Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Istorija srpskog pomorstva

 

Istorija srpskog pomorstva

Iako trenutno kontinentalna zemlja, Srbija je vekovima bila pomorska država, imala je rečno i morsko brodarstvo. Istorija srpskog pomorstva je veoma bogata i duga

 

„Naša vojnopomorska istorija je u potpunoj senci drugih naroda, koji su je pripisali sebi, ne svojom krivicom, nego zbog našeg nemara i nedovoljne posvećenosti ovom značajnom delu naše istorije“ (Dr Boško Antić, kontraadmiral u penziji).

Prema drevnim istorijskim izvorima Srbi su se u južnoj Dalmaciji, između ušća reka Cetine i Bojane, naselili u VII veku. Najsevernija primorska oblast koju su nastanili bila je Neretvljanska i prostirala se od ušća Cetine do ušća Neretve. Od Neretve do Dubrovnika prostiralo se Zahumlje, dok se od Dubrovnika do Boke Kotorske prostirala Travunija sa Konavljem. Najjužnija oblast naseljena Srbima bila je Duklja, od Kotora do Bojane.

Istorija srpskog pomorstva - razarač Split iz 1936 godine Kraljevina Jugoslavija
Razarač Split* – vojni brod započet kao deo ratne flote Kraljevine Jugoslavije

U pomenutim oblastima ponikle su i prve srpske države (između IX i XI veka). Veliki knez Miroslav, rođeni brat Velikog župana Stefana Nemanje, vladao je Zahumljem, a prestonica mu je bila u Stonu na Pelješcu. U državi Nemanjića, tokom više od dva veka (XII-XIV), primorska oblast prostirala se na severu do Pelješca i do ušća Cetine (Omiš), a na jugu do ušća Bojane i do Lješa, izuzev u vreme cara Dušana kada je Srbija osim na Jadransko, izlazila i na Jonsko i Egejsko more. Srednjevekovni srpski vladari naslednici nemanjićke Srbije još neko vreme su vladali pojedinim primorskim gradovima i oblastima (od kraja XIV do sredine XV veka).

Nakon konačnog pada Srbije pod tursku vlast Mlečani i Rimokatolička crkva započinju sa sistematskim iskorenjivanjem svega što je pravoslavno i srpsko u ovim oblastima. Srpski primorski krajevi između XV i XIX veka dolaze u ruke Mlečana, Ugara, Turaka, Italijana i Austrijanaca, a neki gradovi nakratko čak i pod vlast Španaca, Francuza i Rusa. U tom periodu tradicije srpskog pomorstva negovale su srpske trgovačke porodice iz Kotora, Herceg Novog, Dubrovnika, Trsta i drugih mesta. Od kraja XVIII i početka XIX veka u primorju nastaju brojna srpska kulturna, umetnička i prosvetna društva i ustanove, štampaju se srpske novine, otvara se Srpska pomorska škola. Tako npr. Srpsko pjevačko društvo „Jedinstvo“ iz Kotora osnovano je još 1839. godine, dok je najstariji hor u Srbiji, „Prvo beogradsko pevačko društvo“, osnovan 1853…

Godine 1878. knjaz Crne Gore Nikola I Petrović Njegoš oslobađa Bar i Ulcinj, a 40 godina kasnije, pri kraju Prvog Svetskog rata, srpska vojska oslobađa čitavo primorje.

Srbi u primorju žive više od 1.300 godina. Srednjevekovne srpske države u primorju trajale su gotovo 700 godina. Tu su 1219. godine nastale i prve eparhije Srpske Pravoslavne Crkve. Pomorska tradicija nije se prekidala ni u doba okupacije primorja (XV-XIX vek), da bi srpsko pomorstvo novi uzlet doživelo u poslednjih sto godina (1918-2006). U primorju i danas živi veliki broj Srba, sa svojom bogatom istorijom, drevnim crkvama i manastirima, starim kulturno-prosvetnim društvima. Zbog svega toga vekovne tradicije srpskoga pomorstva zaslužuju da budu sačuvane.

 ——-

* Razarač „Split“ poručen je za našu Kraljevsku ratnu mornaricu i građen po uzoru na razarač „Dubrovnik“. Kobilica broda položena je 1939. u Splitu. Bilo je predviđeno da ima 5 Škodinih topova od 140 mm sa automatskim punjačima. Brod u izgradnji 1941. preuzeli su Italijani, a 1943. Nemci. Od 1948. radovi su, uz američku pomoć, nastavljeni u Rijeci. Nakon dvadeset godina gradnje, brod je 1958. ušao u sastav JRM kao R-11 „Split“. Plovio je do 1985, kada je isečen u staro gvožđe u Mornaričkom tehničko-remontnom zavodu „Sava Kovačević“ u Tivtu…

 

Izvor: Istorija srpskog pomorstva

2 komentara

  • Недавно је обиљежено 300 година Гангутске битке у којој је значајну улогу одиграо адмиралк Андрија Змајевић, наш Бокељ. Исти тај Андрија је на сахрани Петра Великог носио царску круну иза царског ковчега. Један од оснивача црноморске флоте је адмирал Марко Војиновић, а бокешки поморци су дали знатан допринос развоју руске морнарице.
    Србија би морала да зна да је Бока Которска бисер српске историје и да мора да заштити не само тај дио своје историје него и српски народ који је остао на својим вјековним огњиштима и чува сјећање на своју славну прошлост.

  • Bavim se amaterski jugoslovenskom trgovačkom flotom od 1945. do 1990. pa me interesira 1 podatak u vezi Jugoslovenskog rečnog brodarstva, Beograd. Naime, pored rečnih brodova, ono je u jednom periodu imalo i rečno-morske brodove (Kolubara, Mlava, tamnava i Morava), ali koji su na dimnjacima imali drugačije oznake nego je to bila jugoslovenska trobojnica sa zvezdom. Po nekim fotografijama izgleda da je to bio beli romb u crvenom polju s inicijalima JRB i prekriženim dijagonalama, ali nemam nigde potvrdu o tome čak ni u sadašnjoj upravi ove kompanije. Znate li nešto više o tome. Hvala za svaku informaciju ili eventualu sliku tih brodova gde bi se to moglo i prepoznati.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280