dostojna kakve-takve pažnje i razmišljanja,ponekad i divljenja iz raznih razloga,ali to na žalost nije slučaj ni često ni u dovoljnoj meri.Nijedan posao nije lak i za sve da bi vredelo treba dosta rada ,znanja i odgovarajućih pomagala i sredstava,a to često ne bude gde treba.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter