Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Srpska elita i fascinacija Nemačkom – Srbi germanofili ipak nisu Nemci

Zašto je srpska intelektualna i politička elita fascinirana Nemačkom i kako je to velika utopija, jer Srbi germanofili nisu Nemci i ne treba Srbija da bude mala Nemačka

 

Danke Deutchland! Hvala Nemačka!

Na čemu srbin treba da se zahvaljuje Nemačkoj? Bliža istorija nas uči iz nekoliko pokušaja, da je bolje da je Nemcima daleko njihova lepa kuća od nas, nego da smo komšije. Jer Nemci imaju dobre krave a znate šta mi mislimo o komšijinoj kravi, pa kada bi se našli u blizini, ko zna šta bi se izrodilo. Zapravo, znamo šta bi se desilo, jer oba puta kada su Nemci bili na našim granicama, pokušali su jedno te isto, ne da nam po našem mentalnom šablonu uzmu naše mršave krave, nego da nam uzmu zemlju i živote.

Istorija je učiteljica života, zar ne, ili možda neko ko je germanofil treba da ponavlja glavne lekcije iz istorije?

Srpska elita i fascinacija Nemačkom - Srbi nisu Nemci nemački folklorni bend

Ne želim da pišem negativan tekst o Nemcima, naprotiv, napisaću i pored upozoravajućeg uvoda o nemcima, zapravo jedan hvalospev o Nemačkoj i nemcima. Ali i objašnjenje zašto je srpska elita fascinirana Nemcima. To ću pisati u kratkim crticama.

Zašto je srpska elita fascinirana Nemcima

Srpske svinje i nemačka ekonomija

Nemci su najbolji proizvodjači svinja i svinjskih preradjevina u Evropi. Srbi obožavaju svinje. Eto razloga za fascinaciju Nemcima. Ali, kada nekoga Nemci žele da uvrede, onda mu kažu da je svinja a posebno se to odnosi na primitivne balkance.

Savremena srpska ekonomija je počela sa svinjama koje smo preko Dunava onomad prodavali Nemcima. Dugo vremena je svinja bila naš glavni izvozni artikal. Izvozili smo nemcima svinje a od njih uvozili čelik i oružje. Danas Nemci nama prodaju svinje i mi smo time fascinirani. A s vremena na vreme nam i besplatno pošalju metke i granate.

Što se tiče samog posla, Srbi vole da odlaze u Nemačku da rade ali ne vole tamo da žive. S druge strane, Nemci ne vole da rade van Nemačke, ali su spremni i radi da žive van nje, ali samo u lepim i sredjenim predelima koji imaju sunčaniju i topliju klimu od njihove rodne zemlje.

Nemačka ekonomija je najbolja na svetu i Srbi to znaju da cene, posebno kada rade u istoj ili koriste njene proizvode kao što je Mercedes Benz. Pedantnost, disciplina u radu i sklonost ka dostizanju kvaliteta, uz poštenje i držanje dogovora su osnovno svojstvo nemačke ekonomije, dok srpska ekonomija teži nečemu drugome. Zato je srpska elita fascinirana Nemačkom jer veruje da mnogobrojni Srbi germanofili mogu da izgrade nemačku ekonomiju.

Ali, Srbi nisu Nemci.

Srpski i Nemački narod, nacija i država

Nemačka je velika nacija i veliki narod, toga su sami nemci svesni. Srbi su mali narod i mala nacija ali za sebe misle da su veliki. Zato su Nemci puni sebe iz opravdanih i očiglednih razloga a Srbi su puni sebe iz želje da budu nešto kao Nemci.

Srpski narod svojom domovinom smatra zemlju i tlo na kojem je rodjen, gde su mu kuće i imanja. Tamo gde su Srbi tamo su i srpske zemlje. Nemci misle da je njihova domovina svuda dokle njima treba resursa i dokle mogu da dostignu svojim trupama. Srbi se šire milom a Nemci silom, Srbi se šire ljudima a Nemci oružjem.

Nemački narod je najuspešniji u Evropi po zbiru parametara: veličini, materijalnom blagostanju, kulturi, moći, uticaju. Pa ipak, Nemci su jedan od najmanje omiljenih naroda u Evropi. Evropljani ne vole Nemce ali ih poštuju. Srpski narod je po evropskim kriterijuma na zadnjim mestima svih lista, malo se poštuje i zato ga malo ko i voli. Stoga je srpska politička elita fascinirana Nemačkom, jer znaju da kao što ne vole nas, neće nas voleti ni kao Nemce, ali će nas makar poštovati ako budemo veliki. Zato misle da je bolje biti Nemac nego Srbin.

Srpski narod je samozadovoljan čak i kada je manje uspešan od ostalih, jer ne voli da radi da bi nedostatak nadomestio. Nemački narod je uvek nezadovoljan čak i kada je najuspešniji, jer uvek očekuje više od svoje ljubavi prema radu. Dok Srbe podstiče sujeta i želja za zabavom, dotle Nemce pokreće pohlepa i arogancija uspešnih. Zato je srpska elita fascinirana Nemačkom, jer zna da samo pohlepne, angažovane i velike nacije stvaraju velike imperije i skupljaju pobede.

Ali, Srbi nisu Nemci.

Srbin i Nemac

Srbi su seljački narod. I Nemci su seljački narod. Srpski seljak ima bolje tlo, više plodne zemlje i bolju klimu od Nemaca ali su nemačka sela daleko lepša, bogatija i sredjenija. Srpski seljak misli da je to stoga što velika i bogata nemačka država pomaže nemačkog seljaka, dok nemački seljak zna da je to od njegovog rada.

Srbi žive na selu samo dok ne pobegnu u grad. Nemci žive u gradu samo dok ne steknu dovoljno da pobegnu na selo. Srpskom seljaku je selo kuluk i muka, Nemačkom seljaku je selo zadovoljstvo i relaksacija.

Srbin kuka na istoriju i to što je na raskrsnici civilizacija, Nemac je zadovoljan što je u centru Evrope i svih puteva i što može da kroji istoriju. Dok je Srbija istorijski slučaj, Nemačka je istorijska nužnost.

Srbi nikada nisu ni pomislili da idu na Nemačku a Nemci stalno misle kako će da okupiraju Srbiju i ostale balkanske zemlje. Srbin ne pamti mnogo kako ga je Nemac bombardovao, okupirao, odvodio u logore i streljao, ali zato Nemac duboko pati i pamti što ga je Srbin par puta porazio. I čeka da Srbima to vrati, dok Srbin naivno veruje da je Nemac eto samo par puta u istoriji zabrljao osvajačkim i svetskim ratovima, a da su u stvari Nemci jedan fin, vredan, pomalo jednosmeran i miroljubiv narod. To što se nemcima stalno dešava da idu van svog dvorišta je slučajnost, misli naivni srbin i naivna srpska elita.

Zato kada naša politička elita vidi sredjena, lepa, bogata i mirna nemačka sela, kada vidi istorijski značaj Nemačke, njenu ekonomsku i materijalnu silu, srpska elita postane fascinirana Nemačkom, zaboravljajući sve ostalo. Pomisle da smo sličan narod, sa sličnim karakteristikam.

Ali, Nemci nisu Srbi.

Srpska i Nemačka kultura i duh

Srbi su oduvek imali sukob sa sobom i drugima oko kulture. Autentična srpska kultura se uvek sukobljavala sa uvoznim kulturama koje je srpska elita pokušavala da usadi u narodni duh. I da promeni narodnu svest. Nemci su s druge strane uvek imali samosvojnu kulturu koju su silom i milom nametali drugim narodima. Sve centralno evropske i balkanske zemlje su osetile kulturni kolonijalizam i agresivnost Nemačke, jer Nemci znaju da ako su oni najbolji na svetu, onda i svi drugi trebaju i moraju da se ugledaju na njih.

Nemci su disciplinovan narod koji sluša svoju državu i gradi je da bude što jača, moćnija i lepša. Zato je nemačka država organizovana i isplanirana, zato se u Nemačkoj ceni školstvo, kultura, umetnost, inžinjerstvo, vojska, jer je to sve u interesu države. Srbi državu doživljavaju kao nužno zlo za njihov mikrosvet sitnog života, pa su im sve sporedne stvari kao školstvo, zdravstvo, umetnost zaista i sporedne.

Nemačka kultura je materijalna, Srpska kultura je sakralna i duhovna. Nemcima je bitno da kultura služi čoveku i državi, da obasjava ljudska dostignuća na zemlji, a srbima je kultura dodir sa onostranim. Zato su Nemci naučno pragmatični i formalno moralni, istinoljubivi uvek u svoju korist. Srbi su prevrtljivi i iracionalni ali suštinski pravedni. Tako će na primer, oko neke moralne stvari pošten Srbin uvek stati na stranu dobra, dok će je pošten Nemac prećutati ako nije u njegovu korist ili u nacionalnom interesu.

Zato je srpska elita fascinirana Nemačkom jer je takvim narodom kao što su nemci lako vladati i upravljati, oni se lako dogovaraju oko opštih interesa i zauzimaju solidarno da ih sprovedu, makar to bilo krajnje licemerno, dok kod Srba ide „svaka vaška obaška“. Zato je naša elita stalno u težnji da Srbija postane mala Nemačka.

Ali, već smo shvatili da Srbi nisu Nemci.

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: