Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

 

Vinova loza u narodnoj tradiciji

Za šta se sve koristi vinova loza u narodnoj medicini i tradiciji i kakvo značenje ima

 

 

VINOVA LOZA

Vinova loza u narodnoj medicini i tradiciji Vitis viniferaWeіnrebe. Latinski Vitis vinifera. Vinova loza.

Vinova loza je senovito rastinje. Ona se sadi po grobovima. U narodnim pesmama spominje se Vinova loza koja je sama poniknula iz groba (»Te [car] sarani dvoje dece svoje. Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica: Savila se loza oko bora, K̓o sestrina oko brata ruka, Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. V. i Vl. Krasić, Pesme, I, 21, 54. u BV, 16, 1901, 247 takvu senovitu Vinovu lozu posadili su drugi.).

Da je Vinova loza senovita svedoči nam i propis da posle zalaska sunca »ne valja biti ni pod kakvim drvetom, osobito ne pod lozom, jer ćeš ograisati«. S druge strane, Vinova loza je sveto rastinje (»od nje je sveta krv«), i na nju ne sme ni vukodlak, ni ikakav zao demon: zato ako oni gone čoveka, najbolje je da se skloni u vinograd.

Zaštitnik loze i vinograda je sveti Trifun. On je, prema legendi, i sam bio vinogradar, i jednom prilikom odsekao je kosirom sebi nos. Toga dana treba početi orezivanje vinograda, makar svega 2—3 gidže. Lozu treba rezati i na Svetog Matiju, 24. II p. n. (kao što i grožđe treba brati na jesenjeg Svetog Matiju, 21. IX: »Matija reže, Matija trga«). Međutim, ne treba rezati lozu ni na Svetog Valentina (14. I p. n.), ni na Svetog Antu opata (17. I), jer neće biti grožđa, ili će ga biti vrlo malo.

Na lozi spaljuju se sveci. »Kad je spaljivan sveti Sava, njegove mošti nisu se mogle sažeći na drvima i običnoj vatri, nego su sečene po vinogradima gidže, čokoće, i na lozi su ga spržili« (Vl. Ćorović, Sveti Sava u nar. pr., 187, upor. i BV, 16, 1901, 212). Sveti Andrija na kraju svog prvog života (pre svoje palingenesije) spalio je sam sebe na lozi.

Vinova loza ima u bajanjima i narodnoj medicini važnu ulogu. Sokom koji loza pušta kad se u proleće oreže (»lozina suza«) mažu žene i devojke kosu, da bi rasla. Najbolje je ako se tom prilikom i obaje. Naročito jako dejstvo na rašćenje kose ima sok dobijen uoči Đurđevdana. Rašćenju kose pomaže čak i voda od kiše koja se na lozi zadržala. Sedam ili devet ugljenova od loze, stavljeni u vodu, upotrebljuju se pri bajanju kad je dete urečeno. Žena kojoj se deca ne drže, treba — kad oseti da je u drugom stanju — da se okupa u vodi u kojoj je potopljena vučja jabučica i Vinova loza. Pepeo od Vinove loze u komovici pije se od vodene bolesti, takođe i tej od lozina korena. Osušen lozin list, popijen u vodi, izazvaće menstruaciju. Sok od Vinova loza lek je od uvobolje; pomešan s medom, lek je za jašterice u ustima. List namazan medom privija se na rane.

Izvor: Rečnik Srpskih narodnih verovanja o biljkama – Veselin Čajkanović

 

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: