Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Web

Web stripovi koje čitaoci pitaju „šta ako“ – Google pitanje zagonetka

Web stripovi koje čitaoci pitaju „šta ako“ – Google pitanje zagonetka

Zanimljiva pitanja koja dobija crtač web stripova Rendal Munro i kako on na njih odgovara kroz nauku, logiku i strip. Na kraju mu je i Google postavio pitanje zagonetku

Veb crtač stripova, Rendal Munro, odgovara na jednostavna, „šta ako“ pitanja („šta ako bacite bejzbol lopticu brzinom svetlosti?“), koristeći matematiku, fiziku, logiku i crni humor. U ovom šarmantnom govoru, pitanje čitaoca o Guglovim magacinima podataka vodi Manroa zaobilaznim putevima do urnebesnih, predetaljnih odgovora – u kojima, pssst, možete zapravo naučiti nešto.

Web stripovi koje čitaoci pitaju šta ako - Google pitanje zagonetka Rendal Munro

Rendal Munro

Web stripovi koji pitaju „šta ako?“

Imam dodatak na svom vebsajtu gde svake nedelje ljudi postavljaju hipotetička pitanja na koja treba da odgovorim. Pokušavam da odgovorim na njih koristeći matematiku, nauku i stripove.

Na primer, jedna osoba je pitala: šta bi se desilo kada biste pokušali da udarite bejzbol lopticu bačenu jačinom 90% od brzine svetlosti? Napravio sam neke proračune. Uglavnom kada objekat leti kroz vazduh, vazduh će strujati oko njega, ali u ovom slučaju, lopta će ići toliko brzo da molekuli vazduha neće imati vremena da se sklone sa puta. Loptica bi udarala u, ali i kroz njih, i sudar sa tim molekulima vazduha bi istisli azot, ugljenik i vodonik iz loptice, deleći ga na sitne čestice i takođe kidajući talase termonuklearne fuzije u vazduh oko njega. Ovo bi rezultiralo poplavom rendgenskih zraka koji bi se širili u balon zajedno sa egzotičnim česticama, unutrašnje plazme, centrirane na brdašcu i to bi pomerilo sa brdašca malo brže nego loptica. U tom trenutku, oko 30 nanosekundi domašni plato je dovoljno udaljen da svetlo nije imalo vremena da ga dostigne što znači da udarač i dalje vidi bacača kako baca i nema pojma da je nešto pogrešno. (Smeh)

Nakon 70 nanosekundi lopta će dostići domašni plato ili u najmanju ruku oblak rastuće plazme koja je bila lopta i progutaće palicu i udarača, i plato i hvatača i sudiju i početi da ih sve razdvaja kako počinje da ih vraća kroz zaštitnu mrežu, koja takođe počinje da se razdvaja. Ako gledate sve ovo sa brda daleko videli biste jak svetlosni bljesak koji bi izbledeo nakon nekoliko sekundi, praćen eksplozivnim talasom koji se širi sekući drveće i kuće dok se pomera od stadiona, a na kraju bi se atomska pečurka izdigla iznad uništenog grada. (Smeh)

Pravila Glavne bejzbol lige su pomalo nejasna ali – (Smeh) – pod pravilom 6.02 i 5.09 mislim da bi u toj situaciji smatrali da je udarač pogođen dobacivanjem i mogao bi da zauzme prvu bazu ako bi i dalje postojala.

Ovo je vrsta pitanja na koja odgovaram i ljudi mi pišu dosta drugih čudnih pitanja. Neko mi je pisao govoreći: „Naučno govoreći, koji je najbolji i najbrži način sakrivanja tela? Možete li da to učinite uskoro?“ Neko je pisao, ljudi su pitali: možete li dokazati da li je moguće pronaći novu ljubav nakon slomljenog srca? Neki ljudi su slali pitanja tipična za domaće zadatke koje su hteli da uradim za njih.

Ali jedne nedelje, pre par meseci dobio sam pitanje vezano za Gugl. Ako su svi digitalni podaci smešteni na bušenoj kartici koliki bi bio Guglov magacin? Gugl je prilično tajanstven o svojim operacijama, pa gotovo niko i ne zna koliko Gugl podataka ima. Zapravo, niko i ne zna koliko centara podataka ima Gugl, osim ljudi u Guglu. Sreo sam ih nekoliko puta, pokušao da ih pitam, ali oni ništa ne otkrivaju.

Stoga sam odlučio da samostalno otkrijem. Postoji nekoliko stvari koje sam ovde posmatrao. Počeo sam sa novcem. Gugl mora da otkrije koliko su novca potrošili, uopšteno tako možemo da ograničimo koliko centara podataka bi mogli da izgrade jer veliki centri podataka koštaju određenu količinu novca. Možete ograničiti količinu tržišta hard diskova koje oni uzimaju, što ispada prilično srazmerno. Pročitao sam jednom proračune. Mislim da Gugl ima propust sa diskom svakih par minuta i samo odbacuju hard disk i dodaju novi. Troše veliki broj njih. Posmatrajući kroz novac možete dobiti ideju koliko mnogo ovih centara imaju. Možete posmatrati struju. Pogledajte samo koliko im treba struje, jer vam treba određena količina da biste pokrenuli servere, a Gugl je efikasniji nego većina ali im treba još osnovnih uslova i to vam omogućava da ograničite broj servera koje imaju. Možete pogledati kvadraturu i videti, za neke centre koje znate, koliko su veliki. Koliko je to prostora? Koliko servernih čvorova može tamo stati? Za neke centre podataka, možete dobiti dve informacije. Znate koliko troše, i takođe, jer moraju da ugovore sa lokalnom upravom kako bi dobili struju, mogli biste da znate šta su ugovorili da kupe, pa znate koliko struje to iziskuje. Možete videti razmere tih brojeva i shvatiti da za centre podataka gde nemate informacije, možete otkriti, ali možda imate jednu od ovih, znate kvadraturu i možete otkriti da je možda struja proporcionalna. Možete isto uraditi sa različitim količinama, sa pretpostavkama o maksimalnoj količini smeštanja, broju servera, broju hard diskova po serveru, i u svakom sučaju koristeći ono što znate da biste osmislili model koji sužava vaše pretpostavke za stvari koje ne znate. To je donekle kruženje oko broja koji želite da postignete. I veoma je zabavno. To nije toliko napredna matematika, i nije ništa više od rešavanja sudokua.

Prošao sam kroz sve te informacije, potrošio dan ili dva istražujući. Neke stvari nisam promatrao. Možete uvek da gledate Guglove oglase za zapošljavanje koje postavljaju. To vam daje uvid u to gde imaju ljude. Ponekad, kada ljudi posete centar podataka slikaće telefonom i postaviće na internet, a ne bi trebalo, ali možete da naučite nešto o njihovom hardveru na taj način. U suštini, možete videti raznosače pica. Ispada da znaju gde su svi Guglovi centri podataka, barem oni koji imaju ljude tamo.

Istupio sam sa svojom procenom, koju sam smatrao veoma dobrom, da ima oko 10 eksabajta podataka širom svih Guglovih operacija, a potom ostalih otprilike 5 eksabajta svih oflajn skladišta na strimerima, čiji je Gugl najveći svetski korisnik.

Došao sam do ove procene i ovo je zapanjujuća količina podataka. To je dosta više od bilo koje druge organizacije u svetu, koliko mi poznajemo. Postoji par drugih kandidata, posebno što svako uvek pomisli na Nacionalnu sigurnosnu agenciju. Koristeći neke od istih metoda, možemo posmatrati centre podataka NSA i otkriti da ne znamo šta se tamo događa. ali je prilično jasno da njihove operacije nisu veličine Guglovih.

Sabirajući sve ovo, došao sam do druge stvari na koju možemo odgovoriti, a to je: koliko bušenih kartica bi bilo potrebno? Bušena kartica može da sadrži oko 80 karaktera, a možete da uglavite oko 2000 kartica u kutiju i stavite ih, recimo, moja regija Nove Engleske, čitava regija bi pokrila dubinu do malo manje od 5 kilometara, što je oko 3 puta dublje od glečera tokom poslednjeg ledenog doba pre oko 20 000 godina.

Ovo je nepraktično, ali mislim da je to najbolji odgovor koji mogu da smislim. Postavio sam to na svoj vebsajt. Napisao sam. Nisam očekivao da dobijem odgovor od Gugla jer naravno, oni su bili veoma tajanstveni, nisu odgovorili na moja pitanja i stavio sam to i rekao: „Pretpostavljam da nikada nećemo saznati.“

Nakon nekog vremena dobio sam poruku, par nedelja kasnije od Gugla, koja kaže: „Hej, neko ovde ima kovertu za tebe.“ Uzeo sam je i otvorio a unutra su bile bušene kartice. (Smeh) Bušene kartice sa logom Gugla. Na tim karticama postoji gomila rupica, i zahvalio sam se. I šta imamo ovde? Uzeo sam jedan softver i počeo da ga proučavam, da skeniram, i ispada da je to zagonetka. Postoji gomila kodova. i zato zovem prijatelje da mi pomognu i zajedno krekujemo kod, a onda je unutra drugi, a zatim su tu neke jednačine, i rešavamo ih, a zatim na kraju iskoči poruka od Gugla koja je njihov zvaničan odgovor na moj članak i kaže: „Bez komentara.“ (Smeh) (Aplauz)

Volim da računam ove stvari, nije da volim da se bavim matematikom. Ima tu dosta matematike, ali ne volim matematiku samu po sebi. Volim to što vam matematika omogućava da uzmete neke stvari koje znate i samo pomeranjem simbola na parčetu papira otkrijete nešto što niste znali što je veoma iznenađujuće. Primam dosta glupih pitanja i volim što matematika daje snagu da ih odgovorim ponekad.

A ponekad ne. Ovo je pitanje koje sam dobio od čitaoca, anonimnog čitaoca, a u naslovu je pisalo: „Hitno.“ a ovo je bio čitav mejl: „Ako bi ljudi imali točkove i mogli leteti, kako bismo ih razlikovali od aviona?“ Hitno. (Smeh)

Mislim da ima nekih pitanja na koja matematika ne može da odgovori. Hvala vam. (Aplauz)

Izvor: Ted konferencija

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Proktomed Dr Milena Šćepanović oglas sideba baner
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter