Zakletve – kako se nekada davala zakletva i narod zaklinjao

Dok je bilo ponosa i časti medju ljudima davala se i zakletva. Zakletve su više obavezivale nego zakoni. Kako se naš narod nekada zaklinjao u datu reč i obećanje

 

 

 

2) ZAKLETVE

 

Zakletve - kako se nekada davala zakletva i narod zaklinjaoAko sam, od mene ostâ trag Brankovića!

Ako sam (ukrâ pare) išâ kuda i one (pare) odu!

Dabogda mi svaka sreća posahnula i ne imala napretka kao slamka po jutros! (— i tu prelomi slamku).

Dabogda ne dočekala zelene vence! (zakletva devojke).

Onako mi živjelo što je od moga srca palo!

Sutrašnji dan ne dočekao!

Tako zgrčen na tvoja vrata ne dolazio!

Tako magareću glavu ne nosio!

Tako mahnit po gori ne skakao!

Tako me braća ne izdala!

Tako me grom ne ubio, a vi svi zdravo i veselo!

Tako me živi oganj ne sažegao!

Tako me zemlja suncu ne otela!

Tako me konjska kopita ne satrla!

Tako me konjski repovi ne vukli!

Tako me ne jela guba do pasa, a živina od pasa!

Tako me ne klelo malo i veliko!

Tako me ne proždrla pučina morska!

Tako me ne razgubao tvoj hljeb!

Tako me ne takla ljuta zmija usred oka!

Tako me oružje ne izdalo kad je najveća potreba!

Tako me prije sjutra u mrtve oči ne ljubili!

Tako me strijela usrijed, počeoka ne ubila!

Tako me tuđe oči ne vodile!

Tako mi ova puška srce ne ponijela! (pokazujući pušku).

Tako mi se vino na krsno ime u krv ne prometnulo!

Tako mi se krsna svijeća ne ugasila!

Tako mi se kuća ne iskopala!

Tako mi se ne zakamenilo dijete u ženi, tele u kravi, jagnje u ovci, svako sjeme u bašti i duh u kostima!

Tako mi se ognjište mojom krvlju ne ugasilo!

Tako mi se pleme ne zatrlo!

Tako mi se psi mesa ne najeli, a ja pasjega!

Tako mi se svaka rabota ne zakamenila kao stanac!

Tako mi se tjelo ne razlijevalo kao pjena morska!

Tako mi se trag ne zatro!

Tako mi se usta na zatiljak ne obratila!

Tako mi troskot na ognjištu ne iznikao!

Tako moje tijelo vran (gavran) ne kljuvao!

Tako ne imao sreće kao crni pauk u gori!

Tako pepeo ne sijao mjesto sjemena drugoga!

Tako se nebo nada me ne prolilo!

Tako se ne vukao potrbušice kao zmija ljutica!

Tako se ne zgrčio kao kljuvko u rešeto!

Tako se ne savio kao srp!

Tako se po rđi ne poznavao!

Tako s kokotom ne orao, mjesto volova!

Tako me iskonska rđa ne ubila!

 

Izvor: Antologija narodnih umotvorina – Milivoje V. Knežević