Izbori bez izbora
Frizer sa diplomatskom torbom ili Izbori bez izbora. Piše i objašnjava Efraim Kišon
Ta opsena na državnom nivou nije Ahilova peta demokratije, nego njen Kainov pečat. Političarima je u lovu na glasove birača zakonski dozvoljeno da daju svakakva obećanja u jednom dahu, veće poreze za investitore i borbu protiv nezaposlenosti, socijalne reforme i energične intervencije policije, zakon i red, dečije dodatke i radna mesta za žene, dan i noć, crno na belo, sve što je dobro i skupo. Ali kada danas jedan političar nešto obeća, nije ni ono suprotno istina.
Stoga nije nikakvo čudo što su birači kolebljivi pa na sudnji dan politike radije ostaju kod kuće. Na osnovu toga ipak ne treba donositi zaključke da su birači ravnodušni. Oni su samo umorni.
– Smem li da vas pitam za koga ćete glasati?
– Glasati? A kada?
– Sada, na ovim izborima.
– Pa zar su sad izbori?
– Vi to ne znate?
– Nisam obraćao pažnju. Niko mi ništa nije rekao.
– Pa, gledate valjda televiziju? Sve su emisije posvećene izborima.
– Tačno, deca su mi pričala nešto o tome. A kada su u stvari ti izbori?
– U utorak.
-Pa onda imam još vremena za razmišljanje. A za koga ćete vi glasati?
– Ja? Čekajte, čekajte, juče sam još znao, časna reč. Za nekog kome prezime počinje na S. Ili možda na F?
– Zašto ne zapišete to ime?
– Moja žena ga je sigurno upamtila. Uostalom, potpuno je svejedno gde ćemo staviti taj krstić.
– Ja radije bacam dinar u vazduh.
– I to je dobra metoda.
– A recite mi, da li ste sigurni da će biti izbora?
– Sad ni ja nisam više tako siguran. Potpuno ste me zbunili. Da zavirimo u novine. Pa, evo vam oglasa preko čitavih strana.
– Znači da će ih stvarno biti. Ja sam za nacionalno jedinstvo.
– I ja. A šta je to u stvari?
– Jednake plate za sve.
– Onda imamo istu političku orijentaciju. Druge teme mi i onako nisu naročito važne. Vidimo se u utorak!
– Da, ako ne bude padala kiša.
Vidi se da svuda postoji veliko interesovanje za izbore, mada donekle pritajeno. Dresiranom biraču se politički pojmovi malo-pomalo izmešaju u glavi, ali to stvarno ne možemo da mu zamerimo. Zahvaljujući nacionalnim razlikama, izbori su u pojedinim zemljama različito obojeni. U Engleskoj, recimo, birači menjaju vladu iz navike, u Italiji se moraju opredeliti za dragog Boga ili za siromaštvo. U Nemačkoj glasači biraju neprijatelja svog neprijatelja, a u Sjedinjanim Državama svi prate jednogodišnje takmičenje lepote – ko od kandidata više liči
na Džona F. Kenedija. Tamo, u najvećoj od svih demokratija, izbori su ujedno i najveći cirkus.
Podsećam vas na onaj istorijski preokret u istoriji američkih izbora kad je predsednički kandidat Džimi Karter iznenada premestio razdeljak u kosi zdesna ulevo.
Ideološko nadmetanje je sve do tada bilo nerešeno. Prednosti i nedostaci bili su potpuno pravedno rasporedjeni. Demokrata Džimi Karter imao je doduše više kose, ali je njegov protivnik, republikanac i bivši predsednik Džerald Ford, bio čitavih osam santimetara viši.
Tada se desilo nešto strašno. Iznenada se proredila kosa izazivača Kartera. Uskoro više nije mogla da se sakrije činjenica da se linija kose na njegovom čelu naglo povlači. Fordove stranačke kolege klicale su od veselja, a u izbornom štabu demokrata izbila je panika. Na kraju krajeva, radilo se o sudbini slobodnog sveta.
Na beskrajnoj noćnoj sednici rukovodioci Karterove predizborne kampanje morali su da se pomire sa činjenicom da se osam santimetara viši Ford neće znatno smanjiti do početka izbora, pa je hitno trebalo menjati izbornu strategiju. Bitno je bilo saznanje da je Karteru ostalo više kose na desnoj strani glave, pa je tajno doneta odluka glasila ovako:
„S obzirom na ozboljnost političke situacije, razdeljak na Karterovoj glavi treba premestiti na suprotnu stranu“.
To skretanje ulevo stvarno se isplatilo. Zahvaljujući trajnoj ondulaciji i amgažmanu čuvenog frizera, u stvari najuglednijeg frizera na Floridi, bio je to nesumnjivo genijalan politički potez. Poznato je da je Karter na tim izborima nadmoćno pobedio Forda. Gledaoci televizije verovatno se sećaju kako je na svečanom polaganju zakletve novog predsednika iza njega sve vreme stajao vrlo visok oficir sa crnom diplomatskom torbom u ruci.
Efraim Kišon