O pokajanju – zašto je bitno pokajanje za spas duše

Sveti Vasilije Veliki piše o pokajanju citirajući Sveto Pismo. Zašto je bitno pokajanje pred Gospodom da bi se naša duša očistila i spasila

Pravilo 1. O pokajanju, o vremenu pokajanja i o njegovim svojstvima i plodovima.

Poglavlje 1. Oni koji veruju u Gospoda treba najpre da se pokaju, po propovedi Jovanovoj, i po propovedi samog Gospoda našeg Isusa Hrista. Jer, oni koji se sada ne kaju biće teže osuđeni nego oni pre Jevanđelja.

(Mt.4,17) Od tada poče Isus propovedati i govoriti: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko.

(Mt.11,20-22) Tada poče Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga čudesa njegova, što se ne pokajaše: Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su se u vama dogodila, davno bi se sedeći u vreći i pepelu pokajali. Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će biti u dan Suda nego vama, i ostalo.

Kapela Agios Christos – ostrvo Rodos, Grčka

Poglavlje 2. Sadašnje vreme je vreme pokajanja i otpuštanja grehova, a budućem veku [pripada] pravedni Sud.

(Mk.2,10) No da znate da vlast ima Sin Čovečiji na zemlji opraštati grehe.

(Mt.18,18-19) Zaista vam kažem: Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdrešite na zemlji biće razdrešeno na nebu. Opet vam zaista kažem: Ako se dva od vas slože na zemlji u bilo kojoj stvari za koju se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima.

(Jn.5,28-29) Jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, i izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.

(Rim.2,4-6) Ili prezireš bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi? Nego svojom upornošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, koji će dati svakome po delima njegovim.

(Dap. 17,30-31) Ali ne gledajući Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju, jer je ustanovio dan u koji će suditi vaseljeni.

(Mt.26,75) I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva, tri puta ćeš me se odreći. I izišavši napolje plakaše gorko.

(2.Kor.7,6-7) Ali Bog koji teši ponižene,

Poglavlje 3. Pokajnik treba da gorko plače. I ostalo što je svojstveno pokajanju on treba da čini od srca.

(Mt.26,75) I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva, tri puta ćeš me se odreći. I izišavši napolje plakaše gorko.

(2.Kor.7,6-7) Ali Bog koji teši ponižene, uteši nas dolaskom Titovim, a ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on uteši zbog vas, kazujući nam vašu čežnju, vaše jadikovanje, vaše revnovanje za mene. I zatim opet (st. 11): Jer gle, baš to što se vi po Bogu ožalostiste, kakvu brižljivost stvori u vama, pa pravdanje, pa nezadovoljstvo, pa strah, pa želju, pa revnost, pa kažnjavanje! U svemu pokazaste sebe čistim u ovoj stvari.

(Dap.19,18-19) I mnogi od onih koji su poverovali, dolažahu te se ispovedahu i kazivahu dela svoja. A mnogi od onih koji se zanimahu čarolijama, sabraše knjige svoje i spaljivahu ih pred svima.

Poglavlje 4. Onima koji se kaju za spasenje nije dovoljno jedino udaljavanje od grehova. Neophodno je da pokažu i plodove dostojne pokajanja.

(Mt.3,7-10) A kad vide mnoge fariseje i sadukeje gde dolaze da ih krsti, reče im: Porodi aspidini, ko vama kaza da bežite od gneva koji ide? Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga podignuti decu Avraamu. A već i sekira kod korena drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i u oganj baca.

Poglavlje 5. Po odlasku iz ovog života već više nema vremena za dobra dela. Bog je, naime, po svome dugotrpljenju, vreme sadašnjeg života odredio za delanje onoga što mu je ugodno.

(Mt.25,1-12) Tada će biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše svetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku. A pet njih behu mudre i pet lude. Jer lude, uzevši svetiljke svoje, ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u posudama sa svetiljkama svojim. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. A u ponoći stade vika: Evo ženik dolazi, izlazite mu u sretanje. Tada ustadoše sve devojke one i ukrasiše svetiljke svoje. A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja vašega, jer se naše svetiljke gase. A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajući reče im: Zaista vam kažem, ne poznajem vas.

(Lk.13,24-25) Borite se da uđete na uska vrata; jer vam kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći. Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i počnete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode, Gospode, otvori nam! I odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste.

(2.Kor.6,2-4) Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja! Nikako ni u čemu ne dajući spoticanje, da se služba ne kudi, nego se u svemu pokazujemo kao sluge Božije.

(Gal.6, 10) Zato, dakle, dok imamo vremena, činimo dobro svima.

Sveti Vasilije Veliki – Tragom Jevandjelskog podviga