Pojam vrline u Kini. Šta je za kineze vrlina koja krasi čoveka u životu

Razmatranje kineskog pojma „de“ – vrlina. Kako kinezi doživljavaju vrlinu i šta znači to za njih

Vrlina je kao rezervoar zlata koji nikad ne može biti potrošen

Putujući vozom sedela sam jednom, pored mladića srednjoškolca koji je imao azijske crte lica. Pitala sam ga odakle je, i on reče da je samo njegova majka iz Kine a otac mu je iz zapadne Evrope. Interesovalo me je koliko ovaj mladić zna o njegovim kineskim precima i o tako bogatoj kineskoj kulturi. Izgledalo je da je bio mlad da bi toliko toga znao. Ali kad smo došli do teme “vrlina” tu se je već videlo da kinezi koji znaju vrednost ovog pojma ne zapostavljaju svom naraštaju predati tako važne stvari za život.

U mnogim tekstovima kineskih mislioca i filozofa se nailazi na pojam “vrlina” Na šta se zapravo odnosi ovaj pojam?

Sledeći tekst razmatra šta znači pojam “vrlina” kada kinezi o tome govore.

Ćing Jan

Značenje kineskog pojma „De“, koji se obično prevodi kao vrlina je u rečniku Kangši* objašnjeno je na sledeći način: „De”- dobro, lepo, iskreno, svetlo, čisto, primerno“

Ustvari, „de“ u proročanskim natpisima Šang dinastije je poistovećen sa drugim kineskim „de“ karakterom koji znači “dostignuće” ili ”pobedu“ a koji se koristi u dokumentima rane Ćin dinastije. Danas on ima isti izgovor. Stoga reč „de“ (vrlina) ima značenje „pobeda ili postignuće“

U knjizi Šouvenđice (poreklo kineskih znakova) se „de“ (vrlina) objašnjava na sledeći način: „De” znači dobitak. Unutrašnji dobitak zavisi od same osobe, dok spoljni dobitak zavisi od drugih“

„De“ (vrlina) se posmatra kao kvalitet koji razlikuje čoveka od životinje. Osoba je dostojna da se zove ljudsko biće, samo ako je njegovo/njeno ponašanje na moralnom nivou ljudske ličnosti. Neko ko se trudi „da postigne sklad u porodici, rešava državne poslove i da doprinese miru u svetu“, prvo mora da kultivira svoje telo. Šta se podrazumevada pod odgajanjem sopstvenog tela? To podrazumeva negovanje sopstvenog moralnog karaktera.

Prema različitim visinama moralnih kvaliteta među ljudima, to se odnosi na vrline, stanje mudrosti, da je čovek plemenitog karaktera ili čovek vulgarnog karaktera.

Dakle, od cara koji je takođe zvan sinom Neba zahteva se da neguje „de“ kako bi ispunio svoje plemenito odredište i da poštuje „de“ kako bi bio u stanju štititi svoje podanike.

Za obične ljude, postoje stotine različitih načina rada i poslovanja, ali se na De mora gledati kao na glavni prioritet i trebalo bi da kultivišemo svoj moralni karakter i očuvamo De.

Zašto je „De (vrlina)“ toliko važna? U krugovima kultivatora koji prelaze nivo kultivacije tela običnih ljudi (kako bi odmah mogli da kultivišu moralni karakter na nivou ljudskog bića) se ovo pitanje smatra još rigoroznijim. Osnivač čigong škole Falun Dafa, gospodin Li Hongdži govori o sledećem:

“Vrlina se akumulira u prethodnim životima. Postati kralj, osoba na položaju, bogataš ili plemić – sve dolazi od vrline. Bez vrline nema dobitka; gubitak vrline znači gubitak svega. Zato oni koji hoće moć i bogatstvo, najpre moraju nakupiti vrlinu. Među masom se vrlina može nakupiti trpljenjem poteškoća i dobrim delima. Da bi se ovo postiglo, mora se shvatiti princip uzroka i posledice. Poznavanjem ovog može da omogući osobama na zvaničnim položajima i stanovništvu upražnjavanje samo-kontrole, a takođe će pod nebom zavladati prosperitet i mir.

Li Hongdži,
27. januar, 1995.
“Bogatstvo uz vrlinu” iz knjige “Bitno za dalje napredovanje”

„U mnogim dimenzijama čovek ima zasebno telo, a u jednoj specifičnoj dimenziji, ono je okruženo nekom vrstom polja. Kakvo je to polje? To polje je de, o čemu ovde govorimo. De je bela materija i nije nikakva filozofska, ili duhovna kategorija, kako se mislilo u prošlosti – ona apsolutno ima jednu vrstu materijalne egzistencije. Stariji su nekad govorili o sakupljanju i gubljenju de, i bili su savršeno u pravu. Ova de formira polje, koje okružuje ljudsko telo. (iz knjige Džuan Falun – Lekcija 1,“ Zašto kultivacione vežbe ne uvećavaju gong“) ….

Rečnik Kangši

Kangši rečnik (kineski naziv: Kangši Zidian 康熙字典 doslovno: Kanon spisa iz Kangši perioda) je posle Šouven Đic (Poeklo kineskih znakova) drugi glavni rečnik kineskih znakova. Smatran je standardnim rečnikom u 18. i 19. veku.

Rečnik sadrži 47.035 karaktera pisanih regularnim i pečatnim pismom, sa značenjem iRecnik Kangsi Izdanje iz 2005. i 2007 godine izgovorom za svaki karakter, i 1995 grafičkih varijacija pisanih regularnim pismom.

1831. godine je rečnik ažuriran, ispravljeno je 2.588 grešaka uglavnom izazvane žurbom prvobitnih pisaca. Reči se mogu pretraživati na osnovu dve stotine četrnaest radikala (bušou). Ovi radikali se zovu Kangši radikali.

Kangši rečnik je nastao tokom Ćing dinastije, krajem vladavine cara Kangšia (康熙) u periodu od 1710. do 1716, od strane naučnika Džang Jušu-a ( 张玉 书 )

Džang Jušu je razvio Šu Šen – 540 dodatnih radikala tako što ih je sveo na 214 komada koje nije više sortirao prema filozofskim razmatranjima već jednostavno prema broju povučenih linija od kojih se jedan radikal sastoji. Ovaj sistem od 214 radikala se sada koristi u većini rečnika sa kineskim znakovima.

U savremenim kineskim jezicima se koriste manje od četvrtine znakova koji se mogu naći u Kangši rečniku. Rečnik sadrži veliki broj znakova koji se više ne koriste tako da ih više ni Unikod ne podržava.

Tekst preuzet sa sajta http://biserdobisera.net/