Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Plaža Mogren i balerina – poznata statua Budvanska plesačica

Najpoznatija plaža u Budvi je Mogren. Dok dolazite do nje dočekuje vas Budvanska balerina, nazvana Budvanska plesačica.

 

 

Prema Plaži Mogren – balerina Budvanska plesačica

Staza do Mogrena vodi ispod bazena hotela „Avala“, i čim ga prođete, naićićete na jedan od prepoznatljivijih simbola Budve— Budvansku plesačicu, koju narod zove “Balerina”. Skulptura je delo beogradskog vajara Gradimira Aleksića, koji svake godine dolazi u Budvu i lično brine o svojoj “bronzanoj ćerki”. Figura Balerine sa zidinama starog grada u pozadini jedan je od najpopularnijih prizora Budve, pa iskoristite priliku i napravite svoju umetničku fotografiju!

Plaža Mogren i balerina - statua Budvanska plesačica

Statua Budvanska plesačica je simbol Budve – delo kreirao vajar Gradimira Aleksić

Budvanska plesačica  inspirisana je jednom starom lokalnom legendom o devojci koja je bila verena za mornara. Mornar je otplovio na daleka mora ne bi li dovoljno zaradio za zajednički život. Kao što možda pretpostavljate, on se nikada nije vratio. A devojka mu je ostala verna i svakog jutra je dolazila do ove stene. Provodila je dan gledajući ka otvorenom moru očekujući povratak svog zaručnika. Prolazile su godine, brodovi se pojavljivali i mnogi mornari dolazili i odlazili, ali njen verenik se nije vratio. A ona ga je uporno čekala, sve dok je jednoga dana ne nađoše mrtvu na steni, pogleda uperenog ka pučini…

Nastavite svoju šetnju prema plaži Mogren uskim vijugavim putem ispod strmih litica. Brdo Spas se uzdiže oko 300 metara iznad mora. Sastoji se od krečnjaka od kojeg su tektonske promene, zemljotresi, vetar, kiša, potoci i more izvajali čudesne oblike stvorivši jedan neobičan spoj alpskog i mediteranskog pejzaža.

Usput ćete naići na dva polukružna vidikovca s kamenim klupama. Ako želite, sedite na trenutak, uživajte u pogledu i opustite se… Kad budete spremni, vratite se prema Starom gradu. U međuvremenu, saslušajte još nekoliko lokalnih priča i legendi.

Brdo Spas dobilo je ime prema crkvi Svetog Spasitelja koja se nekada nalazila na samom vrhu. Po tradiciji, stanovnici Budve su na Spasovdan odlazili na hodočašće do crkve Svetog Spasa. Obučeni u svečana odela, Budvani bi kretali ka vrhu brda i crkvi. Devojke su usput brale cveće i plele vence koje su stavljale u kosu. Posle službe u crkvi, nastupalo bi veselje. Mladići i devojke bi igrali tradicionalni ples koji se zvao “vilino gumno”. Ples se završavao pesmom, a zatim bi usledio svečani ručak na gumnu i livadi oko crkve. Igre i zabave trajale su sve do zalaska sunca kada bi se svi polako vraćali svojim kućama.

Jedna stara narodna pesma koju je zabeležio Vuk Karadžić govori o devojci koju je oteo blagorodni zmaj na putu ka kući posle završetka spasovdanskih svečanosti. Obećavši zmaju da će se vratiti, devojka ga je molila da joj dozvoli da poseti svoju majku. Zaljubljeni zmaj je pustio, a ona se, naravno, nikada nije vratila. Kao i devojka na steni, zmaj je umro od tuge čekajući svoju ljubav.

Nažalost, sa Spasovdanom se povezuje i nekoliko tragičnih događaja. Godine 1817. proslavi su prisustvovali komandant austrijske vojske sa svojim sinom. Na povratku kući dečak se zaustavio da ubere cveće, okliznuo se i pao niz strme litice. Pad je bio smrtonosan, a iz poštovanja prema ojađenoj porodici, spasovdanske proslave bile su obustavljene nekoliko godina, posle čega se nisu obnovile. Dečak je sahranjen na groblju crkve Svetog Ivana u Starom Gradu. A 26. maja 1944. godine, upravo na Spasovdan, Budva je bombardovana. Veliki broj stanovnika, posebno mladih, izgubilo je život u tom napadu.

 

Ana Stojanović

Izvor: Audio šetnja Budvom

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: