Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

SVETI ERMIL I STRATONIK BEOGRADSKI

Žitije i stradanja prvih beogradskih svetitelja za vreme cara Konstantina. Ko je bio  Sveti Ermil a ko Sveri Stratonik. Kraća verzija žitija ovih svetih mučenika za pravoslavnu veru

 

STRADANjE SVETIH ERMILA I STRATONIKA

Sveti Ermil i Stratonik Beogradski - žitije svetih mučenika

Sveti Ermil i Stratonik Beogradski

Za vreme svoje vladavine bezbožni rimski car Likinije je preduzeo gonjenje pobožnih sledbenika Hristovih. U svom bezbožnom delu pretraživao je polja i hvatao hrišćane. Jednoga dana pristupi neko carskom sudu tiranina i obavesti ga govoreći ovako: „Postoji neki od onih, koji se hrišćanima nazivaju, po imenu Ermil, koji je u činu đakona„. Čuvši pak tiranin za Ermila razgnevi se i zapovedi brzo da Ermila zatvore i dovedu na sud. Odmah potom pristupiše careve sluge tražeći da ispune i sprovedu u delo carevu zapovest. Otišavši da ga traže, nađoše Ermila na molitvi, kako se moli, i približivši mu se rekoše: „Hajde, Ermile, sam car Likinije treba te“. Ermil, ništa ne mareći, čak šta više, načinivši znak Hristov reče: „Neka bude volja Božija„, i radujući se pođe za carskim vojnicima.

Ermila su doveli Likiniju, kako je i naredio. Zapovedi da ga izvedu pred sud. Sam Likinije je predsedavao sudu i reče da mu privedu Ermila. Glasnik povika glasno: „Neka uđe Ermil!“ A kada Ermil izađe pred sud reče mu Likinije: „Čujem, Ermile da si ti hrišćanin?“ Odgovorivši mu Ermil reče: „Ne samo da sam hrišćanin, nego sam, šta više, služitelj (đakon) Boga nevidljivoga“. Likinije odgovori: „Prisluži, dakle, bogovima!“ Ermil je na to odgovorio i rekao: „Bezumno je služiti nemim i gluvim bogovima koji ne čuju i ne vide. Već sam ti rekao da sam služitelj Boga nevidljivog u koga verujem, i koji je tvorac svega što postoji. Rekoh li ti da nisam služitelj ovih bogova koji su napravljeii od drveta i kamena, i koje su ljudi stvorili i kojima se opet pokoravaju„. Likinije se razgnevi na ove hule i naredi da ga udaraju bakarnim prutevima po obrazima dok glasnik ne povika: „Ermile, ne huli na cara, već žrtvuj bogovima, i tako ćeš samog sebe spasiti“. Ermil udaren, povika povišenim glasom: „Sam Bog, o tiranine Likinije, udariće te zato što se klanjaš idolima slepim i beživotnim, i još druge u takvu bezbožnost uvodiš. Ja dakle, ako hoću da spasem svoju dušu, neću da žrtvujem bogovima“.

Likinije pak promeni lice i reče: „Zapovedi da ga smeste u zatvor na tri dana, i daje ti se prilika da promeniš mišljenje, i da postaneš sledbenik svih božanstava. Ermil na to reče: „Čini što želiš. Ja sam sada kao i posle tri dana spreman da podnesem sva mučenja koja si mi pripremio sa ocem tvojim Satanom“. Odlazeći u zatvor Sveti Ermil je idući pevao Psalam govoreći: „Gospod je moj pomoćnik, i neću se uplašiti onoga šta će mi učiniti čovek“ (Ps 117:6-7). Ušavši u zatvor molio se govoreći: „Pastiru Izrailjev, čuj Ti koji predvodiš stado Josifovo, Koji sediš na heruvimima, javi se! Pred Jefremom i Venijaminom i Manasijom podigni moć svoju, i dođi da nas spaseš (Ps 80:1-2) iz ruke krvoločnog Likinija, i od svih nevolja i muka njegovih.“ Odmah se pojavi Anđeo Gospodnji i reče Ermilu: „Budi hrabar i ne plaši se, nego govori i ne ućuti (Dan 18:9), bori se i ne posustani: jer ćeš pobediti bezbožnog tiranina i primićeš venac“ (1 Petr 5:4).

Kada je ponovo Likinije predsedavao sudu, zapovedi da opet dovedu Ermila. Likinije reče Ermilu, kada je ovaj izašao pre sud: „Ermile, dao sam ti vremena, žrtvuj sada bogovima; spasićeš se od mnogih mučenja, veruj mi, žrtvuj bogovima“. Ermil reče: „Rekao sam ti već, i opet ti govorim da ne služim bogovima, imam Boga na nebu kome se klanjam i od koga dobijam pomoć“. Tiranin Likinije odgovori: „Zapovedam da te udaraju javno sa šest štapova, da vidim da li on, za koga kažeš da je na nebu, ima vlast da ti pomogne“. Udaran veoma sa šest štapova, Ermil povika glasom: „Gospode Bože, koji si razapet u vreme Pontija Pilata, seti me se u carstvu Tvome“ (Lk 23:42). Začu se glas sa neba koji govori: „Ermile, zaista, zaista (amin, amin) ti kažem da ćeš kroz tri dana pobediti bezbožnog tiranina i primićeš venac„. Od ovog, pak, glasa uplašiše se oni koji ga udarahu i popadaše i postadoše nemi. Sve pak prisutne obuze strah, a sam Likinije uplaši se veoma i ponovo opsednut od Satane zapovedi da Svetoga bace u mračni zatvor, i da ga predaju vojniku po imenu Stratonik, koji je bio Ermilov prijatelj.

Ermil reče Likiniju: „Ja hodim u svetlosti, a ti hodiš u krajnjoj tami“ (Mt 22:13). Kada je ušao u zatvor sa Stratonikom, pevao je Psalam govoreći: „Gospod je moje prosvetljenje, i Spasitelj moj koga ću se bojati: Gospod je zaštitnik mog života, od koga ću imati strah? Približiše mi se oni koji mi čine zlo, da pojedu moje telo, stegnuše me neprijatelji moji, i trpim i iznemogoh. I ako me stavite na muke, nećete uplašiti moje srce, i ako podignete rat protiv mene, ja se u Njega uzdam. Gospodu jedinome molim se i Njime živim (Ps 26 (27) 1-4), šta će mi učiniti Satana, i ruka sina njegovog Likinija?“ Kada je završio Psalam, svetlost obasja tamnicu i začu se glas sa nebesa koji mu reče: „Rekoh ti i opet ti govorim, da pretrpiš, i posle tri dana i tri noći satrćeš tiransku silu„.

Sutradan je Likinije ponovo predsedavao i sa visokog mesta, preko glasnika je pozvao Ermila, a glasnik povišenim glasom pozva Ermila, čije lice i duša behu prosvetljeni i ispunjeni razumom. Likinije se blago nasmeši i zavrtevši glavom reče: „Predao sam te u mračnu tamnicu, da li si se promenio? Žrtvuj bogovima ili ću ponovo narediti da te stave na opasne muke“. Ermil odgovarajući reče: „Čovekoljubivi Bog preobrati tamničku tamu u svetlost. Divim se kako čuvar mraka nije se obratio ovoj istinitoj svetlosti koja obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet“ (Jn 1:9). Mnogo razgnevljen, Likinije mu odgovori: „Ermile, prinesi žrtve, ili, šta to govoriš; moramo te još staviti na muke“. Ermil na to odgovori: „Nema potrebe da ti odgovaram, čini što hoćeš!“ Tada Likinije zapovedi da ga udaraju gvozdenim štapovima, dok Ermil povika: „Gospode, pomogni mi, u Tebe se uzdam“ (Ps 69/70, 2). Odmah se začu glas sa nebesa koji govori: „Gospod čuje glas onih koji mu se mole“ (Ps 5:2). Opet ga mnogo udarahu, a tiranin ponovo reče: „Veruj mi, Ermile!“ A Ermil reče: „Neću žrtvovati. Čini šta hoćeš!’ Likinije ponovo zapovedi da donesu spravu za mučenje, i udarahu ga po stomaku tako da se utroba videla. Sve su to činili veoma nečovečno, dok Ermil zavapi: „Srce moje i telo moje raduju se Bogu živome“ (Ps 84:2). Iako mu se prosula utroba, ovaj nije klonuo, već gore podiže dušu svoju i duh svoj. Likinije videći ovu radost, i da sve muke ne naudiše Svetom Ermilu, već stigoše one koji su ga mučili. Zato Likinije zapovedi da još sutradan dovedu Ermila i podvrgoše ga još strašnijim mukama.

Ermilov prijatelj Stratonik sastradavao je sva mučenja koja su snašla Ermila. Ostali vojnici videći to, dodjoše Likiniju i rekoše: „Stratonik, koji je pod vlašću i zakonom tvoga carstva, prijatelj je Ermilu, i sastradava sa njim“. Likinije upita Stratonika govoreći mu: „Jesi li Ermilov prijatelj, i ne želiš da izvršavaš moje naredbe, niti da prineseš žrtve bogovima?“ Stratonik odgovori: „Prijatelj njegov jesam i, ja sam hrišćanin„. Likinije je bio razjaren ovim rečima, pa odgovori: „Šta, dakle! uprkos svega, deliš njegovo mišljenje, i nećeš da prineseš žrtve bogovima?“ Stratonik reče: „Neću da žrtvujem tvojim bogovima, jer se bojim Boga koji je stvorio nebo i zemlju i ceo svet„. Pun gneva Likinije zapovedi da ga predaju da se udara štapovima. Kada su ga udarali, povika jakim glasom: „Moli se, presveti Ermile za mene, i da srce moje ne podlegne tiraninu!“ Još izgovori i ove reči: „Neću izvršiti tvoju zapovest, o tiranine! neću žrtvovati tvojim bogovima, o Likinije. Imam Hrista u zamenu za sva zla koja si mi naneo“ (Ps 7:5). A kada su Stratonika izbili štapovima, reče Likinije da ih obojicu, i Ermila i Stratonika, čuvaju pod stražom i dalje ispituju.

Kada su obojica bili u zatvoru, Ermil je noću nastavio da se moli govoreći: „Gospode, ne opominji se mojih ranijih bezakonja, da ne ostanem ne uslišen. Pomogni nam, o Bože, Spasitelju naš!“ (Ps 78/79, 8-9). Dođe glas sa nebesa koji govori: „Trku svršiste, veru sačuvaste, dakle, pripašće vam venac časti (2 Tim 4:7-8), koji ćete primiti sutra kada budete pobedili tiranina„. A kada je svanuo dan, sedeći na visokoj sudijskoj stolici, Likinije zapovedi da dovedu Ermila. Kada ovaj dođe, Likinije mu reče: „Šta čekate Ermile? Sada, ako želiš žrtvuj bogovima“. Ermil reče: „Neću da žrtvujem bogovima, jer su demoni. Neću da se klanjam tvojim idolima, jer su satansko delo. Odbijam, tiranine! Ako pak želiš da našem telu prirediš veće muke, učini to. Vera u Hrista jeste na prvom mestu, pa onda telo. Ti, koji si prah, a ja sam zemlja. Ne plašimo se ako ubiješ telo, jer nemaš vlast nad dušom. Plašimo se Boga nevidljivog i silnog, Koji može i dušu i telo da spase“ (Mt 10:28).

Posle nekog vremena tiranin, uzbuđen, zapovedi da Ermila okrenu na leđa. Kada su ga okrenuli, on zavapi: „Gospod je moj pomoćnik, i moja svetlost“ (Ps 18:14). Javi se glas sa nebesa govoreći: „Ne plaši se, ja sam s tobom, ne očajavaj, jer sam ja Gospod i Bog tvoj“ (Isa 41:10). Od ovoga glasa obuze strah Likinija, i odreši Ermila, i oslobodi ga veza, a potom Likinije zapovedi da ga bace u reku Dunav. Zapovedi da odmah dovedu i Stratonika, a kada ovaj dođe reče mu Likinije: „Stratoniče i bedniče, učini po mojoj volji i žrtvuj bogovima, da i tebe ne podvrgnem osudi kao tvog prijatelja Ermila“. Stratonik odgovori: „Bio bih bednik ako ne bih sledovao prijatelja Ermila, i ako bih pristao na bezbožne i bedne tvoje zapovesti. Odbijam da prinesem žrtvu, Likinije!“ Likinije odgovori: „Želiš, dakle, da sa ovim tvojim prijateljem umreš?“ Sveti Stratonik reče: „Sa zadovoljstvom ću zajedno s njim umreti za Hrista. Jer sadašnja stradanja za ljude su ništa, jer će na kraju doći vreme da svaki čovek da Bogu odgovor za svoja dela“ (Rim 2:6). Likinije se razgnevi i zapovedi da bace Stratonika sa Ermilom u reku.

Ova dvojica završiše svoj životni put sa pesmom Bogu govoreći: „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir“ (Lk 2:14). Obadvojica su javno, Sveti Ermil i Stratonik, u kovčegu bačeni u reku koja se zove Dunav, i govorili su jednoglasno: „Blagosloven si Bože, Oče neba i zemlje, Koji nisi pomogao nevaljalom Likiniju i slugama njegovim“. Posle tri dana reka je izbacila tela Svetih stradalnika Ermila i Stratonika. Njihova tela su uzeli pobožni ljudi i položili na mesto napravljeno od kamena, osamnaest milja od Singidunuma, hvaleći Boga, kome neka je slava i vlast, u vekove vekova. Amin.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: