Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost Preporuka

Velibor Mihić: Radosti i opasnosti čitanja – Rekli su o čitanju

Danas – 20. juna 2014 – NOĆ KNJIGE – u beogradskim knjižarama širom prestonice

„Zanimanje“ koje će uvek ostati na ceni

VELIBOR MIHIĆ: RADOSTI I OPASNOSTI ČITANJA – Radosti i opasnosti čitanja – Rekli su o čitanju

„Ćitaj da bi živeo!“ (Gistav Flober)

„Kad zaradim novac, kupujem knjige; ono što ostane,  potrošim na hranu!“ – Erazmo Roterdamski

Uvek čitam tri-ćetiri knjige, do pet, odnosno, nekoliko. U isto vreme, mislim, istog popodneva, dana, noći… smenjujući jednu drugom… Nekad nije bilo tako, čitao sam po jednu, „kao sav normalan svet“. Tako sam čitao, jednu po jednu, „Rat i mir“ (u dve knjige), „U traganju za izgubljenim vremenom“ (u više knjiga), „Ulis“, „Idiot“, „Detinjstvo, dečaštvo, mladost“, „Prokleta avlija“… i mnoge druge, nisam ih čitao „u društvu“ s nekom drugom ili drugima, ali… Od nekog vremena, odgovara mi da ih čitam po nekoliko, uporedo…

Sad čitam pet knjiga… Evo šta „trenutno“ čitam: „Antologija britanskih kratkih priča“; Doris Dej: „Londonske skice“ (Nobelova nagrada za književnost 2007); prof. dr Vladimir Stanojević: „Tragedija genija“ (43 priloga!);  Vilijem Golding: „Gospodar muva“ (čitam kao preporuku: „Gospodar muva“, klasičan roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu;  strašna je i aktuelna priča, danas kao i kad je prvi put objavljena 1954. U neočekivanim okolnostima, dečaci u početku uživaju blagodeti potpune slobode, ali s vremenom odbacuju tanak oklop civilizacije, dele se u zaraćene grupe i pretvaraju rajsko ostrvo u noćnu moru panike i smrti.“); Ijan Makjuan: „Istrajna ljubav“ (u preporuci: „Na romantičnom prolećnom izletu, dok se spremaju da otvore bocu vina, Džon Rouz i njegova supruga Klarisa primećuju helijumski balon koji uzleće i, zatim, pada zahvaćen jakim vetrom…“)…

Još niste otišli u biblioteku?!

Ostavite, sve – što neko prvi reče ovih dana… nedelja… i počnite da ČITATE!!!…

Radosti i opasnosti čitanja - Rekli su o čitanju

Rekli su o čitanju:

„Čuvajte se tekstova o zdravlju, možete umreti zbog štamparske greške!“ –  Mark Tven

„Čitanje je nem razgovor!“ – Volter Lendor

„Čitalaca je: mnogo; a onih koji misle: malo!“ – Hariet Martino

„Birajte pisce kao što birate prijatelje!“ – Kristofen Ren

„Soba bez knjige je kao telo bez duše!“ – Ciceron

„Kad mi je najteže, knjiga!“ – moja malenkost

„Čuvajte se čoveka koji je pročitao, samo, jednu knjigu!“ – Toma Akvinski

„Enciklopedija zna više od bilo kog čoveka!“ – Horhe Luis Borhes

„Kad zaradim novac, kupujem knjige; ono što ostane,  potrošim na hranu!“ – Erazmo Roterdamski

„Gde spaljuju knjige, pre ili kasnije će spaljivati ljude!“ – Hajnrih Hajne

„Knjiga je vrt koji nosiš u džepu!“ – starokineska poslovica

„Slobodno vreme bez knjige je smrt i sahrana živog coveka!“ – Seneka

***************

…Dakle, pet… to mi je nekakva norma čiji me broj najbolje relaksira… I, skoro da me je sramota da priznam, spavam s njima, u krevetu. Uredno su stavljene u dve najlon-kese i, kad god se probudim, samo pružim ruku i uzmem onu koja je na redu… i uživam…

***************

Rekli su o čitanju:

Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku! – Horhe Luis Borhes

Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život! – Mark Tven

Smatram da je televizija veoma poučna. Svaki put kad neko uključi TV, ja odem u drugu sobu da čitam! – Gručo Marks

Postoji i veći greh od spaljivanja knjiga. A to je – ne čitati knjige! – Josif Brodski

Moj dom je tamo gde su moje knjige! – Elen Tompson

***************

…Koliko se sećam, moj prvi susret s knjigom… davno-davno… bio je kad mi je mama kupila dve knige… Dve, zašto dve?! Pa, morala je, bile su, to, knjiga 1. u knjiga 2, morala je obe da kupi. „Zvao“ sam ih „Mis Bela – prvi deo“ i „Mis Bela – drugi deo“ i… koliko sutra, napravio sam malu policu za knjige, počeo sam od njih!…

***************

Rekli su o čitanju:

„Najgore knjige čitaju književni kritičari, oni koji moraju   čitati, sve. Lošim knjigama, moraju se baviti i oni koji imaju prijatelje pisce. Najlepše je onima koji nemaju obavezu prema knjigama i piscima i mogu čitati samo ono što vole!“ – Dušan Radović

„Knjiga je vrednija od svih spomenika ukrašenih slikama, reljefom i duborezom jer ona, sama, gradi spomenike u srcu onog koji je čita!“ – staroegipatski zapis na papirusu
„Nije učen onaj ko čita knjige nego onaj ko zna šta čita!“ – rumunska poslovica

„Knjiga nije hrana, ali je poslastica!“ – Ujević

„Ostati ravnodušan prema knjizi, znači lakomisleno osiromašiti svoj život!“ – Andrić

„Knjiga koja želi da traje je ona koja se može čitati na različite načine. U svakom slučaju, treba da omogući različito, promenljivo čitanje. Svaka generacija čita velika dela na drukčiji način!“ – Borhes

„Neke knjige treba okusiti, druge progutati, a samo neke sažvakati i svariti!“ – Elijar

***************

…Drugi moj susret s knjigom, opet je iz vremena kad sam bio dete. Znam da će u ovo što ću ispričati malo ko verovati, ali, istina je… Razboleo sam se. Mama je dovela lekara iz Doma zdravlja u Sokobanji, dr Obrada Ristića, lekara opšte prakse. U kućnu posetu. Nisam znao, iznenadila me je. Prvo mi je dao knjigu pa me je pregledao! On je preveo tu knjigu s francuskog. Završio je medicinu na Sorboni, u Parizu.  Kakav um, otmenost, vaspitanje, ljupkost, čovečnost, dostojanstvenost… tog dragog čoveka!… Od te knjige sam ozdravio!… „Doživljaji kapetana Plema“ Žila Verna…

***************

Rekli su o čitanju:

„Čitanje je najbolje učenje!“ – Puškin

„Knjiga je velika stvar ako čovek ume da se njom koristi!“ –  Blok

„Druženje s lošim knjigama, često je opasnije nego druženje sa lošim ljudima!“ – Hauf

„Knjiga koja ne zaslužuje da bude pročitana dva puta, nije dostojna da bude čitana ni jedanput!! – Vilhelm Buš

„Čovek ne postaje dobar i pametan ako čita dobro nego ako i mnogo i često čita dobre stvari!“ – Martin Luter King

„Treba mnogo, ali ne bilo šta čitati!“ – Plinije Mlađi

„Pouzdan znak dobre knjige je da nam se, što smo stariji. sve više sviđa!“ – Lihtenberg

„U svakoj stvari je bolje malo, ali dobro, nego mnogo i loše. Isto je tako i u knjigama!“ – L. N. Tolstoj

„Reci mi šta čitaš, pa ću ti reći ko si“, to je istina ali ja ću te
bolje upoznati ako mi kažeš šta ponovo čitaš! – Fransoa Moris

„Nije stvar u tom koliko knjiga košta. Stvar je u tom koliko tebe košta da je ne pročitaš!“ – Džim Ron

„Tri dana nemoj čitati knjige i tvoje će reči izgubiti lepotu!“ – starokineska poslovica

„Ideje koje su mi promenile život, dobila sam čitajući!“ – Bel Huks

„Ne znam nijedan problem koji sat vremena čitanja nije ublažio!“ – Charles de Secondat

„Više vrednih ideja se može naći u najmanjoj knjižari nego u čitavoj istoriji televizije!“ – Endru Ros

„Nema šarmantnijeg nameštaja od knjiga!“ – Sidni Smit

„Napraviti biblioteku u kući, znači podariti joj dušu!“ – Ciceron

„Dobru knjigu čini dobar čitalac!“ – Ralf Voldo Emerson

„Književnost otkriva ono što stvarnost skriva!“ – Džasmin Vest

„Čitaj da bi živeo!“ – Gistav Flober

„Biblioteke se ne prave, one rastu! – Agustin Birel

„Samo saznanje da te na kraju dana čeka dobra knjiga čini dan veselijim!“ – Ketlin Noris

„Nema knjige a da u njoj ne može ništa dobro da se nađe!“ – Migel Servantes de Saavedra

„Knjige su hladni ali pouzdani prijatelji!“ – Sokrat

„Uglavnom kroz knjige uživamo u opštenju s nadmoćnim umovima. U najboljim knjigama, autori nam se obraćaju, daju nam svoje najvrednije misli i izlivaju svoju dušu u naše. Hvala bogu na knjigama!“ – William Ellery Channing

„Deo sam svake knjige koju sam pročitao!“ – John Kieran

***************
Pročitao sam sledeću „priču“… On (ime veoma dobro poznato meni!) se priseća svog detinjstva u malom srpskom gradu, gradiću, varošici… da ne upotrebim jednu drugu reč koja bi i njemu i tom mestašcetu mogla naneti nezasluženu i ničim izazvanu štetu, najmanje mojom zavidljivošću… pa navodi… Ne seća se kako ali je iz prevelike ljubavi prema knjizi i čitanju učinio nešto što bi mu mnogi mogli zameriti: ulazio je, tajno, u tuđu kuću i tamo čitao!…

Kakva kuća?…

Usamljena. Vlasnici, tri sestre, boravili, odnosno, boravile su u njoj, samo, preko leta, u vreme banjske sezone…

Kroz prozor! Ili, čak, prozorče (bio je žgoljav, mogao se provući). Kad je prvi put ušao, iz čiste dečje radoznalosti, zasenila ga je slika ogromne police, do tavanice, prepune knjigama. I, tako, da skratim „priču“, čitao je te knjige, izlazio iz kuće, sutra se vraćao, itd., sve do početka sezone kad su se one sestre vraćale…

***************

Rekli su o čitanju

„Prema mom iskustvu, knjige imaju moć da zaustave  vreme, vrate ga u prošlost ili polete u budućnost!“ – Džim Bišop

„Knjige su najtiši i najstalniji prijatelji. One su najprihvatljiviji i najmudriji savetnici i najstrpljiviji učitelji!“ – Čarls Eliot

„Susret s dobrom knjigom može izmeniti sudbinu duše!“ – M. Prevo

„Ko je savijen nad knjigom, taj uspravno hoda!“ – anonim

***************
Franz Kafka: O čitanju

Izvod iz Kafkinog pisma … Franz Kafka, u pismu prijatelju Oskaru Pollaku, 1904.

„Sve u svem, mislim da moramo čitati samo one knjige koje nas grizu i ubadaju. Ako nas knjiga koju čitamo ne potrese poput udarca u glavu, zašto se, uopšte, mučiti pročitati je?! Da bi nas učinila srećnima, kao što ti kažeš?…

Dobri Bože, bili bismo isto tako srećni kad, uopšte, ne bismo imali knjiga; knjige koje nas čine srećnima, mogli bismo, vrlo lako, i sami napisati. Nama trebaju knjige koje nas pogađaju poput najbolnije nesreće, poput smrti nekog kog volimo više nego što volimo sami sebe, koje čine da se osećamo kao da su nas prognali u šumu, daleko od bilo kakve ljudske prisutnosti, poput samoubistva.

Knjiga mora biti sekira za zamrznuto more u nama! U to čvrsto verujem!“

***************
Dok sam čitao slepom Borhesu:

„Dok sam čitao Borhesu, nikad nisam imao osećanje obaveze; umesto tog, iskusio sam neku vrstu srećnog zatočeništva. Nisam toliko bio očaran tekstovima koje sam zahvaljujući njemu otkrivao (od kojih su mi mnogi kasnije postali omiljeni!) koliko njegovim komentarima koji su bili opširni, ali ne i glupo eruditski, zanimljivi, ponekad okrutni, skoro uvek neophodni.

Osećao sam se kao jedini vlasnik pažljivo protumačenog izdanja koje je sastavljeno samo za mene. Naravno, nije bilo tako; ja sam (poput mnogih drugih) bio samo njegova beležnica, aide-memoire koji je bio potreban slepom čoveku kako bi sabrao svoje misli. Bio sam više nego spreman da budem iskorišćen na takav način. Pre nego što sam upoznao Borhesa, knjige sam ili čitao u sebi, ili je neko meni čitao naglas knjige po mom izboru.

Čitanje naglas slepom ostarelom čoveku, bilo je zanimljivo iskustvo jer, iako sam osećao da, s izvesnim naporom, kontrolišem ton i ritam čitanja, ipak je Borhes, slušalac, gospodario tekstom. Ja sam bio vozač, ali krajolik, prostor koji se smenjivao pred očima, pripadao je voženom, za kog nije bilo nikakve druge odgovornosti osim razumevanja krajolika s druge strane prozora.

Borhes je birao knjigu, Borhes me je zaustavljao ili tražio da nastavim, Borhes me je prekidao da bi dao komentar, Borhes je dopuštao rečima da dopru do njega…

Ja sam bio nevidljiv.

Ubrzo sam naučio da je čitanje kumulativno i da teče geometrijskom progresijom: svako novo čitanje, oslanja se na sve ono što je čitalac ranije pročitao. Počeo sam da iznosim pretpostavke o pričama koje je Borhes birao za mene – da je Kiplingova proza ukočena, Stivensonova detinjasta, Džojsova nerazumljiva – ali su predrasude veoma brzo ustupale pred iskustvom, a otkriće jedne priče, navodilo me je da se radujem narednoj koja je, opet, bivala obogaćena sećanjem kako na Borhesove tako i na moje vlastite reakcije. Napredovanje mog čitanja nikad nije pratilo konvencionalan vremenski niz.

Na primer, čitanje naglas, Borhesu, tekstova koje sam ranije čitao, preoblikovalo je ranija usamljenička čitanja, proširivalo i prožimalo pamćenje, omogućavalo mi da opazim ono što nisam primetio u to vreme, ali čeg sam se, kako mi se činilo, prisećao, podstaknut njegovim reakcijama. „Postoje oni koji se, dok čitaju knjigu, prisećaju, porede, prizivaju osećanja vezana za ranija, prethodna čitanja“, zapazio je argentinski pisac Ezekilj Martinez Estrada. „To je jedan od najosetljivijih oblika preljube“. Borhes nije verovao u sistematske bibliografije i ohrabrivao je takvo preljubničko čitanje.“

Alberto Mangel: „Istorija čitanja“ (odlomak)

***************
Preskačem godine i godine… A onda sam – i sam – silom prilika – sklopom okolosti – „životom komedijantom“ – osim redovnog posla – postao i bibliotekar I DOBIO CELU BIBLIOTEKU NA UPRAVLJANJE! Izdavao sam knjige na čitanje!… O, vremena, o lepote… još sam tamo!…

oOOo

Izvori: www.svrljig.net, http://www.mudrosti.org,
https://www.google.com, http://anaarpartblog.wordpress.com
Priredio: V. V. M.

1 komentar

  • Čitati više knjiga istovremeno je kao razgovarati s nekoliko prijatelja: s jednim u dnevnoj sobi, s drugim u spavaćoj, trećim u radnoj ili gdje već. I sa svakim je uvijek zanimljivo, zapravo, puno zanimljivije, jer ne znam što još sa starim prijateljima nismo prepričali i više puta, a ovi dobri novi prijatelji su uvijek svježi i zanimljivi. Čak i oni s čijim svjetonazorom se baš i ne slažem, zasipaju me gomilom novih informacija i saznanja. Knjiga je život.

Ostavite komentar