Dan žalosti za nastradale u poplavama u Srbiji ali i u Bosni i Hrvatskoj

Poplave u regionu su donele stradanja i ljudske žrtve zbog čega su u Srbiji 21, 22 i 23 maj proglašeni za Dan žalosti za nastradale i poginule u polavama

Velike nesreće i stradanja nas uvek podsete na onaj svet u koji svi pre ili kasnije odlazimo. Jedino što u onaj svet nosimo je naša duša. To je jedini prtljag koji sačuvamo kada nas poplava smrti potopi. A u tom prtljagu, duši koja je jedino što nam je ostalo, leže svi naši neokajani gresi i sva naša dobra dela.

U ovim tužnim trenutcima kada tugujemo za nastradalima, setimo se reči Vladike Nikolaja zašto je bitno spasenje duše, jedine stvari koja nas prati gore ili dole. U znak sećanja na sve žrtve ove vremenske nepogode koja je pogodila ceo region, Srbiju, Bosnu i Hrvatsku.

SPASENjE DUŠE

Kada se mnogo naroda beše sabralo oko Gospoda našeg Isusa Hrista, reče Gospod reč ovu: Šta koristi čoveku ako i ceo svet zadobije, a dušu svoju izgubi? I još reče i ovu reč: Šta može dati čovek u otkup duše svoje?

To znači, da duša čovečja ima veću cenu od celoga sveta vidljivoga. A kad čovek dušu izgubi, onda čime je može platiti, čime je može ponovo kupiti? Ničim u svetu. Ni celi svet da da ne može kupiti izgubljenu dušu. Blažen onaj ko ovo zna i ko čuva dušu svoju kao najveće blago svoje. Blažen onaj ko svaki dan stražari nad dušom svojom i ne dopušta, da mu se duša nimalo ne ošteti. Jer ko dušu spase, spasiće sve; a ko dušu izgubi, izgubiće sve.

U jednoj maloj varoši živeo veliki bogataš. Živeo je u maloj i trošnoj kući. Nije hteo praviti novu kuću, nego je svoje blago štedeo i čuvao. Ali se dogodi jedne večeri te se njegova kuća zapali i izgori. A on skoči iz postelje, pa onako neobučen brzo potraži svoje sačuvano blago i iskoči iz kuće. Kuća se njegova sva pretvori u pepeo, ali on nimalo za njom ne zažali. Nego sa svojim blagom preseli se u veliki grad i u tom velikom gradu napravi krasan dvor i tamo produži živeti veselo i bezbrižno.

Šta označava ova priča? Mala varoš označava ovaj svet, u kome ljudi kao gosti žive kratko vreme. Mala i trošna kuća označava telo čovečije, dom duše čovečje. Bogataš označava razumnog hrišćanina, koji je čuo i razumeo i u srce metnuo ove Hristove reči: Šta pomaže čoveku ako i ceo svet zadobije, a dušu svoju izgubi?

Veliko blago bogataševo označava bogatu dušu razumnog hrišćanina, koji se celog veka trudi, da po zakonu Hristovom živi i da nagomila u duši sve one dobrodetelji, koje sijaju jače od zlata i srebra i dragog kamenja. To duhovno zlato i srebro, to veliko blago duhovno jesu: vera i nada u Boga, i ljubav prema Bogu, molitvenost i milost i dobrota i mir i bratoljublje i krotost i čistota. Šta označava požar kuće? Označava smrt telesnu. Iznenadni požar u noći označava iznenadnu smrt telesnu, kojoj ni jedan smrtnik ne zna dana ni časa. Buđenje bogataša od sna u času požara i preseljenje u veliki grad označava oslobođenje duše od tela u času smrti i preseljenje u drugi svet. Veliki grad označava večno carstvo Hristovo, u kome žive samo angeli i pravednici. Krasan dvor u velikom gradu označava obitalište svake pravedne duše u onome svetu, u carstvu večnom i besmrtnom.

Priča je ova jasna i pouka je krasna. Ko ima uši da čuje, neka čuje. Neka se niko ne nada u ovaj prolazni vek, koji hitro prolazi kao oblak što ga vetar goni od Pelistera do Oblakova. Neka se niko ne ponosi telom svojim, jer je svako telo čovečje trošna kuća, koju smrt dana – sutra pretvara u pepeo. No neka svaki hrišćanin i hrišćanka neprestano misli o duši svojoj, o tom jedinom blagu, koje se može spasti od smrti i propasti. A ko o duši svojoj misli, taj sluša Hristove reči i izvršuje Njegove zapovesti. Tome Hristos blagi pomaže, neprestano pomaže. I bdi nad njim kao majka nad detetom u kolevci. I hrani ga i poji Duhom Svojim Svetim dan i noć. I daje mu Anđela hranitelja da ga čuva na svim putevima života, i da mu u času smrti uzme dušu i odnese u nebesko carstvo.

Bogu našem slava i hvala. Amin.

Vladika Nikolaj Velimirović