Film Put Svete Porodice kroz Misir-Egipat i otac Gavrilo, iguman manastira Lepavina koji je dobio odličje Statua Svete Porodice

Dokumentarni film Put Svete Porodice kroz Misir – Egipat i otac Gavrilo iguman manastira Lepavina kome je uručeno odličje Statue Svete Porodice iz Misira

Velika sala zadužbine Ilije Kolarca u Beogradu bila je pretesna da 1. Marta 2014. godine primi sve one koji su želeli da vide projekciju dokumentarno istraživačkog filma ,,Put Svete Porodice kroz Misir – Egipat“, autora oca i sina, Hadži Dragana i Hadži Stefana Damjanovića. Oko 700 gledalaca je imalo priliku da vidi mesta i materijalne dokaze koji i dan danas postoje u 33 naselja Egipta kroz koja su Bogomajka Marija, Bogomladenac Isus Hristos i Pravedni Josif, prošli bežeći iz Izraelja od zloglasnog rimskog namesnika Iroda.

otac Gavrilo sa Vladikom remezijanskim Andrejem (Ćilardžićem) i Vladikom Lavrentijem

Otac i sin, Dragan i Stefan Damjanović su, tako, ne samo prvi autori filma već i prvi putopisci iz Srbije, a zasigurno iz Evrope i sveta, koji su četrdesetak dana i noći proveli na ovom putu dugom nekoliko hiljada kilometara, snimajući i zapisijući sve detalje i dokaze na koje su naišli.Otac Gavrilo preuzima odličje Statua Svete Porodice

Projekcija filma je bila prilika da autori ovog, na poseban multimedijalan način primpremljenog dokumentarca, uruče i odličje – statue Svete Porodice iz Misira, onima koji su, kako se čulo, to zaslužili među kojima i ocu Gavrilu, igumanu manastira Lepavina. Nakon projekcije, propraćene burnim aplauzima gledalaca, otac i sin su pojasnili da su na ovom putu, na kojem je Sveta Porodica za skoro četiri godine izgnanstva prešla preko 3.500 kilometara, od Vitlejema do oblasti Asiut, uz Nil, sklanjajući se po pećinama, šiblju, putujući često bez hleba i vode, prešli duplo više. Jer, trebalo se snalaziti tim prostorom, koji je uglavnom pustinjski. I na svim tim mestima postoje materijalne dokazi o boravku i prolasku Svete Porodice: Bogomajke Marije, Bogomladenca Isusa Hrista i Pravednog Josifa. Obraćajući se prisutnima, autor Hadži Dragan Damjanović je rekao:

„Svima vama, zaista, od srca hvala, što ste odgledali ovaj filmski zapis. Nama je ovo znak ohrabrenja da nastavimo da istražujemo nove detalje sa puta Svete Porodice. I to ćemo učiniti u drugom delu ovog filma. Iako u Svetim knjigama nema mnogo pisanog o izbeglištvu našeg Gospoda, mnogo je tragova vidljivo i danas. Tragovi kao materijalni dokazi svedoče kroz vreme. Legende sradošću kazuju potomci najstarijiih egipćana. Zapise brižljivo čuvaju Pravoslavni Kopti i monaške zajednice.“

otac Gavrilo pri izlasku iz prepune sale Kolarčeve zadužbine u Beogradu

Poluratni sukobi i samoljublje samrtnom vatrom zahvaćenih grupa na tom prostoru, u nama su ojačali pitanje trenutka kada ćemo nastaviti da istražujemo i onaj najkraći deo puta Svetih ljudi, od pojasa Gaze, između Sinaja i Mediterana, što je samo osmina od već istraženog.

Molimo Vas da nam ne zamerite na nedostacima u ovom prvom delu. Naša ljudska želja je bila da vidite kako su Najvestiji ljudi, zbog progona i nečasti ljudske, dane, nedelje, mesece i godine, morali da se udomljuju po memljivim pećinama, punih pustinjskih zveri i neizvesnosti. Bez kore hleba i kapi vode. Sa kamenom ispod glave. Sa užarenim peskom pod tabanima nogu. Bez bratskog saosećanja. Bez najmanje ljudske podrške i pomoći. On beše dete. Niko ga ljudski, a ne očinski, nepogleda. Sina Boga. Boga živoga! Ne zamerite nam, molim vas. Mi smo imali na putu i kasnije u razvrstavanju obimnog materijala i poteškoća o kojima ne bi smo da vas opterećujemo.

Naše neizvesnosti i iskušenja, u odnosu na sve ono što Sveti ljudi doživeše, bili su kao pružena ruka zaštite pod kojom možeš da padneš, ali ne i da se povrediš. I Stefan i ja presrećni smo i zahvalni Gospodu za sve što smo na ovom putu, za četrdeset dana i noći, čuli, videli i doživeli. Ovo je put kojim, koliko nam je poznato, nije bilo hodočasničkih putovanja Hrišćana. A nema mnogo ni literature istraživačke, bilo koje vrste na ovu temu.

otac Gavrilo sa gospođom Tankosavaom i gospodinom Dušanom Damjanovićem

Ponosni smo što je ovo, večeras, premijerno prikazivanje našeg zajedničkog rada, i ove teme. I što ste vi, uvaženi, imali priliku da sve ovo pogledate. Mnogo smo Vam Stefan i ja zahvalni na tome.“

otac Gavrilo sa prijateljima koji žive na Kosovu

Osećanja sa svojim ocem delio je i koautor, Hadži Stefan Damjanović, apsolvent Bogoslovskog Pravoslavnog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Zato molim Gospoda, da mi potisne ushićenja, odagna sanjarenja i ojača oštroumlje da i drugi, i treći deo filmskog zapisa, bude dosledan istini puta ovih najsvetijih ljudi. Preosvećenog episkopa Remezijanskog, gospodina Andreja Ćilardžića, u ovom slučaju izaslanika Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Irineja, s radošću pozdravljam i pozivam da primi odličje ,,Svete Porodice“- rekao je Hadži Stefan.

otac Gavrilo i brat Nenad sa poznatom glumicom gospođom Vesnom Pećanac

Uručujući statutu preosvećenom vladiki, Hadži Dragan je pojasnio da su tim putem, kojim bi danas i najtvrđe ljudsko srce radije zaplakalo nego li se veselilo, molitvu neprestano uznosilo sa stidom gledajući u sebe, onim putem kojim je hodila naša Najsvetija familija, pošla i njih dvojica sa blagoslovom Njegove Svetosti, Patrijarha Srpskog Gospodina Irineja.

Izrazivši zahvalnost u ime NJ.S. Patrijarha Irineja, vladika Andrej je rekao da je ovaj film dobra prilika da se ljudi upoznaju sa do sada malo znanim događajima iz vremena Bogomladenčevih najranijih dana, posle rođenja u Vitlejemu, da ovakve projekte treba podržavati, te da je i sam bio u jednoj od pećina u Kairu u kojoj je, po predanju, boravila „Sveta Porodica“. Zatim je odličje uručeno i Vladiki Šabačkom Lavrentiju koji se, duboko dirnut ovim činom, zahvalio ocu i sinu na ovom divnom daru. Obraćajući se prepunoj sali ljudi, Hadži Stefan Damjanović, najavljujući Oca Gavrila, naglasio je:

„Nije zaplakala Bogomajka na ovom, zasigurno, Njenom najtežem ovozenom delu puta. Najtežem, neračunajući onaj put kojim je svoje čedo našeg Gospoda, pratila na Golgotu, na žrtvu, da preuzme naše grehe. A sada i na ikonama svojim plače. Zaplakala je i Bogorodica Lepavinska. Zbog čije li vere, omršavele! zbog čijih li to ljudskih srca okamenjenih! zbog kakvih li to progona! zarad čijih to leđa okrenutih drugima. Iz manastira Lepavina, evo, došao nam je iguman – otac Gavrilo.“

otac Gavrilo sa poštovaocima

Autor filma, Hadži Dragan Damjanović, pisac, akademik, pozdravio je igumana oca Gavrila, rečima: „Naš dragi Iguman, otac Gavrilo, je od početka našeg istraživačko hodočasničkog rada po Misiru-Egiptu, pokazivao veliko zanimanje o ovom Putu Svete Porodice. I koliko god mu je bilo moguće, s Božijim dopuštenjem, on je na svom i manastirskom sajtu, i internet radiju, upoznavao svoje duhovno stado sa detaljima o kojima se malo zna i u najsvetijim našim knjigama. Njegov trud da pomogne ljudima, vernom narodu, da se za sve nas moli Gospodu Milostivom, svakako je za pohvalu, Bogougodnost i dostojan je ovog obeležja.“

Iguman, otac Gavrilo je sa pozornice, prepunoj sali ljudi, među kojima je bilo i dosta dece, uputio blagoslov. Publika je odgovorila sa zahvalnošću i velikim aplauzom. Zatim su otac i sin, Hadži Dragan i Hadži Stefan Damjanović, odličje uručili i predstavniku Direkcije za crkve i saradnju sa verskim zajednicama.

otac Gavrilo, sa leve strane: brat Stamenko, Hadži Stefan i Hadži Dragan Damjanović, i skroz desno sa g. Dragan Tadić

U daljem delu programa smnjivali su se izvođači Danica Krstić i ansambl ,,Serbika“, „Pirg“ i ,,Čalgija-Mojsije Petrović“, hor učenika Bogoslovije Svetog Save iz Beograda, kojim je dirigovao prof. Branko Tadić.

otac blagosilja decu i poštovaoce i tom prilikom deli ikonice Presvete Bogorodice Lepavinske

U maloj sali Zadužbine Ilije Kolaraca za goste i izvođače pripremljeno je posluženje. Bilo je ugodno videti kako i mladi i stariji prilaze veliko crkvenim dostojnicima, tražeći blagoslov. Posebno se pokazivala želja prisutnih da blagoslov dobiju od oca Gavrila i sa njim se slikaju.

otac Gavrilo, brat Nenad i upravnik Radija Slovoljubve g. Dragan Tadić

Svakako, otac Gavrilo je sa strpljenjem, i radošću, udeljivao blagoslove, kao i ikonice Bogorodice Lepavinske, slikajući se sa ljudima, koji nisu skrivali svoju radost što imaju priliku da se u Beogradu susretnu sa igumanom, ocem Gavrilom.

Zajednička fotografija sa autorom filma g. Draganom Damjanovićem

Prikazivanje drugog dela dokumentarnog filma: ,,Put Svete Porodice“ očekuje se sredinom ove godine.

Nenad Badovinac
Mart, 2014.