Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Za rusofile kakav sam i ja… *)  

PADALE ZVEZDE

Najslađe sam se nasmejao kad sam – ne smem da navedem njeno ime da je ne (po)uvredim – ćuo zvezde PADAVICE… da, baš tako: PADAVICE – ne PADALICE …

 

Uvek sam se smejao… pardon!… izvin`te na digresiji, tj., udaljavanju od teme… dakle, smejao… kad pročitam ili čujem na TV – plahat, namernice, helihopter… kad na Božić čestita Vaskrs a na Vaskrs – Božić… e, dešava se…

PADALE ZVEZDE PADALICE

Davno-davno, kad bejah „profa“, pade mi na pamet da pitam jednog đaka o Vuku… tj., Vuk – ime, Stefanović – prezime, a šta mu je, ono, Karadžić… A đak „kao iz topa“ – devojačko prezime!… Ili kad je jedan drugi – umesto kako treba – rekao (pa ostao živ!) – Mars i Englez!… Moja ujna je redovno govorila šangarepa, a majka pirimač! Nisam mogao da ih ubedim kako treba… A mama je, još, laka joj zemlja, govorila i Đona Kenedija, ulica gde smo, nekad, nadomak Dunava, stanovali…

Još, samo, malo da ostanen u jeziku pre nego vam „PUSTIM“ muziku dve zanosne ruske plavuše koje pevaju o zvezdama… naime, nedavno sam pisao o hercegovačkom jeziku, naravno, šaljivo pa sam naveo i rečnik, hercegovački, koji mi je ostao, po sećanju, od mame i dede… i tu sam, između ostalih reči, zapisao i Tarcan… pored mnogobrojnijeg oblika Tarzan… i našao se neki da me „prozove“ – nema Tarcana, ima, samo, Tarzana, gde sam, ja, to čuo, itd. A ja čuo, bezbroj puta, i od tetka (vi biste rekli teče), i od tetke, i od brata od tetke: Tarcan!… Tarcan!… Tarcan!… Čitu nisu spominjali…

E, pre muzike, a otkud ova digresija… Najslađe sam se nasmejao kad sam – ne smem da navedem njeno ime da je ne (po)uvredim – ćuo zvezde PADAVICE… da, baš tako: PADAVICE…

Pređimo na muziku…

Video-prilog

Золотой Состав REFLEX – Падали звёзды [2012!], trajanje: 3:21 minuta
Video-link:
http://www.youtube.com/watch?v=XmBFBBfbjaE

———-
*) Kako sam, iz dva razloga, postao rusofil – od „Kamenog cveta“, to je prvi!… To je mnogo star ruski film u boji za decu, božanstven kao svaka bajka, i po sadržaju i po režiji, a o glumi da ne govorim… U tom filmu, dvoje sirote seljačke dece, brat i sestra, piju čaj – i gledaju u komadić šećera koji im visi iznad stola – i čaj im je sladak!…

A drugi razlog – a posle ih se namnožilo na stotine! – je kad sam se upisivao na studije književnosti… beše me odvela tetka, mlađa sestra moje majke… red je bio i na Studentskom trgu… a upis na prvom spratu Rektorata!… vuče me tetkica, budućeg brucoša… i izgubi me u gužvi na polovini stepeništa… pa mi dovikuje, odozgo: koji ćeš jezik, uzmi ruski… i tako – po drugi put – postadoh rusofil!…

Izvor: http://tracksmp3.ru, http://www.youtube.com
Priredio: V. V. M.

oOOo

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: