Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Nihilizam je rat čoveka protiv Boga – Stvaraju se deca rata i Apokalipse

Savremena uništavajuća filosofija duha da nema istine i da je sve relativno – Nihilizam, zapravo je rat čoveka protiv Boga u kome se oblikuju deca rata i nadolazeće Apokalipse

 

Kao filozofsko stajalište, nihilizam je pogled na svet, a pogotovo na ljudsku egzistenciju, bez ikakve svrhe, značenja, ili razumljive istine. To je teorija koja promoviše stanje u kojem se ne veruje ni u šta, ili u kome ne postoje ciljevi.

 

Plač čovečiji od iskoni

Od utrobe majčine novorođenče plače, a istim tim suzama plače i današnje pokolenje mladih. Svaka suza svakog deteta jeste bolni izraz opšteg osećanja čovekove otpalosti od savršenstva u truležnost, stradanje i smrt. I mi odrastamo, a taj plač ne prestaje. Naprotiv, u ovim vremenima nad kojima treba tugovati, taj plač postaje sve glasniji, taj plač predstavlja jedinu utehu današnjoj omladini.

Nihilizam je rat čoveka protiv Boga – Stvaraju se deca rata i Apokalipse

Omot za album grupe Black Sabbath „God is death?“ (Bog je mrtav) – Fridrih Niče kao ilustracija

Današnje pokolenje mladih, koje lako može biti i poslednje, okovano je u očaj tog plača, jer mladi itekako dobro vide da se ovaj propadajući svet bliži svome kraju. A današnjoj omladini niko nije rekao istinu da će u Apokalipsi [1] Bog svakome utrti suze sa očiju njegovih. Naprotiv, mladima ispiraju mozak da je ta večna istina – „relativna“. Mi mladi smo sami i zatočeni u tamnici ovoga sveta, u kojoj nam ispiraju mozak da verujemo da „nema apsolutne istine“ i utuvljuju da „nema odgovora na pitanje: ‘Zašto?'“.

Detinjstvo smo proveli u takvoj studenoj tamnici, i stoga nije nikakvo čudo što već u mladosti počinjemo da tragamo za smrću. Nema odgovora na pitanje – „Zašto?“, i zato je – čini se – jedina sloboda u samoubistvu. Nema istine u svetu lažnosti, nema lepote u svetu rugobnosti, nema ljubavi u svetu nasilja i mržnje, nema Boga u svetu bezverja, i nije nikakvo čudo što se u svakoj sobi, i na svakoj ulici, i u svakome gradu može čuti plač mladih. To je razlog što dolazi do njihove opravdane pobune.

Slom našega sveta jeste posledica najveće pobede koju je – od kada je sveta i veka – jedna filosofija, jedna ideologija odnela nad čovekovom slobodom, a ta filosofija i ideologija jeste – Nihilizam. Nihilizam je vera da „nema istine“. Nihilizam kao nemilosrdna i beslovesna zver uništava sve, ostavljajući za sobom samo razvaline, žalost, bol i smrt. Nihilizam posebno bira mlade za svoju žrtvu, jer zna da je nevinost mladosti najlakše nagrditi. Nihilizam je unutarnja zver koja gospodari duhom ovoga vremena. Nihilizam nam govori da nema odgovora na pitanje -„Zašto?“ i da, stoga, više nema nikakvoga razloga da živimo. Nihilizam je zver bogoodstupništva, u čijim se čeljustima rađa današnja omladina. Mi smo deca u čeljustima te zveri.

Mi smo deca Nihilizma, mi smo deca Apokalipse,

Mi pripadamo pokolenju koje umire smrću sveopštega samoubistva – tog Poslednjeg Genocida. To samoistrebljenje može zaustaviti samo Istina Božija. Da bi smo primili Istinu Božiju moramo najpre umreti za ovaj svet, a potom i vaskrsnuti. U tome je naše oslobođenje. To je naša hrišćanska pobuna – poslednja istinska pobuna.

Deca rata

Sadržaj U Početku, kada na zemlji vladaše mir, čoveku beše darovan strašni i uzvišeni dar – dar slobodne volje. Zloupotrebivši ovaj savršeni dar života čovek je za samo jedan jedini trenutak uveo čovečanstvo u smrt. Taj dar slobode je u sebe uključivao izbor između dva puta: puta dobra i puta zla. Čovek je izabrao – zlo. Poput anđela koji pade sa Nebesa, poput munje koja sevnu, čovečanstvo je palo u bezdan truležnosti i smrti. Mi smo deca rata čovekovog protiv Boga i to je naše poreklo. Poreklom smo iz hiljada i hiljada godina čovekovog stradanja od gladi, žeđi, nagote, ropstva i smrti.

Čovek je na svakom koraku svog bogoodstupničkog puta gotovo do temelja rušio svaki most povratka svome Tvorcu. Čovek je na svakom koraku na mesto svoga Tvorca postavljao svoj nesavršeni razum i zver svog nihilizma. Jezdeći na toj zveri čovečanstvo je „napredovalo“ u potpuni nazadak. Ta zver se pokazala krajnje opasnom i danas se nalazi van svake kontrole. Ona proždire današnju omladinu kao svoju glavnu žrtvu. Nema nijednog mladog čoveka koji nije uhvaćen u kandže te zveri – Nihilizma. Iz rata u rat, iz genocida u genocid, iz holokausta u holokaust: ljudska istorija se može sažeti u jednu jedinu reč – Smrt.

Od prvih plemenskih ratova do prvih građanskih ratova, od Francuske do Boljševičke revolucije, od I do II svetskog rata, od Vijetnama do ratova gradskih bandi, čovečanstvo je, u svojoj slobodi, uvek izabiralo stazu Smrti. Čovečanstvo je uvek izabiralo stazu rata zla protiv dobra. U ljudskoj istoriji, istoriji našeg porekla, svi ratovi su se kad-tad završavali. Međutim, rat koji je čovek započeo na samom početku istorije, nastavlja se sve do danas i današnje pokolenje mladih se nalazi usred njega. Svakoga dana naš svet sve više odstupa od Istine i tmina tog rata opkoljava nas sve više, sa svih strana. I ta će tmina postajati sve crnja i crnja ako ne budemo shvatili da se rat kojeg se gnušamo, i ta glad i to stradanje koje taj rat prouzrokuje, zbivaju na bojnom polju naših srca. Taj rat nije rat naroda protiv naroda, niti čoveka protiv čoveka, već rat čoveka protiv Boga.

Napomena:

[1] Apokalipsa znači, pre svega, Božije Otkrivenje krajnje istine o smislu istorije, a to je – spasenje sveta, do koga će doći na kraju istorije, prilikom Drugog Dolaska Hristovog u slavi. Pravoslavno shvatanje Apokalipse je, stoga, pre svega, radosno, kako i ispoveda Crkva na kraju Simvola vere: “ Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućega veka“. Konačno spasenje sveta i čoveka, konačna pobeda Ljubavi Božije, konačna zajednica Boga i čoveka – to je za nas pravoslavne Apokalipsa, a ne mračni smak i uništenje „prljavog“ i zlog sveta, što smo kao predstavu o Apokalipsi primili sa latinskoga srednjevekovnoga Zapada, i što do danas predstavlja opšte mesto neznanja mnogih pravoslavnih Hrišćana, a time i izvor nepravoslavne i anti-istorijske „duhovnosti (teologije) straha“. Istina, kada autori u prvom delu knjige, metaforično govore o današnjoj omladini kao o „deci Apokalipse“, oni pojam „Apokalipsa“ koriste u zapadnjačkom i sekularnom smislu, kao vreme i mesto sveopšteg uništenja civilizacije, da bi – u drugoj polovini knjige – čitaoce sve više uvodili u tajnu pravoslavnog shvatanja Otkrivenja {prim. prev.)

 

 

Izvor: Deca Apokalipse i njihova hrišćanska pobuna – Monasi Jovan Marler i Andrej Vermut

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: