Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Gluvo doba: Nevidljiva vlast, svetska vlada i mali ljudi pravednici

 

Nevidljiva vlast, svetska vlada i mali ljudi pravednici

Verovatno svi kada se pomene nevidljiva vlast i svetska vlada misle da je to vladavina najbogatijih i najmoćnijih pojedinaca sveta, ali ne znaju da mali ljudi pravednici spašavaju svet

 

Gluvo doba Nevidljiva vlast, svetska vlada i mali ljudi pravednici Ono što mi mislimo da je stvarnost, samo je magla i predrasuda, što namerno a što spontano stvorena od aktuelnih centara moći, jer ko ozbiljnije izučava istoriju, vidi da ono što kao istorija piše u udžbenicima i što se dešava u glavama ljudi, nema mnogo veze sa onim što stoji zapisano u istorijskim beleškama. A i te istorijske beleške su uvek delom manipulativne, jer je bilo malo njih koji su istoriju pošteno i objektivno zapisivali, jer je svaki istoričar imao neki vrednosni stav. Tako da je čitava istorija i savremenost samo jedna iluzija o stvarnosti u kojoj živimo.

Naše ideološko svrstavanje i vrednosni stav odredjuje i naš pogled na istoriju. Naš pogled pokušavaju da definišu udžbenici, intelektualna elita i mediji koji su svi u vlasti jedne pomračene duhovne oligarhije koja je kreirala savremeni svet. Svetski vrednosni sistem je lažan i prazan, on je delo novca i imperijalnih težnji velikih sila, nametanje jednog naopakog morala i stila života. To je uz pljačku bogatstava i osvajanje moći, glavni razlog svih ratova u zadnjih par stotina godina.

Razumeti istoriju i ono što nam se dešava je moguće na mnogo načina. Možemo se služiti politikom, matematikom, fizikom, pravom, ali je jedino ispravno razumevanje istorije moguće duhovnim alatkama. I to ne bilo kakvim, jer istina može biti samo jedna. Samo je jedno gledište istinito, sva ostala su lažna. Ili su pak sva lažna, pošto ne mogu biti sva istinita, pošto je istina jedna i nedeljiva.

Za ono što pišem nije potrebno imati stručna znanja ili poznavati tajni jezik kao u nekim kultovima i sektama. Potrebno je biti samo ocrkovljen, biti u veri, revnostan u postu, kajanju, ispovesti, pričešću i odlasku na liturgiju. Samo na taj način su sveti ljudi pravoslavlja razumljivo prenosili svoja učenja nama verujućima, samo tako sam ih i sam počeo razumevati, jer sam počeo da se približavam duhovnoj ravni o kojoj govore. Kada kažem duhovna ravan, to nije isto što i svetost, jer sveti oci pravoslavlja su svetitelji a ja nesvet, oni su bezgrešni a ja grešan, ali sam makar na ravni da ih mogu razumeti.

A to razumevanje ide ka usvajanju tumačenja svetih otaca i objašnjenja sveta u kome smo – to je pali svet borbe sotone i njegovoh sledbenika za naše duše. Nevidljiva vlast koja vlada svima nama i ovim palim svetom je u rukama kneza tame, jer je ovo pali svet borbe izmedju naše duše koja želi da se vrati u okrilje Gospoda Boga našeg i sotone, palog andjela, koji uz pomoć svoje vojske podnebeskih duhova i zavedenih ljudi, na sve moguće načine pokušava da nas prikuje za svoje carstvo i za ovaj svet. Najčešće nas knez tame obmanjue utopističkim idejama da naša duša može naći mir, ljubav i harmoniju na ovom svetu, da može da ga izgradi, da je samo potrebno promeniti svest i svet će biti večiti mir i lepota. Ta nevidljiva vlast sotone na taj način utiče i na sve one moćnike koji žele da u njegovo ime svetska vlada stvori utopiju na zemlji. Zato ta svetska vlada velikih imperija, moćni i gordi ljudi koji dele slične zamisli, silom i milom pokušavaju da stvore društvenu utopiju koju će predati palom andjelu na upravljanje, jer kako kažu sveti starci, taj nepojamnik ih obučava, uči i savetuje kako da steknu što više moći i bogatstva, kako da zavedu obične ljude, da bi svet kontrolisali. I oni, svetska elita, sve misleći da rade iz najboljih namera, prekrajaju svet po volji nepojamnika i postaju njegove verne sluge. Nepojamnik ima nevidljivu vlast nad umovima svetske elite kroz satanske sekte i kultove u koje ih uključuje. Za njega svesno i nesvesno radi svetska vlada političara iz raznih zemalja i velikih imperija. Oni donose lažne slobode, jeftinu zabavu i komfor ljudima, samo da bi nas što više pokorili i umrtvili naše duše, da bi ovladali svetom, da bi njemu pripremili carstvo Ujedinjenih nacija.

Jedino ko se opire i ko će se do kraja vremena opirati tom cilju su hrišćani. A oni koji stvarno drže svet od konačne propasti su hrišćani pravednici. Oni retki, nevidljivi i ćutljivi mali ljudi, skriveni od očiju radoznalih, zaštićeni Božjom blagodaću, oni čuvaju svet i mole se za njega. Ti hrišćani pravednici žive u svetu ali nisu od ovoga sveta, nisu niti zainteresovani a niti upleteni u svakodnevna društvena i politička zbivanja. Bave se svojim malim ili velikim poslovima, brinu o svojoj duši i dušama bližnjih, pomažu koliko mogu, ne svrstavaju se i ne navijaju, ne mudruju i ne nameću nikome ništa, ne ulaze medju duhom prljave prostore i ljude. Jedino redovno odlaze u Crkvu, Hram Božiji na Bogosluženja, pobožni su i diskretni, oprezni, ćutljivi i mudri, jer oni svojim životom istinski služe Bogu. Ne pokušavaju da menjaju i ne spašavaju svet velikim delima, pomažu nenametljivo i tiho ne tražeći pohvalu. Spašavaju dušu svoju i duše onih koji im se obrate za pomoć, jer je to jedini zadatak koji imaju u ovom životu. Poštuju svoju pravoslavnu Crkvu i redovno joj daju prilog, jer znaju da će Crkva trajati do kraja vremena i da se samo kroz nju ljudi spašavaju. Oni su svojim pravednim životom zaslužni što Božija ruka štiti pravoslavne narode, ruši bezbožne imperije i sile, izaziva propasti velikih carstava. Oni su i zaslužni svojom čistom molitvom što Bog svojevremeno nije uništio svet, baš kao što su to svojom molitvom uradili Sveti Varsunufije, Sveti Jovan i Sveti Ilija koji su u VI veku spasili svet od Božjeg gneva i uništenja. To svedočenje je ispričao Sveti Varsunafije, izbegavajući da sebe pomene:

„Tri savršena muža mole čovekoljublje Božije da se prekrati gnev Božiji prema svetu. Nema nikog čovekoljubivijeg od Boga. Pa ipak, uprkos svemu, On neće da nas pomiluje, jer smeta mnoštvo grehova koji se vrše u svetu. Međutim, postoje tri muža, savršena pred Bogom, koji su prevazišli ljudsku meru i dobili vlast da dreše i vezuju, da opraštaju grehe i zadržavaju. Oni stoje između pogibli (i sveta) kako Gospod ne bi odjednom potro sav svet: po njihovim molitvama On ublažava kaznu milošću. Njima je rečeno da će ovaj gnev još malo potrajati. Prema tome, molite se sa njima. Molitve ova tri muža susreću se na ulazu gornjeg žrtvenika Oca svetlosti i oni se raduju i vesele jedan drugome na nebesima. Kada, pak, pogledaju na zemlju, onda zajedno plaču, prolivaju suze i ridaju radi zala koja se na njoj vrše, i koja podstiču gnev Božiji. Ti muževi su: Jovan u Rimu, Ilija u Korintu i još neko u eparhiji Jerusalimskoj (tj. sam Varsanufije, koji je bezmolstvovao blizu Gaze u Jerusalimskoj eparhiji). Ja verujem da oni uistinu ukazuju veliku milost. Amin.“

Takvi ljudi pravednici se neće mnogo zanositi teorijama zavera kako su nevidljiva vlast i svetska vlada u rukama iluminata, masona, sajentologa, satanista, kako su domaći političari strani plaćenici i odrodi, jer je to samo manifestacija ljudskog greha i uzdizanje u poroku, školovanju i negovanju zla. Neka i jesu iluminati i drugi satanisti svetska vlada i nevidljiva vlast koja kroz EU, SAD, NATO i UN vidljivo upravlja svetom, ali stvarna vlast je oduvek bila samo u rukama Gospoda Boga, koji čuva stado svoje, one koji su mu istinski prišli. Ko to nikada nije osetio, ne može da shvati koliko je to apsolutno i konačno, koliko je zapravo sva naša ljudska sila, tehnologija i moć ništavna, koliko je sila i snaga sotone i njegovih sledbenika prolazna i nejaka spram večnosti. Sotona je užasno jak u odnosu na ljude, zato je svet tako pun greha i ljudi su većinom pod njegovim uticajem da mu služe bezakonjem. Ali ta ruka Božija bdi nad pravednim hrišćanima i čuva ih od zlog i lukavog, a odredjuje kaznu i nagradu svim drugim ljudima, porodicama i državama spram grehova i morala kojeg se drže. Stradanjem, mnoge od ljudi, Bog spašava, jer im kroz stradanje oprašta grehe njihove, koje oni svojom voljom nisu hteli ili znali da okaju, jer su zalutale ovce, jer nisu u borbi sa lukavim bili izdržljivi. Verovali su ispravno ali se nisu ponašali ispravno. Dok one ljude, koji veruju i ponašaju se ispravno, žive po Jevandjelju, s ljubavlju Gospod Bog sluša molitve njihove i čuva ih kao svoje stado.

