Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Nauka Preporuka

Mezozoik – dobrodošli u doba dinosaurusa

 

Mezozoik ili Doba dinosaurusa

Prirodnjački muzej u Beogradu je organizovao izložbu Mezozoik, praistorijsko doba poznato i kao Doba dinosaurusa. Period koji je trajao 250 miliona godina.

 

DOBRODOŠLI U MEZOZOIK – IZLOŽBA

Galerija Prirodnjačkog muzeja, Mali Kalemegdan 5

30.aprila .2014 – novembra 2014.

Mezozoik - dobrodošli u doba dinosaurusa mongolija pre 74 miliona godina

 

ZAŠTO IZLOŽBA O MEZOZOIKU?

Prvo i osnovno pitanje je: „ Šta je to mezozoik? “ Svi smo negde „u letu“ čuli tu reč, ali da li zaista znamo odgovor?

Dobro došli u mezozoik“ je izložba o jednom davno iščezlom svetu i vremenu o kome svako zna po nešto i koje je, od svih prohujalih geoloških doba, oduvek najviše privlačilo ljude da o njemu saznaju nešto više.

Pa šta je zapravo mezozoik? Mezozoik je geološki period koji je počeo pre 250 miliona godina i završio se pre 65 miliona godina jednom velikom i do danas nedovoljno objašnjenom ekološkom katastrofom. Doba mezozoika, koje se deli se na trjas, juru i kredu, u popularnoj literaturi je takodje poznato i kao „Doba dinosaurusa“. Medjutim tokom mezozoika, pored dinosaurusa, živele su i mnoge druge životinje i biljke o kojima se veoma malo zna, i koje se u popularnoj literaturi ili filmovima gotovo nikada ni ne pominju. Ali bez njih takozvani „svet dinosaurusa“ u suštini ne bi ni postojao. Jer svako živo biće ma koliko se čoveku činilo malo i nevažno je zapravo neraskidivi deo jednog ekosistema.Tokom mezozoika se, što je malo poznato, desio niz važnih evolutivnih, geoloških i klimatskih dogadjaja koji su imali izuzetno veliki uticaj na dalji tok života na Zemlji.

Mezozoik - dobrodošli u doba dinosaurusa morski reptili

ŠTA JE PRIKAZANO NA IZLOŽBI MEZOZOIK

Prikazane su rekonstrukcije morskih ekosistema sa najkarakterističnijim morskim životinjama toga doba kao što su neobični beskičmenjaci – amoniti i belemniti, i veliki morski reptili pleziosaurus, elasmosaurus i ihtiosaurus.

Takodje je prikazana verna rekonstrukcija staništa na kome je pre 75 miliona godina živeo veliki broj različitih dinosaurusa, drugih gmizavaca, ali i sisara koji su živeli u isto vreme i na istom mestu. Autori su na osnovu podataka o jednom od najpoznatijih fosilnih nalaza sa područja Mongolije rekonstruisali mogući izgled ekosistema koji je pre 75 miliona godina postojao u tom regionu..
Pored nekoliko rekonstrukcija staništa na izložbi su izloženi originalni fosili biljaka, koje su pre 200 miliona godina na području današnje Srbije gradile šumske ekosisteme, kao i fosili morskih beskičmenjaka nadjenih na području Srbije. Na izložbi je takodje prikazano nekoliko vernih replika medju kojima je fosil morskog gmizavca ihtiosaurusa, fosilni ostaci praptice arheopteriksa, smrtonosna kandža velosiraptora, zub jednog od najopasnijih dinosaurusa krede – tiranosaurusa, kao i model jednog od prvih cvetova, jer biljke sa cvetovima su se prvi put pojavile upravo u mezozoiku.

Posetioci mogu saznati nešto više o izgledu Planete u doba mezozoika tokom koga je raspored mora i kontinenata bio potpuno drugačiji nego danas, a takodje će zahvaljujuću „vremenskoj liniji“ koja se pruža sredinom galerije dobiti i jednu „vremensku“ orjentaciju pre koliko miliona godina su živele pojedine životinje mezozoika, jer samo manji broj ljudi a posebno dece je upoznat sa činjenicom da recimo dva najpoznatija dinosaurusa diplodokus i tiranosaurus nisu živeli u isto vreme već ih je razdvajalo preko 100 miliona godina geološke istorije.

Brojne manje poznate činjenice saopštavaju autori posetiocima ove izložbi. Na primer malo je poznato da su prvi sisari evoluirali u isto vreme kada i prvi dinosaurusi, da su neki leteći gmizavci bili veoma velikih razmera poput kvecalkoatla čiji je raspon krila bio oko 18 metara, što je veličina omanjeg aviona. Da su drevni morski beskičmenjaci amoniti dobili naučni naziv po egipatskom bogu Amonu i da veliko izumiranje na kraju mezozoika, kada su nestali gotovo svi ogromni gmizavci, nije bilo niti jedino niti najveće u veoma dugoj geološkoj istoriji naše Planete.

Mezozoik - dobrodošli u doba dinosaurusa tiranosaurus i glodari

Kome je izložba Mezozoik namenjena

Namenjena je svima koji žele više da saznaju o drevnom prohujalom vremenu koje je obeležila egzistencija ogromnih kopnenih životinja dinosaurusa i o kome se zaista veoma malo zna van krugova bioloških i paleontoloških nauka. Sa veoma jednostavnim i kratkim opisima izložba je posebno prilagodjena dečijem uzrastu kako osnovcima tako i srednjoškolcima. U jednom delu izložbe nalaze dva velika eksponata jedan sa fosilizovanim biljkama a jedan sa fosilizovanim beskičmenjacima koji su posebno namenjeni za dodir što omogućava slabovidim osobama da steknu utisak kako izgledaju fosilizovani predmeti iy mezozoika. Pored ovih eksponata stajaće i etikete sa Brajevom azbukom.

Ihtiosaurus i Mezozoik - dobrodošli u doba dinosaurusa

PORUKA IZLOŽBE

Osnovna poruka izložbe je da mezozoik ne treba gledati samo kao doba dinosaurusa, niti doba u kome su živele samo ogromne čudovišne životinje, već treba istoriju naše Planete sagledati sa daleko većom pažnjom. Evolucija je dugotrajan proces i traje milijardama godina, neke vrtse nestaju druge nastaju, to je stalni, fluktuirajući proces koji se nikada ne zaustavlja i uvek ide napred. Svet mezozoika je svet u kome su živele desetine i stotine hiljada različitih životinjskih i biljnih vrtsa, i svaka od njih je činila možda mali, ali veoma bitan i nezamenljiv deo mozozojskih ekostema. Medjutim zbog ljudske težnje ka senzacijama, ka nečemu što je drugačije, zapanjujuće, ogromno i tako daleko od sveta koji poznajemo, mezozoik je postao „Doba dinosaurusa“ i ništa više od toga. Autori izložbe su pokušali da posetiocima prenesu deo realnog sveta mezozoika bez akcenta samo na ogromne stanovnike tog doba.

Mezozoik - dobrodošli u doba dinosaurusa amoniti okeanski beskicmenjaci

Autori izložbe Mezozoik: Kustosi prirodnjačkog muzeja Dr Desa Đorđević Milutinović, Dr Aleksandra Maran, Dr Zoran Marković i MSc Slavko Spasić

Ostavite komentar

Ostavite komentar