Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kolumna

Gluvo doba: Hleba i igara i rata ili hleb naš nasušni

 

Hleba i igara i rata ili hleb naš nasušni

Krilatica iz starog Rima hleba i igara ima kroz istoriju i dodatak „i rata“, Zabavljamo se ratom umesto da živimo i tražimo hleb naš nasušni

 

Tehnologija vladanja ljudima, narodima i carstvima zabavom i hlebom je vekovima unazad poznata, upotrebljavana i zloupotrebljavana.

Ta poznata fraza iz antičkog doba hleba i igara koja se odnosila na vladanje velikim masama u velikim imperijama, kroz istoriju sveta dobija još jedan dodatak, a to je rat. Hleba i igara i rata.

Hleba i igara i rata ili hleb naš nasušni freska rat Izraela i Filistinaca

Mali ljudi, obični ljudi, ne žele da ratuju, nikada nisu ni želeli a ni voleli, osim ako nisu bili ugnjetavani. Uz dovoljno hleba i igara, sa malo slobode i bez terora, sasvim je dovoljan okvir i društveni model da mali ljudi žive mirno i bezbrižno i ne razmišljaju o ratu. Mali ljudi, ako nisu izazvani, mahom nisu pokretali ratove, niti su ih tražili. Ratove su stvarali samo veliki i ekstremni ljudi. Kad kažem veliki, mislim na one lidere koji su kanalisali narodno nezadovoljstvo i vodili oslobodilačke ratove, a kada kažem ekstremni ljudi, mislim na sve one koji su vodili ideološke revolucije, kolonijalne ratove i osvajačke pohode.

U ekstremne ljude možete svrstati na primer Aleksandra Makedonskog, Hitlera ili Napoleona Bonapartu. Koji normalan i mali čovek bi žudeo da osvoji Indiju, par hiljada kilometara od njegovog doma, ili pak hladnu i udaljenu Rusiju, ako nema u glavi neku devijaciju. A mi slavimo te lude vojskovodje i divimo im se na masi zlodela i umrlih zbog tih njihovih pohoda i vojničkih pobeda.

To je problem ljudske svesti, posebno elite koja takvu svest podgreva. Zašto oni veličaju u svojim delima, knjigama, emisijama i filmovima masovne zločince? Zašto je Aleksandar Makedonski, ludi makedonac, homoseksualac i nezajažljivi i pohlepni kolonijalista ikome normalnom uzor, čemu on može da nas inspiriše? Osvajanju, ubijanju, pljački? Ko plasira takve ideje da je to ljudima potrebno?

Ili pak poremećeni Napoleon, iskompleksirana osoba i uništitelj miliona života, koji je u slepoj požudi i pohlepi poharao Evropu i naneo nebrojeno zla. I mi sada treba da ga veličamo što je bio genijalni vojni strateg? Ali on je bio strateg zla, kao i Hitler, on nije branio svoju zemlju kao Knez Lazar ili Vojvoda Mišić, on je osvajao i porobljavao druge narode.

Ali zašto mali čovek dozvoljava da ga ekstremni lideri vode u rat?

Slava, pobeda, dominacija, moć, veličina, kako lepo zvuči, kako je lepo poistovetiti se sa pobednicima. Još kada nam se to nudi kao igra, počev od krvavih igara sa gladijatoriima u rimskom Koloseumu, pa sve do krvavih virtuelnih igara za decu, do modernih krvavih ratova koje TV i mediji prenose. Samo su oni koji koji kroz velike bitke masovno unište protivnika u puno krvi istinski i veliki pobednici za masu zanesenog sveta. A to su upravo oni, koji su nakon hleba i igara, svojim ljudima dali rat kao novu zabavu, poveli ih u stradanja i zlo. Pohlepa i slavoljubivost koja je lično njih vodila nije vodila računa o malim ljudima i njihovim stvarnim željama, nego o ciljevima elite jedne imperije, koja duboko zaštićena vuče konce naših života.

I tako vekovima, neka aristokratija, neki savetnici, kapitalisti i verske vodje, pokreću ratove i krvoprolića, menjajući mapu sveta. A to uspevaju da urade jer su nas navukli na hleba i igara, na banalan i slep život koji vodi samodestrukciji malog čoveka. Da mali čovek ne prihvata igru velikih ljudi elita, ne bi bilo ni ratova. Da mali čovek nije opsednut zabavom već posvećen duhovnosti, razumeo bi i odupro bi se. Ali mali čovek se lako zavodi i sa njim se lako manipuliše. Mali čovek je slabe svesti jer je nečiste savesti.

Istinski hrišćani su od prvih dana svog postojanja to razumeli i sklanjali se od modela hleba i igara, jer su znali da posle sledi „i rata“. Oni su za svoj život izabrali molitvu „Oče naš“ i hleb nasušni ispunjen Duhom. Znali su oni da imperije ne miruju, jer imperije ne vodi Sveti Duh, nego ona druga sila, knez tame koji želi da vlada ljudima i uništava im duše. Jedino je Vizantija bila carstvo koje je imalo blagoslov sa neba i koje je u miru trajalo vekovima i koje nije vodilo osvajačke ratove u pravom smislu te reči. Zanimljivo je na primer, da nije Vizantijcima palo na pamet da vode krstaške ratove, iako je Jerusalim i za njih bio Sveti grad, nego su to radili zapadni carevi i pape. Jer na zapadu je i nastala krilatica „hleba i igara“, pa malo rata, dok je Vizantija bila prostor gde je vladala sintagma „hleb naš nasušni“ – hleba i Duha.

Nestankom Vizantije, nestala je ta duhovna vertikala izmedju države i Neba, izmedju careva kao Božijih predstavnika na zemlji koji čuvaju i održavaju državu sa Božijim blagoslovom i samog Gospoda. Čak ni Rusija, koja je u pravoslavnom smislu sukcesor i zaštitnik pravoslavne vere, nije imala taj Bogougodan običan život kao što je to imala Vizantija, doduše bez romantičnih priča da je Vizantija bila besprekorna i idilična hrišćanska država. Da je bila tako dobra, ne bi nestala sa lica zemlje.

Medjutim, ono što je nestankom Vizantije izgubljeno, to je da je nestala ta duhovna vertikala, jer su ljudi većinom izgubili svakodnevni duhovni život, od „hleba nasušnog“ su se preorjentisali na paganski stil života „hleba i igara“. Cena gubitka te milosti je i pojava rata, gde rat dolazi kao kazna Božija za nedela i nemoral koji ljudi skupljaju u sebi. Pa kada sve krene ka krajnjem dnu, Gospod iz velike svoje milosti, otpusti svoje zaštite, i prepusti nas ekstremnim silama i ljudima koji nas vode u rat. A tih ekstremnih sila ima mnogo u etru mada stvarno ekstremnih ljudi nema mnogo, ali su ti malobrojni u stanju da naprave velike probleme iz kojih se mali ljudi ne mogu izvući. Kada ekstremni ljudi počinju da seju strah, paniku, da laju i prete, da pucaju i ubijaju, a mali ljudi i država da ćute, sve ide ka svom konačnom ishodu, neizbežnom ratu.

Ljudi koji nisu duboko u veri, nego onako površno prosudjuju veru, naivno misle da nas Bog kažnjava ratom, da je rat po Njegovoj volji, da On to namerno radi. Ništa pogrešnije od takvog mišljenja. Gospod je Čovekoljubac, on voli čoveka, ali kada više ne može da gleda bestidnosti i nemoral u koji je čovek svojom slobodnom voljom upao i u koji je potonuo, On jednostavno okrene lice od nas, više nas ne sluša i ne štiti od upliva Kneza tame i njegovih slugu. A satana obožava krv, smrt, zlo i zlodela, on strasno ljude huška na zlodela i zločine, jer mu to pričinjava najveću radost. Zato tako energično počinje da motiviše ljude koji žive za „hleba i igara“ da se prihvate rata, jer ne prizivaju „hleb naš nasušni“, predstavljajući im rat kao mušku mačo igru u kojoj će oni biti pobednici.

I mnogi tako naivno udjoše u rat kao u igru. Tek u užasu i velikom stradanju rata, mnogi od nas se sete da Bog postoji i da je mnogo važniji „hleba naš nasušni i Sveti Duh“ koji nas čuva od zla u sebi i od zla u drugima, nego slepo jedenje i zabavljanje uz navijanje da najžešći borac pobedi.

Kada sukob počne, za mnoge tada bude kasno, gubeći život i duša im ode u adske predele, dok se neko i probudi u ratu, kad nije mislio o tome u miru. Jer, hleba i igara nisu duhovni život, već slepo pagansko povodjenje za zlim podnebeskim silama i manipulacija nečastivog.

Prizivajmo hleb naš nasušni svakodnevno i daće nam Čovekoljubac mir na zemlji.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

45 komentara

  • …On jednostavno okrene lice od nas, više nas ne sluša i ne štiti od upliva Kneza tame i njegovih slugu….
    Cudan postupak pripisujete nekome ko je sve stvorio , ko u svemu ima apsolutu moc i ko je cista ljubav , kako neki kazu….To odustajanje i necinjenje je ljudska osobina i trebao bi autor ,koji je toliko hrabar i upoznat sa temom da cak objasnjava i posupke Onoga koji je nesaznatljiv …naci neko bolje i manje ponizavajuce objasnjenje od tog da je Njemu `pukao film` …

  • Umesto odgovora, nekoliko pitanja za vas:

    Zašto postoji pakao?

    Zašto ljudi greše?

    Zašto grešnici idu u pakao?

    Na koliko mesta u Bibliji sam Hrist objašnjava ko ide u raj a ko u pakao?

    Objašnjenja su data i jasna su, samo ih treba pročitati.

  • Uvek sam tu za takve stvari, jer u srži svakog pitanja je i sam odgovor. Nekada je put do njega očigledan i lak kada je postavljeno pravo pitanje 😉

    Na primer, zašto Bog koji je Čovekoljubac, ne voli neku svoju decu a ta deca vole greh ili samog djavola, kao nosioca greha i ljudskog pada?

    Pa opet, kako da Gospod najviše ljubi najveće grešnike koji su se pokajali a ne ljubi one koji su ni vreli ni hladni, to jest nisu nešto grešni ali ni Ocu nebeskom posvećeni?

    I zašto Bog blagoslovi poslušne i krotke koji slušaju i drže se predanja a ne velike mislioce koji o svemu imaju svoje mišljenje i izmišljaju nove teorije o Bogu?

    Odgovori su jednostavni, svi su napisani u Bibliji, čak i na nekoliko mesta i dogadjaja objašnjeni.

  • Možda je prigodno da vam Vojsije na današnji dan kada se slavi Sveti Vladika Žički preporučim njegovu poemu Nebeska Liturgija, da je pročitate. Lepa je i poučna pesma i objašnjava neka pitanja koja ste postavili.

  • Zasto mislite da nisam citao bogougodne knjige ako postavim pitanje ? Nebesku liturgiju mogu da vam odrecitujem . I znam vecinu preporucenih odgovora na pitanja
    koja postavljam a koja nisu moja vec opsteljudska. Kako prihvatiti da ` i Bog je pristao na to ` da u najstrasnijim mukama u pomenutim ratovima ginu nevini ljudi , deca ?

  • Meni je tekst odličan. I hrabar. Ajde napišimo to u vrijeme SFRJ,pa što bi bilo? Dobro je znati povijest, ali uza nju i istinu. Za vrijeme SFRJ kada sam ja učila o Aleksandru Makedonskom, učilo se samo veličanje a o ono loše nije se znalo. Osnovna škola. Nama đacima bio je uz silno bubetanje jedino važno dobiti prolaz 🙂 i igrati se iza škole.

    Meni je tekst izvrstan. Nemam što pitati, sve jasno.

    Imamo „igara“ i danas. Neki ne prihvaćaju pojam „duhovnog ratovanja“ pa je dopušteno:
    prilikom primanja sakramenta sve je važno samo ne sakramenat.Pomodarstvo. Jeli i kod vas tako? Baš me zanima.

    Bila sam na jednoj krizmi neki dan (sakramenat svete potvrde). Da vi to vidite. Djevojčice razgolićene, ne zna se koja je našminkanija više, štikle tanke i visoke. Važno je dobiti na dar novaca, satova itd. Od mene je dobila duhovno, nije ni pogledala. Ali hoće. Jednom. Knjige o čistoći tijela i duha. Molitvenik itd. Proslava u restoranu basnoslovne cijene a za ni najest se. I muzika, kao u svatovima. I onda se mislim, Bože, meni ovo ništa ne paše. Tu sam reda radi. Moji sakramenti su bili sakramenti. Bili smo skromni i svi smo imali iste haljine. Svi. A danas, svećenici se boje da se ne zamjere roditeljima, jer se svađaju ako nešto prigovore pa onda misle, ma bolje da prime sakramenat nego da oko toga. Ja to ne razumijem. Odobravati na grijeh. Da sam ja svećenik, tko god je odjeven neprikladno nema primanja sakramenta. Nema. I svi bi imali iste platnene haljine kao nekad sa pojasom u struku i križem oko vrata, bilo da je pričest ili krizma. Ni roditelji nisu bolji, mame u crkvi fotografiraju u minicama…i onda se pitam, Bože moj, kako je moguće da svećenici šute, premda ima ih ali jako malo koji su strogi i to sve ne dozvoljavaju. Sve je to površna vjera ili oprostite mi nikakva. Vjera počinje u roditeljskom domu. A bilo bi dobro ako i tamo ne počinje da počinje od onih koji poučavaju. Ali možda ni oni nisu važni, pa ih se ni ne sluša. Važno je biti od svijeta, dok đavao vodi rat za duše a mi mu puštamo da se igra s nama.

  • Nisam rekao da ne čitate, nego da pročitate, ako treba ponovo i da to doslovno shvatite što je napisano Vojsije. Tako i Nebeska liturgija koja govori o stradanju Srba jer se Boga ne sećaju a vi postavljate ponovo isto pitanje: Zašto ljudi i nevina deca stradaju i zašto Bog tako kažnjava, zašto nije sve mir i ljubav, zašto mi svi ne idemo u raj kada smo svi stvoreni od Boga?

    Odgovor na ta pitanja je dat u Genezi i padu Adama i Starom Zavetu. Da vam olakšam čitanje i razumevanje, Adam i Eva su svojom voljom napravili greh i otpali iz raja, baš kao i Lucifer, Satana i djavo. Od tada je Adamovom nasledju ostavljena slobodna volja da li će služiti Boga ili Kneza tame. Oni koji su u grehu i služe Satani samo gledaju kako da istrebe pravedne hrišćane, jer su na Boga zaboravili, čak i mrze bogobojažljive. Zato Bog čuva svoje a kažnjava sledbenike greha, nekada ne direktno nego preko njihovog nasledja, jer grešnik svakako ide u pakao a njegovo dete možda i dodje do Bogopoznanja. Neka stradala deca imaju na taj način milost pa kroz stradanje odlaze u raj, jer hrišćani ne veruju u smrt, nego u život večni.

    Vi pokušavate Vojsije da tumačite Boga „ljudskim merilima“ a čovek je palo biće. Bolje da se držite Božijih zapovesti kako znate i umete, pa će vremenom porasti razumevanje Božije volje. Za sada vidim da nemate „strah Božiji“ u sebi, a on je početak mudrosti.

  • Marta, svuda je slično manje ili više ali to ne treba da bude vaš problem, „jer gde ima puno greha ima i puno blagodati“, pa onda bolje tražite ljude i mesta sa blagodaću nego se sablažnjavati.

    U svakom slučaju bolje da su ljudi u crkvi nego van nje, jer u crkvi se projavljuje blagodat a ne po kafanama, pa nekoga možda i dodirne i preumni 🙂

    Niko se nije spasio mimo crkve.

  • A kako vi to znate? Da se niko nije spasio mimo crkve? Došapnuto vam je iz onih svetova,ili?
    Bolja je crkva nego kafana,dabome.I svako ko oseća potrebu treba da ide u crkvu i prisustvuje Liturgiji. Decu je takođe dobro odvesti,s vremena na vreme.I ja moju vodim,kada mi to traže.Tako maleni,pa već imaju potrebu. I to je dobro.
    Ali ne treba kroz život ni zatvorenih očiju.Svaka mudrost dolazi od Boga,ali nam je i razum Bog dao da se njime služimo i ispitujemo ovaj svet.
    Svaki je čovek živa crkva Isusova,i na svakome je od nas izbor kome ćemo se okrenuti.Ne treba potcenjivati tu mogućnost izbora.Ništa ne vredi bez iskustva.Iz knjiga se ne može sve naučiti.Tome onda i ovaj život.

  • Veći je grijeh kad vjernik čini takve stvari nego ateista. Ma nije baš tako, gdje ima puno grijeha tu se baš i ne napreduje nego iz grijeha u dublji grijeh. Poznajem ih. Sablažnjava me jer idu u crkvu jer su čuli o čednosti čistoći jer sam ih na neki način privela k Bogu, preko mene, i svejedno, važno je tijelo.Ovo propadljivo. Kako me se neće doticati, vjeronauk u školi i vjeroučitelji uče djecu o tome, o čednom odijevanju, samo svećenici malo zbore o tome, ja kažem realno. Što je je. Ne znači da ih napadam. Ja se borim za istinu. Zna se što je crkva, što je disko klub. Što se mene tiče uvijek ću upozoravati na čednost. Kroz odijevanje dolaze i zli duhovi. Zloduh bluda iako o njemu ne mislimo možda. Koliko je tuđih pogleda muškaraca na misi izazvao ženski dekolte ili kratka suknja, pa i kako ju nije sramota tako doći na pričest pred svećenika? Crkva je sveto mjesto a naša su tijela Hram Duha Svetoga. Mislim da je crkva pravo mjesto da se ljudima objasni pa i muškarcima, da se ljeti ne dolazi u bermudama. Mene sablažnjava šutnja o tome unutar ckrve. Ovo govorim općenito, ne za djevojčice na krizmi. Djevojčice bi trebale učiti od svojoih majki a majka koja se i sama ne ponaša u skladu sa vjerom, od nje se ne može naučiti,zato je u crkvi potreban govor o čistoći srca. A ono što je na „van“ (odijelo) to je i unutra i obrnuto. Čisto srce = pristojno odijelo, nerazgoličeno. Kada osoba traži posao itekako će pripaziti kako se odjenula da djeluje ozbiljno i zrelo ali kada se susreće sa Bogom na svetoj misi/liturgiji onda nije važno? Sve je važno.

  • Što se tiče spasenja, Milosrđe Božje za grešnike je veliko. Božji sud nije isti kao naš. Dali se onaj tamo jadničak u Africi nije spasio jer nije imao čuti od koga…Ja mislim da Bog ne gleda ljudskim očima. On svakako gleda u srce. Izvan crkve nema spasenja:time se htjelo možda reći da crkva privodi ljude Kristu u kojemu je spas.Da onaj koji ga zazove bude spašen.Ja osobno, ne bih htjela presuditi Božjem Milosrđu, vjerujem u Božje milosrđe i za onoga koji crkvu nije upoznao a trudio se živjeti dobro i u ljubavi prema bližnjemu.
    Ako smijem Petkana, djecu je potrebno voditi u Crkvu ne sa vremena na vrijeme nego svake nedjelje, hod s vremena na vrijeme dovede da se nema potrebe više odlaziti. Redovitim sedmičnim odlaskom stvara se navika i odgovornost prema Bogu.Mislim da dugujemo Kristu zahvaliti jednom tjedno u sat vremena za život i sve ostalo.Djeca uče od roditelja i to je istina.Samo u crkvu se ne ide pro forme radi nego da bi zadobio blagoslov za ovaj život i život vječni, da bi bio bliže Kristu i rastao u vjeri.Da bi PRIMIO Isusa u pričesti. Veliki je propust za onoga koji zna da je Isus živi kruh da ga ne blagujemo, jer primajući Isusa postajemo sve više združeniji s njime i imamo ga za zaštitu u svome životu. Veći je grijeh ako onaj tko upozna Krista ne drži do njega nego onaj koji ne zna za njega kao dječak u Africi. Dobronamjerno.

  • Dobro ste rekli,deca uče od roditelja šta je to istina.Barem u početku,dok otkrivaju svet.Pa se tako nađem u nebranom grožđu kada trebam da odgovorim na pitanje moje sedmogodišnje ćerke:“Otkud popi para za tako veliki auto?“ Ili(imamo u parohiji jednog popa koji nosi čuvenu „tarzan“ frizuru): „Mama,ovom popi se nešto čudno desilo na glavi“ :)))
    I crkva je tvorevina čoveka,tj.palog bića,pa i za nju važi isto ono što i za sve nas,da smo kvarljivi i podložni grehu.
    Zato decu učiti ljubavi,ličnim primerom,i biti svestan Božijeg prisustva u svakom momentu.Ići u crkvu(zašto da ne), van nje tvoriti svoju ličnu Liturgiju. Teško je.Ali svako od nas sam nalazi put do Boga.

  • „Vi pokušavate Vojsije da tumačite Boga „ljudskim merilima“ a čovek je palo biće„ . Naravno da pokusavam tumaciti kao palo ljudsko bice .Sa onim sto sam do sad sakupio u glavi,srcu i dusi . I vi ste to isto palo ljudsko bice ,ili gresim ? Meni,takodje vasa verzija spasenja deluje kao holivudski blokbaster sa borbom
    dobrih protiv zlih. Skloniji sam verovanju da se borba vodi izmedju dobra i zla u svakom od nas , i da sile zla mozemo i imamo pravo pobediti samo u sebi .
    Ja ni danas nisam bio na liturgiji , izabrao sam da predjem sto i neki kilometar da bi jednom usamljenom starcu na planini pomogao da `pregura dan` , da odigramo par partija tablica i da mu pokusam dati malo optimizma .
    Ubedjen sam da onaj koga zastupate meni to nece uzeti za zlo.
    Cudni su putevi gospodnji…

  • Petkana, nasmijali ste me. Tarzan frizura 🙂 A auti, ne brinite, to je normalno. I među njima se vodi borba za dobro ili zlo. Sud je Božji u konačnici. Važno je da Vi i vaša djeca ne izgubite smjer. Isus je rekao u mnogim objavama, jesu privatne ali i one su nam na izgradnju vjere, da u paklu ima svećenika i u čistilištu (pravoslavlje to nema) ali čistilište postoji, sigurno, sto posto. Tko može odmah u raj ako se ne očisti, ima li tako savršen da odmah ide u raj? Nema. Osim mučenika i koji svoju krv prolije za vjeru. To je Božje Milosrđe. Ono je pobijedilo na križu. Čovjek je toliko grešan da zaslužuje kazne za grijehe, a to je u čistilištu, Bog oprosti ali ostaju „kazne“ koje i nisu kazne jer i duša sama želi očišćenje, to je stanje u kojem duša čezne za Bogom, nekako slično kao i pakao ali duša se raduje jer će u raj a iz pakla nema izlaza. Neka mi pravoslavni sad oproste, ne namećem nikome, samo sudjelujem u dijalogu.Ima osobna svjedočanstva da čistilište postoji. Za to molimo za pokojne.
    Isus je rekao da neće u raj svaki koji mu govori Gospodine Gospodine, zato Petkana ne brinite. Božja Pravda je savršena.Naše je da molimo da se svi spase i za one koji su nam „antipatični“ ili manje simpatični. Promjene su moguće. Bog molitvu čuje i kuca na srca da se otovore, kad se srce otvori ali ne na silu, nastupa Božja milost. Bog ništa ne čini na sliu, prkatički on nas moli da ga čujemo.Ponizni Milosrdni Bog.Pravda i Milosrđe će se sastati, mislim da to piše u Bibliji. To bi značilo da će Isus zagovarati kod Oca za svakoga od nas kad mu se bude sudilo za grijehe, tražit će dobro.Samo onaj koji odbaci Božje Milosrđe i ne prizna u datom trenutku Isusa za Spasitelja, taj se neće spasiti.I onaj koji nije znao znat će za Gospoda i ako se tada ne pokaje, ako tada odbije Boga, onda čini grijeh protiv Duha Svetoga i nema mu spasa.Bog i tada poštiva tvoj odabir. Naravno, ovo je katolički nauk. To bi značilo da izvan crkve nema spasenja. Crkva nije samo građevina, svi smo mi putujuća crkva, oni u crkvi mole za one izvan nje, ali po njenim molitvama zasigurno se dotiče i onaj izvan nje.Nadam se da sa dobro objesnila.
    Djeca uče od roditelja, ali i roditelji od djece. Katkad su dječje nevine duše put roditeljima do Boga, pa ako Vas djeca potaknu na misu, moglo bi i tako…
    Put do Boga je milost. Milost je kad Crkva izmoli milost obraćenja za grešnika.Milost je kada se pravoslavni i katolik mogu naći u Kristu. A milost će se dogoditi i za Jevreje kako je pisano da će se u posljednjim danima obratiti na Krista kojeg još čekaju. Vidite, raj nije samo pravoslavni, niti samo katolički.Bog je uvijek prisutan i sad je među nama.Nema sumnje.

