Oružanje za novi rat – Sveti Vladika Nikolaj Žički

Ova beseda je napisana 1927 godine i Sveti vladika Nikolaj Žički je nedvosmileno video da nailazi Drugi Svetski rat i živimo samo u primirju. Da li je to i danas tako

ORUŽANjE

Svi narodi Evrope i Amerike, generale moj, otpoče Balkanac, najgrozničavije se oružaju za novi rat. Ko to ne vidi? Jedva da je to tajna za čobanina u planini, još manje za ljude koji žive po gradovima i motre na dela ljudska. U žurbi za naoružanjem od naroda Azije za sada idu u korak s Evropom i Amerikom dva tri naroda, kao Japan, Turska, i donekle Persija i Avganistan. Veliki Kitaj se razračunava sam sa sobom i vrši krvave ratne vežbe na svojoj deci pripremajući se tako, i nesvesno, za klanje tuđe dece.

No oni koji su opteretili svoju savest odgovornošću za prošli svetski rat, natovariće na sebe odgovornost i za rat predstojeći. To su narodi bele rase, narodi nazvani hrišćanskim. U pripremama za novi rat, ili nove ratove, oni prednjače svima ostalim narodima i plemenima na globusu zemaljskom.

A da svet stoji pred novim ratom, to svedoče:

1. Javne i tajne ratne pripreme svih pomenutih naroda;

2. Ratni budžeti, koji po svim državama nesrazmerno prevazilaze rashode ma koje druge namene, i daleko prevazilaze ratne budžete pre prošlog svetskog rata;

3. Užurbana aktivnost bezbrojnih fabrika ratnih oruđa, municije, otrovnih gasova, električnih i elektromagnetskih ratnih naprava, kao i povećana masa radnika proizvodnje u tim fabrikama;

4. Užurbana izgradnja ratnih brodova i drugih morskih ratnih oruđa;

5. Povećani brojevi stalnog kadra u sravnjenju sa predratnim;

6. Stručni komiteti naučnika, angažovanih od pojedinih vlada, koji unose svu svoju inteligenciju i energiju, da pronađu ili usavrše smrtonosne otrovne gasove i druga hemijska sredstva za rat na kopnu, na vodi, pod vodom i u vazduhu;

7. Tajni savezi i grupisanja pojedinih država i naroda za ratne svrhe;

8. Veoma razgranate špijunaže, pomoću kojih jedna država poznaje ratne planove i tajne izumetke za rat drugih naroda.

Ovo su dokazi. A ima i znakova koji nagoveštavaju novi rat, među kojima su: pojačano nepoverenje države prema državi, rasna i nacionalna omraza, a naročito sveopšte mračno predosećanje i sveopšta uznemirenost duhova na svih pet kontinenata. Na ovo može neki dobroželatelj reći: „Sve je to tako. I mi svi to vidimo. Ali sve te pripreme za rat ne moraju neminovno dovesti do rata. Jer uporedo sa pripremama za rat koračaju i pripreme za mir.

„Trideset je punih godina kako je učinjen prvi pokušaj za smanjenje oružanja i za mir sveta. Inicijativom cara Nikole sazvana je Prva Haška Konferencija mira 1899. god. Ova konferencija otvorena je sledećim rečima plemenitog cara: ,,Mi tražimo najefektivniji način da se osigura svima narodima blagodat istinskog i trajnog mira, i, iznad svega, da se učini kraj stalnom napredovanju sadašnjeg oružanja“.

Predstavnici naroda potpisali su protokol haške Konferencije i vratili se da produže svoj posao – oružanje!

Druga Haška Konferencija mira bila je 1907. godine, Opet je protokol potpisan i opet se produžilo sve po starom.

Posle Svetskog rata osnovana je Liga Naroda i Interparlamentarna Unija: Protokoli se potpisuju svake godine, no stari posao oružanja ide sve jačim tempom. Sazvana je 1921. god. Vašingtonska Konferencija za ograničenje oružanja. Sve je išlo u redu i protokol je potpisan, ali se nije skrenulo sa staroga puta. Potom je Prezident Kulidž sazvao u Ženevi Konferenciju od Tri Pomorske Sile, opet radi ograničenja oružanja. Najzad je došao i Kelogov Pakt koji su potpisali veliki broj država „otkazujući se rata kao sredstva nacionalne politike“. I pošto se sve reklo i sve potpisalo – nijedna fabrika oružja nije smanjila svoju ratnu proizvodnju, nijedna krstarica nije pretvorena u trgovačku lađu i nijedan puk pušten kući, i to nigde u svetu.

Od Prve Haške Konferencije do danas dogodili su se mnogi ratovi kao Englesko-burski rat, Rusko-japanski rat, ratovi Balkanski, Svetski rat, Grčko-turski rat, sa bezbroj manjih ratova na globusu zemaljskom. Posle ovog tridesetogodišnjeg iskustva kako da i najveći optimist ne gleda s tugom i bolom i nevericom na sve reči o razoružanju i miru?)

Koračaju, da, ali koračaju kao dete za džinom, kao volovska kola za ognjenim kolima. Personifikujući rat i mir rat bi trebao da kaže miru: ja treba da opadam a ti da rasteš. Nasuprot tome, izgleda rat govori miru: tvojim pripremama ti, dete, mene skrivaj, pa trči po ulicama i viči, da mene uopšte nema i neće biti! Čak i sama verbalna propaganda mira mnogima služi za ratne svrhe. I tako u naše dane još jednom se obistinjava reč proročka: govore: mir, mir, a mira nema (Jer. 8, 11).

O miru se danas toliko govori ne zato što postoji mir, nego zato što je mir u opasnosti. Kao što se o poštenju ne govori mnogo dokle god ima poštenja, i o zdravlju dokle traje zdravlje. Ili, zar ne vidite vi kao vojnik, da se i mnogi govori o miru upotrebljavaju kao prikrivena ratna taktika? Govore: mir, mir, a mira nema!

I zaista, generale, mi nismo ni imali mira posle završetka Svetskoga Rata. Ako ga je ko imao imali su ga Papuanci i Bušmani pre nego li beli ljudi. U suštini imali smo primirje a ne mir. Imali smo i imamo užurbano spremanje za novi rat. Isto kao i pri ratnom primirju. Od kako je Nemačka potražila primirje 1918. godine, pa do danas mi u istini imamo samo primirje. Od onda pa do danas glavni rashod Država, glavna briga državnika i generala, i glavni strah naroda odnosi se na novi rat, isto kao i pri ratnom primirju. Iz svega ovog jasan je nauk:

1. Da Svetski Rat, počet 1914. godine, ne izgleda još svršen;

2. Da od Svetskog Rata pa na dalje, ideja o novom ratu svevlasno dominira psihičkim raspoloženjima i materijalnim naporima naroda i država;

3. Da fakta o ratnim oružanjima sveta, bacaju u zasenak sve razgovore i dobre želje za mir;

4. Da se svet s gledišta finansijskog, tj. s gledišta rashoda na ratne svrhe, već nalazi u ratnom stanju.

Rat i Biblija – Vladika Nikolaj Velimirović