Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Gluvo doba: Lek za sve bolesti i medicina koja leči od smrti

 

Lek za sve bolesti i medicina koja leči od smrti

Postoji očigledan lek za sve bolesti koji leči i od smrti ali ga malo ko traži i uzima. Ljudi više veruju u besmislice i reklame nego u život večni. Božanstvena medicina je oduvek pored nas

 

Gore od poplava po Srbiji su cunami oglasi i objave na internetu da postoji lek za sve bolesti. Taj čudotvorni lek za sve bolesti je jeftin, svima dostupan i brzo leči najteže bolesti, samo treba da ga uzmete. Poplava je takvih natpisa i obećanja za prirodno isceljenje. Samo Oni ne žele da vi to znate.

Ko su to Oni? Naravno, to je farmaceutska mafija i kriminalci u belom koji žive od toga da ste vi stalno bolesni a da vas oni stalno leče od po njima neizlečivih bolesti, što je nečuveno. Zato se niz od stotine do stotine hiljada filantropa i dušebrižnika iz celog sveta angažovalo da vama, očajniku i bolesniku, otvori oči i ponudi jeftin lek za sve bolesti. Taj lek često leči i od smrti.

Gluvo doba: Lek za sve bolesti i medicina koja leči od smrti
Čarobna pilula – lek za sve bolesti

Hvala tim dušebriužnicma koji nas obaveštavaju da postoji biljka koja za 24 sata ubija stanice raka, da je sirova hrana univerzalan lek za sve bolesti, da je soda bikarbona zakon za najteži oblik kancera, da koštice kajsija čuda čine kod neizlečivih bolesti, a tu su i razni talasi, kristali, energije, vode, bioenergije, joge i tako redom. Uzmi ono što ti se svidja iz supermarketa slobodnih medicinskih terapija i bićeš zdrav i prav. Leš!

Da, bićeš ubrzo zdrav leš, jer oni koji ti tako usrdno preporučuju lek za sve bolesti su potpune neznalice i šarlatani, koji malo dobre volje i filantropije koju imaju opasno mešaju sa neodgovornošću i željom da nešto postignu po svaku cenu. Ti koji vam preporučuje sve te internet lekove protiv smrti su uglavnom bili bolesni tek nešto od jače kijavice, nikada nisu imali neku težu bolest, pa su stoga srećni i budalasti da svima naturaju neproverene lekove i alternativne metode, koje je malo ko preživeo. Ne kažem, i ćorava koka ubode zrno, pa se desi da i jedan od hiljadu uspe da se izleči od teške bolesti teškom alternativom, ali šta ćemo sa onih 999 koji nisu uspeli i koji ćute i ne mogu da kažu da lek za sve bolesti ne deluje, a dakako ne leči od smrti.
Znate, svet je pun prevaranata i ludaka koji tvrde da imaju lek za sve bolesti. Neki od njih su i doktori. Ipak, mnogo je opasnije što je svet pun lakomislenih dušebrižnika koji bez imalo znanja, objektivnosti i zdrave sumnjičavosti šire dezinformacije i nude terapije i lekove za najteže bolesti. I uopšte ne promisle, nego samo da šire dalje neku senzacionalnu vest i uputstvo kako da se izlečite od najteže bolesti, podmladite se, dobijete vitalnost i energiju u samo par koraka. Očigledno je da to daje rezultate jer smo okruženi zdravim i pravim ljudima, samo se osvrnite oko sebe ili otidjite do najbliže bolnice. Videćete kako bapski recepti i komšinicini saveti sa interneta deluju kao lek za sve bolesti na ovu, nikad bolesniju naciju. Valjda smo zato još i živi, jer je dokazano i da placebo ima neki efekat, šećerna vodica ume da izleči ako se pacijentu kaže da je ona lek. Kakva snaga vere!

Vera u lek za sve bolesti zaista isceljuje neke, ali nema silu da isceli sve. Ali zato vera u Gospoda može da izleči sve koji mu sa ljubavlju i verom pridju i zatraže lek za svoju boljku. To je pokazano milionima puta, počev od zapisa iz Biblije gde su se najteže bolesti tog doba, guba, djavoimanost, slepilo, pa čak i smrt lečila dodirom Isusa Hrista, sina Božijeg. Tu svoju iceljujuću silu Gospod je preneo na svoje apostole i na sve one Svete ljude koji su blagodarnim životom stekli besplatnu blagodat da isceljuju za života i nakon upokojenja. Zato je kroz vekove mnogobrojan narod bio spasavan putem molitve ili poklonjenja svetim i čudotvornim ikonama i moštima svetitelja. I dan danas se svakodnevno mnogo njih isceljuje odlazeći na sveta mesta i moleći se za pomoć Svevišenjemu. To je lek za sve bolesti, lek koji istinski leči od smrti i vodi u večni život.

Ali samo malobrojni narod veruje u Istinu, Put i Život, samo mali broj ljudi zaista veruje u Boga. Većina veruje u internet i medije, gurue i alternativne isceljitelje ili u naučnu moć medicine, koja uspeva mnogo toga da izleči ali ne i sve. Manjina veruje i zna da Bog može da izleči svaku bolest, ma kakva bila. Većina misli da je to praznoverica i sujeverje. Čak i kada im pružiš dokaze i uputiš ih na isceljenja, oni odmahuju glavom, kažu da je to slučajnost.I da će nauka jednog dana pobediti sve bolesti, kao što je prirodna medicina već to uradila po mišljenju nju ejdž vernika, samo nikako da nadju pravi lek koji priroda ima u sebi. Za jedne je put do isceljenja vera u nauku, za druge je vera u prirodu. Na Boga i Svete, na Njega kome sve pripada, naš život i naša bolest, zaboravili su.

Sveti Nektarije Eginski, grčki svetitelj koji isceljuje od raka i kancera, čije su svete mošti na ostrvu Egina, preko puta Atine, i kome se vernici mole za isceljenje od najtežih bolesti je jednom prilikom u snu posetio jednog monaha i tužno mu rekao:

„Isceljivao bih ja i više bolesnih ali mi se ne obraćaju za pomoć“.

Narod koji je zaboravio na Boga i na sve Svete ne može biti zdrav. Čak ni putem interneta.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

38 komentara

  • Prekrasan tekst. I s tekstom u vezi dobronamjerna primjedba; kada bi maknuli neprimjerene reklame na ovoj stranici u kojima u čitatelja bulji lice popola podijeljeno crtom, koja razdvaja jedno te isto lice i gdje na jednoj polovici je starac a na drugoj isti taj starac fotošopiran uvjeravajući me da je starost izlječiva bolest i još samo da kliknem na web stranicu na kojoj se to prikazuje …. Dajte nemojte i Vi. Ako je zbog zarade, možda bi pomogao savjet za naplatu pristupu sadržaju. Kod nas ima jedna web stranica koja omogućava pristup i skidanje sadržaja ako se mobitelom plati smješnih 1 kuna (1/7,5 eura); kada se plati dobijete e-poštom lozinku utipkate ju i stranica Vam se otvara za korištenje. Moguće su varijante dnevnog, tjednog, mjesečnog pristupa i preuzimanja. Pitala sam web mastera za cijenu software-a koji to omogućava i dobila sam informaciju da se radi o jednokratnom iznosu od oko 5500 Eura. nažalost izgubila sam kontakte ali sam sigurna da bi mnogi kao i ja rado plaćali pristup ovako kvalitetnoj stranici radije nego da gledam spomenutu blesavu reklamu. Možda bi onda bilo i manje naivaca koji vjeruju svim reklamama na koje nađu.

  • Izgleda da su te reklame idealna ilustracija za tekst i napisano. Ne znam kako se one pojavljuju, verovatno sajt ima neki model saradnje sa firmama koje se reklamiraju da se pojavi njihova reklama vezana za sam sajt ili za temu o kojoj se piše.

    Hvala vam na komentaru, inicirali ste mi jednu temu o kojoj bi napisao tekst a to je u stvari nadomestak ovog teksta u ogledalu, jer kako ja tvrdim da Bog isceljuje sve bolesti ako imamo vere u Njega (osim u slučajevima kada nam je bolest data za čišćenje i spasenje duše, pošto do tog stanja nismo prihvatali druge Božije pozive),postoje ljudi i vernici raznih sekti koji tu Božiju moć isceljivanja reklamiraju. Posebno su u tome aktivne protestantske i novovekovne sekte a to uopšte nije u saglasju sa Zapovestima i Jevandjeljem.

    Pisaćemo o tome 🙂

  • Otvorih posle dužeg vremena stranice Bašte, u nadi da će religijska histerija splasnuti i da će se o aktuelnim i ostalim temama diskutovati „ovozemaljski“ i što je najvažnije na osnovu logičkog razmišljanja i na osnovu informacija dobijenih ličnim uvidom ili od onih kojima zaista možemo da verujemo.

    Medjutim, ništa se nije promenilo. Religiozni, bez obzira na veru a uglavnom su pravoslavci i katolici, „kvalifikovano“ i „autoritativno“ citiraju i tumače Boga i sve njegove poteze, namere, želje tako da stičem utisak da su sa njime u nekoj tajnoj vezi, kao i sa kostima i moštima mudrih pisaca svetog i ostalih pisama. Da li ste se nekad zapitali šta je uopšte autentično u tim zapisima, ko je to stvarno zapisao i sa kojim ciljem? Da nije slučajno onaj katolički pop koji je prodavao zapise o oprostu počinjenih grehova, pa kad mu nije bilo dovoljno para počeo je da prodaje i zapise za oprost grehova koje tek treba da počinite?

    Lekovi, koje pominjete, opasni su kada deluju na posledicu bolesti a zanemaruju lečenje uzroka. Medjutim, gro onoga što se reklamira u medijima nisu lekovi već tzv. dodaci ishrani, čija je delotvornost problematična. Najproblematičniji su špekulanti čiji je jedini cilj zarada, ali nisu ništa bolje ni farmaceutske kuće. Nije njima do zdravlja naroda, jer jedino bolest donosi zaradu.

    I nemojte i Vi nuditi lek za sve bolesti – molitvu. Još nisam upoznao nikoga ko se od ovozemaljskih i svakodnevnih bolesti izlečio molitvom. Kad tako preporučujete lečenje molitvom onda se ne razlikujete od ranije pomenutih.

  • Mnogo gore od verske histerije je ateistički fundamentalizam prosvetiteljstva, koji sve u krvi rešava, počev od francuskih jakobinaca pa preko sovjetskih i ostalih komunista, do savremenih progresivaca tzv novog svetskog poretka, koji čitav svoj prazan život baziraju na naučnom materijalizmu potrošačkog društva.

    Takve osobe svakako ne koriste molitvu i ne znaju za isceljenja od dejstva blagodati kod svetih moštiju ili ikona, jer o tome ne mogu da pročitaju u progresivnim medijima, to ne mogu da kupe u savremenim šoping molovima i kako i ne idu na mesta gde se isceljenja dešavaju jer se groze zatucanih vernika, logično je da za njih takvo isceljenje ne postoji, jer oni stvarno za to ne znaju.

    Nisu bili, nisu probali, nisu videli, nisu upoznali isceljene, ne veruju u tudja svedočenja, ne veruju u Boga ali sasvim sigurno i apsolutno znaju da je to sve besmislica, jer kako bi drugačije moglo i da bude kada je njihov progresivni um mera svega. Zato celokupnu istoriju civilizacije i sve one velike i pobožne umove možemo da mirno proglasimo neukim i neobaveštenima, da su eto skoro dve hiljade godina verovali u besmislicu. Nisu imali sreće da čuju Marksa i enciklopediste koji bi im sve potanko objasnili da je religija opijum za narod i da šaka prosvećenih ljudi znanjem nauke i materijalizmom ima veću pamet od miliona vernika.

    Samo treba misliti malo ulevo i sve je tako očigledno i jasno 🙂

  • Osećam veliki jed i netoleranciju u ovom odgovoru S.V. Treba biti tolerantan, poštovati druga mišljenja, pogotovu što se Vaš stav zasniva na veri i verovanju. A ono u šta se veruje je pretpostavka, što ne znači i istina.

    Istorija čovečanstva je obeležena i najviše se pamti po ratovanju, krvi, nasilju i borbi za teritorije, materijalna bogatstva i vlast koja sve to donosi. Vodeću ulogu u svemu tome pored ostalih ima i crkva zarad istih ciljeva. Zar smo bliži stvoritelju (ili bogu) ako su katedrala ili hram veći, u mermeru i zlatu, ili ako su veća imanja kojima isti raspolažu, da ne pominjem u današnje vreme luksuzne parohijske dvorove, džipove i luksuzne automobile i sl.

    Ne postoji ateističko fundamentalističko prosvetiteljstvo, a pogotovo neko krvavo razračunavanje. Ateist će na jasan i razumljiv način reći da ne veruje u ono u šta Vi verujete, nasuprot nerazumljivim, odnosno neverovatnim formulacijama odnosa boga, čoveka, duha kojima su puni ili zapisi ili govori popova, po principu što nerazumljivije to bolje.

    Shvatite jednom da onaj ko ne veruje u ono u šta Vi verujete ne mora da bude neverujući, ne mora da bude materijalista čiji je ideal Amerika i potrošačko društvo. Možda je taj isti izmerio snagu i energiju molitve na drugi način i u tome našao smisao uticaja na psihičko i fizičko stanje nekog obolelog, jer još niko nije na logičan, racionalan i opšteprihvaćen način ukazao i dokazao vezu izmedju čovečije psihe (neka se zove i duh ili duša) i fizičkog stanja.

    A što se tiče Marksa – kad crkva bude deo ovog društva i delila njegovu sudbinu, kad bude prikazivala svoje prihode i plaćala porez, kad bude izvodila pred sud lopove ili pedofile, kad popovi budu živeli kao i sav ostali svet jer to nije samo zanimanje već i način života, onda će i biti poštovana i moći će da se uvažava njeno mišljenje. Sve dok su država u državi i dok se ponašaju kao aktuelni korumpirani političari treba da budu odvojeni, kao u vreme komunista. Bila jednom jedna zemlja, koja je uvažavala Marksa, socijalno pravednija, materijalno jača, sa mnogo više osmeha na licu ljudi. Pogledajte malo oko sebe. Nikad se više nisu slavile slave i odlazilo u crkvu, a sve je gore i gore.

    I ipak, malo više tolerancije i uvažavanja, nisu oni koji ne veruju u ono u šta Vi verujete neobrazovani, lopovi, materijalisti, loši roditelji i sl.

  • Jed? Ne. Netolerancija? Da. Da, netolerancija na jednodimenzionalno mišljenje koje je uvek u pravu a da nema nikakvo iskustvo o tome o čemu govori.

    Da ste proveli makar par meseci u nekoj svetinji i videli da li postoje čuda isceljenja, pa da onda možete da nešto kažete. Obično ne reagujem na gluposti, jer onaj koji piše gluposti nije kvalifikovan za saradnika i ne bih odgovarao na vaš ni u čemu utemeljenu misao da ona nije credo i vodilja jednog dobrog dela Srbije koja još nije izašla iz primitivne sujete stava „Ja znam“.

    Gospodine Zlatar vi pojma nemate o ovoj temi a niti imate ikakvog iskustva o tome, jer da imate ne bi pisali tako besmisleno. Bio sam svedok isceljenja i pomoći Bogorodice i svih Svetih i pišem iz iskustva koje vi nemate a želite da ga ocenjujete. Kada nešto ne poznajete onda bolje da pitate a ne da zaključujete sa „konačnim istinama“.

    Ni ja nikada ne komentarišem da li je postojao Big beng – Veliki prasak, jer ne poznajem kosmologiju, iako sam ubedjen u kreacionizam, koji isključuje starost sveta od 15 milijardi godina. Ispao bih smešan pred ljudima koji se bave naukom i dokazima a ja se držim drugog koncepta sveta i drugačijih dokaza, ne ulazeći u to ko je u pravu. Tako da ako hoćete smislenu raspravu iskusite temu u realnosti.

  • Da li se gospodine S.V. prepoznajete u svom komentaru kad govorite o jednodimenzionalnom mišljenju, pisanju gluposti, besmislenom pisanju, stavu „Ja znam“ i sl. Naravno da se ne prepoznajete, a trebali bi.

    Saradnici ne možemo sigurno da budemo, postojala je mogućnost da budemo sagovornici o ovoj, uvek aktuelnoj temi i da suprostavimo mišljenja, ali očigledno da ni to ne možemo da budemo. O ovim temama i na takav način sagovornike možete naći samo medju vama jednakima koji su upoznali i ovaj i onaj svet, kojima su lično poverene najveće tajne i dato ovlašćenje da tumače i prosvećuju. Ali nismo mi neverujući u Srbiji (po vašim kriterijumima) problem, šta ćete sa ostatkom sveta? Zar mislite da i taj ostatak piše ili govori gluposti i besmislice?

    Uvek sam u dilemi da li onaj ko se krije iza inicijala, a govori o ovakvoj temi, to radi svesno iz interesa u cilju propagande posrnulog i kompromitovanog predstavnika Boga na zemlji, ili je toliko zaveden da je izgubio svaki dodir sa realnošću. Ne poznajete Vi samo, kako kažete, kosmologiju – sa takvim stavom zaista ne znam šta poznajete. I ne brinite, najmanji je problem da ispadnete smešni ako komentarišete veliki prasak, odnosno ništa nećete biti manje smešni od naučnika koje pominjete, a koji su pronašli dokaze i doktorirali na tome.o

    Na Vama je da budete humani i dokažete osnovanost svojih verskih ubedjenja, i to tako što ćete nas uputiti u detalje isceljenja molitvom čemu ste prisustvovali, jer, nadam se, to ne bi trebala da bude tajna. Dajte nam bar nagoveštaj ko, gde, na koji način, je pobedio bolest. Mnogi će Vam biti zahvalni.

    Nadam se da to o čemu ste pisali i što uporno branite nije informacija iz zapisa nekog crkvenog velikodostojnika ili monaha, ili informacija šta se nekom tamo dešavalo.

  • Isceljenja koje Svevišnji daruje nisu samo dar verujućima, desi se da blagodat isceljenja oseni i neverujućeg ili nekoga druge vere, da posvedoči svoje prisustvo neznabošcima.

    Napomenuo bih da mnogi veruju da je za isceljenje potrebno i nužno čudo, negde još uvek usadjena paganska svest ljudi očekuje da se njemu desi samo čudo i ništa drugo, to se i dešava u slučajevima kada nemi progovore, gluvi počnu da čuju ili slepi progledaju.

    Ali mnogo veći broj čuda se dešava naizgled nevidljivo, kada se nakon čitanja molitvi za zdravlje Bogorodici ili Svetima, čovek naizgled spontano uputi ili dodje do leka ili terapije koja ga izleči nakon niza godina uzaludnog posećivanja lekara.

    Božje isceljenje je svemoguće i može izlečiti svakoga od svega, sveti apostoli su posvedočili takve slučajeve u Bibliji, kroz žitije svetitelja se vidi egzistencija te moći i kod velikih duhovnika ili svetih relikvija, ali uz sve to nekada Gospod ne usliši molitve za ozdravljenje. Zašto se to dešava je delom objašnjeno kod Svetih otaca a delom nam nije ni dato da znamo Božiju volju,jer je često bolest i milost data za iskupljenje duše, upozorenje ili pak kazna.

  • U svojoj knjizi „U potrazi za čudesnim“, Pjotr Uspenski navodi reči svoga učitelja Gurđijeva: „Neophodno je da se shvati da hrišćanin nije čovek koji se naziva hrišćaninom, ili koga drugi tako nazivaju. Hrišćanin je onaj koji živi u skladu sa Hristovim učenjem. Da bismo bili hrišćani moramo biti u stanju da delamo“, kao što je to činio monah Pjer (Franjo Asiški), na primer, a ne da praktikujemo religiju koja se sastoji od rituala, forme, ceremonoja i lažnog sjaja, odnosno o ispraznog glumatanja.

  • Gurdjijev i Uspenski nisu bili hrišćani, oni su bili klasični okultisti sinkretičari koji su istraživali razne okultne metode i tehnike, počev od islamskih derviških plesova, preko antičkih misterija do savremene magije.

    Oni vam zaista ne trebaju biti uzor niti bi trebalo da išta hrišćansko vezujete za njih. Zovite ih kako god hoćete ali ne hrišćanima.

    Posebno što se hrišćaninom ne može nazivati neko ko ne učestvuje u obredima Crkve i u Svetom tajnama, jer one su date od Hrista, glave crkve, kako bi ljudi očistili duše svoje. Gurdjijev je čitav život posvetio istraživanju čarobnjačkih veština a ne spasenju duše. Duša se ne spašava ovladavanjem podnebeskim duhovima već pokajanjem i pričešćem Svetim darovima, telom i krvlju Hristovom koja se daje za očišćenje duše i spasenje duše. Ni Gurdjijev a ni Uspenski nisu to radili pa kako ih onda nazivati hrišćanima?

    Hrišćanstvo je zajednica vernih u crkvi, ta dvojica koju ste naveli nikada nisu bili u zajednici nego su stvorili svoju sektu i učenje u kojem su koketirali sa hrišćanstvom i učenjima Jevandjelja da bi zaveli lakomislene.

  • „Koketirali sa hriscanstvom i ucenjima Jevandjelja da bi zaveli lakomislene„ .
    Nisam siguran da je to gorepomenuoj dvojici bio glavni cilj , dok bi se za neke crkve to zaista moglo reci s obzirom na njihovo maerijalno bogatsvo .

  • @ Božidar (Zaključi sam!)

    “The way of the development of hidden possibilities is a way against nature, against God.” – P. D. OUSPENSKY, IN SEARCH OF THE MIRACULOUS, FRAGMENTS OF AN UNKNOWN TEACHING, CHAPTER TWO

    “Način razvoja skrivenih mogućnosti je način PROTIV PRIRODE, PROTIV BOGA.” – P. D. OUSPENSKY, U POTRAZI ZA ČUDESNIM, DELOVI NEPOZNATOG UČENJA, POGLAVLJE DVA

    + + +

    „Isus mu reče: ja sam PUT i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me.“ – Sveto Jevanđelje po Jovanu 14:6!

    „Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.“ – Sveto Jevanđelje po Jovanu 10:9!

    „KOJI GOD PRESTUPA I NE STOJI U NAUCI HRISTOVOJ ONAJ NEMA BOGA; A KOJI STOJI U NAUCI HRISTOVOJ ONAJ IMA I OCA I SINA.“ – Druga Saborna Poslanica Svetog Apostola Jovana Bogoslova 9!

    + + +

    Zanimljivosti:
    I na ovim prostorima je jako popularna ova prvo gore navedena “literatura”, a takođe se tumači i molitva Oče Naš upoređujući je na sličan način sa tonskom skalom izloženom u navedenoj “literaturi” (http://vimeo.com/24386780)!

    Najverovatnije najzaslužnija ličnost za popularizaciju rada P. D. Ouspensky & George Ivanovich Gurdjieff na ovim prostorima je Ivan Antić (www.ivantic.net).

    + + +

    „Jer će doći sin čovječij u slavi oca svojega s anđelima svojijem, i tada će se vratiti svakome po djelima njegovijem.“ – Sveto Jevanđelje po Mateju 16:27!

    „Recite pravedniku da će mu dobro biti, jer će jesti plod od djela svojih. Teško bezbožniku! zlo će mu biti, jer će mu se naplatiti ruke njegove.“ – Knjiga proroka Isaije 3:10-11!

  • @ S.V.
    @ Aleksandar Zlatar

    S.V. je napisao:
    ”Ali mnogo veći broj čuda se dešava naizgled nevidljivo, kada se nakon čitanja molitvi za zdravlje Bogorodici ili Svetima, čovek naizgled spontano uputi ili dodje do leka ili terapije koja ga izleči nakon niza godina uzaludnog posećivanja lekara.”

    Iz svog ličnog primera, ili bolje reći, iz više primera koji su mi se dogodili – svedočim na ovom mestu o tome da sam upravo došao do terapija koje su mi bile presudne za izlečenje baš na način koji je opisao S.V. u gornjem citatu. Naime, ja sam bio “ateista” i nisam kršten, no u vreme najveće bolesti i u trenucima mojih najvećih patnji, kad mi više ništa drugo nije preostalo, iz dubine svoje duše sam zavapio za Bogom, za Gospodom Isusom Hristom, da mi pomogne i mogu samo da kažem da me je čuo. Taj vapaj, to tada je bila moja molitva upućena Gospodu. Gospod Isus Hristos me je čuo jer je živ i pomogao mi je. Aleluja! Slava i Hvala Gospodu!

    Naravno da se nije dogodilo ništa spektakularno i senzacionalno u smislu da me je neko tada dotakao (čarobnim štapićem), da mi se ukazalo neko svetlo ili nešto slično. Zadnjim atomima snage sam se tada samo jedva dovukao do jedne male knjige koja se nalazila na polici sa ostalim knjigama i čim sam je dotakao – odmah sam osetio olakšanje u duši. Ubrzo sam se i fizički osećao malko bolje, a dalje je upravo sve bilo po onom principu koji je izložio S.V. u gornjem citatu. Ta knjiga zove se Sveto Pismo i od tada je uvek tu, kraj mene. Ja sam tada, jednostavno rečeno, postao vernik, ako se to može tako formulisati, i iskreno (od onda) verujem u Jedinog Boga Oca, u Sina Gospoda Isusa Hristosa i u Duha Svetog. Verujem da bi me Gospod izlečio i na neki drugi način, mnogo brži i efikasniji, čak osećam da Gospod želi da mi se približi, da dođe i da me prijateljski zagrli ali to jednostavno ni sada još uvek nije moguće jer bi me njegovo prisustvo najverovatnije prosto “spržilo” ili bi bukvalno oslepio, u nekoj malo boljoj varijanti. Međutim, ukoliko uspemo, (naravno uz Božju Pomoć, Njegovu Veliku Milost i Blagodat od Gospoda), da očistimo moje srce, onda će se ukloniti svaka prepreka i moći ću da vidim Gospoda. Ovo sam rekao u množini jer se sad smatram (sa)radnikom Gospodnjim. To je tako prosto i jednostavno da prostije i jednostavnije ne može biti.

    Ovo je samo moje lično svedočanstvo, ništa više. Svako sam odgovora za svoje postupke i meni ne smeta ničije opredeljenje po bilo kojem pitanju i osnovu ali znam da je Gospod svima spreman da se otkrije i da svakom pomogne. Jedina prepreka u tome svemu je sam čovek i ništa više. Ja sam ranije ismejavao Boga, sprdao se sa Svetim Pismom, psovao Boga ali kada mi ništa više nije preostalo kao “poslednji bednik – fejker, prevarant i obmanjivač sveujedno” sam mu se obratio i on nije niti jednog momenta oklevao da mi pomogne. Niti delića sekunde nije oklevao. Kakva je to ljubav čoveče, to se rečima ne može opisati. Kako bre Gospod ljubi (voli) čoveka, to je nešto neopisivo. Posle svega onoga što je Gospod doživeo od ljudi i dalje nas silno voli. To se ne može opisati i taj predmet se ne uči na fakultetu.Hvala ti Gospode Isuse Hriste! Hvala ti Duše Sveti! Slava i Hvala Bogu!

  • Szdržavala sam se da ne odgovorim odmah Aleksandru, ali vidim da se komentari množe.
    Aleksadar spominje religijsku histeriju? Koje religije Aleksandar? Kršćanstvo, katolici, pravoslavci koje spominjete kakve veze oni imaju sa religijom? Religije obožavaju,imaju kult, mi vjerujemo premda se razlikujemo što je sad nebitno. Vjerovanje i religioznost nije isto. Kršćanstvo se temelji na OBJAVI.Ne religiji, to je razlika. Bog se OBJAVIO U POVIJESTI SPASENJA. Trojstveni Bog. Objavio se i u Isusu Kristu. Objavio se u Riječi.Naš Bog je Utjelovljena Riječ, Živa Riječ jer mi imamo Živoga Boga a ne nekoga mrtvoga Boga kojemu je napravljen kip i kojemu se klanjaju, mi imamo Otajstvo, a religije kult.Obožavanje. Pogledajte ovu riječ o- bo- žavanje, kršćani ne obožavaju, nego vjeruju. S pravom, u jedini autoritet koji je Bog u Svetom Pismu, u Riječi. O čemu Vi onda Aleksandar pričate, Bog se objavljuje po Riječi? Otkuda nam praco citirati Riječ? Mi se pozivamo na Riječ i vama bezbožnima predočujemo što sam Gospod kaže. A Vi govorite o religijskoj histeriji.
    A što Vas napada? Došli ste sa srdžbom, obrušavate se na čovjeka a Božju Riječ negirate pravdajući sebe i svoje misli. Također kažete kako još niste čuli da je Bog nekoga ozdravio.

    „I nemojte i Vi nuditi lek za sve bolesti – molitvu. Još nisam upoznao nikoga ko se od ovozemaljskih i svakodnevnih bolesti izlečio molitvom.“ Ja sam toliko pisala kako me Bog ozdravio pa se neću ponavljati.Osim, da molitva je lijek, ja se nisam izliječila lijekovima službene medicine a alternativno nisam ni dotaknula. Pa ovo što vi kažete I NEMOJTE VI NUDITI LEK ZA SVE BOLESTI, pa to govori demon u vama, nemojte o Kristu ni slučajno. pa gdje je Vaša tolerancija? Pa što se jedite kad ste „tolerantni2? Pa normalno je da se jedite kad mrzite na Boga kršćana. Možda se pitate što ja tu radim? Prozvali ste katolike, i neke popove (mi nemamo popove, otkud vam to ne znam), očita je vaša mržnja i na jedne i na druge. Kao kršćanka osjećam se dužna reći vam sve ovo. Dužna Kristu i poradi Njega sve pišem na slavu Njegovu, ne poradi sebe ili S.V. Nemojte mi samo reći da niste čuli moje svjedočanstvo jer ste se već i bili zapleli samnom u diskusiji ranije.

    S.V. razumijem tekst, samo bi dodala, i ono što nam je Bog ostavio u Riječi a vjerujem da se slažete,( ja sam istovemeno išla i liječnicima službene medicine i molila i postila i vjerovala Božjoj Riječi) i sjećam se da sam u svojoj muci čitala i ovo i to mi je ostalo podvučeno u Bibliji:

    Knjiga Sirahova 38
    1 Časti liječnika čašću koja mu pripada zbog njegove službe, jer je i njega Gospod stvorio.
    2 Liječenje od Svevišnjeg dolazi, kao što se dar od kralja dobiva.
    3 Znanje uzdiže glavu liječniku i moćnici ga poštuju.
    4 Gospod od zemlje pravi lijekove i razborit ih čovjek ne odbacuje.
    5 Nije li po drvetu voda postala slatka, pokazujuć’ tako svoju moć?
    6 Ljudima je dao znanost da uzmognu slaviti snagu djela njegovih.
    7 Njima se liječi i bol ublažuje, od njih ljekarnik lijekove priprema.
    8 Tako nema kraja djelima njegovim i po njemu se blagostanje širi svijetom.
    9 Sine moj, u bolesti ne budi potišten, već se Bogu moli jer on zdravlje daje.
    10 Bježi od nepravde i ne budi pristran, i od svih grijeha očisti srce.
    11 Prinesi žrtvu blagomirisnu i spomen-žrtvu i pretio dar prema imanju svojem.
    12 Ali i liječniku mjesta daj, i njega je Gospod stvorio: nek’ nije daleko od tebe, jer i on je potreban.
    13 Katkad je spas u ruci njihovoj,
    14 jer se i oni Bogu utječu da im poda milost izlječenja i lijek za spas života.
    15 Tko griješi pred Stvoriteljem svojim nek padne u ruke liječničke.

    Svjedočim istinitost u Riječi:

    Djela apostolska 3,16 „I po vjeri u njegovo ime, to je ime dalo snagu ovomu kojega gledate i poznate: vjera u Njega vratila je ovomu potpuno zdravlje naočigled vas sviju.

    Ivan 11,4 Čuvši to, Isus reče: „Ta bolest nije na smrt, nego na slavu Božju, da se po njoj proslavi Sin Božji.

    Izaija 53,4 A on je naše bolesti ponio, naše je boli na se uzeo, dok smo mi držali da ga Bog bije i ponižava.

    Moj stav je u mojoj vjeri koja je sadržana ovdje, pa ako nekoga zanima neka pročita, napisao je svećenik a ne pop.I podržavam sve napisano, moje iskustvo podržava.

    http://www.zupa-surkovac.com/index.php?menu=100&lang=hr&action=2

    Slava Isusu u mom životu, samo Njemu čast i slava.

  • Gospode, proslavi Ime Svoje kroz život moj, život koji si mi Ti Bože Jedini darovao! Slava Gospodu našem Spasitelju Isusu Hristosu i Hvala mu za sve! Slava Ocu i Sinu i Duhu Svetome!

    „Boluje li ko među vama, neka dozove starješine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grijehe učinio, oprostiće mu se. Ispovijedajte dakle jedan drugome grijehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravljate; jer NEPRESTANA MOLITVA PRAVEDNOGA mnogo može pomoći.“ – Saborna Poslanica Svetog Apostola Jakova 5:14-16!

    Samo još jedan mali dodatak:
    Kao što se vidi iz gornjeg citata, i drugi ljudi (starješine crkvene) mogu da se mole za obolelu osobu (ili osobu koja je skrenula sa puta Božjeg u propast). Međutim, ta molitva najverovatnije neće delovati ukoliko sam bolesnik odbija da mu se pomogne i ne želi da ozdravi, te ne veruje u Boga, niti u to da ga Bog može izlečiti. Čovek kada učini jedan korak ka Bogu, Bog će njemu prići za dva. Čovek kada učini sledeći korak ka Bogu, Bog će mu prići za tri, itd! Naravno, „molitve“ u smislu da neko „pređe“ iz svog uverenja u pravoslavne ili u katolike nisu molitve već magija. To je nasilje! Svako ima pravo na svoje opredeljenje i svako će odgovarati za samog sebe tj. za svoj izbor. Vrlo teško da će i jedno (svešteno) lice da odgovara za ikoga. Čovek odgovara tj. odgovaraće sam za sebe. Nema tu izgovora pred Gospodom u smislu: Nisam znao, nagovorili me itd. Te izgovore zaboravite, odmah sada, na ovom mestu, za vaše dobro i za dobro svih onih koji vas okružuju! 🙂

    „Ispravne molitve“ jesu one za Božje Vodstvo ili ozdravljenje (zdravlje, potpuno izlečenje, isceljenje u ime Gospodnje). Međutim, pristup samoj molitvi nekada može biti propraćen tkz. mrtvom verom, tj. kada se uzmu i koriste neke šablonske molitve, bez „promišljanja“, pa i rezultati shodno tome mogu da izostanu ili čak da budu suprotni. Naročito ako se uzme u obzir to da se iskrena molitva i obraćanje ka Bogu ne mogu naučiti tako olako u nekoj „školi“ ili na „fakultetu“, već vas neko mora u to uputiti, a to jedino može sam Gospod (preko nekog vernog i predanog sluge ili sluškinje Gospodnje ili darom). Većina ljudi u našem okruženju je takoreći „neškolovana“ u tom pogledu, bez obzira što mogu biti to i visoko sveštena lica, pošto Bog ne gleda ko je ko. Bolje da niste školovani i da budete zadnji u Raju, nego da imate pet doktorata i da budete među prvima u Paklu! 🙂

    Prema mom dosadašnjem iskustvu, a ono i ne mora da bude tačno, pošto sam i ja grešnik, bolje je obratiti se Bogu iz srca, onako jednostavnim rečima, kao da se obraćate svom najboljem prijatelju koji vas shvata i razume, kao nekom u kojega imate bezgranično poverenje i za koga verujete da može da vam pomogne. To je isto kao kada bi, na primer, imali jako dobrog prijatelja koji ima svoju solanu (fabriku za proizvodnju najkvalitetnije i najbolje soli), a vama nedostaje so u kući, potrošili ste je, pa ste se uputila da pozajmite malo od njega. Šta je za tog vašeg prijatelja da vam da(ruje) pola kile soli kad je on sam proizvodi i kad znate da je ima u izobilju? Pre svega, pa i on sam želi da vam pomogne, on želi da vam pokloni tu so, ali vi morate prvo da ga lepo zamolite, tj. da (za)tražite! A, ne da se obraćete ko zna kome i da kupujete na ko zna kakvim mestima i ko zna kakvog kvaliteta! 🙂

    Na kraju, stvar koja raduje moje srce ja to što sve više ima iskrenih vernika u Gospoda koji se ne zadovoljavaju nekim nametnutim i šablonskim rešenjima koje im nameće okruženje, makar bilo i „crkveno“ u formi verske dogmatike i prakse. Ili si vernik ili nisi! Još jednostavnije, kao u onoj reklami: Ili Jesi ili Nisi! Pretpostavljam da sve više ljudi stremi ka Gospodu srcem i dušom, te da jesu iskreni vernici. A, to je i logično zbog sledeće neosporne činjenice:

    „Ta, u Boga je mir duši mojoj, od njega je spasenje moje! Ta, on je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti nimalo.“ – Psalmi Davidovi 62:1-2!

    ili

    „Samo je u Boga mir, dušo moja, samo je u njemu spasenje. Samo On je moja hrid i spasenje, utvrda moja: neću se pokolebati.” – Pslami 62:1-2!

    Gospode, proslavi ime svoje kroz život moj, život koji si mi Ti Bože Jedini darovao! Slava Gospodu našem Spasitelju Isusu Hristosu i Hvala mu za sve! Slava Ocu i Sinu i Duhu Svetome!

  • Martina je ostavila koristan tekst katoličkog sveštenika o isceljivanju. Sa svime bih se napisanim složio i dodao ono što pravoslavlje ima a što su katolici izgubili, što oni više ne znaju i ne primenjuju u svojim obredima. To je ono što sam ranije pisao, ne trebaju nama katolici, već mi trebamo njima, pošto se u pravoslavlju čuva punoća i celovitost vere, zbog čega su mnogi katolici uskraćeni.

    Tu uskraćenost pravoslavma crkva osudjuje kod pape i Vatikana, a na primeru zdravlja i isceljenja ću pokazati i kako se to dešava.

    1. Post. Mnoge bolesti se ne mogu izlečizi bez dugih i redovnih postova, jer se neki demoni samo postom izgone. Jako je bitan za to Vaskršnji post i liturgije preosvećenih darova koje takodje ne postoje u katolika. Katolici su izgubili značaj posta tako da mnogi nikada ne mogu ni doći do isceljenja.

    2. Pomazanje svetim uljem i sveta vodica se u pravoslavnoj crkvi redovno koristi za isceljenje bolesti. Katolička sveta vodica nema blagodat da može godinama da stoji nepokvarena kao što je tokod pravoslavnih. Osvećenim uljem i uljem iz kandila se mnogi iscele.

    3. Svete mošti koje isceljuju. Postoji još uvek usamljena tradicija katolika da poštuju neke svece iscelitelje ali isceljenje traže samo od par njih, dok kod pravoslavnih svaki svetac isceljuje svojim svetim moštima.

    4. Čudotvorne ikone. Nebrojeno čuda se dešava pred njima, posebno pred ikonom Bogorodice, što je praksa koja je zamrla na zapadu, jer su se katolici okrenuli kipovima Bogorodice i mnogo ikona su uklonili iz crkvi.

    5. Jeloosvećenje. Snažan i jak obred isceljenja i zajednička molitva više sveštenika koji ne postoji kod katolika, kojim se isceljuju i najteže bolesti kao i djavoimanost.

    Ima tu još duhovnih lekova koji su poznati velikim duhovnicima, iako je stalno uputstvo vernicima da idu što redovnije na liturgiju, da revnosno poste i ispovedaju se uz redovnu pričest. To nekome izgleda šablonski i formalno ali svaki odlazak na liturgiju donosi mali i nevidljivi pomak u duhu, svako pričešće čini dušu lakšom i duh sve bolje uvidja značaj duhovnih zakona.

    Bolje je mehanički se moliti nego nikako. Bolje je i mrzovoljan i rasejan stajati na liturgimi nego ne otići u crkvu. I bolje je držati se molitvenog pravila i standardnih molitvi nego izmišljati svoje jer su te molitve sastavili svetitelji vodjeni Duhom Svetim. To su Bogu i svim Svetima ugodne molitve, zato ih se treba držati. Protestanti su upali u jeres da je svako pozvan da pravi svoju molitvu, da smišlja. Pazite sad tu glupost, bolja je molitva neke konfuzne tinejdžerke koja je ona navodno iz srca i duše osmislila nego molitva Svetog Vasilija Velikog ili samog Arhangela Gavrila (Dostojno jest).

    Ne kažem da molitva iz srca nije dobra ali se treba držati dobre forme jer je u njoj i dobar sadržaj. Sveta liturgija kao zajednička molitva je uvek ista i iste forme pa tako i lična molitva treba da bude ista i u formi koja je ozvaničena.

  • S.V. ostavila sam tekst katoličkog svećenika koji je nažalost proganjan.Uvijek ga sele što dalje od ljudi a ono rijeka mu dolazi.Odasvud. Moram reći da mnogi svećenici nemaju tu zauzetost, nažalost. Prepušten si sam sebi da tražiš načine.Teško mi je to priznati jer vidim onda i propuste svoje crkve.Tipovi svećenika poput ovog nose popularno ime „karizmatika“ ali na jedan omalovažavajući način. Naime, svaki je svećenik karizmatik, onaj koji koristi darove Duha Svetoga, i pravoslavni svećenik je karizmatik ako koristi darove, ako polaže ruke i moli za bolesnog i slično. Mnogi u mojoj crkvi kažu da se grijesi predaka ne prenose. Pa i ne prenose se grijesi nego ostaju posljedice neokajanih i neispovijeđenih grijeha.Kažu, briše se krštenjem.Briše se istočni grijeh ali obiteljsko stablo možda nije iscijeljeno. Ja vidim da to „funkcionira“, pogotovo sklonost ka određenom grijehu kroz stablo.
    Dobro, sad razumijem Vaš stav, previše je toga dana bilo negativnog, dovoljno je bilo osjećati se loše, nije važno…:)

    1.post. Slažem se, ta i u Pismu je pisano da se neki demoni mogu izgoniti samo postom. Moj slučaj, puno je ljudi postilo za mene, ja baš i nisam mogla, imala sam teške bolove, bilo je još gore, zapravo postio je svećenik za mene, koliko dana, mislim sedam.
    Istina je da puno više držite do posta. Ali ima i kod nas pojedinaca vjernika koji nastoje barem dvaput tjedno postiti, piti samo vodu čitav dan.To nije propisano od Crkve, postimo po osobnom nadahnuću.

    2.blagoslovljena voda. Pogriješili ste dragi S.V. nikada ne bacam staru vodu, ne pokvari se, čak i popijem i mogu vam posvjedočiti jednako je djelotvorna kao i svježa. U tu vodu ide i blagoslovljena sol, onda je to egzorcizirana voda. Dodaje se i blagoslovljeno ulje, tada je najjače, ali ne koristim tako jer mi ostaju masne fleke. Radije se pomazujem blagoslovljenim uljem. Imam ga. (Preko veze od svećenika koji su proganjani.) Ne znam dali bi mi netko dao to ulje tek tako, pokušat ću jednom tražiti. Maslinovo ulje uvijek.
    Imam i ulje koje kaplje iz jednog svetišta u Italiji, Mandurija, maslinovo ulje curi iz kipa Gospe i mnogi su ozdravili. Znam Vaš stav o tome, ali kako dokazati da Bog djeluje i nad nama iako smo po vama „nepotpuni“, mnogi ozdravljaju od toga ulja, neki i čudesno a neki i polako duhovno. Kada sam kuhala sa tim uljem, jedna kap je bila dovoljna da se demon razbjesni i da odjednom hrana „ne valja“. To je bilo u početku, kasnije se i osoba o kojoj pričam mijenjala. Moj suprug. Na bolje, naravno ništa bez molitve i vjere.U svemu treba imati vjere.

    Da Vam dragi S.V. posvjedočim o ulju kod bolesničkog pomazanja.
    Kada su u bolnici radi točne dijagnoze (multiple skleroze) trebali izvaditi likvor iz kralježnice, punkciju leđne moždine doživjela sam neopisive boli i muke.Uvijek pogodak igle u kost a ne u mekano tkivo između kralježaka i noge i ruke su mi letjele na sve strane. Sjedila sam na stolici prsima prema naslonu. Pred gomilom praktikanata koji su plakali.I zapitkivali me, ja nisam mogla ni govoriti.Suze su mehanički išle bez kontrole i bez glasa.
    Tada sam vidjela Isusa u mislima, baš sliku kako se znoji krvavim znojem.To mi je pomagalo da izdržim. No punkcija iz desetg puta liječniku koji je savršen nije uspjela.Iza tog postupka poremećena mi je ravnoteža i nisam mogla ni hodati ni stajati.Slijedeće jutro dolazi neuroog i kaže, Martina sad će biti ponovno punkcija spremite se. Ja sam se uhvatila doktoru za ruku i molila ga da odgodi jedan dan da ne mogu, preklinjala ga i plakala da ne mogu to izdržati. Doktoru je nezgodno to odgađati jer nisam samo ja jedini pacijent, ekipa iz posebne bolnice dolazi sa frižiderima uzoraka brojnih pacijenata i nosi na ispitivanje. Odgodio je zbog mene. Nazvala sam supruga da mi hitno pošalje svećenika, ja sam mislila da ću umrijeti od toga koliko meni to bilo neizdržljivo. Jadnik svećenik je trčao i mislio da netko umire, došao u večernje sate.Moj strah je bio užasan.Ispovijedila sam se, svećenik me pomazao blagoslovljenim uljem po čelu i dlanovima, plakali smo skupa. Pričestio me. Osjetila sam takav mir i zaspala. Ujutro se nisam bojala. Bez problema su me punktirali vrlo brzo.I bezbolno.
    Vidite S.V. znam da sam Vam dosadna, ali ja vjerujem da je Krist bio sa mnom i sa tim sveženikom i da mi je sebe sama dao da ga po pričesti blagujem.Ne mogu vam opisati milost sakramenta bolesničkog pomazanja.

