Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Supruge pisaca: zajedno u ljubavi i stvaranju…

SUPRUGE SOFIJA, ANA, VERA – TOLSTOJ, DOSTOJEVSKI, NABOKOV

Iza velikih ruskih pisaca, stajale su njihove supruge koje su im, često, pomagale na različite načine – kao sekretarice, književni agenti ili prevodioci.

Upravo je ljubav prema izuzetnim muževima pomogla Sofiji Tolstoj, Ani Dostojevskoj i Veri Nabokovoj da ostanu srećne i u najtežim životnim iskušenjima …

Supruge velikih pisaca Sofija Tolstoj i Lav Nikolajević

Sofija Tolstoj je prepisala ceo tekst „Rata i mira“ sedam puta. Izvor: RIA „Novosti“.

Sofija Tolstoj …

Brak Sofije Bers i grofa Lava Nikolajeviča Tolstoja, trajao je 48 godina i, dok je bio skladan, pomogao mu je da stvori remek-dela „Rat i mir“ i „Ana Karenjina“. Venčali su se kad je Tolstoj rešio da napusti svoje navike iz mladosti. Istaknut pisac, branilac opkoljenog Sevastopolja, voleo je piće, kocku i žene. Sve ovo, priznao je Sofiji, uz obećanje:

„Neću u našoj varoši biti ni s jednom ženom, možda, samo, u retkim prilikama koje neću ni tražiti, ali ni sprečavati“. Zaista duhovito!

Sofija je bila iznenađena nemaštinom koju je zatekla na Tolstojevom imanju Jasna Poljana. Grof nije imao posteljinu, a posuđe je bilo staro i oštećeno. Pored uloge supruge i majke, Sofija je preuzela i obavezu da vodi ekonomiju ovog seoskog poseda. Ipak, veoma se radovala što voljenom suprugu može da pomaže u stvaralačkom radu.

Nije bila samo domaćica već je za svog muža radila kao sekretarica i agent, čak je i prepisivala njegove rukopise. Sedam puta je prepisala ceo „Rat i mir“, a pored tog, bavila se promocijom Tolstojevih romana, za šta je, čak, jednom potražila savet i od udovice Dostojevskog.

„Nikad pre nisam osećao takvu intelektualnu i moralnu snagu, slobodu i sposobnost za stvaranje“ – pisao je Tolstoj u srećnim vremenima svog bračnog života.

Najteži period braka, nastao je kad je Tolstoj, pred kraju života, počeo da razvija sopstveno filozofsko učenje. Još uvek je supruzi pisao duga pisma puna ljubavi, iako je već odbacivao sistem vrednosti porodičnog života i vlasništva.

„Ne znam u čem smo se razišli, ali nisam imala snage da sledim njegovo učenje“ – pisala je Sofija.

Na kraju, u nastupu depresije, Tolstoj je odlutao sa svog imanja. Sofija ga je pronašla na maloj železničkoj stanici gde je ležao na samrti i ubrzo preminuo.

Rešenost da završi objavljivanje sabranih Tolstojevih dela, pomoglo je Sofiji da se izbori s bolom. „Nadam se da će ljudi blago suditi o onoj koja je, možda, bila suviše slaba da bude supruga genija i istinski velikog čoveka“ – pisala je ona.

Ana Dostojevska …

Supruge velikih pisaca Ana Dostojevski

Ana Dostojevska je napisala dve biografske knjige o svom mužu – „Dnevnik Ane Dostojevske“ (1867) i „Uspomene Ane Dostojevske“. Izvor: RIA „Novosti“.

Sveg mesec dana posle prvog susreta, Dostojevski je zaprosio 20-godišnju Anu Snitkinu koja je radila kao njegov stenograf. Ovo je bio naporan mesec – kako bi ispunio ugovor s izdavačem, Ana mu je pomogla da za 25 dana završi roman „Kockar“ i tako zadrži prava na sva svoja dela koja bi, inače, pripala njegovom pohlepnom izdavaču.

„Srce mi je bio puno sažaljenja prema Dostojevskom koji je preživeo pravi pakao u egzilu. Maštala sam da pomažem čoveku čije sam romane toliko volela“ – pisala je Ana u svojim memoarima. U njoj je 45-godišnji pisac, već lišen svih životnih iluzija, pronašao ženu potpuno posvećenu njemu i njegovom radu.

