Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti – Memorandum SANU 1986

 

Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti – Memorandum SANU 1986

Čuveni dokument Memorandum SANU koji je publikovala 1986-e godine Srpska akademija nauka i umetnosti da bi skrenula pažnju na situaciju u zemlji

 

Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti - Memorandum SANU 1986 piramidaMemorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (skraćeno Memorandum SANU) je nacionalni dokument intelektualne srpske elite koji je izradila Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) između 1985. i 1986. godine, kao strateški program srpske države i inteligencije. Nacrt dokumenta je objavljen u javnosti preko tada najtiražnijih dnevnih novina Večernje novosti i to u u dva nastavka 24. i 25. septembra 1986.

Memoradum SANU je odmah izazvao burne reakcije političke i svake druge elite u SFRJ, zbog svojih pogleda na stanje nacije i zahteva za temeljnom reorganizacijom države. Porglašen je za velikosrpski manifest.

U izradi dokumenta su učestvovali: Dobrica Ćosić, Pavle Ivić, Antonije Isaković, Dušan Kanazir, Mihailo Marković, Miloš Macura, Dejan Medaković, Miroslav Pantić, Nikola Pantić, Ljubiša Rakić, Radovan Samardžić, Miomir Vukobratović, Vasilije Krestić, Ivan Maksimović, Kosta Mihailović, Stojan Ćelić. Tadašnji predsednik ove institucije je bio Dušan Kanazir.

Memorandum SANU je još u fazi Nacrta ukraden od strane nepoznatih osoba.

Dajemo vam na kraju teksta kao pdf dokument Nacrt za Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji možete skinuti i pročitati. Ono što je u njemu zanimljivo, to je njegovo tačno predvidjanje budućnosti, što znači da je bila tačna i analiza tadašnje situacije, što nije iznenadjujuće s obzirom da su ga sastavili i napisali akademici, po prirodi stvari vrh nacionalne inteligencije.

U nastavku samo par pasusa sa početnih strana Memoranduma SANU o ekonomskoj situaciji. Procenite koliko je to aktuelno danas.

.

Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti – ekonomsko stanje u zemlji – izabrani citati

Zastoj u razvoju društva, ekonomske teškoće, narasle društvene napetosti i otvoreni medjunarodni sukobi, izazivaju duboku zabrinutost u našoj zemlji. Teška kriza je zahvatila ne samo politički i privredni sistem već i celokupni javni poredak zemlje. Svakodnevne su pojave: nerad i neodgovornost na poslu, korupcija i nepotizam, odsustvo pravne sigurnosti, birokratska samovolja, nepoštovanje zakona, rastuće nepoverenje medju ljudima i sve bezobzirniji individualni i grupni standardi. Raspadanje moralnih vrednosti i ugleda vodećih ustanova društva, nepoverenje u sposobnost onih koji donose odluke praćeni su apatijom i ogorčenjem naroda, otudjenjem čoveka od svih nosilaca i simbola javnog poretka.

. . .

Privredna kriza traje već (dvadeset) pet godina, a izlaz iz nje nije na vidiku. Sa proizvodnom stopom rasta društvenog proizvoda od 0,6% u periodu 1981-1985. godine, Jugoslavija se našla u društvu privredno najmanje uspešnih zemalja u svetu. Ni ostali pokazatelji razvoja nisu utešni.

. . .

Što vreme više odmiče, sve je jasnije da se izlaz iz krize ne može naći bez temeljnih promena u privrednom i političkom sistemu. Naročito zabrinjava što zvanična politika izbegava da prizna prave uzroke ekonomske krize, bez čega se ne mogu preduzeti ni prave mere za ozdravljenje privrede. Izbegavanje je utoliko manje razumljivo što su ekonomske analize tačno utvrdile te uzroke.

. . .

Promašaji u strategiji razvoja, ukoliko se o osmišljenoj strategiji uopšte može govoriti, kao i mnogi nedostaci privrednog sistema izrazili su se u opadanju ne samo stope rasta proizvodnje i zaposlenosti, već i u kvalitetu privredjivanja od čijeg je porasta, inače, zavisio i uspeh mnogih zamisli privredne reforme.

. . .

Atomizovana, za privredne grane i teritorije vezana akumulacija otvorila je širok front nedovršenih investicija sa dugim periodom gradnje, ukoliko su ove investicije uopšte bile dovršene.

. . .

Uzroci privrednih nedaća ne daju se potpuno razumeti bez uticaja ekonomske filozofije kojom se nadahnjivao privredni sistem. Zapostavljanje ekonomskih zakonitosti i prinude, oslanjanje više na svest ljudi nego na interese kao motive ekonomskog ponašanja, priznavanje živog rada kao jedinog stvaraoca dohotka, nepotpuno uvažavanje troškova i ekonomskih kategorija u njihovom realnom izrazu sastavni su delovi zvanično prihvaćene ekonomske filozofije i onih institucionalnih rešenja koja su u praksi imala utoliko teže posledice što su uživala ideološku podršku čak i onda kada su se očigledno sukobljavala sa zahtevima ekonomske racionalnosti. Izmedju ostalog, i time se objašnjava trpeljivost prema ekonomski iskrivljenim odnosim, privrednoj patologiji i društvenom rasipništvu, što sve suviše dugo traje da ne bi ostavilo traga u načinu mišljenja i ponašanja privrede. Silni gubici privrede pokazuju da ni posle četiri decenije nije postao obavezan princip rentabiliteta, da nema ekonomskih sankcija za loše poslovanje.

Pdf file za skidanje: Memorandum SANU iz 1986 – Memorandum Srpske Akademije Nauka i Umetnosti nacrt dokumenta

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280