    3.Sveci. Molimo se i zagovaramo onima koje imamo u svetištima, a nema svako svetište relikvije, samo veća svetišta.Ako imamo relikviju Svetog Antuna u nas, primjerice u Zagrebu, nećemo ići u Italiju kod Svetog Pelegrina. Ali se molimo svim svetima, tu su ii svi sveci pa i vaši na nebesima.Iscijeljenje tražimo od Krista a sveci su nam zagovornici, ne ozdravljaju sveci nego Krist.Imamo svetišta Majke Božje gdje mnogi duhovno i tjelesno ozdravljaju. Vjerujem da opet Krist jedini ovje ozdravlja a Majka nam je majka koja brine za svoju djecu i preporučuje nas u molitve Kristu pa je i ona moliteljica s nama i Posrednica.Krist je rekao Ivanu, Sine evo ti Majke, tako i nama daje svoju Majku. Gdje je Majka tu je sigurno i Sin.Ja se nisam molila svecu za ozdravljenje, meni je tada trebao Krist kao netko još bliži i najbliži.I Mariji sam se molila.Zato jer sam se osjećala zaštićenom u njenoj blizini. Sveci su došli poslije.

    4. Ikone, lijepe su ikone i ne sumnjam u njihovu milost, Božju milost po ikonama.U nekim katoličkim crkvama ih ima.Ima puno priča o tim kipovima, i čudesa, naravno kip je samo znak nevidljive Božje milosti a mi ne određjemo Bogu da on tu svoju milost ljubavi izlije i na materiju.Mi Boga ne zamišljamo po kipu ili Mariju, meni je lako bez kipa uprisutniti duhom Krista, Majku, mnogi ljudi to ne mogu, njima treba znak da bi im vjera porasla. kada kleknem pred kipom kleknem pred DUHOVNOM STVARNOŠĆU, duh vidi. Đavao i onako ne može kleknuti 🙂

    5.Jeloosvesćenje. Stvarno ne znam što je to. Jedino više svećenika zna moliti egzorcizam.Ako je to to. A to nemamo prilike vidjeti.

    Ja sam svaki dan iz žarke potrebe išla na svetu misu i pričest, nisam mogla normalno živjeti bez toga, dobivala bi snagu i radost. Molila sam iskrena srca. Smijali su mi se što idem svaki dan.Nije me bilo briga. I mogu reći ma koliko to čudno zvučalo, danas ja sam zdrava, ali duša mi čezne da budem Kristu blizu kao nekad u bolesti i mukama.Prije sam jako osjećala Božju blizinu i to je divno. Danas u zdravlju imam sjećanje na to i golu vjeru bez osjećaja takve vrste. Koliko god govorila da su muke bile užasne i jesu, jako želiš biti zdrav, toliko danas zdrava kažem, Isuse jako mi nedostaješ.Duša te moja čezne i ne može ugasiti tu čežnju. Zaista, bez Krista je život besmislen i prazan.

    Koja je razlika između molitve sveca ili živućeg pojedinca?

    Prvo, svecem se ne rađa nego postaje. Svaki čovjek ide na putu svetosti i izgrađuje se u vjeri ako dopusti da ga Krist vodi. Za mene je svetac i jedna savim neznatna obična osoba.
    Koja čini djela milosrđa, koja moli i pomaže bližnje, koja svojim životom izžaruje Krista. Nisu sveci samo oni koje crkva i papa proglase svetima. Cijelo nebo i Kraljevstvo Božje čine sveci. Koliko je mučenika prolilo krvi i dalo život za Krista, znanih i neznanih?
    Da bi netko bio svet treba proživjeti život i ostaviti trag. Neki ostavljaju nevidljive tragove a vidljlive samo Kristu.
    I ja sam molila osobne molitve iskrene i od srca. Što mi vrijedi naučiti napamet molitvu Svete Faustine ili nekog drugog kada to nisam JA? Ako se podložim volji Božjoj, ne zauzima li se Duh Božji u meni neizrecivim uzdasima i molitvom. Ja mogu posvjedočiti da Duh vodi i molitvu. Bog voli iskrena pokajnika i molitelja. Razgovarati s Bogom je nešto najljepše, hvaliti ga i slaviti srcem. Bogu je to ugodno. U crkvi molim kako se moli ali se najviše radujem osobnoj molitvi. Čak i u crkvi imam mjesta za nju. Zar nije Isus rekao da ne blebećemo kao pogani? Mehaničko moljenje, da dobro je učiti se na molitvu ali da ta molitva više vrijedi nego srce ne znam. Možemo ustima slaviti Gospoda ali ne i srcem.
    Najveća molitva za mene je bila sveta pričest, osobni susret i moje srce.Euharistija.
    I o tome bih mogla posvjedočiti …

    Oprostite mi na dužni teksta, shvatite moj komentar dobronamjerno i bez nekih tenzija. Iskreno. Miroljubivo. Bez namjere da namećem.

  • Pozdrav svima koji me tako zdušno prozvaše, naružiše, ocrniše. Da li ste baš u svemu u pravu, kako mislite?
    Da li ste spremni da date i logične odgovore na neka pitanja, slobodoumno kako nas je svakog Stvoritelj stvorio, bez citata i pozivanja na reči nekog drugog? Namerno pominjem Stvoritelja, a ne Boga, i nadam se da razumete zašto.

    „…Vjerovanje i religioznost nije isto…“ kaže Martina.
    „…Религија представља скуп културних система, система веровања, и погледа на свет који се односе на човека и његов однос према Богу и свету који га окружује. Религија има потребу да објасни порекло и смисао живота, човека и универзума…“ kaže Wikipedia.

    „…Autoritet Boga kroz Sveto pismo…“ – da li ste zaista sigurni u autentičnost Svetog pisma, u sadržaj, kompletnost, prevod i sl. Da li znate koliko se menja suština u pogrešnoj interpretaciji zbog prevoda, slučajno ili namerno.

    Veruje se u ono što smatramo da je istina, i ma koliko bili ubedjeni u to – to je ipak samo verovanje koje treba dokazivati. U istinu nije potrebno verovati, ona je dokazana.

    I nemojte moje pisanje i komentare pripisivati srdžbi, besu i demonima, zlu koje se obrušava na ostale. Možda vas provocira i niste spremni da odgovorite na pitanja koja postavljam, ali budite uvereni da jedino želim „sukob“ argumenata, mišljenja, logike, bez bilo kakve namere da bilo kome menjam uverenja. Jedino pod tim uslovima ću učestvovati u diskusiji, uz dodatni uslov da se neslaganje sa tudjim mišljenjem ne naziva glupošću ili besmislicom – da ne obrazlažem zašto.

  • Nije uvek moguće objasniti šta stvarno pravoslavni ljudi i duhovnici misle o katoličanstvu i praksi Katoličke crkve i zašto se negativno odnose prema njoj. Iz tog komunikološkog nerazumevanja ispadaju mnogo veći problemi i nerazumevanja. Pa bih zbog toga Martini samo ukratko rekao par reči.

    Prvo i najosnovnije, ceo crkveni život je baziran na dejstvu i projavi Svetog Duha. Način da Sveti Duh stalno deluje je utvrdjen od davnina i Pravoslavna crkva ga se striktno pridržava, otud i naziv Ortodoksna.

    Rimokatolička crkva je iz raznoraznih razloga tu nekada jedinstvenu praksu promenila, čime je dovela do toga da se prisustvo i dejstvo Svetog Duha smanjilo u crkvi. Neko čak smatra da je Sveti Duh potpuno napustio katoličku a posebno protestantsku crkvu, ali je to besmisleno tvrdjenje. Mada je činjenica da je u katoličanstvu prevladao duh ovoga sveta, s čim se ne morate složiti ali vam iznosim naš stav. Zato Pravoslavna crkva nikada ne odbacuje ljude, vernike, hrišćane, već ustrojstvo i praksu Rimokatoličke crkve, jer vidi da vernike lišava punoće duhovnog života. Ali Vatikan vekovima unazad više zanima dnevna politika i zemaljska moć od prostog čoveka. Ali ima blagodeti u katolika, ima pravednika, ima čuda, ima projave Gospoda, jer verujete u istinitog Boga i On vas neće napustiti kao pojedince. Ali, mnogi su stradali izbog krivog ili nepotpunog učenja Vatikana. To je ono što Pravoslavna crkva osudjuje.

    I ono što je možda paradoks, iako su pravoslavni na izvoru Života, imaju punoću, možda danas u proseku ima više moralnijih i čestitijih ljudi medju protestantima. Ko će se i kako spasiti to samo Gospod zna, nije naše da znamo, naše je samo da čuvamo čistotu vere.

    Napomenuo sam, kod molitve je bitna i forma i sadržaj. Niko vama ne brani da se molite svojim rečima, to čini svaki vernik, ali je potrebno i nužno da se u vašoj ličnoj molitvi od Crkve usvojene glavne molitve izgovore. Na primer molitva za zdravlje. Uvek i svuda, u svim vekovima i na svim mestima se čita jedna od nekoliko molitvi za zdravlje, a posle toga svaki vernik može svojim rečima i iz srca da uznese svoju molitvu.

    Presvetoj Bogorodici se uvek obraćamo istim molitvama, troparom, kanonima, himnama, a onda ako imamo nešto svoje lično, to i dodamo. Za to postoji logično objašnjenje, Sveti Duh se uvek odaziva na zvanično usvojenu molitvu, više ili manje, dok na lične molitve i ne mora da se odazove. Stvar je suptilnija za tumačenje ali je zaključak jasan: Pokajna molitva, Oče naš, molitve Bogorodici, Andjelu čuvaru, Simvol vere, svecu zaštitniku, pa onda ide lična molitva, iz srca.

    Izgovarajući crkvene molitve mi ulazimo u svetu zajednicu svih verujućih, duša nam je u saglasju, pa tim se onda lakše može čuti i ona naša mala lična molitva. Hoće Gospod da čuje vapaj i ličnu molitvu, čuje On sve, ali nije od Starog zaveta pa na ovamo On sam postavio pravila kako mu se molimo i prinosimo žrtve, da to nema neku svrhu.

    Bitni su i forma i sadržaj za većinu ljudi.

  • Gospodine Zlatar da li ste ikada ozbiljnije izučavali pravoslavnu duhovnu literaturu i praksu?

    Naime, u toj literaturi i u duhovnim poukama sveti starci i svetitelji pravoslavlja uvek ponavljaju jedno te isto – naša vera pravoslavna je opitna. Opit. Opipljivo i iskustveno, nije imaginacija, nije snovidjenje, nije umišljanje, nego zakonomeran put. Sve ono što oni govore i pišu čine iz svog ličnog iskustva i iskustva prethodnika koja su istovetna. Ista. Zato se i kaže opitna stvarnost. Radi ono što ti se kaže i doživećeš isto. Isto što i oni, imaćeš isto iskustvo i iste rezultate. Baš kao i nauka i naučni zakoni, samo primenjeni na duh i mnogo suptilniji, jer se tiču ljudske duše.

    Zato vas ohrabrujem da pokušate da živite na način na koji vam sveti oci pravoslavlja savetuju, poštujući svaki detalj, jer je svaki detalj važan i presudan, svaki čin i svako delo nosi ili odnosi blagodat.

    Koliko vidim vi to iskustvo nemate, što je logično jer i da ste pokušali da učestvuete u crkvenom životu, niste u tome istrajali, pa nemate OPITNO iskustvo. Zato se sa vama ni pravoslavni a ni katolici ne mogu usaglasiti po tezama koje ste izneli, jer su potpuno van našeg iskustvenog opita. Mi se pak možemo generalno razumeti sa katolicima jer imamo istu suštinsku veru, nismo nevernici ili neznabošci, ali se sukobljavamo oko detalja prakse, jer oni ne rade isto što i mi, pa nemaju potpuno OPITNO ISKUSTVO.

    Ateisti i neverujući nemaju nikakvo opitno iskustvo pa je njihovo intelektualno mešanje u stvari koje nisu doživeli kontarproduktivno za sve. Dakle, ili ste u opitu ili ne znate o čemu govorimo 🙂

  • Dobro, razumjeh. I mi imamo isto crkvene molitve koje se mole po nekom redu i pravilu. 🙂
    Na početku mise molitva kajanja, isto molimo Očenaš, Vjerovanje, Gospi,molimo za sve kršćane.
    Isto vjerujemo da imamo puninu 🙂 Ali znam da vjerujemo u istoga Boga i vjerujem da se Bog daje i vama i nama pa i protestantima. Savršeno ćemo vjerovati i slaviti u nebesima, valjda svi zajedno 🙂 Nadam se.

    Aleksandar, ne moraš odmah to shvatiti uvredljivo što sam napisala. Malo si isprovocirao.
    Čak sam se ja od tvoga komentara osjetila napadnutom.Sam si priznao da si u nekom jedu pa si to prenio na zaslon. Nisam te ni ocrnila ni naružila, oprosti ako si se tako osjetio. Znaš da sam ja takva, kad nešto jako branim onda to jako i volim.:) To ide iz mene. Mislila sam da bi možda na taj način shvatio. Nekad se mora biti grub da dopre, ali …

    Aleksandar, ja mislim da sam ja za sebe u pravu 🙂
    Ja sam ti dala teološki odgovor.Ja vjerujem u Krista, u sve ono što je u Vjerovanju, tako i pravoslavni vjerujuu Vjerovanje koje mole. Vjerovanje temeljimo na Svetom Pismu.
    Kada vjerujemo vjerujemo iskustveno i srcem. Religiozan čovjek ne mora vjerovati, može biti samo religiozan, pripadati skupu sistema, mi vjerujemo da je Krist sišao sa nebesima i dao se razapeti na Križ iz ljubavi prema čovjeku? Koja religija to vjeruje? Koja religija od svih koje znate OBJAVLJUJE LJUBAV? koji Bog iz religije UMIRE radi čovjeka i pati i trpi radi njega? NITI JEDAN.

    Naravno da sam sigurna u autentičnost Svetog Pisma, ti Aleksandar tražiš dokaze a ja ti ne mogu dokazati istinito svjedočanstvo i iskustvo. Dali bi vjerovao da ti kažem da je Božja Riječ ŽIVA? Ne bi. Jer nisi to doživio. Da je Božja Riječ OSOBA? Ja sam to doživjela i to je predivno iskustvo. Dali si doživio ljubav Boga u kojega vjerujem? Nisi. Jer ne vjeruješ ti nego ja.Jesi li bio na dnu pa te Krist podigao i ozdravio i oslobodio? Jesli li plakao od sreće i klicao od radosti? Nisi jer nisi otvorio srce u tom smjeru i tom Bogu. Da ja sam sigurna DA JE ISUS KRIST PRAVI BOG, DA JE TROJSTVO PRAVI BOG,jedini pravi Bog kojemu se svi trebaju pokloniti. Žao mi je, ne vjerujem da je Isus prorok a nije Bog, tada me ne bi ozdravio jer sam se molila Bogu a ne proroku.Iako Krist ima proročku službu ali nije tek prorok. Vjerujem da Marija nije tek neka obična žena nego Bogorodica, vjerujem jer sam osjetila blizinu Kristove Majke koja ljubi i štiti. Vjerujem da ljudi traže boga među bogovima ali da ne nađu svi pravoga.I to vjerujem. Vjera je stanje duha a ne dokaza. A što se tiče dokaza Biblija dokazuje i vjeru i iskustvo samo ju treba čitati.I Živoga Boga.
    Zar mislite da mogu dokazati vjeru na zaslonu, da mogu vjeru riječima opisivati?
    Vjera se živi.Ako vam nije bilo dovljno da vas osobno zainteresira Pismo I Bog kako bih vam ja sada preko zaslona mogla bolje dokazati Boga od onoga što je on nadahnuo da se napiše. Biblija je BOGODUHA knjiga, nadahnuta Duhom Svetim. A tvoje srce traži ono što još nije našlo.:)

  • @ Aleksandar Zlatar

    Pozdrav! Što se mene tiče, a to sam već ranije i istakao, svako ima pravo na svoje mišljenje i na svoja opredeljenja, to je slobodna volja svakog čoveka. Ja se tu ne mešam i nikome ništa ne namećem, naročito ne na silu. Nikoga ja nisam ni zdušno prozvao, niti naružio, niti ocrnio, a naročito ne vas lično. I, napisao sam da sam grešnik, što znači da možda i nisam u pravu, te sve proverite. To je bilo samo moje svedočanstvo koje sam ranije izneo i ništa više.

    Ukoliko želite logičke argumente, možete da pogledate rad kao što je Paskalov argument. Takođe, imate dosta naučnika koji su obrađivali Sveto Pismo, pa je tako i Isak Njutn obrađivao proučavanje proročanstava Svetog Pisma. Ukoliko je jedan takav um, kao što je to Isak Njutn, proučavao Sveto Pismo, onda vam je jasno koje to dimenzije ima. Svakako, na ovim našim prostorima, ako želite baš logičko objašnjenje, možete ga potražiti u radovima Miroslava Mike Markovića pod rubrikom Metafizički Zakonik Sudbine (www.istinik.com). On je upravo govorio o tome kako je logikom došao do nekih zaključaka o postojanju Boga Jedinog Svedržitelja. Ipak bih vam više preporučio da sami počnete čitati Sveto Pismo!

    Moje lično iskustvo mi govori da je Sveto Pismo autentično! Pre svega, to je jedno “duhovno” iskustvo jer Sveto Pismo ne može da se čita kao bilo koja druga literatura. Čak je i Hristos otvorio um Apostolima da bi razumeli Pismo, a imamo i primer Filipa i Arapina („A on reče: kako bih mogao razumjeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sjede s njim.“ – Djela Svetijeh Apostola Pisao ih Sveti Apostol i Jevanđelista Luka 8:31!)!

    Što se „istine“ tiče, bar onu koju vi trenutno možda tražite – o tome možete pogledati u emisiji Istinik Velike Promene – Miroslav Mika Marković. Međutim, za to nema potrebe ako verujete u Hristosa jer on je Put, Istina i Život (Jovan 14:6!)!

    Svako dobro od Gospoda!

  • Zašto koristite termin OPIT? Opit je eksperimenat, pa mi se ne čini baš adekvatnim nazivati pravoslavnu veru – eksperimentalnom verom. Ako je poenta u doživljenom ili iskustvenom, onda je logičnije tako i reći. Da li je ovo Vaš termin i mišljenje, ili je tako zapisano u literaturi koju pominjete.

    Inače, nisam ni ozbiljno ni neozbiljno proučavao pravoslavnu literaturu i praksu i mislim da za odredjenu raspravu to nije neophodno, a ne sumnjam u Vaše tumačenje i zastupanje te materije.

    Prema podacima Katoličke crkve trećina stanovnika ove planete pripada hrišćanskoj veri, od čega je nešto veći broj katolika u odnosu na pravoslavce. Medjutim, proporcija je očigledno uzeta prema državnoj pripadnosti, odnosno svi su Srbi pravoslavci,verovatno svi Hrvati katolici, Grci i Rusi pravoslavci, itd. Očigledno je da je broj vernika daleko manji. Da li smatrate da je baš ovaj mali deo čovečanstva (mislim pravoslavaca)“u pravu“ što se tiče svojih stavova?
    Da li ste možda Vi, Martina i drugi predodredjeni da budete vernici (bilo koje vere), bez obzira na postojeću pripadnost, i da je to možda „porodično“ nasledje, odnosno vaspitanje?

  • Prethodni komentar je upućen @C.V.

    @Martina/Varda
    Malo provokacija, malo „povišenog tona“ i eto dodjosmo do normalne, tolerantne i nadam se argumentovane razmene mišljenja.
    Da li mislite da je volja Stvoritelja-Boga bila na prvom mestu da nas stvori sa slobodnom voljom? Ako jeste kako ikad možemo učiniti nešto protiv njegove volje i vi sa vašom verom i ja sa mojom?

    Martina, onako kako ti doživljavaš veru po predanosti, intenzitetu, uverenju, otvara jednu drugu dimenziju, a to je maksimalni pozitivan uticaj na tvoju „fizičku dimenziju“, koji samo mogu da objasnim kroz negativan uticaj osećanja na čoveka – svaki osećaj jak po intenzitetu, iznenadan po nastanku i dugotrajan ima katastrofalan uticaj na zdravlje čoveka. To je ta nerazdvojivost duhovnog i fizičkog.

    Varda, teološki eksperti su proučavali doslovno značenje biblijskih fraza i istorijskih činjenica, što je dovodilo do beskrajnog niza interpretacija. Naučnici su proučavali Bibliju i otkrili naučna skrivena značenja unutar svetih tekstova. To je posebno dobilo na intenzitetu u dvadesetom veku, pa s toga ne treba „jednom za svagda“ prihvatati autentičnost i poruke svetog pisma. Još je mnogo nedorečeno.

  • Aleksandar, možeš mi pisati „ti“ jer se ne sosjećam dobro kad sam ja tebi „ti“ a ti meni „vi“. Taj „ti“ kažem bez razmišljanja kao kad dijete nepoznatoj osobi kaže ti, ništa ponižavajuće od mene.

    Odgovor na pitanje:

    Isus Krist nije porodično naslijeđe, on se dao čitavome svijetu i čovječanstvu a ne izabranima, iako je počeo od „izabranog“ naroda radi ljubavi prema njemu i radi odgoja tog istog naroda tvrde šije.Nažalost „izabrani“ ga i dalje čeka, čeka svog Spasitelja. Vidiš, dao se onima koji ga ne prihvatiše. Nema čovjeka koji nije čuo za Isusa.Možda oni u Africi gdje misije još nisu stigle.Čak je i Biblija popularna KNJIGA KNJIŽEVNOSTI. Na satu književnosti smo učili o njoj.

    To što su me roditelji krstili,kao što su i njih njihovi, hvala im. Hvala im za tradiciju i ništa više. Moji roditelji su se u kasnijoj dobi počeli jače interesirati za vjeru. Tata mi nije uvijek išao u crkvu, ali nije pripadao ni Komunističkoj Partiji, nije to nikada htio.
    Tradicionalno smo išli nedjeljom na misu.Molili mehanički kako S.V. kaže baš tako.
    Meni je to bilo jako dosadno, uvijek sam pitala kad će biti gotovo.Nakon završetka srednje škole glumila sam da idem na misu, našla bi se s dečkom a onda je mama shvatila da nemam pojma koje je bilo Evenđelje.Naravno da sam primila sakramente. Bogu hvala neka sam, samo nisu „oživjeli“ u meni jer im nisam dala da ožive svojom hladnoćom. Najstrašnija stvar koju pamtim u vjeri je bila ta da za prvu svetu pričest ja jedina nisam imala vjenčić u kosi jer kad je o pripremama bila riječ moj brat to nije ni zapamtio a ja sam bila bolesna. Bila sam jako nesretna zbog toga i okupirana time, kao da je Bogu to baš bilo važno. Nisam ni mislila na njega nego kako su sve lijepe a ja gole glave. Imali smo platnene bijele haljine sa crvenim pojasom u struku i križem oko vrata, nije bilo kao danas, sva raskoš je bila u kosi.No, slikali smo se pored vanjskog oltara Majke Božje. Na slici sam imala najveći buket koji je izlazio iz glave, smiješno. Vidiš, kako je i tada Bog na mene nezahvalnicu mislio.
    Tako misli i na tebe. Znam da misli jer te je u dlanove svoje urezao i sve vlasi ti izbrojao,zna te od majčine utrobe i imenom te zazvao, to ti piše u Bibliji.
    Moja majka se okrenula Bogu kada je dobila rak,ogroman rak, tada se ispovijedila i operacija je trajala satima na nadbubrežnoj žlijezi, slezena izvađena …teška operacija. Od tada zahvaljuje Bogu za život, pokajala se i postala veliki molitelj svakoga dana do današnjega. Zdrava je i bez ikakvih rakova već jako puno godina. Danas je U Marijinoj Legiji, pokret u sklopu KC, obilaze bolesnike,apostolat služenja, nešto što ju ispunjava i usrećuje a i mnogi bolesni postanu sretni. Odlaze na odjele gdje se rade abortusi, nekoga i odgovore, ali nenasilno, mole se Gospi i Bogu da budu njihove sluge a Bog djeluje da se milost spusti.Nije sekta nego pokret.Imaju svećenika jasno.
    Moj brat. Htio je upisati za vojnog pilota i zadnji ispit neka mala greška i pao. Nema poporavka. Ne zadovoljavaš, letiš van! On je mlađi od mene, tada nismo imali ni pojma da će biti rata kada je to želio, mislim da pred zadnji ispit je bilo nekih nagovještaja ratu, ne znam, ne sjećam se. Uglavnom, sjećam se da je bio bijesan na Boga, molio je svaki dan školovanja krunicu i taj zadnji dan ju bacio u wc školjku. Krunica, ili po vašemu (brojanica?)pedeset zrna koje prolazite sa Zdravo Marijama i otajstvima Isusova života. Kod nas nešto snažno. Od tada se ljutio na Boga. No majka je rekla, „Hvala Bogu da si pao jer bi možda danas bio mrtav (kad je rat počeo), a možda bi nekoga ubio.“Kod njega je sve nekako kasno došlo, možda tek sad kad je tata umro. Moj tata. Kao mali je bio ministrant. Kad se oženio nije uvijek išao u crkvu. Kad je mama oboljela, krenuo je. I napredovao u vjeri. Najviše se mučio sa neopraštanjem, zbog rata i otete kuće. To mu je donijelo bolest, rak debelog crijeva.No molio je svaki dan,puno je molio.I bio dobar čovjek. Otišao je zbog bolova u kičmi na hitnu a ostao je jer mu je tu istu kičmu pritiskao metastazirani rak po čitavom tijelu. Ispovijedio se i umro, u 12 dana. Boravak u bolnici je bio kao u štali.Nehuman i neljudski sa potpuno neljudskim ponašanjem. Na propuhu, bez nadzora, čak je pao u wc-u, pacijent ga je dovukao. Nismo se stigli oprostiti od njega. Otišao je prije nas par sati.Ali ja sam osjetila da je živ i kad je umro. Na sprovodu sam osjetila da ne mogu ni plakati jer je živ i da je dobro.Izgledala sam kao da nije nitko umro, čak mi je bilo i neugodno. Naravno, isplakala sam se kad je prošlo mjesec dana onako jako. Ne od tuge nego jer smo ostali sami. Zato plačemo, radi nas samih.
    Zašto ovo sve pišem? Dali smo bili predodređeni? Pa svi smo tražili Boga ipak. Svi. I ja.
    Bila sam zanesena djevojačkim snovima,niti sam Boga razumjela niti pitanje ljubavi i čednosti (iako se nisam nečedno odijevala). Onda sam se po vjenčanju razboljela i počela tek onda misliti o Bogu, Bogu hvala. Tu nastaje promjena. Jesam li bila preodređena?

    Bog svima daje slobodu izabrati ga ili ga se odreći. Netko primi sakramente ali živi kao da ih nema, to nije garancija spasenja. Mene nije vaspitao roditelj nego sam Bog, nažalost na greškama i na radost.Na radost muke bolesti. Mnoge stvari svojoj majci mogu zamjeriti jer me nije odgojila, jer ni nju nije njena odgojila,ali ja ću svoju djecu odgojiti.Odgojit ću ih u istini.Isus Krist.

    Znam ljude koji su bili u drugim religijama i nisu ostali ispunjeni, sami su tražili dalje.
    Pitanje je uvijek od tih drugih: „kako možeš biti tako radosna?“ to je ono što ljudi primjete, kažu da ih radost privlači,da izvire iz mene. Prava radost ide iz prave istine.
    Da sam muslimanka vjerojatno bih tragala dok ne bi našla ono što me ispunjava i vjerojatno bi se opredijelila za Boga koji je umro za mene. ZAMISLI, BOG UMRO BAŠ ZA MENE. Pa taj je najbolji 🙂
    Da ne vjerujem, poznavajući sebe jer sam i bila živi mrtvac, opet bi tragala i izabrala isto. Nema opcija. Kad znaš to je to.
    Uostalom, ako je Krist za mene, a za mene je jer me ozdravio, jer mi je pokazao da mi je i prijatelj koji me ljubi i brat i Otac, ma sve što nisam imala, pravi roditelj, nemam što promišljati da sam negdje drugdje. Nego u Istini. Ja sam našla i On je našao mene.

    Zašto ti ne pokišaš to sve Njega pitati za sebe. Traži odgovor i dobit ćeš ali mu moraš dopustiti i otvoriti mu se. Zakočen čovjek ne može ništa dobiti,čovjek koji nije ispružio dlan nego ga grčevito drži u šaci ne može primiti ništa.Zar ne?

  • Da li mislite da je volja Stvoritelja-Boga bila na prvom mestu da nas stvori sa slobodnom voljom? Ako jeste kako ikad možemo učiniti nešto protiv njegove volje i vi sa vašom verom i ja sa mojom?

    Ne znam, pitaj Boga to pitanje. Znam da nas je sve stvorio iz ljubavi i da nam je samo više želio dati od svoje ljubavi. Čovjek je i onda stvoren sa slobodnom voljom. Bog je iz ljubavi dopustio da se sami opredijele za njega ili protiv njega, iako ih je ljubio.
    Pa kako ne bismo mogli učiniti protivno Bogu, kada činimo protivno vrijeđamo Božju ljubav,nismo savršeni i Bog to zna, ali on uvijek od nas očekuje povratak. U tome je naša ljubav za njega.Mi smo grešna bića. NO nije nas Bog učinio grešnima nego SLOBODNIMA.
    Onaj koji ljubi taj te i pušta da odeš ali to ne znači da mu nisi slomio srce.

    -Dali misliš da je volja tvojih roditelja bila na prvom mjestu da te stvore sa slobodnom voljom? Ja ne mislim. Mislim da im je prvo bilo da se rodiš zdrav.

    Aleksandar, kroz sve što sam prošla a prošla sam dosta i mučno i trpljenja čovjek ne ostane bez odgovora i spoznaje. Misliš da se Trojstveni Bog objavljuje samo svecima? Svaki dan Bog se objavi u nečemu i ti znaš, moj Krist, moj Otac, Moj Duh Sveti. Kad tajna nije tajna, to duša zna.I onda uzmeš Bibliju i vidiš da si u Istini. Da ti se u istom danu dogodilo ono što i u Bibliji Bog kaže premda u prošlosti vrijedi i sada. Odjednom razumijevaš, spoznaješ.Kad se bojim, uzmem Bibliju, poljubim ju i kaže, Oče moj, utješi me, reci mi nešto a ja otvorim „Gospodin je Pastir moj zla se ne bojim, ni u čem ja ne oskudijevam itd.“, to nije samo Riječ nego ŽIva riječ, snaga.Isto kao što si ti osoba tako je moj susret sa RIječi OSOBA BOGA.
    To trebaš doživjeti. Ja to nisam tražila,tako mi je dano da osjetim. Kada mi se to dogodilo na svetoj misi, cijeli dan sam plakala od sreće i kako sam bila slijepa. Imala sam situaciju u životu da ne znam što ću, na misi me svećenik zamolio da čitam čitanje, i čitam čitanje i ono mi govori meni osobno što da radim.

    Ne znam ja ovako odgovarati na pitanja, jednostavno znam Krist je moj izbor i po cijenu života.Toliko jako. NE daj Bože da te ikada iznevjerim. Kada jednom upoznaš Stvoritelja želiš biti njegov. Ne postavljaš pitanja. I ne tražiš odgovore. Samo želiš biti s NJim. Dan bez Krista je propao dan.

  • Video sa papama, ma to je namješteno, baš namješteno. Tako izgleda. U stvarnosti sam vidjela i jednog i drugog, uopće tako ne izgledaju, danas je moguće napraviti potpuno drugačiju fotografiju, mogućnosti tehnike su velike. Ne vjerujem u to. Htjela sam se osvrnuti.
    Isto tako, ne znam o tim patrijarsima ama baš ništa ali onaj koji je sastavio taj video nije imao dobre namjere.Meni to tako izgleda.
    Ništa osobno, samo osvrt bez ikakve ljutnje.

    Inače, crveni plašt kod Benedikta, crvno je u liturgiji boja mučeništva, boja Kristove ljubavi. Ovisno o blagdanu nosi se i ruho, zeleno, crveno, bijelo…
    Taj koji je to pisao pisao je s predrasudama, što nije provjerio crveni plašt zašto. I da je papa onakvu pozu napravio, prozirno.

  • @Martina
    Drago mi je da ti je ovaj razgovor „otvorio dušu“ i da si, pretpostavljam, imala spontanu želju da kažeš o sebi i više nego što bi u nekim drugim okolnostima rekla. Hvala na iskrenosti, a pogotovo što je ova „ispovest“ u kontekstu teme o kojoj razgovaramo. To je i znak da više nemaš otpora prema mojim komentarima, jer nisam ja tako loš kako se čini (ha, ha).

    U ovoj našoj priči želim da ukažem na neke nove dimenzije koje se, po mom mišljenju, nepovratno nameću i menjaju stereotipe koje su vera i religije jednostrano nametnule. Očigledno je da je davno završena epoha Dekarta i Njutna, u kojoj je materijalno pripadalo nauci a duhovno religiji.

    Činjenica je da današnja civilizacija nije i jedina i najpametnija civilizacija u istoriji ljudskog roda na ovoj planeti. Sve je više dokaza da je Biblija zapis tih civilizacija, koje na taj način žele da nas upute u mnoge tajne do kojih nismo još doprli,a da je vera u drugom planu i sa drugim ciljem. I dalje su nam misterije piramide, „rešetka zemlje“, frekvencije, dimenzije, i mnoga druga znanja sa kojima su oni raspolagali.

    Zato u mojim komentarima, po mom verovanju, Stvoritelj je taj koji nas je stvorio iste ali i različite, bez obzira na boju kože, verska ubedjenja, teritoriju, i sve što je zajedničko ali i različito. To je, po meni, šira dimenzija od pripadnosti „bogovima u različitim religijama“, što dovodi u pitanje autentičnost Biblije i potencijalnu zloupotrebu u cilju sticanja materijalnih dobara i vlasti. Na nama je da verujemo ili ne zapisanom ili izgovorenom, ali gledajući posledice „trećeg rata“ koji je u toku, shvatamo kolika je moć informacije. Toliko je dezinformacija i zloupotreba, da je jedino sigurno da možemo verovati svojim očima, porodici ili poznanicima ili prijateljima. Biblija je izgleda manje religija a više istorija i fizika.

  • Aleksandar, nemam ja otpora prema nikome ovdje. Jedino kad se osjetim nepoželjnom u meni se probudi „plač“ i onda reagiram kao čovjek. Isto tako politika i vjera mi jako idu na živce. Koristiti politiku i pričati o vjeri mi je apsurd. Naljuti me i kada se prošlost i grijesi koriste kao argument za sadašnjost i budućnost. Isto tako me najviše zna zaboljeti vidjeti u drugima sve najgore a sebe gledati najboljima.

    Moji komentari su izraz moga vjerovanja i iskustva.Možda sam i previše toga rekla,spontano sam pisala. Ne mislim ja da si ti loš, svi mi smo uvjetovani nekim okolnostima i ranama i tako stavovima i opredjeljenjima. Svaki je čovjek moj bližnji, i ti i ateista bilo koji, i papa i patrijarh i netko druge vjere. MOj bližnji je čovjek. Svaki je čovjek stvoren na sliku Božju. Bog je dao život za svakoga od nas. Zato je svatko moj bližnji. Mislim da u traženju boga, dvoljno je zavapiti i uputiti iskrenu molitvu da ti se objavi i da ga nađeš. Tako sam ja napravila, jest da sam bila krštena i primila sakramenta, vjerujem da je sve to pomoglo za dalje. U situaciji razmišljanja o životu i smrti i smislu života zavapila sam ( u bolesti) „Bože ako postojiš objavi mi se, pokaži mi da postojiš da imam smisla i snage za život“. Nisam ga imenovala, nisam mislila na „ime“, naučili su me da postoji ali ga nisam nikad „osjetila“ živim. Na neki način sam „pritisla“ Boga da mora to učiniti. To je bilo jednostanje u duši da ga neću pustiti dok mi ne objavi svoju ljubav i sebe. Čekala sam znak. Spontano se dogodilo da je bila jedna duhovna obnova sa katoličkim svećenikom karizmatikom koji je imao sasvim drugačiji pristup prema Bogu, koji je prikazao Boga kao prijatelja, koji je prikazao Boga koji čezne i ljubi čovjeka, čezne za njim. I taj Bog se zvao Isus Krist i zove se. Ne može se zvati drugačije.On je jedan ali to što mu daju puno imena…neki putovi su bliži pravome Bogu, drugi su dalji. Možda to ne shvaćaš sada.Zamoli Boga Biblije da ti se objavi, zašto ne probaš sam sebe demantirati?

    Koja to religija koristi ime Stvoritelj osim kršćanstva? Ja mislim da nitko.
    Opet izraz koji je uzet iz Biblije.

    Možemo spomenuti i izraz Spasitelj. Ima li u nekoj religiji ime Spasitelj? Nema.

    Iz mog kuta šira dimenzija je ta da je moj Bog stvorio sve ljude ali nisu se svi odazvali njemu, nisu. Može li Bog imati toliko imena? Krišna, Buda, Alah, i ne znam koja sve još…
    Ne može. Objava je autentična. To je sve što ti mogu reći, ostalo moraš sam u svom srcu potražiti.

    Punina je u Kristu, sve ostalo je negdje manjkavo. Zato jer je najveće bogatstvo u Kristu.
    Ne znam dali će se drugi spasiti i kako će se spasiti, ali znam da je Krist pravi put, ostalo su stranputice i samozavaravanja.

    Poslušaj me. Otiđi u svoju sobu i zazovi Gospoda, nije on gluh, samo trebaš imati želju.
    I doći će ti brzo. Činiš li to iz neke hladnoće, ili sa predrasudama ili već unapijed nekom osudom, Bog ti neće doći. Neće. Nije nasilan. Sama je nježnost. Ulazi u srce koje je iskreno i koje ga traži. U srce koje puno analizira i misli neće ući. Zapravo, zapreka je um.Nemoj misliti nego čezni za susretom. Mene je čežnja držala bar tri dana, čekala sam.Nisam odustajala.Na duhovnu obnovu sam otišla sama uu pratnji svog anđela čuvara. Zamolila sam ga da me vodi jer mi je od multiple bila orijentacija poremećena, ne bih znala doći do cilja bez anđela čuvara.

    Eto. Nekim ljudima ni čudo nije dosta. Moj suprug je sve to vidio i dalje živi na pola. I boji se vjerovati punim plućima Kristu, boji se da će mu Krist oduzeti kafić, društvo, da se Krist ne bavi nekim malim stvarima, da ga ne treba opterećivati, sve krivo gleda.Kad posao ne ide utone u depresiju a sto puta mu moram reći, predaj to Bogu. Toliko radi da se oslonio na svoj snage.Da je izgubio osjećaj za život.Stoga Aleksandar, zaista ti nitko neće moći pokazati tog Boga osim ako se sam ne potrudiš na suradnju. Zamoli ga da ti kaže ime.
    Ja toliko vjerujem, možda izgledam i luda, nevažno, da će ti reći pravo ime, Ime nad svakim imenom, na koje se prigiba svako koljeno, nebesnika, zemnika i podzemnika. Ja vjerujem kad bi htio našao bi odgovor. Samo kad bi htio i čeznuo.

    Pozdrav

  • @ Aleksandar Zlatar

    “Da li mislite da je volja Stvoritelja-Boga bila na prvom mestu da nas stvori sa slobodnom voljom? Ako jeste kako ikad možemo učiniti nešto protiv njegove volje i vi sa vašom verom i ja sa mojom?”

    Ne znam! Pitaj to Boga! Šta ću ti ja što je preduslov za taj odgovor vera u Boga! To je do tebe! Bog je svoj posao odradio! 🙂

    Varda, teološki eksperti su proučavali doslovno značenje biblijskih fraza i istorijskih činjenica, što je dovodilo do beskrajnog niza interpretacija. Naučnici su proučavali Bibliju i otkrili naučna skrivena značenja unutar svetih tekstova. To je posebno dobilo na intenzitetu u dvadesetom veku, pa s toga ne treba „jednom za svagda“ prihvatati autentičnost i poruke svetog pisma. Još je mnogo nedorečeno.

    Da još jednom ponovim: Moje lično iskustvo mi govori da je Sveto Pismo autentično! Da budem krajnje jasan i nedvosmislen: Verujem da je Sveto Pismo autentično! Jednostavno, to je Reč Živa. Ta knjiga je Živa (Reč Živog Boga, a to se doživi, oseti, vidi, pipne i čuje). To je moje svedočanstvo, ali opet napominjem i da sam ja grešnik! To je i odgovor na gornji citat! 🙂

    Bez Hrista ja sam – NIŠTA!

    PS
    Moje oči su me nekada i znale prevariti, bar na kratko. Gledaš nešto, a vidiš nešto sasvim drugo. Na primer, u prirodi, misliš zmija, kad ono obična grana, ili senka od neke grane. Ja jedino verujem Bogu, jer me on nikada neće prevariti, jer nije iskvaren, nema takvu „palu prirodu“. Svi „ostali“ su podložni „zarazi“ virusom zla i za njih ne mogu ništa da garantujem. Ovo što ti pričaš je upravo priča koju sam čuo od Mike Markovića, zato sam ti i postavio taj izvor informacija. To se najjasnije može videti na ovom linku: http://www.istinik.com/cuda-i-misterije-zadnja-korica.php. Poželeću ti sada svako dobro od Gospoda, pošto ovo „moje“ ljudsko „dobro“ je nekako površno i prolazno, te sklono propadljivosti. Hristos je (živ i jedan te) isti, bezgrešan!

  • Očigledno, poštovani sagovornici, i vera i Bog i poruke iz Biblije ili drugih zapisa su u vama, deo vas, i sve to čini da nalazite ne samo svakodnevni duhovni mir, već i više od toga. To je i alternativa koja vam u ovozemaljskim bezizlaznim situacijama uliva mir i spokoj da će iste biti prevazidjene.

    Ali, ponavljam, to je u vama, nije došlo ni sa neba, ni sa zemlje, i ne može da predstavlja univerzalni recept zbog različitosti, individualnosti i slobodoumnosti „ostatka sveta“. Ograničeni su dometi molitve, verovanja, boravka u manastirima ili crkvi, liturgije. Teže je razočaranje zbog „neuslišenih molitvi“ onih koji su očekivali da „progledaju ili prohodaju“, iako se ne može reći da to nisu žarko i iskreno želeli. Ne može se njihovo ili nečije drugo razočarenje pravdati neiskrenošću, njihovim grehovima ili grehovima njihovih roditelja, nedovoljnom posvećenošću i sl.

    Zato, u ovakvim razgovorima, iznosite vaše (cenjeno i iskreno) mišljenje ograničavajući se na lična razmišljanja, iskustva, dajući poruke, bez pretenzija da budete tumači i autoriteti u ime vere, Boga, mudrih staraca, crkve i sl. To što ste doživeli ipak je samo u vama, a ne predstavlja opštu kategoriju.

    Možda na taj način urušavate autoritet onoga u koga verujete, jer ako neko ima moć da stvori život (koji je najveća vrednost, jer kad nema života sve ostalo je besmisleno) i sve drugo što život čini smislenim, onda taj isti ima moć i da menja taj život i da ga uništi. A tolikoj moći nije potrebno klanjanje, molitva i slični dokazi jer „mogu da garantujem“ da nije sujetan i da je najmanji problem da nas sve „utera u red jednim potezom“ i da nam ograniči datu slobodoumnost.

    Svedoci ste vremena u kome živimo i kolika je potreba da neko tako moćan učini da život mnogih ljudi bude dostojan čoveka i da svako ima svoj deo pravednosti i blagostanja koje zaslužuje, a to se ne dešava. U čemu je onda smisao postojanja?

    Pozdrav svima.

  • Филм „Такве вјере ни у Израиљу не нађох“ је тридесетоминутни видео запис у којој је представљено чудесно исцјељење Рускиње Софије, Муслиманке из Башкирије, која је била толико болесна да су јој доктори рекли да јој је лобања одвојена од кичме. Како је болст напредовала, Софија скоро није могла ни да хода. Међутим, призвана од Пресвете Богородице и Светог Василија дошла је у Острог гдје је примила Свету Тајну Крштења, а затим молећи Светог Васија за помоћ добила и исцјељење. Данас је потпуно здрава и срећна је што је православна Хришћанка. У филму Софија прича свој пут исцјељења.

    http://www.youtube.com/watch?v=4QU92AMV1hA

  • Nisam znao da je film stavljen na YT, hvala gospodine Niko.

    Eto prilike da ljudi vide svedočenja iz prve ruke nekoga koga je Sveti Vasilije iscelio a Preveta Bogorodica čak iz daleka dovela da svedoči o sili Božijoj u Ostrogu. Hvala na filmu Niko.

  • Hvala vam na postavci ovog filma..ne znam šta bih drugo rekla,osim poruke svima koji još nisu bili da ne žale vremena ni novca,i obavezno posete Ostrog.Divna je priča o ovoj Tatarki, a koliko je još takvih nezabeleženih..Slava Svetom Ocu Vasiliju!

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280