Душан Ђорђевић Нишки

ЈУТРОС

 

Душан Ђорђевић Нишки  ЈУТРОС

Продавци су јутрос заборавили, због журбе

озбиљни, поштовање да изнесу!

Свуда око њих радознали купци,

скидајући шешире, наклоном

поштовање траже.

 

Гласом промуклим олују сејем

што гомила узалуд удише бунт,

а мисли безгранично и разиграно

смањују човека у мени!

 

Одлазим жедан, пресушени фосил

на исповест,

последњег јутра Сунца да се напијем

оног, тек рођеног из крви;

 

Одлазим не одбранивши добро од зла

препун вере да је то сигурна намера

и нових  ноћобдија, боема и сањара

да не разбијају чаше док су пуне вина

због истина, због истина…

 

Завештање њино

отвориће потоњи!