Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Preporuka

Kampovati u prirodi – šta poneti za kampovanje

 

Kampovati u prirodi – šta poneti za kampovanje

Spisak stvari koje treba poneti na kampovanje. Kampovati u prirodi zahteva znanje i iskustvo kako izabrati teren i postaviti šator

 

 

Kampovati ili jednostavno boraviti u prirodi znači živeti i zabavljati se na svežem vazduhu. Pri tom treba prilagoditi svoje navike sredini koja se razlikuje od svakodnevne. Ukoliko na to budete spremni, boravak u prirodi će biti ono čemu se inadamo: razonoda i uživanje. To nije posebno teško ali je svakako potrebno poznavati neke prirodne zakone kao i tehnike kampovanja. Ovaj priručnik će vam upravo u tome pomoći.

Kampovati u prirodi - šta poneti za kampovanje
Kampovati u prirodi je doživljaj. Važno je znati šta poneti za kampovanje

Takođe treba znati da boravak u prirodi nosi u sebi rizik i razne opasnosti. Što se bolje pripremimo: odgovarajuća odeća, odgovarajuća oprema i određeno znanje, to će boravak u prirodi biti bezbedniji. Sa češćim boravkom stičete i određena iskustva, pa će svaki naredni odlazak nuditi više spokojstva i više radosti. Ipak zapamtite: nije majka priroda deo nas nego smo mi deo nje. Ne hodamo ovom planetom da bismo menjali prirodu nego da bi smo joj se prilagodili. Mi smo ti koji moramo poštovati njene zakone, njene uslove i njene hirove. Ukoliko to shvatimo i tako se ponašamo ona će nas prihvatiti i mi ćemo imati samo koristi. U suprotnom – neće nas žaliti! Priroda je surova taman onoliko koliko to mora da bude.

Stari mudrac je jednom davno rekao, a vi to shvatite ozbiljno: „U prirodi ne postoje ni kazne ni nagrade, postoje samo – posledice!“

Zato, naučimo da poštujemo prirodu i naučimo kako da u njoj preživimo…

KAKO I ŠTA PONETI NA KAMPOVANJE?

To pre svega zavisi od toga koliko dana planiramo da boravimo u prirodi, gde planiramo da spavamo i u kom periodu (godišnje doba). Nije bez značaja i to koliki broj ljudi će kampovati i kojim prevoznim sredstvom se putuje. Ukoliko planiramo da spavamo u kući: vikendica, brvnara, planinarski dom i sl. onda nećemo nositi šator i vreće za spavanje. U suprotnom je ta oprema neizbežna, pa će nam prtljag za toliko biti veći i teži.

Bez obzira koje godišnje doba da je u pitanju, treba poneti: rezervni veš, majicu, čarape, toplu jaknu, kabanicu za kišu i opremu za prvu pomoć. Iskusniji kamperi sa sobom uvek imaju nožić („švajcarac“, koji je univerzalan), baterijsku lampu, šibice, parče kanapa. Korisno je uvek raspitati se o terenu koji nameravamo da pohodimo, a ukoliko je moguće treba poneti i topografsku kartu i kompas. Na ovaj način ste se prilično obezbedili za slučajeve da vas uhvati mrak, nevreme ili pak ako zalutate. Prava je umetnost poneti i spakovati stvari: da ništa od potrebnog ne nedostaje a da ničega nema previše. Iskustvo će vam tu mnogo pomoći, a ukoliko ga nemate, pitajte one koji ga imaju odnosno one sa kojima planirate boravak.

Moj vam je savet, bar u početku, da boravak u prirodi planirate sa nekim ko već ima dovoljno iskustva i od koga možete mnogo naučiti. Posle se možete i osamostaliti!

Kako spakovati stvari u ranac ili bisage? Tu važi prosto pravilo: najteže stvari idu što bliže leđima (korpi) i na dnu ranca. Radi ravnoteže i lakšeg nošenja. Zatim idu odeća i obuća, kese sa raznim priborom (npr. za ličnu higijenu), i na vrhu stvari koje vam često trebaju: kapa, foto-aparat, hrana… U džepove ranca stavite stvari koje su sitne ali potrebne na putu, npr: čuturica za vodu, plinska boca, kabanica, karta i kompas, prva pomoć, slatkiši… Naravno da će veličina i vrsta ranca tj. bisaga direktno diktiratii način pakovanja, ali neka ovo bude samo primer kako to uraditi.

KAMPOVANJE

Za kraći boravak na jednom mestu (prenoćište, odmor od 2-3 dana) uređuje se bivak, a za duži boravak logor ili kamp. U oba slučaja se primenjuju isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste trajnije i složenije improvizacije koje se ovde neće razmatrati. Mada na prvi pogled može da izgleda lako, izabrati odgovarajuće mesto za kampovanje zna biti veliki problem. Mesto za postavljanje šatora mora biti suvo, ocedno, blago nagnuto, zaštićeno od vetra, da ima drveća ili da je pored šume, udaljeno 2-3km od močvara. Poželjno je da se u blizini nalazi voda (reka, jezero,izvor…).

U planinskim predelima mora se voditi računa o odronjavanju stena, snežnih lavina i vejavica. Takođe izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i mesta gde ima poljskih glodara.

Kako prepoznati tle? Leti na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i delimično ispucala po površini dok su njeni donji delovi čvsti. Nema tragova mahovine između busenja i trave. Ukoliko ima vlage i vode, trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine među busenjem i na podnožju drveća. Ukoliko morate na ovakvom mestu postaviti šator, dobro je ispod šatora postaviti plastičnu foliju (najlon) kao izolaciju, ali ipak izbegavajte mesta pored samih reka i potoka. Čak i najmanji potočić za vreme velikih kiša prerasta u bujicu koja može biti jako opasna. Izbegavajte zemljište okruženo brdašcima i peskovito tle.

Vetar koji u sparnim danima prijatno osvežava, može se očas pretvoriti u ljutog neprijatelja. Kada se to dogodi šatori su u opasnosti. Šator postavite tako da bude svojom najmanjom površinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva, a ulaz šatoranaravno na suprotnu stranu. Lako ćete po okolini prepoznati pravac iz koga vetarnajčešće duva: treba pogledati u travu, oblik drveća i na koju je stranu nagnuto,izgled peska i gde se skuplja. Šator je najbolje postaviti na ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše ušumi još satima kaplje voda, a jak vetar često lomi grane drveća. I nikada ispod usamljenog drveta – jer su česta meta gromova.

Insekti i druge životinjice su čest problem kamperima. Najčešće su to komarci, mravi, krtice, miševi i zmije. Protiv insekata se jednostavno možete braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice!) a krtice ćete izbeći ako izbegavate krtičnjake (mesta gde je puno brdašca isitnjene zemlje). Miševi su dosadni i šire zaraze a nalaze se u blizini jama i baruština. Od zmija ćete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako ne ostavljate otpatke hrane u blizini šatora (naročito otpatke mlečnih proizvoda).

Samo postavljanje šatora nije nimalo komplikovano, naročito ako je to šator za 2-3 osobe. Šator uvek dobro zategnite (zbog vetra ili kiše) i iskopajte kanaliće oko šatora (po potrebi). Ispod šatora postavite najlon radi bolje izolacije ili ga pak stavite preko šatora kao duplu zaštitu. Šator vam sigurno neće prokišnjavati a i neće se unutar šatora pojaviti kondenzacija zbog stvorenog međuprostora. Ukoliko vam nedostaje kočića, možete se poslužiti kamenjem ili ih od grana drveća napravite sami. Ukoliko pak nemate šator, možete i sami napraviti odgovarajući zaklon. Za to možete koristiti već postojeće kolibe, nadstrešnice, igloe, zemunice, pećine itd. Ako toga nema možete sami napraviti improvizovanu kolibu od pruća, granja i lišća. Uz pomoć noža ili sekirice se za sat vremena možete napraviti odgovarajući zaklon.

Slike govore dovoljno…

Nebojša Manojlović – Živeti sa prirodom (Preživljavanje u prirodi)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter