Mala Mlečika je prirodni lek za prostatu i bešiku

Mala Mlečika Epilobium parviflorum je lekovita biljka i dragocen prirodni lek za prostatu, bešiku i mokraćni mehur. Recepti Marije Treben za čaj od mlečike

 

SITNOCVETNA MALA MLEČIKA (Epilobium parviflorum)

Jednom sam dobila pismo od čoveka, oca porodice, u kojem je doslovno pisalo:“Preklinjem Vas sklopljenih ruku jer mi možda možete pomoći i odvesti me na put ka ozdravljenju i mojoj napaćenoj porodici pokloniti ponovo zdravog oca“. Prethodno mi je opisao istoriju svoje bolesti: godine 1961. je usled kupanja u vodi koja sadrži radijum njegova hronična upala prostate prešla u akutnu fazu. Lutao je iz jedne bolnice u drugu, ali nijedan lekar nije hteo da ga operiše. Bio je očajan. Pri svakom pražnjenju creva, u njegovoj stolici je bilo krvi i gnoja. Zbog upotrebe raznih medikamenata, dobio je i čir na dvanaestopalačnom crevu, bila mu je uništena crevna flora a jetra pretrpela velika oštećenja. Bio je bliži smrti nego životu, pa je na zahtev lekara morao da prekine uzimanje svih lekova. A onda je, kako mi je pisao, bio operisan na „električni“ način. Uprkos operaciji, upale se nisu smirile. Od tableta i injekcija, njegovo stanje se pogoršalo i po drugi put. Počeo je da pije čaj od koprive i čaj za bešiku, od kojih se njegovo stanje popravilo toliko da sada opet može raditi. Otac porodice, koji je prošao kroz teška iskušenja, po svoj prilici bi bio pošteđen svih patnji da je znao za mlečiku i za to da njome iz osnova mogu da se izleče sva oboljenja prostate.

Mala Mlečika je prirodni lek za prostatu i bešiku Epilobium parviflorum
Sitnocvetna mlečika

Mlečika – Epilobium parviflorum, koja doskora nije bila opštepoznata kao lekovita biljka i nije bila pominjana ni u jednoj od postojećih knjiga o lekovitom bilju, tek je predstavljanjem u prvom izdanju moje brošure „Zdravlje iz Božje apoteke“ krenula u pobednički pohod kao lekovita biljka protiv oboljenja prostate. Za veoma kratko vreme postala je poznata u celoj Evropi, pa i izvan nje, u velikoj meri zahvaljujući tome što je pomogla mnogim ljudima koji su patili od navedenih oboljenja. U poslednje vreme ova biljka se pojavljuje u knjigama o lekovitom bilju i u stručnim časopisima.

Zbog velikog broja vrsta ove biljke, nastupila je određena nesigurnost. Među lekovite spadaju: rozacrvena mlečika (Epilobium roseum), sitnocvetna ili mala mlečika (Epilobium parviflorum), planinska mlečika (ErMođšt top1apit), tamnozelena mlečika (Epilobium obscurum), mlečika sa kopljastim listom (Epilobium lanceolatum), brdska mlečika (Epilobium collinum), peščarska mlečika (Epilobium fleischeri), močvarska mlečika (Epilobium palustre) i alpska mlečika (Epilobium anagallidifolium). Sve lekovite mlečike se mogu prepoznati po tome što su im cvetovi sitni i crvenkaste, bledoroza ili gotovo bele boje. Smešteni su na duguljastim uskim semenim mahunama nalik na zakivke, iz kojih, kada se raspuknu, vrcaju semenke obrasle belim vunastim dlačicama. Interesantno je da je u Tirolu mlečika poznata kao „ženska kosa“.

Od navedenih lekovitih vrsta skupljaju se svi delovi biljke, dakle stabljika sa listovima i cvetovima, pri čemu se mora paziti da se bere iz sredine – uostalom može lako da se lomi – kako bi ponovo mogla da tera bočne izdanke. Biljke se režu sveže. Čak ni kod težih oboljenja ne sme se piti više od dve šolje čaja dnevno; jedna šolja ujutro, natašte, i jedna uveče. To, međutim, ne znači da čovek ne treba da ode kod lekara. U svakom slučaju, bolesnik koji je oboleo od neke teške bolesti mora za savet da se obrati lekaru.

Ne smete skupljati dve vrste mlečike koje se inače sa ostalim vrstama koje imaju sitne cvetove ne mogu lako pobrkati. To su mlečika sa oštrim dlačicama (Epilobium hirsutum) i šumska mlečika (Epilobium angustifolium). U prve su cvetovi veličine nokta na palcu, i jarkocrvene boje. Često se može naći u obliku cvetnog bokora visokog do 150 cm u i na plitkim vodama; stabljika i listovi su mesnati, na naličju lako obrasli dlačicama. Poznati austrijski botaničar Rihard Vilfort u svojoj knjizi ne spominje malu ili uskolisnu mlečiku iako ju je kao lekovitu biljku veoma dobro poznavao. Kako je rekao, neko bi mogao da je pobrka sa „oštrodlakom“ mlečikom koja, nasuprot maloj, ima pet puta veće cvetove, mesnatu stabljiku i listove, kao i znatno veću visinu ali joj je dejstvo suprotno.

Šumska mlečika, u narodu zvana i krvava mlečika i nemanovo zelje, visoka je do 150 cm i raste na šumskim proplancima, na ivicama šuma, na ogolelim padinama i na padinama gde raste malina. Veliki purpurnocrveni cvetovi skupljeni su u rastresiti grozd kupastog oblika, a uspravna stabljika je takođe crvena. U vreme cvetanja, mnoštvo cvetova ove mlečike, koja inače raste veoma bujno, naoko izgleda kao vatrenocrvena površina. Njeno narodno ime „nemanovo zelje“ jasno ukazuje na to da se ne sme upotrebljavati kod oboljenja prostate.

Bila sam mlada žena kada je moj svekar, tada muškarac, kako se to obično kaže, u najboljim godinama, umro od patološkog povećanja prostate, dakle od hipertrofije prostate. Jedan sused, koji je bio odlično upućen u narodnu medicinu, pokazao mi je malu mlečiku i rekao: „Da je Vaš svekar pio čaj od ove biljke, danas bi još bio živ. Zapamtite ovu biljku! Vi ste mlada žena i njome možete pomoći mnogim muškarcima.“ Ali, kao što se to već dešava kad je čovek mlad i zdrav, nisam više mislila na biljku. Moja majka jeste! Skupljala ju je svake godine i pomagala mnogima koji su imali neko oboljenje bešike ili bubrega. Bilo je mnogih slučajeva da je ljudima predstojala operacija i onih kod kojih se urin izlučivao na kapi; jedna jedina šolja čaja bila je dovoljna da osećaju olakšanje. Razume se da je za izlečenje neophodno piti čaj od mlečike tokom dužeg vremenskog perioda.

Od svoje majke sam saznala za jednog pacijenta koji je iza sebe imao već tri operacije mokraćnog mehura – klinički je bio dokazan rak bešike – i koji je fizički izgledao veoma loše. Savetovala sam mu da pije čaj od mlečike. Kasnije sam od jednog lekara čula da se izlečio. Bilo je to u vreme kada se još nisam bavila lekovitim biljkama. Izlečenje tog čoveka ostavilo je na mene dubok i trajan utisak. Moja majka me je često upozoravala da, kada nje više ne bude, nikako ne smem zaboraviti da skupljam seme ove lekovite biljke. Na Sretenje 1961. umrla je moja draga majka, pa sam toga leta zaboravila da berem mlečiku.

U ordinaciji svoga lekara saznala sam da u našoj bolnici leži jedan moj poznanik. Imao je rak mokraćne bešike i njegovo stanje bilo je beznadežno. „Ne“, uzviknula sam, „ovaj vredni čovek ne sme da umre!“ Pri tom sam pomislila na mlečiku. Iako je lekar imao pozitivno mišljenje o lekovitim biljkama, rekao je da u ovom slučaju više ništa ne može da pomogne. Tada nisam imala mlečiku jer je nisam nabrala, pa sam sa strahom mislila da je sada – a bila je sredina oktobra – precvetala i presušila se. Uprkos tome, otišla sam da je tražim. Znala sam za jedno mesto gde je leti cvetala. Nekoliko stabljika koje sam pronašla bile su već požutele, ali sam ih uprkos tome isitnila i poslala supruzi teško obolelog čoveka. Ona mu je davala dve šolje čaja od mlečike dnevno, po jednu ujutro i uveče, i posle 14 dana sam od lekara, koji me je o tome obavestio telefonom, saznala da je kod njega nastupilo osetno olakšanje. Smeškajući se, pomislila sam: „Tvoja biljka, dakle, pomaže!“ Od tada sam stotinama i stotinama muškaraca pomogla zahvaljujući onom staracu u mom kraju, koji mi je rekao: „Zapamtite ovu biljku, njome možete pomoći mnogim ljudima.

Bioprostata kapi za prostatu
Najbolje biljne kapi za prostatu: sitnocvetna mlečika, divlji origano, preslica, prečica i bokvica. Klikni na sliku i naruči!

Jedan apotekar iz Minhena pokazao mi je mesto u staroj debeloj knjizi u kojoj je još oko 1880. mlečika bila navedena kao lekovita. Kasnije su je sasvim potisnuli sintetički medikamenti. U svim slojevima stanovništva mlečika je ponovo postala poznata zahvaljujući mojim pohodima, predavanjima i izdanjima. Moja uputstva i saveti naišli su na veliki odjek, jer smo moj muž i ja, na našu radost, nalazili mlečiku gde god smo išli – u brdima, na šumskim stazama, na rubovima potoka i ogolelim padinama, pa čak i na Pestlingbergu (Pestlingberg) i Frajnbergu (Freinberg) u Lincu. Brali smo samo središnje izbojke. Svako ko poznaje ovu lekovitu biljku ceniće je i pažljivim branjem je poštedeti od izumiranja. Posle branja, biljka iste godine naraste još dva do tri puta, a ako se njen koren ne izvadi iz zemlje, ona će se pojaviti i narednog proleća.

Na moju radost, iz raznih časopisa saznajem da mala mlečika raste u mnogim baštama, među jagodama, povrćem i ukrasnim biljkama. Ranije su je uništavali kao korov. U međuvremenu je mogla da pomogne mnogim paćenicima, da im donese novu životnu radost. Nedavno sam pomogla jednom svešteniku, koji je bolovao od raka prostate i bešike a od kog su lekari digli ruke, tako da se on danas u punoj radnoj snazi opet posvećuje svojim službama.

Evo jednog dopisa iz Švarcvalda (Schwarzwald): „Moja snaha je u toku zračenja koje je usledilo kao terapija materice pretrpela oštećenja, i to tako što je dobila jednu pukotinu na crevu i jednu na bešici. Imala je tako jake bolove u bešici da je lekar morao da joj prepiše morfijum. Po Vašoj ilustraciji iz „Božje apoteke“ tražili smo malu mlečiku, pronašli je i posle nedelju dana, pošto je pila čaj, svekrvi su prestali svi bolovi. To je zaista pravo čudo iz Božje Apoteke!“

Mnogi kojima je prostata obolela mogu da ozdrave pomoću male mlečike, pa čak i da izbegnu operaciju. A ako je ona već izvršena, čaj od mlečike će otkloniti žarenje i druge postoperativne tegobe. U svakom slučaju, međutim, pacijent mora da konsultuje lekara.

Jedan rekonvalescent piše iz Koburga (Coburg): „Mala mlečika mi je pomogla kod tegoba koje sam imao zbog prostate. Zbog infarkta srca, ležao sam u pokrajinskoj bolnici u Koburgu. Prostata mi je takođe bila obolela, ali me lekari nisu mogli operisati zbog slabog srca. Rekli su da će morati da mi ugrade kateter ako mi se stanje ne poboljša. Saznao sam, tada, za izvanrednu malu mlečiku koja je toliko pomogla kod sličnih bolesti. Počeo sam da pijem tri šolje čaja dnevno; za nekoliko dana oslobodio sam se svih tegoba koje sam imao sa prostatom. – Našem Gospodu se iz sveg srca zahvaljujem. Neka Bog da da Vi, gospođo Treben, sa malom mlečikom pomognete još mnogim ljudima koji su u istoj nevolji u kojoj sam bio ja. Neverovatno je koliko pomažu lekovite biljke, koje nam je Bog dao, kada školska medicina više ne može da pomogne.“

NAČIN UPOTREBE MLEČIKE

Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Dnevno treba piti samo dve šolje, ujutro natašte i uveče, pola sata pre večere.

MLEČIKA POMAŽE (od dra Dirka Arncena iz Berlina – Dirk Arntzen, Berlin)

Pismo od dra Arncena, lekara-praktičara i antropozofa: „Shvatanje biljaka onako kako je to začeo Rudolf Štajner (Rudolf Steiner) a kako su razni biolozi i botaničari usavršili zasniva se na opisu koji sledi. Ovo shvatanje je zapravo jedna slika, i naziva se obrnuti tročlani čovek. To znači da koren posebno odgovara nervno-čulnoj organizaciji, tj. glavi čoveka, region listova srednjem, ritmičkom (srčanom) sistemu, a region cveta i ploda metabolizmu i udovima.

Ovaj prikaz, kao i sve u životu, ne može se primenjivati mehanički. On mora biti razrađen za svaku biljku, i obrnuto za svakog pacijenta ponaosob. Ali ako se ovo jednom shvati, makar u početku i na malom broju primera, postojaće čvrste i trajne osnove za razumevanje odnosa između čoveka i biljke, koji je, inače, uvek pomalo nejasan.

Princip ovog procesa navešću na jednom primeru. Uzmimo hamamelis (Hamamelis virginica). Njegovi cvetovi zimi niču direktno iz kore i nema normalne povezanosti sa listom. Kora spada u mineralnu oblast korena. Imamo, dakle, situaciju gde se princip metabolizma cveta direktno sudara sa nervno-čulnim principom korena i kore, a da nije prisutna zdrava, normalna ravnoteža koju posreduje list. Ta situacija kod čoveka (i kod životinje, naravno) postoji, na primer, kad je prisutna rana, pre svega u oblasti anusa. Hamamelis je primer za ranu, za hemoroide. On može doživotno da se nosi s ovom situacijom a da pri tom ne dođe do oboljenja. Da, moglo bi se reći, rana živi kroz ovu posebnu situaciju, i sa njom. Stoga biljka za nas može da bude lek; jer, ona nam pokazuje kako da se postavimo prema određenoj situaciji koja je takva kakva je, a da se pri tom ne razbolimo dok god živimo. I zato što su ovakve situacije životne činjenice, dakle već nešto duhovno, ne zavise toliko od materijalnog, čime može da se objasni dejstvo homeopatskih rastvora (potencijala).

A sada nešto o epilobijumu Marije Treben, o mlečiki. Ova biljka odlikuje se pre svega time da je ono što se najpre smatra malom bezazlenom cvetnom drškom u stvari jedan skriveni plodnik koji, kako to i dolikuje plodu, posle cvetanja znatno nabubri, promeni boju i naraste u dužinu. U jesen ispadaju semenke bogato obavijene pamukom. Mlečika je u svojim raznim vrstama prilično rasprostranjena. Biljka cveta i rađa mnogo, što znači da u oblasti cvetanja i oplodnje ona intenzivno iživi svoj život; listovi, stabljike i koren se, kao neinteresanti za nju, povlače. Sve to, preneseno na čoveka, znači: glavno dejstvo treba da tražimo u donjem delu čoveka (u „donjem čoveku“), kojem bitno pripadaju mokraćni i rasplodni organi. Posmatrano sa drugog aspekta, oblast creva se u većoj meri može isključiti (što se više odnosi na one lekovite biljke koje imaju neki ukus, na primer gorke biljke).

Plodnik kao bitni, upadnjivi deo nalazi se u unutrašnjosti. To može da se shvati i tako da se kod mlečike jasno vidi isti položaj plodnika kao što je položaj prostate kod čoveka. Razvoj ploda u jesen daje povoda da se povuče paralela sa jeseni čovekovog života kao sveprisutnom nuspojavom ove tako česte „bolesti“.

Nešto veoma slično postoji i kod lubenice, bundeve: skriven plodnik, drastičan rast posle cvetanja i takoreći neizbežno dejstvo na mokraćne organe. Isto tako i kruška (Rugiz). I, za stručnjake: Hypoxis rooperi, južnoafrička biljka izvor sitosterola, takođe ima skriven plodnik.

Pažnje je vredna pojava da neke važne urogenitalne biljke kao što su topola i pamuk (Gossypium) takođe pokazuju jako, upadljivo stvaranje pamuka. Objašnjenje za ovo još nije nađeno.

Najdelotvorniji je, kako i Marija Treben piše, čaj. Ova miršljava vodenasta tvorevina lekovitoj moći daje još i poseban smer ka donjem delu čoveka i ka njegovom mokraćnom sistemu.

I, što je najvažnije, mlečika pomaže! Veliko hvala ovoj ženi koja je ponovo otkrila dosad previđanu lekovitu biljku iz Božje apoteke.“

Izvor: Zdravlje iz Božije apoteke – Marija Treben

BioProstata biljne kapi za prostatu mogu se naručiti na sledeći način: 

Telefon za naručivanje u Srbiji:  065 970 7777

E mail za naručivanje:  prodajanadar@gmail.com

Naručivanje za BiH i RS: (+387) 066 271 012

www.prirodanadar.rs

One Response to "Mala Mlečika je prirodni lek za prostatu i bešiku Epilobium parviflorum"

  1. Enver Žiga  9. juna 2017.

    Ja sam iz Sarajeva, kako mogu poručiti čaj od male mlečike. Hvala i pozdrav, E. Žiga

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.