Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Mobilizacija za rat u Srbiji

 

Mobilizacija za rat u Srbiji

Počinje Prvi Svetski rat. U Srbiji se priprema mobilizacija za rat. Kako ljudi doživljavaju mobilizaciju. Odlomak iz predstave Sveti Georgije ubiva aždahu Dušana Kovačevića

 

MOBILIZACIJA

(Ispred Mehane kod KaMile prijatelji čitaju novine. Na slabe živce loše deluju preteći članci i letnje sunce.)

KRIVI LUKA Bilo bi časnije da nas Austrija napadne bez objave rata. Ništa smrdljivije nisam pročitao. Hoće rat po svaku cenu. (Voja odbaci novine.)

RECI VOJO More, ako treba da ginemo – da ginemo! Svinjarija!

NINKO Ko da gine? Reci Vojo, ko da gine?

RECI VOJO Svi!

Mobilizacija za rat u Srbiji - film Sveti Georgije ubiva aždahu
Scena iz filma Sveti Georgije ubiva aždahu po istoimenoj drami Dušana Kovačevića

NINKO Ko to »svi«?

RECI VOJO Prvo ja, pa ti…

NINKO Pa moja deca? Treba da mi gine i ono u kolevci. A zašto? Hoćeš li mi objasniti zašto da ginemo?

UČITELJ Ako ti to danas nije jasno – onda bolje da ćutiš.

NINKO Nemoj ti mene da ućutkuješ, Mićune. Jebe se meni za sve tvoje Slovene, zajedno sa svom porobljenom braćom! Neka se braća sama malo odrobljavaju, ako im je uopšte stalo do slobode. Treba da mi se kuća zatre zbog braće. Već sam dva puta ginuo pa mi se do danas nijedan brat nije javio da pita: kako ti je, Ninko, bez noge? Braća ćute i trpe, a nama teško; teže nama nego njima što je njima teško! (Ninko gužva novine, baca ih, uzima štake i odlazi.)

TRIFUN Ljudi, opet se prevrnuo voz. (Aleksa pogleda pokazanu fotografiju u novi nama.)

ALEKSA Okreni novine, pijanduro.

KRIVI LUKA Šta ti piše Vane?

ALEKSA Svašta… Bogami, snašao se.

(Izmedu ribarskih mreža dolazi Katarina Džandarova – sva u belom, sa velikim čipkanim šeširom na glavi… Mile izvodi previjenog Žoju; pomaže mu da sedne.)

KATARINA Pomoz Bog… Mile, gde je Gavrilo?

ALEKSA (Aleksa se pridiže, kao da je ugledao sopstvenu smrt.) A šta će ti?

MILE Otišao je u Mišar, po babicu. Žena mu se porađa.

KATARINA Porađa se? Zar već?

ALEKSA Jeste, porađa se! Šta se čudiš? Sve ste učinili da rodi pre vremena! Gde je pas noćas bio?!

KATARINA Molim vas…

ALEKSA Gubi se! Ako te Đorđe nije ubio, ja ću te ubiti! Kučko! Marš! (Devojka odlazi… Mile pridržava Aleksu kome je pozlilo od besa) Kučka… zar Đorđe nema oči i ruke.

MILE Sedi, deda… Ja ću Gavrila naučiti pameti.

ŽOJA Hoćeš, kad svi stradamo. Zbog njega i ove aždaje umalo da poginem… Nego, Mićune, kad smo već kod pogibije, kako tumačiš odgovor naše vlade Beču?

UČITELJ Čitam ga od jutros dvadeseti put… Sve su učinili da ne dođe do rata.

RECI VOJO Pošto su rat izazvali.

UČITELJ Ko je izazvao? Šta pričaš?! Samo lupaš budalaštine!

RECI VOJO Đacima bilo dosadno u školi pa rešili da ubijaju vladare. Od stotinu porobljenih naroda baš su iz Beograda morali da ga ubiju!

UČITELJ Naša vlada je pucala?

RECI VOJO Morali su da spreče. Svi su znali da se nešto sprema.

KRIVI LUKA Evo, ljudi, zašto je meni oduzeta dozvola za rad vodenice. U odgovoru vlade, pod tačkom osam, lepo piše: »Da se spreči uspešnim merama učešće srpskih vlasti u protivzakonitom proturanju oružja i eksploziva preko granice; da se otpuste i strogo kazne pogranični činovnici u Šapcu i Loznici koji su krivi što su pomagali izvršiocima sarajevskog zločina olakšavši im prelazak preko granice.«

UČITELJ Kakve to veze ima s tobom?

KRIVI LUKA Ko zna šta im je doušnik javio. Možda im je pisao da sam ja prevezao atentatore i oružje.

(Resko brujanje iz visine polako nadjača razgovor… Zbunjeni ljudi ustaju… Poljem trči ćopavi Rajko Pevac sa podignutim vratom tambure prema suncu.)

RAJKO Eno ga! Eno ga!

MILE Šta ono leti? (Natkriljuju šakama oči, gledajući put Sunca. Okreću se za brujanjem kao suncokreti.)

UČITELJ Leti rat… Austrijski izviđački jeroplan.

KRIVI LUKA Eno čovek. Vidi se čovek… Maše nam! Hej! Hej!

UČITELJ Ne maše – preti…. Preti nam. (Brujanje aviona zagluši jeka crkvenih zvona i grlata, prozukla pesma trojice brestovačkih mladića; gaze zagrljeni, pijani, razbarušeni, sa visoko podignutim čuturicama. Dok pevaju, prete austrijskom pilotu.)

MIKAN, BAĆA I DANE

Oj, Srbijo, mila mati,
Za tebe ću život dati!
Bio redov, konjovodac,
Komordžija il’ tobdžija!
Neće Švaba preko Save
Dok je jedne srpske glave!
Može samo preko Drine
U tri pičke materine!

(Učitelj pokušava da ih zaustavi.)

UČITELJ Mikane, gde ćete?

MIKAN Mobilizacija, učo! Samo vi sedite, biće novih škartova. Možda ćemo vam praviti društvo posle rata! Ostavite tri mesta!

BAĆA Idemo, učo, u prve borbene skamije.

DANE Ko padne – nema ponavljanja! (Odlaze pevajući… Prvi se pomera Reci Vojo.)

RECI VOJO Treća godina – treća zvona.

KRIVI UJKA Ajmo, ljudi, treba naše pratiti.

UČITELJ Ko još ima za praćenje? (Odlaze… Aleksa i Mile ostaju sami.)

ALEKSA Donesi letve da zakujemo mehanu. Dok je rat – neće raditi. (Izmedu mreža dolazi Gavrilo: bled, usukan, oznojen… Ćuti, gleda u vrhove pohabanih čizama.)

MILE Šta je bilo?… Gavrilo?

GAVRILO Žena je dobro… Biće dobro.

ALEKSA A dete? Sta je sa detetom?.. Čuješ li šta te pitam?! Gavrilo?! (Mladić ulazi u mehanu; odjeknu prasak stakla i lom stvari. A onda, razleže se životinjski urlik. Mile pođe prema vratima, ali ga Aleksa uhvati za ruku.) Pusti ga… Možda će se ubiti.

 

Izvor: Sveti Georgije ubiva aždahu – Dušan Kovačević

Ostavite komentar

Ostavite komentar