Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

 

Kako uživati u životu – Biti bolji čovek

TRIDESET ŠESTI DAN

 

 

Biti bolji čovek

Pred san uglavnom svi radimo isto, hteli ili ne, pored brojnih misli, srećnih i onih drugih, želja i planova, osvrnemo se na protekli dan, makar na kratko. Vrate se slike proživljenog, emocije koje su pratile naše odluke i postupke, zadovoljstvo ili nelagoda, radost ili kajanje.

Kako uživati u životu – Biti bolji čovek

Dugo se vrtimo po krevetu pitajući sebe šta nam je to trebalo da tako loše procenimo, izgovorimo, uradimo ili ne uradimo nešto što je bilo pogrešno ili potrebno. A onda se potpuno razbudimo pitajući sebe zašto u tom trenutku nismo izgovorili to, to i to, jer bi bilo daleko „bolje“, „prikladnije“, „efektnije“ i pre svega bili bismo jasan i poštovan sagovornik. Trebalo je a nismo izgovorili, pa opet, slike, scene iz proteklog dana i tako u krug. Završni čin ovog samokinjenja je kada sebe ubedimo kako sad tamo neko misli kako smo u najboljem slučaju nesnađeni, a „realno“ delovali smo tako jadno, neprofesionalno, gotovo sumnjive inteligencije.

„Mrtva trka“ ko od svih nas može bolje sebe da dovede do obnovljenog ili jačeg stresa nego što je to bilo onda kada se događaj, koji se u krevetu tako pomno analizira, odvijao. Potraje dok konačno zaspimo, zar ne?

Može li to nekako drugačije? Može naravno. Idealno bi bilo kada bi svaki dan bio takav da nam omogući  da u najboljem raspoloženju odemo na spavanje bez našeg posebnog angažovanja. U tom slučaju naš bi život bio isto što i letnji ljubavni roman. Znamo više nego dobro da nije tako, jer svakog dana prolazimo kroz različite situacije koje iskušavaju naše sposobnosti, osobine, karaktere, tražeći od nas da učimo, neprestano.

Stres podiže temperaturu tela. Kasnije kada razmišljamo o momentu stresa temperatura ponovo raste. Osećamo pritisak na grudima, terete na ramenima, u nogama, svako na svoj način. S godinama, a zahvaljujući stresnim situacijama, uspeo sam da razvijem mehanizam koji mi omogućava da vremenski i fizički boravim što je moguće kraće u zoni stresa. Kada se temperatura tela podiže ja joj jednostavno dopustim, time i  stresu, da „uđe“ u moje telo, ne opirem mu se, pustim ga da prođe kroz mene i potom kao toplota „izađe“ preko zone leđa. Na taj način, pomogavši telu da se brzo opusti i maksimalno, koliko je moguće u tom trenutku, vrati u pređašnje mirno stanje, pomaže se i mislima da se daleko brže srede i umire.

„Pospreman“ dan traži od nas da oprostimo i sebi i drugima, ako ima šta da se oprosti. Bez tog plemenitog čina nema mirnih misli, a bez njih san teško dolazi na oči. Molim vas, upamtite to.

Što više i što bolje uspete da „pospremate“ neprijatne događaje koji su vas pratili tokom dana, veće su šanse da brže utonete u san i time se kvalitetno revitalizujete kako biste sledećeg dana funkcionisali dobro. „Pospremanost“ pred san nije korisna samo zbog toga što je važno da se rasteretimo briga, raznih snažnih utisaka, doživljaja i dobro odmorimo. Ona je takođe potrebna zbog jednog velikog, za naš život možda najvažnijeg zadatka: Što nam je um mirniji, mi jasnije možemo da se zagledamo u svoje postupke tokom proteklog dana, u svoje reči, misli, u sebe. Možemo čistije i preciznije da vrednujemo sve ono što smo izgovorili ili učinili. Zašto? Zato jer je to prvi korak na putu koji nas vodi ka tome da budemo bolji ljudi, bolji čovek. Čiste i jasne misli, svesnost sopstvenih postupaka, beskrajna iskrenost prema sebi, omogućiće da svakog sledećeg dana funkcionišemo promišljenije, obazrivije, pažljivije prema drugima. Time ćemo sebi omogućiti da se svakog dana naših života razvijamo u sve bolju i bolju osobu. Biti dobar čovek nije nešto što se podrazumeva, što se jednom stekne za ceo život. Biti dobar i bolji je misao, želja, misija svakog čoveka koja bi bilo lepo da živi jednako sa potrebom da se diše, kreće, voli, jede, radi, stvara, vaspitava… Pre svega je svesna i plemenita želja da se bude dobronameran, pažljiv, ljubazan uvek i prema svima bez obzira na to kako je nama. Ni najteža situacija u životu nije dovoljno velik izgovor da prema nekom budete neljubazni, neprijatni, da nekog zaboravite, molim vas upamtite to. Ako ste to davno shvatili, usvojili, već ste mnogo učinili za sebe i svoj put razvoja u bolju osobu, boljeg čoveka. Ovo je jedan od onih puteva našeg razvoja gde jednostavno nema druge opcije.

Pre nego što utonete u san zapitajte se kakvi ste bili tog dana prema drugima i prema sebi, jeste li nekog povredili, uskratili nekom ljubav ili učinili sve najbolje. Budite iskreni prema sebi, pojašnjavajte sebi sebe. Radićete bolje, govorićete preciznije, bićete pažljiviji prema drugima, a vaša ljubav će uvek odlaziti baš tamo gde je najpotrebnija, gde joj je mesto, uvek i svugde, prema svima i svakom koga ćete sresti u životu. Samo i jedino tako možete saznati kako je to kada dobijate najbolje od drugih. Biti dobar čovek nije konačnost nego mnoštvo svesnih dobronamernih misli, reči i postupaka tokom celog našeg života koji nas svakoga dana vode ka tome da budemo bolji ljudi, molim vas upamtite to.

Branislav Mihajlov

Tekst preuzet iz knjige Kako uživati u životu i sajta: http://kakouzivatiuzivotu.blogspot.com/

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: