Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Moda u religiji – religiozni modni trendovi

 

Moda u religiji – religiozni modni trendovi

Kada moda počne da se uvlači u religiju. Moda u religiji ne treba da postoji ali ljudi vole modne trendove. Istinsko pravoslavlje i pomodrstvo

 

Po prepričanim i objedinjenim mislima i rečima čuvenog engleskog pisca C. S. Luisa „najveći uspeh djavola je što je stvorio modu. Drugi uspeh mu je što je ljude ubedio da je istina istorijska kategorija, posebno u religiji, da je religija odraz nekadašnjeg ili sadašnjeg vremena i mode, i treći i najveći uspeh djavola u moderno doba je u tome što je ljude ubedio da on ne postoji.“

 

O religioznoj modi

Moda u religiji - religiozni modni trendovi - ruska stara ikona Sveti Jovan Krstitelj PretečaUticaju mode nisu tudje nikakve teme. Moda u Rusiji nije zaobišla ni Pravoslavlje. Posle dugogodišnjih zabrana zagalamili su raznorazni glasovi s citatima iz Biblije i Svetih Otaca. U modu je ušla hrišćanska atributika. Pojavili su se kalendari s raspećem, prospekti, lančići, dekorativni krstići. O Hristu Spasitelju urlaju u pravoj pomami, o NJegovim vrednostima i „greškama“ raspravljaju demagozi. Političari se javno prikazuju u crkvama sa zapaljenim svećama u rukama. Sveštenoslužitelji osvećuju prodavnice, banke i brokerske berze. Skupocenu ikonu Majke Božije uz najviši Blagoslov raketom lansiraju iz Rusije u Ameriku.

Medjutim, moda pomodarima, a svetinje svetima. Spoljašnje hrišćanstvo još uvek nije istinski put k spasenju. Prava vera ne kriči o sebi, ne histeriše, manje poučava rečima, a više delima, životom samim, prikriva sve svoje pravednosti i trudi se da čini dobro skriveno, ako je to moguće, ali nipošto pred ljudima da je vide. Ispravno piše o spoljašnjem oduševljavanju religioznošću Aleksandar Vasinski u članku „Dani i noći ženskog manastira“, „Izvestija“, broj 109, od 11.07.1993.g.

„Da, to je istina, priče na religiozne teme postale su na ekranu i u štampi čak pomodne. No, upravo u tome i jeste stvar što ta duhovna oblast ne trpi da bude svima pred očima, ona se onda pretvara samo u spoljašnju obrednu stranu, zato što je sva veličina vere u tajnom srdačnom ispovedanju, u intimnom i usamljenom osećanju. Vera ne može biti pomodna tema, takav pristup je uvek neumesan, zato što vera nije od ovoga sveta. Prikazivati je spolja neumesno je, iako možda u svetu nema ničeg umesnijeg za svaku ljudsku dušu koja svaki put kada se moli uspostavlja vezu s Tvorcem“ (kada se moli iskreno, od čistog srca – V. N.).

Najintimnije pitanje žive ljudske duše ne može biti banalizovano i iskrivljeno (iako upravo tome teže u poslednje vreme napori neprijatelja ljudskog, teže brkanju svih pojmova, banalizovanju, karikiranju svega sveštenog sve do potpune zbrke i haosa u ljudskim glavama). Zvučanje vere mora biti čisto i pravedno, kao i sama vera Hristova, koja vodi spasenju samo one iskrene, nelicemerne i verne u malom.

 

Vladimir Konstantinovič Nevjarovič – Terapija duše

 

Psalam 103. Da Bog blagoslovi čovekov imetak, da ne bi oskudevao i jadikovao nego da proslavlja Boga.

Psalam 103.

Davidov, (o svetskome bitiju).(MT: Psalam 104)

BLAGOSILjAJ, dušo moja, Gospoda. Gospode, Bože moj, uzveličao se jesi veoma.

U slavu i veličanstvo obukao se jesi, svetlošću kao haljinom odevaš se, prostireš nebo kao kožu,

Koji vodama pokrivaš visine njegove. Postavio si oblake za podnožje Svoje, hodiš na krilima vetrova.

Koji činiš Anđele Svoje duhovima, i služitelje Svoje plamenom ognjenim.

Zemlju utemeljuješ na tvrđi njenoj, neće se pokolebati do veka;

bezdan je kao haljina ogrtač njen, i na gorama vode se zaustavljaju.

(One) beže od zapovesti Tvoje, i uzdrhte od glasa groma Tvoga.

Uzlaze na planine i silaze u doline, na mesto koje si im odredio.

Granicu si postavio koju neće preći, niti će se vratiti da poplave zemlju.

Ti izvodiš izvore u dolinama, između planina protiču vode.

(One) napajaju sve zveri poljske, očekuju je jeleni za žeđ svoju.

Ptice nebeske kraj njih se nastanjuju, i između stena čuju se glasi (njihovi).

Napajaš gore sa visina Svojih, nasitiće se zemlja od plodova dela Tvojih.

Prouzrastaš travu za stoku, i zelen na službu ljudima, da proizvedu hleb iz zemlje,

i vino veseli srce čoveka; da uljem ulepša lice svoje, i hleb srce čoveka ukrepljuje.

Nasitiće se (vlagom) drveće poljsko, i Livanski kedri koje si zasadio.

Tamo će ptice gnezda (svoja) sviti, rodino obitalište predvodi ih.

Gore visoke dao si jelenima, stena je pribežište zečevima.

Stvorio si mesec za vremena, sunce poznaje zalazak svoj.

Prostireš tamu, i nastaje noć, u njoj izlaze sve zveri šumske,

lavići što riču i grabe, i sebi hranu od Boga traže.

A kad se sunce rodi, sakupljaju se, i odlaze da legnu u obore svoje.

Tad izlazi čovek na delo svoje, i na posao svoj do večera.

Kako su veličanstvena dela Tvoja, Gospode! Sve si premudrošću stvorio; ispuni se zemlja tvorevine Tvoje.

Ovo je more veliko i prostrano, tamo su gmizavci kojima broja nema, životinje male i velike.

Tamo lađe plove, i kit onaj kojeg si stvorio da se igra u njemu.

Sve od Tebe očekuje, da im daješ hranu na vreme (svoje), kad im dadeš, oni se okupljaju.

Kada otvoriš ruku Tvoju, sve i sva se ispunjuje dobrotom.

A kada lice Tvoje okreneš, smute se (i kolebaju); kad im oduzmeš dah njihov oni nestaju, i u prah se svoj vraćaju.

Kad im pošalješ Duha Tvoga, opet se izgrađuju, i (tako) obnavljaš lice zemlje.

Neka je doveka slava Gospodnja, radovaće se Gospod delima Svojim.

On Koji pogleda na zemlju, i čini da se trese; Koji se dotiče gora , i one se dime.

Pevaću Gospodu u životu mome, psalmopojaću Bogu mome dokle postojim.

Njemu će mio biti razgovor moj, i ja ću se radovati Gospodu (svome).

Neka nestanu sa zemlje bezbožnici, i bezakonici da ih više ne bude. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda. Aliluja!

Ostavite komentar

Ostavite komentar