Zato kada mi sada neko počne da otkriva kako postoji svetska vlada u senci koju čine neki političari i oligarsi, kako nevidljiva vlast hoće da nas porobi i uništi, čipuje i obeleži, kako je srpstvo uništeno, kako su Srbi moralno pali, kako treba izaći na ulice i uzeti stvar, to jest oružje u svoje ruke, ja samo trepćem, blentavo se smešim i klimam glavom kao magarac. Najradije bih ga pitao da li on veruje u Božiju moć i snagu molitve pravednika kada je već vernik, da li je on sam pravednik i šta čini po tom pitanju da bude deo Božijeg plana a ne zemaljskog stada. On veruje u Boga ali ne i u njegovu moć. On ne raspoznaje suštinsku istinu, on misli da je istina u politici, vojsci, nacionalnim mitovima, znanjima, svetskoj diplomatiji, dogovorima velikih sila, masovnoj snazi naroda, rukama koje pušku nose, veruje i nadahnjuje se sopstvenom pobedom – mi ćemo pobediti! Ne shvata jednostavnu stvar – On pobedjuje za nas!

Običan čovek živi slepo i automatski. Može on da bude i vernik, sveštenik ili ko god već, ali on nema spoznanje da je stanje društva i države, sveta i civilizacije, samo posledica naših sagrešenja, nemorala i grehova predaka koje nismo okajali. Da su ratovi i bolesti koji se dešavaju posledica ljudskih zanesenosti, nemorala nečiste duše, klanjanja idolima, pohlepe za novcem, seksom, moći, posednutost strastima i strašnom osudjivanju drugih. Da su ratovi i stradanje čistilište i polje za spasavanje hrabrih, koji se tek u katastrofi sete i osete Boga. A da sve nas od potpunog uništenja spašava neki tihi stari monah sa Svete Gore, stara monahinja sa Kosova, čestiti seljak trudbenik iz Šumadije, nevini pastir iz Bosne, revnosni crnogorski brdjanin, tihi komšija iz vojvodjanske ravnice, nevidljivi, nezanimljivi i neprimetni ljudi u velikim gradovima. Ti mali ljudi, pravedni pravoslavni hrišćani, nad kojim lebdi Božija blagodat i zaštita, oni su nevidljiva vlast i naša istinska svetska vlada koja drži svet. Verovali vi to ili ne.

Setite se, Gospod je dao Zavet svom nasledju da će ga čuvati i sačuvati do zadnjih vremena. I dan danas ga čuva, te male tihe i nevidljive pravednike. Bog će svoj deo Zaveta ispuniti prema onima koji se dogovora drže i idu putem Jevandjelja. Neki od tih malih ljudi pravednika će postradati da bi u ime Božije bili svetlost svetu – proroci, svetitelji i mučenici, neke od njih će On otkriti tek posle smrti i proslaviti ih, da budu luča duša naših palih, a ostale će pravednike Svevišnji kao pastir dobri, čuvati kao stado svoje.

Ti mali ljudi pravednici, koje ni ne primećujete u žurbi života, nisu ni svesni toga da nam Gospod oprašta grehe i ne satire nas, samo zbog njihove molitve, jer su oni čisti, nevini, nišči duhom, bezazleni i bez gordosti. A ko je nizak duhom gordosti i nevin kao dete, za njega su vrata Carstva nebeskog otvorena, njegova molitva se čuje na nebesima.

Ostali, bezumni i sujetni, propadaju baveći se praznim mudrolijama, ratovima, osvajanjima i čarolijama ovoga sveta. Ipak, Bog je milostiv, i neki od tih hrabrih i čestitih bezumnika će spasti duše svoje, braneći te male tihe pravednike. Neće ni znati da to čine zbog nevidljive zajednice i tajne vlade pravednih, misliće da ginu zbog nacije, vere, junaštva, verovaće da se bore protiv svetske vlade satanista i dolaska Antihrista. Neće znati za šta se bore sve dok ne dodju Bogu na istinu. Da, dok ne dodju na istinu živu koju nisu posedovali za života.

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

2 komentara

Ostavite komentar