    Vojsije, to je lijepo ali trebali ste naći vremena i za liturgiju.:) Ili ste mogli tog starca odvesti sa sobom na liturgiju i dalje nastaviti druženje s njim. Sad bih Vam rekla da sutra odete na misu, ali vi nemate kroz tjedan. Plemenito je i lijepo pomoći. Ali najprije dajte Bogu Božje.Koliko biste mogli tom starcu i više dati da ste otišli na liturgiju? Ne vjerujete? Ja vjerujem. Zato jer je Bog izvor ljubavi i milosrđa, a njime se „punimo“ na liturgiju, njega nosimo nakon blagovanja drugima. Uistinu.Pokušajte drugi put tako.Pa usporedite snagu ljudsku i božansku u vama.:)

    Sad ću prestati pisati jer će se gdin V.S. naljutiti na mene. Oprostite mi. Ipak i ovo sve ima veze sa temom iako se možda tako ne čini, jer kruha, igara i rata, doživljava čovjek u svojoj duši i kao vjernik i kao nevjernik. Ubija sebe ili drugog dok mu zli otima dušu.
    Kad kaže „ne ubij“! onda to znači i ne ubiti riječima, jako možemo povrijediti kad ubijamo riječima jedni druge, Boga ili sebe čak. A to je onda rat. U duši.Na putu do Božje pobjede.Tomu se nadamo. Radujemo se spasenju.Dok se dižemo i padamo ustrajemo.

    Srdačan pozdrav svima i laku noć. Neka vas sve Bog čuva.

    (Gospodin V.S. je mudar i duhovan čovjek,takvim ga ja doživljavam.Ne bih se začudila da je svećenik, svako dobro mu želim.)

  • Vojsije, pogledala sam onaj film Ostrvo neki dan. Jest da sam cijeli film morala naglas čitati na ćirilici ali isplatilo se. Pitali ste me za film, davno. ODLIČAN FILM, svi kažu, a popularan je i kod nas. Svi hvale taj film. Neobično je da je glavni glumac doživio obraćenje glumeći oca Anatolija.

    Jako dobar film, možda da ga pogledaju oni što voze „bijesne aute“, pa da jednu noć spavaju na ugljenu. Tko nije pogledao neka pogleda film.

    http://www.youtube.com/watch?v=d7xAA_dr-0U

  • Petkana, odakle vama zvanje i pravo da budete učiteljica?

    Isto ali još strožije je iskustvo i učenje koje su sveti naučili, odživeli pa preneli nama dalje. Ko ima uši da čuje, slušaće ih, ko nema slušaće druge.

    Postoje Mitarstva, ne Čistilište 🙂

  • Dragi S.V. možda je to i isto a drugačije se zove?
    Dali biste mi vjerovali kada bih vam ispričala neke svoje doživljaje?
    Ja sam molila za jednu pokojnu profesoricu sa fakulteta koja je „mučila“ studente i mene među njima. Bila je stroga, neudana, vjerojatno mnogo ranjena osoba. Molila sam molitve koje inače molim i prikazala za nju. Molila sam prije spavanja, a noću bi me budili dodiri i uzdasi, neopisivo prožeti patnjom, da sam zamolila Krista da mi to više ne daje, da ću moliti i dalje ali da ne bih htjela to više slušati. Sto posto znam da nije iz pakla. Jer bi me budili da molim. Osjetila bih da me netko dotiče ili drma krevet kad zaspim. Krenem moliti i prestane.

    Evo unazad malo, osobno je ali evo neka je na svjedočenje. Otac mi je umro iznenada i naglo, ali umro je ispovijeđen i u milosti Božjoj. Bio je čovjek molitve. Za njega dajemo služiti mise, majka ga viđa pod misom u svjetlosti najprije jedan dan u studentskim danima, drugi dan starijeg i ozbiljnijeg ali je uvijek radostan.Nije izmišljotina. I majka mi je predana Bogu i živi svoju vjeru aktivno. Kada mi je otac umro ja nisam mogla plakati jer sam osjećala da je živ kao da i nije umro. I danas imam isti osjećaj. 70 godina nije malo ali nije ni puno, umro je od raka debelog crijeva u 12 dana.Otišao zbog išijasa na hitnu, kao uklještilo ga u kičmi a ono tumor pokupio kičmu i sve ostalo samo to smo saznali kasnije. Majku je pripremao iako to ona nije znala. Imao je jake bolove. Govorio joj neke upute osobne i privatne da ne pišem sve tu. Nakupovao duplih stvari jer je on bio za nabavku.I govorio je da će umrijeti a mi smo se smijali, dok još nije bio ni završio na hitnoj. Kao, što pričaš „crno“. Ja sam se isplakala nakon sprovoda u sobi. Ne zato jer je umro, nego zato jer se nisam stigla oprostiti, spremala sam se na put, zakasnila sam nekoliko sati. I plakala sam jer nam je bolnica lagala i skrivala istinu, inače bih ranije došla. To me boli. A za tatu osjećam radost. i znam da mu molitve pomažu. Njegovo prikazivanje pod misom u radosti, po fazama godina života meni osobno govori da se dio po dio njega oslobađa do Kraljevsta Božjeg. Čisti se, kako mi kažemo. Ne prihvaćam da mi sad netko kaže da se i đavao prikazuje, to je glupo, služi se misa za dušu, mi svi osjećamo veliki mir i radost a i duša se prikazuje na momente u radosti. A đavao se ne može radovati. Ne može.
    Dragi S.V. Bog sigurno postoji imenom u kojega oboje vjerujemo i Vi i ja. Sad jeli Krist ili Hrist, ja prihvaćam oboje. Imala sam još doživljaja u fazi obraćenja i duboke molitve. tada sam bila u posebnom žaru i radosti jer sam pronašla Boga. Puno sam molila, imala sam i vremena jer sam bila bolesna a Gospodin mi je dotakao dušu i ozdravio me od žalosti od bolesti koju sam teško podnosila (multipla skleroza). To se ne može opisati, ta radost. Sada je se samo sjećam. Dođe mi opet da zahvalim na bolesti jer kako bi nače našla tu radost.Molila sam za duše u čistilištu, krunica i ne znam, ne sjećam se baš, u 15 sati, toga se sječam. Molila sam u hodu radeći, od ručka do brisanja suđa, morate znati da je to sve veliki napor u toj bolesti. I ja sam odjednom čula kao da se obruči vatre nošeni vjetrom kovitlaju u sobi. Toliko je postalo vruće da je bilo neizdržljivo. Doslovno sam čula obrtaje vatre u zraku. Nisam ništa i nikoga vidjela,samo mi je tijelo gorjelo kao da sam i ja dio te vatre. To je bilo prvi put da imam neku viziju na taj način. I tada sam zamolila Gospodina da ne budem dio toga jer bojala sam se malo. Iako radost nije prestajala. Bilo mi je to više kao neko iznenađenje nego kao strah. Shvatila sam da mi je dano da osjetim čistilišnu vatru neki njen dio, jer ja sam molila za duše.Nepoznate, općenito.I nije više bilo sličnoga doživljaja. A moja je vjera uzrasla.
    S.V. ja ne lažem. Da sam to tada pričala rekli bi da sam luda, ali sad mi nije važno. Tako je Bog htio, dopustio.Isus.

  • Koliko vidim, iz mitarstava se može i u pakao a iz čistilišta ne. U čistilištu je duša već spašena. Oprostite, ali ne vjerujem da Bog želi onoga koji je vjerovao u Njega i trudio se biti mu vjeran u životu želi poslati u pakao. Zar Vi ne vjerujete u Milosrđe Božje? Pa Milosrđe Božje je na Križu dalo svoj život za svakoga, pa ako je Krist dao život za grešnika, a svi smo, dao je i za pravednika, pod tim pojomom mislim na one koji su ga slijedili iako grešnici. I sad da ga pošalje u pakao, ako ne prođe neke stupnjeve od 20! ? Ne prihvaćam to, a i ne moram, ja sam katoliknja, nisam ovdje da nekoga okrećem, ja kažem kako je meni bilo i kako mi vjerujemo.

    Voljela bih znati, S.V. , gdje vi računate da ćete završiti, tj. dali ćete se spasti iz mitarstva? Evo, ja kažem za sebe da sigurno neću odmah u raj, griješila sam, Bog mi oprostio, vjerojatno postoje i sitni grijesi kojih se ne sjećam i toga se treba očistiti.Čovjek se ne može svega sjetiti na ispovijedi. Ne može. Dakle, ja za sebe kažem da se radujem spasenju i nadam se biti u Kraljevstvu Nebeskom, a očistiti se imam. Sad mi se više sviđa moja vjera u čistilište i Milosrđe Božje nego u mitarstva i odlazak u pakao iz njega. 🙂 Bez uvrede, ovo je samo dijalog i upoznavanje vašega.
    Mi imamo raj, pakao i čistilište. U pakao ide onaj koji odbije Božje Milosrđe, na samrti.Onaj koji odbije Božju ljubav i ne prizna Krista za Spasitelja.Ja vjerujem da Bog ima plan za svakog čovjeka da se spasi.Da ne želi ni da jedan čovjek propadne.

  • S.V
    Ako mislite na moje profesionalno zvanje,nisam učiteljica ali učim decu u školi.Zvanje mi dade Ministarstvo prosvete.
    A o crkvi mislim ono što mislim,i o tome sam već pisala.Vatikan je isto tako sedište jedne veoma uticajne crkve,pa opet,jadan je onaj koji veruje da će se preko Vatikana spasiti.
    Dakle,nemate dokaza za ono što ste izgovorili.Jedno je upućivati ljude na crkvu,a sasvim nešto drugo isključivanje svih ostalih mogućnosti spasenja.O tome ćemo moći da sudimo tek kada nam dođe vreme za to.

  • Molim Martinu da se ne nađe prozvana u ovome što rekoh,jer to nema veze sa onim što mislim o njoj kao verniku.
    S.V
    Sveti odživeli i preneli nama za nauk.Ali osim ako nije u kontaktu sa svetima(na onome svetu) a i to je vrlo upitno,niko ne može znati šta je sa one strane ogledala.Mada mnogi o tome vole da propovedaju.

  • Većina sledbenika kultova, meditanti ali i satanisti u svojim obredima osećaju radost i zadovoljstvo, najveći gresi nastaju iz najveće žudnje za zadovoljstvom, tako da Martina, to da zlo ne sije radost, nije tačno. Stoga, budite jako oprezni oko onoga što vidite ili osećate, katolici su odavno upali u spiritizam i okultne doživljaje, otkad je liturgija promenjena i više nema takve blagodatne zaštite na vama.

    Daću vam primer. Vi kao rimokatolici skoro više i ne postite, „a ovaj se rod samo postom i molitvom isteruje“, gde se misli na najtvrdokornije demone koji su se zarili u naše duše. Kako ih se onda katolici mogu osloboditi? Nikako.

    Sveštenici pa završe u paklu a verovali su ispravno u Gospoda. Ali negde su bili grešni, upali u raskol, jeres, krivo propovedali, pravili se pametni ili pak bludničili, krali. Desi se to, pa takav sveštenik i pored vere završi u paklu. Greh vodi u pakao, a po tezini greha dobije i adekvatan smeštaj u paklu, gde duša boravi do konačnog suda. U medjuvremenu naši pomeni i molitve olakšavaju muke grešnicima za koje se molimo a veliki svetitelj, kao što je to bio Vasilije Velili imaju silu da izmole oprost kod Boga i izvuku dušu iz pakla. Ali za to treba biti veliki svetitelj.

    Kad god se molite za nekoga ko vam nije rod, privlačite njegove zle sile na sebe. Zato se za druge, koji nam nisu bliski, pravoslavni mole na liturgiji ili pred čudotvornim ikonama i moštima, jer smotu zaštićeni prisutnom blagodaću. Budite oprezni Martina, put u pakao je popločan dobrim namerama, vi ste gorljivi da pomognete i eterični, što je eksplozivna kombinacija 🙂

  • I u dobru i u zlu se ljudi školuju i svedoče o svom iskustvu. Imate niz sekti, neke traju vekovima u kojima postoji dokazana praksa kako se spiritualno napreduje. Samo što je to napredovanje u zlu, kada okultnim metodama otvarate dušu za onostrani svet i njihove uticaje.

    Jedino ćete u pravoslavlju naći konačne odgovore i sva logična objašnjenja za duhovni svet, ali da biste razumeli pravilno ono što je napisano, morate utišati buku, galamu i šumove oko vas koje proizvode nečiste sile. Kad je galama u učionici, niko ništa ne može razumeti i naučiti.

    Pobožan i ocrkovljen život utišava buku i daje vam mogućnost da čujete i razumete, ali to u početku zahteva napor da krenete u tom pravcu, pored sve galame koja je protiv toga i koja mrzi sve što je hrišćansko, jer znaju da time gube vašu dušu. Dokle god se zabavljate teorijama i promišljanjima o duhovnom životu, mudrujući i isprobavajući svakakvu duhovnu modu, oni se raduju, jer je vaša duša okovana njihovim čarolijama.

    Kad krenete ka „hlebu našem nasušnom“ bićete strahovito napadnuti nemirom, sumnjama, oaudjivanjima, pitanjima, strahovima, umišljanjima, ali ako zatražite pomoć Svetih i Bogorodice, neprijatelj će brzo odstupiti i mir i saznanje će zavladati vašom dušom 🙂

    Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dodje Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja …

  • Ma Petkana, ne osjećam se ja prozvana. Kao da ja ne znam da u Vatikanu ima svega, pa to zna i sam papa.Isto kao što i u pravoslavnoj crkvi ima svega. Ima, nije bezgrešna. Ne postoji bezgrešna crkva jer ju čine ljudi. Bezgrešan je Bog u njoj, za mene osobno je to Bog koji se daje u krvi i tijelu. Na kraju krajeva i svećenici su ljudi koji se ispovijedaju. A to da ima onih koji zloupotrebljavaju crkvu radeći neke zle stvari, pa naravno da ima. Ja ne kažem da nema, ali uvijek više vidim dobra nego zla, tako želim gledati.:)
    p.s. A iz kojeg ste razloga upitani o zvanju? Pokušavam shvatiti, zbog čega je to ovdje bitno.

  • S.V. zašto tako sve crno vidite u mojoj vjeri? Opisivala sam događaje koji su se dogodili prije bar 15 godina. Jedino ovo sa ocem sada: mir, radost, spokoj u Kristu. Ne, to ne daje đavao, tako uči moja crkva. Gdje je mir i radost (može tako zajedno) tu nije đavao. Preko mira đavao ne može jer Krist veli da mir svoj ostavlja i mir svoj nam daje. Krist je mir. Ako ga blagujem svakodnevno imam mir, pa i kad ga ne blagujem, osjećam mir.Nije me Krist napustio zbog grijeha, on me vodi do ispovijedi. S.V, glupo je ovako suditi i površno, ne poznajete me. Moje iskustvo obraćenja i ozdravljenja. Moj Bog je Isus. Vaš isto, pa ipak, Vi se osjećate iznad drugih, to je za mene gordost. Ne samo Vi kao osoba nego mnoga većina koje sam imala prilike ovdje upoznati. Isus je rekao, tko zazove njegovo ime, taj je spašen, bio Grk, Rimljanin ili Židov…prema tome, malo više nade u Božje Milosrđe. Moje iskustvo je dugačko,rođeno je iz obraćenja, bolovala sam od neizlječive bolesti, pisala sam…Krist me ozdravio. Tko ima uši čuje a tko ganja samo da je pravoslavno u redu a ostalo ne, onda je i moje ozdravljenje takvima od đavla. To me vrijeđa,a vrijeđa i Krista. On mi je to dao, a ja to vama ne moram dokazivati, meni je dovoljan Krist.Molim se Bogorodici i svetima, imam neki rast u vjeri (svojoj), znam dosta o okultnom silom prilika, vodili su me svećenici u tome i od njih sam učila i od Duha Svetoga. Što se tiče posta, i u nas se posti o kruhu i vodi, neki i dvaput na tjedan, jest da je u vas strožije ali znamo i onu da se Bogu ne mile samo žrtve, nego i milosrđe i djela ljubavi. Može zao čovjek postiti isto. I diviti se sam sebi kako posti, na primjer.Možda kod vas nije tako, ali nama svjedočenje jako puno znači, ne zbog nas samih nego da se Krist proslavlja. Po svjedočenju ljudi bivaju dotaknuti: kada sam ja svjedočila kako me Bog dodirnuo i ozdravio, mnogi su plakali.Nisam ih ja tražila, Bog mi je slao ljude, bolesne i očajne itd. Šteta S.V. da ste tako zatvoreni, šteta. Ne vi osobno. Tako ćete u uvijek biti sami i rogoboriti na druge, to ne valja. Ima pravoslavnih svećenika koji ne misle kao vi. Putevi Gospodnji su a ne put. Sasvim sam sigurna da ću pronaći spasenje u svojoj vjeri zato jer je Krist samnom, a kad je On za mene tko će protiv mene?

    Ja nisam jeres, ja nisam sekta, ja sam kršćanka, ispovijedam vjeru u Isusa Krista, živim sakramentalno i svjedočim kada treba. Nekad šutnjom, nekad riječima, a ovo je ipak mjesto gdje se govori, piše „predaj komentar.“ Ne ide mi baš. Ne možeš sa pravoslavcima biti prijatelj. Ili si pravoslavac ili si jeres a da si kršćanin, to se pravoslavac ne sjeti. Šteta.

    Gorljiva sam. Zašto? pa baš zato jer me Isus dodirnuo i ozdravio.
    Dragi S.V, mene je sotona napadala da mi oduzme dušu i da posumnjam u ozdravljenje, i fizički i psihički. Puno je toga bilo, i puno milosti, ali vi ne vjerujete, kako bi Isus rekao „o malovjerni“. Mislim da biste trebali pročitati onu prispodobu o cariniku i farizeju.

    I za kraj, poštivam svećenike, a iskreno nikada niste odgovorili tko ste, ja mislim da ste svećenik ili pak bogoslov njihov…poštivam ali nedam da me stavljate u vreću sa đavlima.

    Bog je umro za sve ljude.Ja sam jedna od njih, nitko nema privilegij na vjeru. Vjera je dar i milost. Slijediti Krista nije lako ali ja sam na tom putu. Ni blizu me ne poznajete kako ste dobili dojam. Ovo je samo zaslon.

    Doviđenja i svako dobro. I mene niste pitali za zvanje, a Petkanu jeste? Vidite, nas dvije smo iste za vas. Na krivom putu po vama. o kako se varate. Vjerujem da ćemo se upoznati na drugom svijetu i tada ćete mi vi reći „nisam imao pravo.“ Vidjet ćete 🙂

  • također, grijeh je isto vidjeti u drugome đavla. Nemojte biti tako sigurni da i mene osim Vas Krist ne vodi do sebe. Zato jer nas je otkupio cijenom neporocjenjivom. A tu nema cijene pravoslavne niti katoličke niti protestantske. Trebalo bi da nas Krist povezuje a ne da nas rastavlja. Mrsko mi je kada Kristovi među Kristom traže neprijatelje, nema mi ništa bolnije od toga. To mi je čak bolnije nego da dijalogiziram sa budistom, ateistom ili nekim drugim, kad „među svojima“ ne nađe mjesta. Boli me to. Ali ja se zadnja smijem, vidjet ćete kad umrete da niste bili u pravu. 🙂 Ne zamjeram Vama osobno ništa. Niste Vi krivi. I ja bih mogla reći da se đavao uvukao i kod vas u duhovno, sve je jeres, samo naše valja, a vidi isti nam Krist. Jadan Krist kako li plače!
    Doviđenja gore 🙂

  • Hrišćanska crkva ima dugu istoriju,a u godinama koje prođoše teško je i najpotkovanijima da razluče kad je koje skretanje nastalo.Čitam baš danas nešto o Nemanjićima,imamo sjajnu i predanu profesorku istorije u školi,i vidite tu literaturu bi svako ko sebe smatra pravoslavnim trebao da prouči.
    Iako postoje napori,možda čak i prevelika želja da se to vreme što preciznije oiviči nekim konkretnim dokazima,istina je da se mnoge stvari samo nagađaju.Pa se tako i o nastanku našeg naroda mnoge pretpostavke prepliću,a tek o prihvatanju vere i nastanku ove religioznosti koja nam je danas poznata.
    Zato možemo samo reći:Verujem da se do spasenja ne može mimo crkve…svaka drugačija tvrdnja zvuči nadmeno,jer ko smo to mi da tvrdimo? Ovo je crno,a ovo belo.
    Martina,ne znam ni sama,reče S.V otkud mi pravo da podučavam..samo jednu licencu imam,dobih je pošteno,ali mi taj komad hartije ne daje moć da jednoga dana kažem kako su mladi naraštaji jedino preko mene mogli doći do znanja…analogno nekom drugom zvanju.

  • Nije sve tako crno kao što vam se čini Martina, zapravo ja ne ocrnjujem rimokatolicizam, zapravo sam vam samo skrenuo pažnju na jedan bitan detalj zašto su pravoslani hrišćani na distanci sa katolicima. A takvih detalja ima još, počev od krštenja u kome katolici ne miropomazuju, itd. A sve ima svoj razlog zašto se radi i svrhu, pa kako vi neke stvari ne radite uopšte ili ne radite kako treba, dolaze i duhovne posledice i put postaje uzak za mnoge katolike.

    S druge strane pravoslavnima je put još uvek otvoren i širok ali malo ko ide njim, više ljudi vole stranputice hleba i igara.

    Svetitelji su u svojim spisima i u zapisima svedoka stalno tvrdili za sebe da su grešniji od svih, jer koga Duh Sveti ispunjava on oseća duboku grešnost svoje pale prirode i prljavštinu na duši, dok vi puni entuzijazma već rezervišete mesto u raju. Taj mentalni sklop izabranosti i cenjenja svoje bezgrešnosti dovodi do pojava kao što su Inkvizicija i nepogrešivost pape. To stanje svesti nikada nije postojalo na istoku, jer smo mi Bogobojažljivi a ne euforični, molimo da ne budemo osudjeni na Strašnom sudu a ne da vršimo rezervaciju za raj.

    Inače se sa dosta vaših pisanja slažem, vidi se da ste verujuća osoba, ali nema ko da vas duhovno vodi, pa se okrećete duhovnim senzacijama i misionarstvu, umesto ćutanju i pokajanju 🙂

  • Romantičan nacionalizam, panslavizam i desne organizacije se bave pitanjima istorije sa strašću ali bez svrhe Petkana. Zar je bitno kad smo došli i odakle, kad smo primili hrišćanstvo, ako je cilj spasenje duše. To su sve zabave za zanesenjake, počev od „Srbi narod najstariji“ pa do nove Srpske civilizacije Atlantidjana.

    Imamo samo jedan život za spasenje a istorija ga lako proguta 🙂

  • Slažem se sa ovim zadnjim,no polemika je nastala oko one jedne rečenice,a tu se bogme istorija ne može isključiti u potpunosti.Iako nije uvek verodostojan svedok,mnoge se stvari lako zaborave,a ne bi baš smele.
    Svaka bi duša volela da dostigne onaj stepen smirenosti kad ne mora više da prikuplja iskustva.A opet,samo retki imaju tu privilegiju.

  • A opet,iako se vidi da ste teološki potkovani,pogledajte kako čovek lako(misleći da to čini iz najbolje namere)donosi sud o onome drugom,zaboravljajući pri tom koliko to o njemu samom govori.
    Dakle,uvek brvno pronalazimo,dok se onaj trn teško vadi,i pored svog truda i mišljenja da smo napredovali.A koliko se toga desi a da prođe neopaženo,da nema ko da nam skrene pažnju.Otuda i ova potreba ovakva,za razmenjivanjem,dok se ne uvedemo u red,da svakoga trena budemo budni.

  • Dobro, „pomiluj me grešnu Gospode.“ 🙂

    Svetitelji ili sveci. I naši sveci isto kažu kao i vaši o grešnosti. Iako vidim da niste čitali Svetu Faustinu Kowalsku koja je dobila objavu o Božjem milosrđu, o milosrđu se navodi u Pismu tako da ne ide mimo njega.

    Ovo stavljam Vaše da bolje vidim:

    „…dok vi puni entuzijazma već rezervišete mesto u raju. Taj mentalni sklop izabranosti i cenjenja svoje bezgrešnosti dovodi do pojava kao što su Inkvizicija i nepogrešivost pape. To stanje svesti nikada nije postojalo na istoku, jer smo mi Bogobojažljivi a ne euforični, molimo da ne budemo osudjeni na Strašnom sudu a ne da vršimo rezervaciju za raj.“

    Ja mislim da vi ovo naše ne shvaćate najbolje. Entuzijazam? Pa vidite negdje ali ne znam sada točno gdje piše u Bibliji da se imamo radovati i smijemo se u radosti nadati spasenju.Zar je to preuzetnost? To je samo ono zbog čega se i Isus raduje s nama.Čini mi se da piše i „raduj se u Bogu“.Ma postoji baš Riječ koja o tome kaže, pokušat ću je naći.Moja „euforija“ je sada sjećanje na euforiju, duša mi je bila radosna kada sam našla Boga.Ako želite u pustinji sam, nema osjećaja nikakvih gola vjera.Sveti Ivan od Križa to zove tamna noć.Dugo to već traje. Možda i do kraja života, tko zna. O inkviziciji mislim sve najgore, neki se papa ispričao zbog toga. Nepogrešivost pape.Ljudi često brkaju taj pojam sa bezgrešnošću. To nije to. To se odnosi na dogme, a nije bilo puno dogmi. Papa je poglavar naše crkve, čovjek koji se ispovijeda i koji se moli da ga vodi Duh Sveti.Sigurno i griješi i ispovijeda se 🙂 A može i skrenuti sa puta Duha Svetoga, o može. Meni se neke stvari sada uopće ne sviđaju. Moje je da molim za sve i za neprijatelje.Večeras na svetoj misi svećenik je molio i za vas kršćane u molitvi vjernika.Uvijek molimo za vas.Svaki dan.Za braću kršćane.Što se tiče vaše bogobojažljivosti meni se to jako sviđa.Da, mi to baš nemamo.Mi više doživljavamo Boga kao prijatelja a opet smatramo se grešnima.Mene je taj način doveo Bogu.Prije sam se bojala Boga i nisam ga razumjela zbog tog straha.Bojala sam se da će me kazniti za grijeh.Mi se isto molimo za spasenje i da nitko ne propadne u paklu. Ne molimo se da dođemo u čistilište 🙂 Ali postoje objave svetaca o tome,naših svetaca. Rado bih vam poslala jednu knjigu pa da samo pročitate. Ja samo slijedim Nauk svoje crkve.I ne vidim sporno ništa o čistilištu.Možda ste me krivo shvatili, nitko ne radi rezervacije niti trguje s Bogom. Tako je Bog učinio da postoji to mjesto.Ali ako netko i dođe tamo, mi se ipak poveselimo za dušu. Iako ne znamo. Uvijek se nadamo dobrome po našoj molitvi za pokojne.
    Ja volim vaše pojanje i akatiste i žao mi je što i mi to nemamo. Ne volim tamburanje na gitarama, ali nije prije toga bilo, to je došlo od protestanata. Prije su bile pučke pjesme,izaberem misu sa njima ili orguljama. A što da radim? Ja sam rođena u tome, Bog mi se dao u tome kao što se vama daje u vašemu.
    Ćutanje? Pa dobro, ja uvijek zaboravim da je to kod vas vrlina. To je već pitanje koje možete postaviti mojoj vjeri po crkvi, ima i gorih od mene 🙂 Dobro. Prihvaćam savjet, nije loš, prihvaćam, u pravu ste. Od sada na neki tekst samo po dvije rečenice ili slično. 🙂

    Duhovne senzacije su me davno prošle, ali gledajte one su me iako se vama čine loše dovele do Boga. One su me zaljubile u Boga.To je bio moj rast. Zapravo moj početak. Ja sam bila jako ranjena od ljudi,jako.Govorili su mi da ne vrijedim i da sam ništa, cijeli život.To toliko boli da pomišljate da je bolje da se niste ni rodili.Zato mi je Bog dao sebe na način senzacije.Naravno da se i loše događalo. Nisam željela od zla raditi senzaciju nego sam ukazujući na zlo govorila kako li se tek Bog proslavlja u mom životu, u tamo nekim ranijm komentarima.

    Ne bi bilo loše da mi vi budete duhovnik. Vjerujem da ništa loše ne mogu dobiti.
    Drago mi je da sam pričala sa pravoslavnim svećenikom koji se nije naljutio na mene. Hvala.

    Neka Vas blagoslovi Gospodin i čuva. Svako dobro.
    I da, kako god, rado čitam sve vaše tekstove.

  • Rimljanima 5,5 Nada pak ne postiđuje. Ta ljubav je Božja razlivena u srcima našim po Duhu Svetom koji nam je dan!
    Rimljanima 8,24 Ta u nadi smo spašeni! Nada pak koja se vidi nije nada. Jer što tko gleda, kako da se tomu i nada?
    Rimljanima 8,25 Nadamo li se pak onomu čega ne gledamo, postojano to iščekujemo.

    Iako mislim da ima još…ali Vi to inako znate.

    Dakle, smijemo se nadati. To je to, a ne rezervacija. Inače, s obzirom na grešnost nitko ne zaslužuje spasenje.

    Laku noć i ako sam koga nehotice povrijedila u ovoj raspravi, žao mi je.

  • Zanimljiva je tema o duhovnom učitelju, koju ste spomenuli Martina 🙂

    Radi informisanja kako to ide, zanimljivo je i objašnjava ustrojstvo Crkve, navešću kako bi to u praksi išlo:

    1. Kao katolitkinja, morali bi da se dokrstite u pravoslavnoj veri. Pravoslavni priznaju katoličko krštenje (za razliku od protestantskog) ali se mora još jedan deo obreda održati, koji vi preskačete.

    2. Automatski vaš duhovni učitelj postaje mesni sveštenik koji je zadužen za kraj u kome živite. Da bi „prešli kod drugog“, morate da mu objasnite zašto i tražite od njega dozvolu i blagoslov za migraciju.

    3. Ako dobijete blagoslov, onda dodjete kod duhovnog učitelja kog želite pa ga molite da vas primi i blagoslovi. On ima pravo da vas odbije. Popularni duhovnici to i najčešće rade, jer su preopterećeni i ne mogu da stignu, već samo daju pouku.

    Čak i kada je i pouka i savet u pitanju, valja tražiti blagoslov za odlazak i po to. Meni se dešavalo da duhovnik nadležan za mene nije hteo da mi da blagoslov da idem kod nekih duhovnika. dok mi je davao saglasnost za neke druge 🙂

    To je najpravilniji i najzdraviji put, mada većina juri prečice. A bitno je dobiti blagoslov za sve, vremenom se pokaže njegovo dejstvo i ispravnost.

    Srećan svima sutrašnji praznik Sveti Georgije Pobedonosac i puno cveća vam želim!

  • Vidim da je to manje više isto, isti problemi sa duhovnicima. S tim što mi nemamo duhovnika, osim ako je župnik župe raspoložen da to bude ako ga pitate, a obično ako ga pitate da neki savjet i gotovo i nema dalje. Često da i krivi savjet. Ima kod nas raznih svećenika. Neki su poput mehaničara, učine da obave i sve je lako pa ti i ne treba duhovnik, drugi koji bi bili kandidati za duhovnika nemaju vremena jer se i ovako daju, onda ljudi najčešće potraže malo više angažirane svećenike poput egzorcista iako se i to drži u tajnosti što je potpuno blesavo. Ali to dobiti to je kao dobiti na lutriji (malo neumjesna usporedba ali tako je), tako da Vam ovdje malo tko ima duhovnika, svak ide sam kako najbolje zna i umije uz Božju pomoć.
    Hvala na uputama. 🙂 Sad ste me baš zainteresirali za taj dio obreda krsta koji je ispušten, pa ću malo pronaći o tome.

  • Martina ,raduje me da ste odgledali film i da vam se svideo .Jos vise me raduje da niste zaboravili da sam vam ga preporucio a od tad je prosla bar jedna godina ako ne i vise. A sto se tice cirilice , nekako bi film bio uskracen da je bilo kako drugacije titlovan ili ne daj Boze sinhronizovan . 🙂 .
    A dobri Bog voli sve nas i puteva spasenja ima onoliko koliko ima dusa . Sve drugo
    bi dovelo dobrotu u pitanje .

  • Ne volim da ostavljam glupe i nezrele komentare, ali sam nešto ovih dana u tom fazonu. A, i ove dvije poslednje Vojsijeve rečenice su me inspirisale, pa rekoh da se malo nadovežem.

    Dobrota je, u hrišćanstvu, apsolutna (jasno definisana). Biti dobar je oke’, ali samo kroz ljubav prema Hristosu. A, ljubav prema Hristu znači poštovanje Božijih zakona. Pritom, Božiji zakoni se ne smiju poštovati na silu ili protiv svoje volje, već na takav način, da je pojedinac svim svojim srcem ubijeđen u njihovu ispravnost i, da bi najviše od svega volio da živi na mjestu gdje vladaju takvi Zakoni.

    Izvan hrišćanstva, dobrota je potpuno relativna. Svaki pojedinac (ili sekta) ima svoju predstavu dobrote.

    Takođe, dobrota, sama po sebi, nije dovoljna za spasenje. Na primer, šta je dobrota bez obzirnosti?

    Naravno da ima ispravnih ljudi, koji poštuju sve Božije zakone, a da uopšte nisu ni čuli za Hristosa. Ali, kad si hrišćanin, put ka spasenju ti je neuporedivo lakši. Mada, imaš i mnogo veću odgovornost…

    @ Martina

    Pogledao sam sinoć film. Znam za njega još odavno, ali mi do sad nije ni padalo na pamet da ga gledam. Hvala na preporuci.

  • Vojsije, ne znam zašto nisam ranije odgledala, valjda okolnosti životne. Što se tiče ćirilice, nije ona meni problem, nego sam morala drugima da čitam. Inače se film ne bi pogledao :), prebrzo im ode titl, a nije se imala gdje ni vježbati za one koji su je davno učili. Meni izvlači ruski 🙂 Nije mi žao što sam čitala, samo se nisam mogla emotivno udubiti od čitanja. U svakom slučaju, jako dobar film, aktualan i za današnje vrijeme. Može s eiz njega puno naučiti. Moj suprug kaže, film je odličan. Nego, ja sam i zaboravila na taj film, na našem katoličkom portalu je osvanuo, mnogi su ga gledali pa sam se tek onda sjetila, ajoj, to mi je Vojsije još davno rekao 🙂

    Niko, slažem se, samo i poštivanje „na silu“ može dovesti do dobra ploda. Tako nastaje klica a iz klice plod. Mislim da svi odnekud počinjemo. „Strah Božji početak je mudrosti“, pisano je. Bitna je volja, nakaniti činiti i ono što ne razumiješ. Ja to iz iskustva. Čak i nešto što ti se ne sviđa i protivi se tvojoj volji a usmjereno je na Božje. Nemojmo sad da navodim primjer svekrva snaja. UUUU….koliko je volje trebalo uprijeti i sebe podložiti ali Kristu. Ne njoj nego Kristu. Bilo je ratovanja, duhovnog. I plakanja i na koljenima u molitvi.

    Pozdrav

  • Ma da je bilo na latinici na srpskom ne bi bio problem, moj muž ionako stalno neke srpske gleda što domaće, što sa vašim titlom.

  • Niko,zao mi je sto sam vas inspirisao da ostavite komentar od onih kakve velite da ne volite ostavljati. No , uz malo strpljenja navici cete se . Ja to iz iskustva.
    Ja sam govorio o bozjoj dobroti koja je apsolutna .
    Ne vidim ni jedan razlog da mi koji verujemo u Hrista druge ubedjujemo da je jedino to ispravno . Nego imajmo vere i poverenje u onoga ko je njima zacrtao taj i takav put .Umece on da ih dovede u Dom svoj kao sto i nas vodi . Necemo valjda verovati da postoji sila koja je jaca od Bozije ili da ce On koji je raspet zarad naseg spasenja promeniti svoju narav …

  • Nisam znao da je tvoj bog Hristos. Mislio sam da si neki jogaš (njuejdžer). Baš sam ispao kreten. U potpunosti se slažem sa tvojim poslednjim komentarom.

  • Pa ne znam, ja čitam Nikov komentar i sasvim je na mjestu.Za nas koji vjerujemo u Krista meni je sasvim na mjestu. Kod nas je neki „trend“ ( kod nas katolika otkad je novi papa na „vlasti“) da se veliča dobrota kao da je ona sama bog i da se veliča osoba kao da je najbezgrešnija. Mene to užasno živcira zato jer se zna što je to katolik i zato jer je i prije ovoga pape bilo papa pa nikada do sada to tako nije bilo. To za mene nije vjera, to je površnost i to je humanizam. Pogotovo je velik grijeh za onoga koji slijedi Krista da radi sam sebi bogove ili idolopokonstvo. Kada ja to kažem javno onda me kamenuju, ja sam neprijatelj crkve, treba me izopćiti, napadnu me i svećenici i vjernici (komentatori). Svi se prijete izopćenjem! ček? Ne smiješ reći što misliš? Ja sam kritična i prema svome, kad mi nešto nije u redu, onda mi to nije u redu. Ako je papa učinio dobro djelo od toga se napravi božanstvo. Tako da dobrota je jedno a kult ličnosti je drugo. Iako sud je Božji za svakoga ponaosob. No tako isto i u Bibliji se jasno kaže da će se spasiti onaj koji priznaje Krista za Spasitelja. Ne Budu ne Krišnu nego Krista. Ne piše da će ga spasiti dobrota. Čisto srce Bog gleda zasigurno. No i nikoga mi ne moramo ubjeđivati, Božja Riječ nije skrivena, otvorena je svima. Ona je ta koja je pečat vjere. Poznajem ljude koji su lutali od vjere do vjere i čitanjem Pisma odlučili se za Krista. Mnogi muslimani su sami pronašli Krista, nažalost njhovi ih ubijaju zbog otvorenosti Kristu. Ako je Krist umro za slobodu da budemo slobodni ne može nam nitko to pravo oduzimati pa i onome da se opredijeli za Krista.Ili pak da ode od njega.Krist nas vodi ako mu se mi predamo. Krist ne vodi one koji mu se nisu predali, on čezne za njima ali im pušta NJIHOV IZBOR U SLOBODI. Tako da je sve stvar naše odluke srca. Krist ništa ne čini na silu. On nas ljubi. I čeka da mu odgovorimo na poziv. I sam Krist kaže „JA SAM GOSPODIN BOG TVOJ, NEMAJ DRUGIH BOGOVA UZ MENE!“ To bi trebalo biti dosta za putokaz. Za mene je Krist jedini pravi Bog. Amen. Jedini. Ostalo su imitacija. Niti jedan Bog nije umro za čovjeka nego Krist. Krist se dao, a ostali bogovi traže obožavanje. NEMAJ DRUGIH BOGOVA UZ MENE, reče Krist.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280