Poput mnogih svojih likova i Dostojevski je bio strastven kockar. Pošto se oženio, morao je s porodicom da beži iz Rusije jer su ga zajmodavci tražili zbog dugova. Međutim, i u Evropi je nastavio da se kocka, pa je, povremeno, morao da u zalog daje, čak, i haljine, i nakit svoje supruge. Ana je smatrala da je njegova kockarska strast bolest, a ne porok. Jednom prilikom, dala mu je i poslednji novac koji su imali, iako su, u to vreme, dobili kćer. Iskrenost ovog postupka, „razoružala“ je Dostojevskog – shvatio je da je Ana kao osoba „snažnija i dublja nego što je mislio.“ Novac je prokockao, ali je supruzi obećao dve stvari: nikad se više neće kockati i učiniće je srećnom ženom. Oba obećanja je ispunio.

Dostojevski je svoje najznačajnije romane napisao uz pomoć Ane, svoje srodne duše, koja mu je pomagala radeći kao sekretarica. Kad bi joj diktirao tekst, nije mogla da ostane ravnodušna prema sudbini književnih likova, čak je, ponekad, i plakala!

Tokom poslednjih godina piščevog života, najzad su uspeli da se izbore s novčanim problemima, najvećim delom zahvaljujući, upravo, Ani koja je preuzela vođenje porodičnih finansija.

Njegova smrt nije ugasila ljubav koju je gajila prema Dostojevskom. Potpuno se posvetila objavljivanju njegovih dela i održavanju piščevog muzeja. Nikad se nije preudala, govoreći, s ironijom:

„Za kog bih mogla da se udam posle Dostojevskog?! Možda za Tolstoja?!“

Vera Nabokova …

Supruge velikih pisaca Vera Nabokov

Posle Nabokovljeve smrti, Vera je sedela po šest sati dnevno za pisaćom mašinom prevodeći njegove romane. Izvor: Getty Images / Fotobank.

Vera Slonim, udala se 1925. u Berlinu za Vladimira Nabokova, pisca koji je obećavao i čija poezija je, već, tad, bila visoko cenjena. Kćer jevrejskog advokata i sin poznatog ruskog političara – prebegli su iz SSSR-a, prvo u Nemačku, zatim u Francusku i SAD.

Njihov brak, bio je toliko skladan da je to iritiralo rodbinu Nabokova – samo je Veri u potpunosti verovao tako da je ona pisala izdavačima i odgovarala na pozive u njegovo ime. Čak su i dnevnike vodili u istoj svesci!

Nabokovi su se, u javnosti, uvek pojavljivali zajedno. U toku predavanja o ruskoj književnosti, koja je držao na Univerzitetu Kornel, Vera je uvek sedela pored muža. Bili su do te mere nerazdvojni da su počele da kruže glasine da Vera nosi pištolj u torbici, odnosno, da ima ulogu muževljevog telohranitelja. Prijatelji su, čak, pričali i da Vera piše umesto njega jer je uvek sedela za pisaćom mašinom dok Nabokov nikad nije pisao za stolom. Radio je u kupatilu, u krevetu, na zadnjem sedištu automobila!

„Automobil je u Americi jedino mirno mesto gde nema promaje“ – izjavio je Nabokov.

Vera je bila i njegov vozač, često ga je vozila duboko u šumu i tamo ga ostavljala da piše u samoći.

„Bez supruge ne bih napisao ni jednu knjigu“ – govorio je Nabokov.

Činjenica je da „Lolita“, možda, nikad ne bi bila objavljena – da nije bilo Vere koja je iz korpe za otpatke često vadila bačene rukopise…

Oboje su strasno voleli šah i entomologiju. Kad su bili na odmoru, u Italiji, Nabokov je, slučajno, naišao na leptira retke vrste. Prema rečima očevica, nije potrčao za leptirom već je pohitao da pozove suprugu kako bi mogla da ga posmatra dok mrežom hvata ovog dragocenog insekta!…

U pismima prijateljima, Vera je žalila što je veoma teško nagovoriti Vladimira da napravi pauzu u radu. Međutim, posle njegove smrti, ona je to, isto, činila – u osamdesetoj godini života i do 6 sati dnevno je provodila za pisaćom mašinom, prevodeći njegove romane i redigujući prevode! Dok je predavao na Kornelu, svakako nije nosila pištolj. Bila je sve vreme uz njega jer je samo njoj Vladimir mogao slobodno i rečito da govori o ruskoj književnosti. Njeno prisustvo, slušaocima je davalo priliku da budu svedoci piščevih izvanrednih predavanja.

Autor: Georgij Manajev

Izvor: http://ruskarec.ru
Priredio: V. V. M.

oOOo

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: