Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Medjunarodna mafija – medjunarodni organizovani kriminal

 

Medjunarodna mafija ili MakMafia – medjunarodni organizovani kriminal

Medjunarodni organizovani kriminal u svetu globalizacije funkcioniše isto kao i svaki drugi biznis. Ima proizvodne zone, kao Avganistan i Kolumbiju. Ima zone distribucije, kao Meksiko i Balkan.

 

Ovo su tmurna ekonomska vremena, prijatelji sa TED-a, uistinu tmurna ekonomska vremena. Tako da bih želeo da vas oraspoložim sa jednom sjajnom, mada prilično nepoznatom pričom o komercijalnom uspehu u poslednjih 20 godina. Može se uporediti, na neki svoj čudan način, sa postignućima Majkrosofta ili Gugla. To je industrija koja je trenutnu recesiju preživela sa ravnodušnošću. Mislim na organizovani kriminal.

Medjunarodna mafija - medjunarodni organizovani kriminal
Medjunarodni organizovani kriminal – ilegalna polja marihuane u Meksiku

Organizovani kriminal postoji već dugo, čujem da kažete, to su zaista mudre reči. Ali u poslednje 2 decenije, doživeo je nečuvenu ekspanziju, gde sada zauzima oko 15 posto svetskog BDP. Imam običaj da ga zovem svetska ekonomija iz senke ili skraćeno MekMafija.

Dakle, šta je pokrenulo ovaj neobičan rast u prekograničnom kriminalu? Pa, naravno, tu je globalizacija, tehnologija, komunikacije, sve te stvari, o kojima ćemo govoriti nešto kasnije. Ali prvo, želeo bih da vas podsetim na ovaj događaj: krah komunizma. Širom istočne Evrope, najznačajniji događaj u našoj posleratnoj istoriji.

Sada je vreme za potpuno razotkrivanje. Ovaj događaj znači mnogo meni lično. Počeo sam da švercujem knjige širom Gvozdene zavese demokratskim opozicionim grupama u istočnoj Evropi, kao što je Solidarnost u Poljskoj, gde sam bio kao tinejdžer. Nakon toga sam počeo da pišem o istočnoj Evropi i na kraju sam postao glavni dopisnik BBC-ja za region, što sam radio 1989. godine. Tako da kada se 425 miliona ljudi konačno izborilo za pravo da sami biraju svoje vlade, bio sam ushićen, ali i pomalo zabrinut zbog nekih gadnijih stvari koje su vrebale iza zida.

Nije prošlo dugo, na primer, dok etnički nacionalizam nije digao svoju krvavu glavu u Jugoslaviji. I u svom tom haosu, usred euforije, trebalo mi je malo vremena da razumem da neki ljudi koji su zadobijali vlast pre 1989. godine u istočnoj Evropi, nastavili s tim i nakon revolucija. Očigledno je bilo ovakvih likova. Ali bilo je i nekih drugih neočekivanih ljudi koji su igrali ključnu ulogu u svemu što se dešavalo u istočnoj Evropi.

Kao ovaj lik. Sećate se njih? Nekada su osvajali zlatne medalje u dizanju tegova i rvanju, svake 4 godine na Olimpijadi i bili su velike zvezde komunizma sa fascinantnim načinom života uz sve to. Dobijali su odlične stanove u centru grada, neobavezni seks bez granica i mogli su da putuju na zapad slobodno, što je bilo veliki luksuz u to vreme. Možda je iznenađujuće, ali oni su igrali ključnu ulogu u nastanku tržišne ekonomije u istočnoj Evropi. Ili kako volim da ih zovem, oni su babice kapitalizma. Evo nekih od tih istih dizača tegova nakon njihovog preobražaja 1989.

Sada u Bugarskoj – ova fotografija je slikana u Bugarskoj – kada se komunizam raspao u čitavoj istočnoj Evropi, nije samo komunizam; cela država se raspala sa njim. To znači da vaše policijske snage nisu radile. Sudski sistem nije funkcionisao ispravno. Šta jedan biznismen u hrabrom novom svetu istočno-evropskog kapitalizma može da uradi da bi se uverio da će njegov ugovor biti ispoštovan? Pa, okrenuće se ljudima koje su sociolozi prozaično nazivali privatizovane agencije za sprovođenje zakona. Mi ih bolje znamo kao mafiju. I u Bugarskoj, mafiji se vrlo brzo pridružilo 14 000 ljudi koji su bili otpušteni sa svojih poslova u bezbednosnim službama između 1989. i 1991.

Kada vam se država raspada, vaša ekonomija ide južno brzinom od nekoliko čvorova, poslednje osobe koje želite na birou su 14 000 muškaraca i žena čije su glavne veštine nadgledanje, švercovanje, stvaranje podzemnih mreža i ubijanje ljudi. Ali to se dešavalo širom istočne Evrope. Kada sam radio 1990-ih, proveo sam najviše vremena pokrivajući užasan sukob u Jugoslaviji.

Nisam mogao, a da ne primetim da ljudi koji su činili užasna zverstva, paravojne organizacije, su zapravo bili isti oni ljudi koji su vodili sindikate organizovanog kriminala. Palo mi je na pamet da iza svog nasilja leži zlokobni zločinacki poduhvat. Zato sam rešio da putujem po svetu proučavajući ovaj globalni podzemni svet kriminala pričajući sa policajcima, pričajući sa žrtvama, pričajući sa korisnicima nelegalnih roba i usluga. Ali iznad svega, pričajući sa samim mafijašima.

I Balkan je bio fantastično mesto za početak. Zašto? Pa naravno tu je bilo pitanje kolapsa reda i zakona, ali takođe, kao što kažu na rasprodajama sve je u lokaciji, lokaciji, lokaciji. Ono što sam primetio na početku svog istraživanja je da se Balkan pretvorio u ogromnu tranzitnu zonu za nelegalna dobra i usluge iz svih krajeva sveta. Heroin, kokain, žene koje su bivale uvučene u prostituciju i dragoceni minerali.

Kuda su oni krenuli? U Evropsku uniju, koja je do sada počinjala da ubira koristi globalizacije, pretvarajući ih u najuticajnije potrošačko društvo u istoriji, koje čini oko 500 miliona ljudi. A značajna manjina od tih 500 miliona ljudi voli da da troši nešto svog slobodnog vremena i novca spavajući sa prostitutkama, nabijajući novčanice od 50 evra pod noseve i zapošljavajući ilegalne radnike.

Organizovani kriminal u svetu globalizacije funkcioniše isto kao i svaki drugi biznis. Ima proizvodne zone, kao Avganistan i Kolumbiju. Ima zone distribucije, kao Meksiko i Balkan. I onda, naravno, ima potrošačke zone, kao što su Evropska unija, Japan i Sjedinjene Države. Zone proizvodnje i distribucije teže da se nalaze u zemljama u razvoju i često su ugrožene užasnim nasiljem i krvoprolićima.

Uzmite Meksiko, na primer. 6 hiljada ljudi je ubijeno u poslednjih 18 meseci kao direktna posledica trgovine kokainom. Šta je sa Demokratskom Republikom Kongo? Od 1998., 5 miliona ljudi je umrlo tamo. To nije sukob o kom možete mnogo da pročitate u novinama, ali je zato najveći sukob na planeti od Drugog svetskog rata. A zbog čega? Zbog mafije koja širom sveta sarađuje sa lokalnim paravojnim formacijama u cilju zauzimanja zaliha bogatih mineralnih resursa tog regiona.

Tokom 2000. godine, 80 posto svetskog koltana se nalazilo na poljima smrti istočne Demokratske Republike Kongo. Koltan mozete pronaći u skoro svakom mobilnom telefonu, u skoro svakom laptopu i igračkoj konzoli. Gospodari rata Konga su prodavali ovo mafiji u zamenu za oružje i mafija bi onda to prodavala zapadnom tržistu. Težnja zapada da troši je primarni pokretač međunarodnog organizovanog kriminala.

Sada, dopustite da vam pokažem neke od mojih prijatelja u akciji, koje je italijanska policija prigodno uhvatila na filmu, kako švercuju cigarete koje nisu prošle carinu. Cigarete su na fabričkoj kapiji prilično jeftine. A zatim Evropska unija nameće najveće poreze na njih u svetu. Zato ako možete da ih prošvercujete u EU, možete poprilično da profitirate i želeo sam ovo da vam pokažem da bih ukazao na vrste resursa dostupnih ovim grupama.

Ovaj brod vredi milion evra kada je nov. I to je najbrže plovilo u evropskim vodama. Od 1994. narednih 7 godina, 20 ovakvih brodova je putovalo preko Jadrana (za šverc cigareta), od Crne Gore do Italije svake noći. Kao posledica ove trgovine, samo Britanija je izgubila 8 milijardi dolara dobiti. A umesto toga taj novac je otišao za osiguravanje ratova u Jugoslaviji i punio džepove beskrupuloznih individua.

A italijanska policija, kada je ova trgovina započela, je imala samo 2 broda koja su mogla da razviju istu brzinu. A ovo je veoma važno, jer jedini način da uhvatite ove likove je ako im ponestane goriva. Ponekad bi mafijaši poveli sa sobom žene koje su uvučene u prostituciju i ako bi policija intervenisala, oni bi bacili žene u more, tako da bi policija pre morala njih da spašava od davljenja nego da juri negativce.

Ovo sam vam prikazao da bih demonstrirao koliko brodova, koliko vozila je potrebno da se uhvati neki od ovih likova. Odgovor je 6 vozila. Zapamtite, 20 ovih glisera je prelazilo Jadran svako veče. Pa šta su ovi likovi radili sa svim novcem koji su zarađivali?

Pa, ovde dolazimo do globalizacije, jer to nije bilo samo kršenje pravila globalne trgovine. To je bila liberalizacija međunarodnih finansijskih tržišta. I čoveče, koliko su samo olakšali peračima novca. Poslednje 2 decenije su bile era procvata za prljavu dobit.

Tokom 1990-ih, videli smo finansijske centre širom sveta kako se nadmeću za svoj posao i prosto nije bilo efikasnog mehanizma da se spreči pranje novca. I mnogo legalnih banaka je takođe bilo zadovoljno primanjem uplata iz sumnjivih izvora bez postavljanja pitanja.

U samom centru svega je mreža ofšor banaka. Ove stvari su suštinski deo paravana pranja novca i ako želite da uradite nešto u vezi sa ilegalnim izbegavanjem poreza i transnacionalnog organizovanog kriminala, pranja novca, morate da ih se rešite. Sa dobre strane, konačno imamo nekoga u Beloj kući ko je konstantno slobodno govorio protiv ovih nagrizajućih pojava.

I ako je neko zabrinut za ono što ja verujem da je neophodno za novo zakonodavstvo, propise, efektivne propise, ja kažem, pogledajmo Bernija Madofa, koji će da provede ostatak svog života u zatvoru. Berni Madof je ukrao 65 milijardi dolara. To ga stavlja na Olimp mafijaša sa kolumbijskim kartelima i glavnim ruskim kriminalnim sindikatima, ali on je to radio decenijama u samom srcu Volstrita i nijedan ga nije uhvatio. Pa koliko još Madofa ima na Volstritu ili u Londonu, koji deru običan narod i peru novac? Mogu vam reći, ima ih poprilično.

Dozvolite mi da vas upoznam sa osnovama međunarodnog organizovanog kriminala. A to su narkotici. Naša druga fotografija farme marihuane od jutros. Ova, međutim, je u centralnoj Britanskoj Kolumbiji gde sam je fotografisao. Ona je jedna od desetina hiljada kućnih operacija uzgajanja u Britanskoj Kolumbiji. Što osigurava da se više od 5 posto BDP ove provincije dobija ovom trgovinom.

Inspektor Brajan Kantera me je odveo, on je pripadnik kanadske konjičke policije, na ogromno skladište istočno od Vankuvera da vidim neke od roba koje ova policija redovno zaplenjuje, od švercera koji je šalju, naravno, južno u Sjedinjene Države gde je nezasito tržište za Britansku Kolumbiju. Trava, kako je zovu delom zato što je reklamirana kao organska, što se naravno prodaje veoma dobro u Kaliforniji. (Smeh) (Aplauz)

Sada, čak i po priznanju policije, ovo ne utiče na profit, zaista, glavnih izvoza. Od početka globalizacije, svetsko tržište narkoticima se neverovatno proširilo. Tu, međutim, nije bilo pratećeg povećanja u dostupnim resursima policijskih snaga.

Ovo se možda vrlo brzo promeni jer se nešto veoma čudno dešava. Ujedinjene nacije su prepoznale ovo — prošlog meseca zapravo — da je Kanada postala ključna oblast distribucije i proizvodnje ekstazija i drugih sintetičkih droga.

Interesantno, udeo u tržištu heroina i kokaina se smanjuje, jer tablete postaju sve bolje u dostizanju njihovih efekata. Sada to menja pravila igre, jer izmešta proizvodnju iz zemalja u razvoju u zapadni svet. Kada se to desi, a postaje trend koji teži da nadvlada naše policijske kapacitete na zapadu. Politika o drogama koju smo imali 40 godina je odavno zaostala i treba joj ozbiljno preispitivanje, po mom mišljenju.

Sada, recesija. Pa, organizovani kriminal se adaptirao veoma dobro na recesiju. Nije iznenađujuće jer je to najoportunističnija industrija na celom svetu. I nema pravila u svom normativnom sistemu. Osim, naravno, da ima 2 poslovna rizika: hapšenje od strane policijskih snaga, koje je, iskreno, najmanja od njihovih briga i takmičenje sa drugim grupama, iliti metak u potiljak.

 Ono što su uradili je promena njihovih operacija. Ljudi ne puše toliko trave ili posećuju prostitutke toliko često tokom recesije. Umesto toga, napali su finansijski i korporativni kriminal na veliko, ali pre svega 2 sektora, a to su falsifikovanje robe i sajber kriminal. I bili su strašno uspešni u tome. Želeo bih da vas upoznam sa g. Pringlom. Ili da se preciznije izrazim, sa senjor Pringlom.

Sa ovim delom kompleta me je upoznao brazilski sajber kriminalac. Sedeli smo u autu na aveniji Paulista u Sao Paolu, zajedno. Prikačio sam ga na svoj laptop i u roku od 5 minuta on je prodro u kompjuterski sigurnosni sistem jedne velike brazilske banke. To i nije toliko komplikovano. Zapravo je veoma jednostavnije jer ono što je fascinantno kod sajber kriminala je da i nije sve u tehnologiji.

Ključ sajber kriminala je u onome što zovemo socijalni inženjering. Ili da upotrebim tehnički izraz za to, jedan je rođen svakog minuta. Ne biste verovali koliko je lako da ubedite ljude da urade nešto sa svojim kompjuterima što njima objektivno nije u interesu. Nije prošlo mnogo dok sajber kriminalci nisu naučili najlakši način da ovo urade, naravno, najbrži način do nečijeg novčanika je kroz obećanje seksa i ljubavi.

Verujem da se neko od vas seća ILOVEYOU virusa, jednog veoma dobrog virusa koji je bio svuda u svetu. Imao sam sreće kada je ILOVEYOU virus izašao jer je osoba od koje sam ga primio bila moja bivša devojka. Ona je gajila svakakva osećanja i emocije prema meni u to vreme, ali ljubav nije bila među njima. (Smeh) Tako da čim sam video ovo u mom inboxu na brzinu sam ga poslao u korpu za otpatke i poštedeo sebe veoma gadne infekcije.

Pa, sajber kriminal, čuvajte se njega. Jedna stvar za koju znamo da internet radi je da pomaže ovim likovima. Postoje komarci koji nose parazita prenosnika malarije koji inficira našu krv kada komarac ima besplatan obrok na naš račun.

Sad, artesunat je veoma jak lek koji uništava parazita u ranim danima infekcije. Ali u toku prošle godine, pronalazači u Kambodži su otkrili da je ono što se dešava to da malarijski parazit postaje otporan. I plaše se da razlog zbog kog on razvija otpornost taj što ljudi u Kambodži ne mogu da priušte lek na komercijalnom tržištu, pa ga kupuju preko interneta. A ove pilule sadrže samo male doze aktivne supstance. Zbog toga je parazit počeo da stvara otpornost.

Razlog zbog kog ovo govorim je to što moramo znati da organizovani kriminal ostavlja posledice na sve oblasti naših života. Ne morate da spavate sa prostitutkama ili uzimate drogu da biste bili povezani sa orgаnizovanim kriminalom. On utiče na naš bankovni račun. Utiče na naše komunikacije, naše penzijske fondove. Čak utiče i na hranu koju jedemo i naše vlade.

Ovo više nije pitanje Sicilijanaca iz Palerma i Njujorka. Nema romantike između mafijaša u 21. veku. Ovo je moćna industija koja stvara nesigurnost i nasilje gde god da se pojavi. Ona je glavna ekonomska sila i moramo da je shvatimo vrlo, vrlo ozbiljno. Bila je privilegija pričati vam. Mnogo vam hvala. (Aplauz)

Misha Glenny

Izvor: Ted konferencija

Ostavite komentar

Ostavite komentar