Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Nauka Ostalo

Dokaz za Veliki prasak – Otkriće koje bi moglo da iz korena izmeni fiziku

 

Otkriće koje bi moglo da iz korena izmeni fiziku – dokaz za Veliki prasak

Stigli su podaci za naduvani univerzum. Da li su to ključni dokazi za Veliki prasak i otkriće koje iz korena menja savremenu fiziku i naš pogled na svemir

 

17. marta 2014., grupa fizičara objavila je uzbudljivo otkriće – ključne podatke za ideju o naduvanom univerzumu, dokaz za Veliki prasak. Šta to znači za one koji nisu fizičari? TED je zamolio Alana Adamsa da ukratko objasni rezultate, u ovom improvizovanom govoru koji je ilustrovao Rendal Manro sa sajta xkcd.

Dokaz za Veliki prasak - Otkriće koje bi moglo da iz korena izmeni fiziku - Big Bang

Otkriće koje bi moglo da iz korena izmeni fiziku

Ako se duboko zagledate u nebo noću, vidite zvezde, ako pogledate dalje, videćete još zvezda, dalje su galaksije, a dalje od toga još galaksija. Ali ako nastavite da gledate dalje i dalje, u jednom trenutku nećete videti ništa neko vreme i onda konačno vidite slab sjaj koji nestaje, to je sjaj koji prati Veliki prasak.

Veliki prasak je bio doba u ranom periodu univerzuma kada je sve što vidimo na noćnom nebu bilo zbijeno u neverovatno malu, neverovatno vrelu, zamućenu masu iz koje je nastalo sve što vidimo.

Taj prateći sjaj smo mapirali sa velikom preciznošću, a kada kažem „mi“, mislim na ljude koji nisu ja. Mapirali smo prateći sjaj sa spektakularnom preciznošću, i jedan od šokova je to što je skoro u potpunosti ujednačen. 14 milijardi svetlostnih godina u tom pravcu i još toliko u drugom pravcu, temperatura je ista. Prošlo je 14 milijardi godina od Velikog praska, tako da je on oslabio i ohladio se. Sada je 2,7 stepeni. Ali nije tačno toliko. Samo je 2,7 stepeni na otprilike deseti deo miliona. Ovde je malo vrelije, a tamo je malo hladnije, a to je veoma bitno za sve u ovoj prostoriji, jer tamo gde je malo vrelije, tu je bilo malo više stvari, a gde je bilo malo više stvari, imali smo galaksije i skupove galaksija i superskupove i svu strukturu koju vidite u kosmosu. Te malene nehomogenosti, 20 delova miliona, to se formiralo mrdanjem u kvantnoj mehanici u tom ranom univerzumu, i to se razvuklo preko dužine celog kosmosa.

To je spektakularnoi to nisu pronašli u ponedeljak, ono što su tad pronašli je još više kul. Ovo su otkrili tada: zamislite da uzmete zvono i udarite ga čekićem. Šta se dešava? Ono zvoni. Ali ako sačekate, ta zvonjava se utišava i polako slabi i slabi dok je više ne primećujete. Taj rani univerzum je bio neverovatno gust, poput metala, i još gušći, i zvonio bi kada ga udarite, ali ono što zvoni je bila sama struktura prostor-vreme, a čekić bi bila kvantna mehanika. U ponedeljak su otkrili dokaz o zvonjavi prostor-vreme ranog univerzuma, ono što zovemo gravitacionim talasima iz fundamentalnog doba, a ovako su ih otkrili. Ti talasi su davno utihnuli. Ako se prošetate, nećete mrdati. Ti gravitacioni talasi u strukturi svemira su apsolutno nevidljivi za sve praktične primene. Ali u ranom vremenu kada je univerzum pravio taj poslednji prateći sjaj, gravitacioni talasi napravili su male vrtloge u strukturi svetla koje vidimo. Gledajući dublje i dublje u noćno nebo, zapravo, ovi ljudi su proveli tri godine na Južnom polu gledajući pravo gore kroz najhladniji, najjasniji i najčistiji vazduh koji su mogli da nađu i gledaju duboko u noćno nebo i proučavajući taj sjaj i gledajući u blage vrtloge koji su znak i signal gravitacionih talasa, zvonjave ranog univerzuma. U ponedeljak su objavili da su ga našli.

Meni je tu spektakularna ne samo zvonjava, iako je i to super. Ono što je neverovatno, razlog zbog kojeg sam ovde, je što nam to kaže nešto duboko o ranom univerzumu. Kaže nam da smo mi i sve oko nas zapravo jedan veliki mehur – i to je ova ideja naduvavanja – jedan veliki mehur okružen nečim drugim. Ovo nisu konačni dokazi o tom naduvavanju, ali sve što nije naduvavanje a objašnjava ovo će izgledati isto. Ovo je teorija, ideja koja postoji već neko vreme i nikada nismo mislili da ćemo je zaista videti. Iz dobrih razloga, mislili smo da nikada nećemo videti odlične dokaze, a ovo je upravo to.

Ali je zaista luda ideja da je naš mehur samo jedan mehur u puno većem, zamućenom kazanu stvari u univerzumu. Nikada nećemo videti ono spolja, ali time što odemo na Južni pol i provedemo tri godine posmatrajući detaljnu strukturu noćnog neba, možemo da otkrijemo da smo verovatno u univerzumu koji je nalik tome. I to me zapanjuje.

Hvala vam mnogo.

Alana Adams

Izvor: Ted konferencija

Ostavite komentar

Ostavite komentar