Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kolumna

Gluvo doba: Srbi su duhovni ratnici i vitezovi pravoslavlja

Srbi su duhovni ratnici i vitezovi pravoslavlja protiv sila Antihrista

Kako i zašto su Srbi duhovni ratnici koji kao vitezovi pravoslavlja brane hrišćansku veru i spašavaju svet. Crnogorci će odigrati ključnu ulogu

 

Srbi kao duhovni ratnici protiv sila tame će spasiti svet od propasti i dolaska Antihrista. Još tačnije, Crnogorci kao najuzvišeniji vitezovi pravoslavlja i najhrabriji deo srpskog naroda će spasiti svet. Zvuči nestvarno i tabloidno, ali duhovna istorija se razlikuje od one materijalne i može se sagledati tek kroz vreme i kroz duhovnu vizuru.

Srbi su duhovni ratnici i vitezovi pravoslavlja protiv sila Antihrista
Sveti ratnici

Danas je Srbija puna popularnih knjiga domaćih autora koji pišu o tajnom redu Zmaja, srpskim vitezovima srednjeg veka koji su u stilu Den Braunovih romana i triler modela iz knjige Gospodar prstenova navodno harali Evropom i Srbijom u tajnim misijama, bili nepobedivi i neustrašivi, bolji, lepši i veštiji nego što su to bili surovi krstaši ili pak stilizovani vitezovi okruglog stola. Srbi su bili i duhovni ratnici i pravoslavni vitezovi koji su nepobedivo vojevali sve dok nije došla prekobrojna i prevelika turska sila sa Orijenta.

Ta novovekovna priča pisaca koji samo jure prodaju i honorare za svoje knjige je besmislica koja se gradi na krhkim istorijskim podacima i prirodnoj potrebi da jedan narod pokaže svoju supremaciju. Tako smo mi Srbi postali nebeski narod, duhovni ratnici hrišćanstva i vitezovi pravoslavlja koji spašavaju celu planetu svojim junačkim delima protiv jačih i mnogobrojnijih protivnika. Medjutim, iako je sve to fikcija pisaca koja podilazi slavoljubivosti prosečnog čitaoca da bude deo tako slavne i ničim dokazane istorije, da se prepozna kao vitez junak, ipak postoji jedna duhovna nit koju je teško uočiti ali koja nas vodi od naših predaka do današnjih i budućih dana u kojima će Srbi ipak biti duhovni ratnici koji će odigrati ključnu ulogu u pobedi nad Antihristovim snagama novog svetskog poretka. Zapravo, tačnije rečeno to će biti Crnogorci, jer čojštvo i junaštvo koje Srbin iz Crne Gore ima odigraće ključnu ulogu u budućoj istoriji sveta. Kako će se to odigrati, nije nam dato da znamo, ali možemo naslutiti pravac i znake vremena.

Kroz istoriju su Srbi bili poštovani kao ratnički i tvrd narod. Nije bilo lako ratovati protiv Srba i bili su cenjeni vojnici najamnici. Istorijski zapisi govore o tome, kao i to da su nakon pada Srbije pod Otomansko carstvo Srbi postali značajan izvor turske vojne sile kao janičari. I to je dobro dokumentovano.

Takodje je istoričarima poznato da su u novijoj istoriji Srbi probojem Solunskog fronta zapravo probili trbuh velikog Austrougarskog i Pruskog carstva, koje je već postiglo mirovni sporazum i skoro zaključilo mir sa saveznicima, jer je na zapadnom frontu godinama bila pat pozicija i klanica u rovovima. Delovalo je da niko ne može dobiti rat, pa su zaraćene sile krenule u zaključivanje mira, ali tako nisu mislili Srbi koji su probojem Solunskog fronta krenuli pravo i nezaustavljivo na Beč da izravnaju račune sa austrougarskim okupatorima. Taj proboj Solunskog fronta je preokrenuo tok rata i uništio žuto crnu monarhiju kao i Prusku carevinu. To nam Nemci i Austrijanci nisu nikada zaboravili.

Po drugi put su Srbi preokrenuli tok ratnih dogadjaja kada su odbacili Hitlerov pakt i zaustavili njegove pripreme za osvajanje Rusije, što se smatra ključnim momentom propasti nemačke kampanje na istoku. Taj akte prkosne pobune prema Hitleru nije odigrao nijedan narod nalik Srbima. I tada su Srbi kao duhovni ratnici rekli ne Antihristu. I to veliko NE sili nacističkog satanizma nisu rekli akademski intelektualci i nazovi duhovni vitezovi skrivenih misterija, nego običan narod koji bolje vidi ko je ko i šta je šta.

Treći put su Srbi opet iz inata i prkosa 1999 godine rekli ne najačoj trenutno sili na svetu, Americi. Izgubili su rat ne na terenu nego u pregovorima ali ne i dušu. To nam i dalje pamte Amerikanci, da nas nisu faktički pobedili a ni ponizili, već da su Srbi svojom hrabrošću dali podstrek celom svetu da postoji narod koji se ne boji jačega i ne savija glavu po cenu sopstvenog stradanja. Opet su glavni junaci i duhovni vitezovi bili mali ljudi iz naroda, piloti, borci, dobrovoljci.

No, to sve o čemu pričamo je istorija, prošlost. Sadašnjost deluje tragično. Srbi su dezorjentisani, malodušni, depresivni, gladni, bosi, ispranih mozgova, pohlepni, korumpirani. Nigde se u u Srbij ne vide ti duhovni ratnici a tek se ne vide vitezovi pravoslavlja koji trebaju da spašavaju svet i da se bore protiv Antihrista. Srbi su se ućutali, sagnuli glave, prose milostinju od Evropske unije, uspavali su se, na veru i Boga su potpuno zaboravili. Milija im je kladionica, šoping mol i kafić nego crkva. Zato se zlopatimo, jer kao što kažu svetitelji srpski koji su imali dar prozorljivosti, mnogo smo Boga razgnevili i neće da nas pogleda pa je pustio da nas vragovi čereče.

Ali Bog ipak nije zaboravio Srbe, njegovo nasledje na zemlji. Ponudiće im iskupljenje. Jer Gospod je svakom pravoslavnom narodu dao po neki dar i moć. Rusima je Gospod dao ljudsku i materijalnu silu te direktnu zaštitu Presvete Bogorodice da sve vidljive i nevidljive protivnike pobede, Grcima je dato da talentom i sposobnostima slave Boga kroz liturgije i himne, Rumunima je dao krotkost i trpeljivost, Jermenima je dao mučeništvo, Bugarima izdržljivost, i tako redom, dok je Srbima dao ratničku narav, da se kroz odbranu vere pravoslavne iskupljuju za grehe i nemoral u koji su upali. Srbi su mali narod da bi stvarno pobedili snage Antihrista, to će kao mnogobrojniji uraditi Rusi, ali će duhovni ratnici iz Srbije i Crne Gore u jednom trenutku uraditi ono što je ključno i promeniti tok zacrtane istorije od strane svetskih vladara.

Imaju Srbi ratničke sposobnosti i veštine, neku ludost i hrabrost, ljudski faktor koji plaši neprijatelje, jer rat doživljavaju kao zabavu za razliku od svih ostalih naroda za koje je rat opsesija, strah i apokalipsa ili disciplinovano izvršavanje vojničkih zadataka.

Naime, da su Srbi još za vreme Cara Dušana bili blagočestivi i da sam car Dušan kao glava naroda nije uvredio samu Presvetu Bogorodicu time što je svoju suprugu usled straha od kuge odveo na Svetu Goru, mesto gde nijednoj ženi nije dopušteno da boravi, Srbi bi danas imali imperiju, jer imaju sposobnost da se šire i osvajaju. Ali greh za grehom i blagodat ode, dodje iskušenje i trpljenje, ostade samo mučenički podvig kao iskupljenje.

Srbi kao narod su duhovni ratnici kada vreme rata dodje, oni će tada postati vitezovi pravoslavlja kada stvarno budu suočeni sa tim koje će carstvo izabrati, Nebesko ili zemaljsko. Tek u susretu sa smrću i ratom, Srbi shvataju svoje biće, svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Do tada gmižu po mulju greha, blatu izazova i mamcima iskušenja kojima ih nečastivi zavodi i kvari. Ali kada postane biti ili ne biti, mali čovek postaje veliki vitez pravoslavlja, običan seljak postaje duhovni ratnik i krv heroja i mučenika iskupljuje grehe narodne.

 

S.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

17 komentara

  • Srbi su, nažalost, češće od ostalih evropskih naroda bili prinuđeni da se bore za goli život i opstanak na kućnom pragu od ala i vrana i sa Istoka i sa Zapada. Proglašavati ih duhovnim ratnicima i vitezovima pravoslavlja je isto toliko besmisleno kao i svojevremeno proglašavanje za borce za odbranu samoupravljanja i tekovina socijalističke revolucije. Srpskom, a i ostalim narodima treba prosvete i znanja da bi razlikovali istinu od laži i da bi prestali da budu manipulisani od domaćih i stranih hohštaplera.

  • Izgleda da ću za tekstove koje pišem na ovom blogu morati da ostavljam uputstvo za čitanje mojih tekstova. Osnovna teza je ovde da su mali ljudi iz naroda ti vitezovi pravoslavlja i duhovni ratnici a ne umišljena srpska intelektualna, kulturna i politička elita.

    I to što će ti mali ljudi odigrati svoju istorijsku ulogu je stvar njihovog istinskog bića i okolnosti u kojima će se naći.

  • U pravu ste S.V. za uputsvo . Tekst je pisan jezikom srpske elite ,ideje u njemu su ideje kvayihriscanske elite previsoko zagledane pa im narod izgleda kao pa komenar bilo koga od sitne raje ,topovskog mesa za tu elitu , mora biti vrlo jasan .

  • Udarih enter prerano pa mi pobeze nejasan komentar 🙂 . Elem , napisali ste teze kvazipravoslavne kvazielite , pa se bojim dace kad dodje stani-pani i narod odgovoriti onako kako zasluuje ta elita .

  • Vojsije, u ovom pisanju nema nikakvog elitizma a ni elitnih ideja, a tek ne vidim kvazipravoslavno pisanje.

    Jedan mali u svetskim okvirima dogadjaj, kao što je na primer smena vlasti u Crnoj Gori, u trenutku dok se stvara svetski sukob i savezi stvaraju, može biti tektinski poremećaj koji može da uruši pola Nato pakt, ako je trenutak osetljiv, kao što će biti. Ovo je primer, ne proročanstvo.

    Jer, ono što vi ne vidite sada, ne znači da se ne odigrava i da ne postoji. Kao na primer stvaranje Kurdistana koje traje nekoliko godina unazad a koji dovodi do tektonskih poremećaja koje će osetiti ceo Bliski Istok, Turska, Grčka, Kipar, Rusija i Zakazavje.

    Sada je vreme grupisanja saveznika, kao pred II Svetski rat. Tada je Srbija napravila poremećaj, sad je red na Crnu Goru i Hercegovinu. Tu je ključ pada Novog Svetskog poretka, koji naravno da neće biti vidljiv i očigledan.

  • Vi , kao i svi koji smatraji da vide daleko i visoko , ne vidite ono sto je najociglednije . Epski lepo ali istorijski sto netacno – sto nategnuto napraviste od nas izabrani narod .
    Mislim da ste duhovne ratnike pogresno imenovali . Duhovni ratnici ne ratuju oruzjem . Duhovni ratnici se ne bore ni za NATO ni protiv njih .
    Nije im cilj stvaranje nikakvih ovozemaljska carstva , niti njihovo rusenje .
    Srbi kao narod koji u presudnim istorijski trenucima pravi `dribling` koji resava svetski poredak , po cenu sopstvene propasti,koji dobijaju u ratu a gube u miru…su besmislice iz usta sto crkvene,sto poliicke,sto intelektualne `elite` koje su nas itekako kostale .
    Zagledani u veliku sahovsku pariju mocnika i zanoseci se svojom ulogom u njoj nase vodje podrzane `elitom` ( `kupis ih za spricer i kavurmu` ) su nas doveli do tog da od eliti omrazemog Dusana Silnog ( valjda jer ni u snu nece dobiti takav pridev u istoriji ) i njegovog carstva budemo dovedeni na ivicu nestanka . Tacnije zakoracili smo preko nje. Da drzimo predavanja drugima o duhovnosto mi koji jos sanjamo o zlatnom Titivom dobu ?
    Ja Kurdistan ni na mapi ne bi umeo naci , a Montenigersku smenu vlasti ne nazirem pa mogu samo ili da kazem da su vam to pusti snovi ili da se nadam da ste dobro obavesteni i da cu vam jednog dana `skinuti kapu` pod uslovom da sacuvam glavu ispod neke kape ili slema u onom sto bi bilo neminovno da se desi ako vam se obistine slutnje ( ili zelje ) o `velikom tumbanju po svetu`.

  • Prvo Srbi su zbog trovanja Cara Dušana od strane fariseja sveštenika pali pod prokletstvo koje je tek nedavno sklonjeno ali je crkva još u bunilu i bez dinamike Rajskog puta uživo. Drugo Antihrista smo već pobedili ali posle rata se najviše gine zbog navika koje um još bulazni, a ostaci bolesti uma i oni poslušnici i budale to ne vide, pa nas banke još dave i poraženi Satana još ovakvim i sličnim tekstovima zamajava i navodi da Srbi uleću i čekaju nova ‘spasonosna’ stradanja. To nije od Boga Ljubavi i Sile. Srpski mač je poljoprivreda i divni Raj od Zemlje Srbije. Radujte se, pobedili smo ali repovi programa zla su ostali u toku, pa oprez. A vi Crnogorci, čuvajte se Rotšilda i njegovih para zlobe koji vam guta čojstvo i zemlju…

  • Vrlo optimistično nadanje da smo pobedili Antihrista, da se to desilo ne bi i dalje vladalo zlo medju ljudima, jer bi nam duše bile smirene i čiste. A oko nas samo greh caruje i ustoličava se. Vrlo romantično razmišljate Branislave. Bitka o kojoj govorite se ne završava sve do Strašnog suda.

    Stradanja su put hrišćanina, sam Gospod Isus Hristos je govorio o tome da će njegovo malo stado biti stalno progonjeno. Stradanje duši pomaže da stekne hrabrost da se odvoji od ovoga materijalnog sveta, to nije nikakvo mazohističko stremljenje već prevrednovanje propadljivog tela za nepropadljivo Carstvo nebesko. Kukavice ne idu u Raj.

  • Citira: „krv heroja i mucenika iskupljuje grehe narodne“…To je takvo bogohuljenje! Samo nas Isus Hrist,Sin Bozji moze iskupiti od greha i „nema drugoga Imena pod kapom nebeskom“…Uopste ceo tekst odise netacnoscu, bajkovitoscu..nekom fantastikom…Povrsno i neozbiljno.

  • Dakle postoje samo Srbi iz R.Srbije i R. Crne Gore ovi ostali su verovatno neki drugi Srbi 🙂 kakva nam je nacija tako nam je….. Kada hoces nesto da kazes onda reci sve a ne da izostavljas bilo koga i drugi Srbi ovo citaju….

  • Poceo sam da citam tekst jer mi je naslov bio privlacan. No, kad sam stigao do kraja shvatio sam da je naslov apsolutno besmislen. Autor je uzeo pompezan naslov kako bi privukao citaoce, ali nije ga potvrdio tekstom. Zasto su Srbi duhovni ratnici i zasto su kljucni u borbi protiv Antihrista, to iz teksta nismo saznali. Jos manje smo saznali da zasto su Crnogorci kljucni u toj borbi. Ima jedan vic:

    Nauci Perica sve o slonu za cas biologije. Mrzelo ga da uci ostatak gradiva pa je samo to pripremio. Izadje on tako pred profesorku i onda ga pita:
    – Perice, reci nam nesto o zebrama.
    Perica se mrsti, razmislja pa ce onda:
    – Zebre su zivotinje koje hodaju na cetiri noge i imaju pruge po kojima su karakteristicne, ali slonovi se dele na…..

    Upravo je to uradio autor ovog teksta.

  • Srbi jesu duhovni ratnici, jer bi jedan Francuz, Nemac ili Englez, potpuno sisao sa uma u ovakvim uslovima zivljenja.

Ostavite komentar