.
НЕК МУ ПЛАВОМ ВЕНОМ КАПЉЕ
Душан Ђорђевић, Прибежишта, 2013, Свен, Ниш
.
У Ходограму наде песник из блаженства прелази у протест, вапај за спас и ускрснуће. Песникови хоризонти и покори су зов за буђење.
У песмама под заглављем Потирање песник корени стихом из гробова предака и сеје семе спаса и наде уздрхтале огњене Земље и нарушене васељене (Ловци душа). У служби свом роду песник анатемише похлепу повлашћених као гљиву отровницу, придружује се одважнима од пера да се пресуда донесе. Песмом Буђење песник позива и призива исконским нагоном предака посрнуле и заспале на буђењеи отелотворење здравих моралних назора и историјских вредности српског народа, сопственог идентитета, па каже:
“Буђење као са Сунцем…
буђење да нам се деси!”
Душан Ђорђевић, песник и педагог, свечаном и култивисаном речју обећава нова песничка достигнућа, да не изневери себе и читаоце.
Само песник песнику може поверовати. Тако сам ја Ђорђевићеву поезију примио као здравицу уз славски колач, као молитву умножену пред храмовима Сунца, љубави и чежње. Песнику су богови доделили “казну” сањара. Песник Ђорђевић збирком песама Прибежишта сједињује сву лепоту простора, звукова и боја да би му “плавом веном” капало. Да из ока по која суза закристали и слије се у кондире чежње.
Светолик Мићовић,
Ниш