Веселинка Стојковић

Сећам се

Сећам се. Дан на Светом Стефану врвео је од туриста, од странаца највише. (…)

Сећам се. Пљускали смо се, од црвеног шљунка до дубина испробавали воду, и враћали се на обалу и с једне и с друге стране острвске руке која је на воду спустила град.

Сећам се парка и све лепоте земаљске која је хрупила у овај кут света, сећам се наше журбе да све видимо, омиришемо, чујемо, захватимо, да завиримо у сваку пору водену и обалску.

Сећам се нашега хода по лепоти.

Сећам се наших очију и наших стопала. Наших румених образа и високих чела. Наших руку, наших коса. Хаљина. Сећам се свега нашега.

Сећам се наших радости пристиглих из самих небеса. Године када си стигла из своје нове домовине, Антонина.

Драгана данас нема, отишао је пред сам почетак школске године. Нема Драгана, отишао је.

.

imagesДецембар је. Подно камина, који је сазидао у соби, у свом школском стану, волео је Драган свој камин, уз Смиљану, на вуненој простирци, седи Мићко, протргне шапе, мјаукне, па се опет савије. Пред вратима будно ћути Беки. Отршавео, а увек лајав, сада ћути, да ли чека? или зна! зна сигурно, да се Драган на капији неће појавити. Белина му се не утапа у снег као пре.

.

Звони. Нови учитељ отвара школска врата.

 

(Драга моја Антонина)

Илустрација: http://www.ljepota.ba/novost/29746/Kucni-ljubimci-zahtijevaju-pripremu-za-zimu

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: