Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Istorijski šahovski meč Fišer-Spaski i taktika stalnog straha

Jedno od pravila moći je da se primenjuje taktika stalnog straha. Primer je istorijski šahovski meč Fišer – Spaski na Islandu 1972 godine

 

17-o pravilo moći

Radi tako da su drugi u stalnom strahu: Kultiviši auru nepredvidljivosti

Ljudi su životinje sa navikama. Imaju permanentnu potrebu da u ponašanju drugih prepoznaju njima nešto blisko. Kada predvidivo radite, to drugima daje određenu meru kontrole. Okrenite list: Radite svesno nepredvidivo. Način ponašanja, iza koga se ne prepoznaje nikakav smisao i svrha, čini protivnika nesigurnim. On upotrebljava onda svu svoju snagu, da bi probao da razume vaše poteze. U ekstremnom slučaju ova strategija može da vodi totalnom teroru.

Poštovanje pravila:

Maja 1972., šahovski šampion Boris Spaski nervozno je čekao svog protivnika Bobija Fišera u Rejkjaviku, Island.Oni su trebali da se takmiče za titulu svetskog šampiona u šahu, ali Bobi Fišer nije stigao na vreme i partija je odložena. Bobi Fišer se nije slagao sa veličinom nagrade, nije se slagao sa načinom na koji su pare bile podeljene i nije mu se sviđao način organizacije meča na Islandu. Postojala je mogućnost njegovog povlačenja svakog momenta.

Boris Spaski se trudio da bude strpljiv. Njegovi sekundanti shvatili su da ga Bobi Fišer ponižava i govorili su mu da se povuče, ali Spaski je želeo taj meč. Znao je da može pobediti Fišera, ništa nije moglo da spreči najveću pobedu u njegovoj karijeri.

Istorijski šahovski meč Fišer -Spaski na Islandu 1972 i taktika stalnog straha

Boris Spaski levo i Bobi Fišer desno – šahovski meč za prvaka sveta u Rejkjaviku, Island 1972 godine

„Izgleda da će ceo naš trud propasti“ Spaski je rekao drugu. „Ali šta mi tu možemo. Sve zavisi od Bobija. Ako dođe, igraćemo.Ako ne dođe, nećemo. Čovek koji je spreman da ispadne kukavica je na potezu“.

Bobi Fišer je konačno stigao u Rejkjavik, ali su se problemi i pretnja otkazivanja, nastavili. Nije mu se sviđala sala u kojoj je meč trebao da bude održan, kritikovao je osvetljenje, žalio se zbog buke kamera, čak je mrzeo stolice na kojima su on i Spaski trebali da sede. Sada je Sovjetski Savez preuzeo inicijativu i zapretio povlačenjem svog predstavnika.

Pretnja je očigledno uspela: Posle više nedelja čekanja, beskrajnih i iritirajućih pregovora, Bobi Fišer se složio da igra. Svima je laknulo, naročito Spaskom. Ali na dan zvaničnog predstavljanja Bobi Fišer je stigao kasno, a i na dan kada je „Meč veka“ trebao da počne, Fišer je opet kasnio. Ovaj put posledice su bile strašne: Ako bi se pojavio suviše kasno izgubio bi prvu partiju. Šta se dešavalo? Da li je igrao neku vrstu igre nerava. Ili se Bobi Fišer možda plašio Borisa Spaskog? Okupljenim velemajstorima, kao i Spaskom, izgledalo je da ovaj mladić iz Bruklina ima užasnu tremu. U 17:09 Fišer se pojavio, tačno minut pre otkazivanja partije.

Prva partija na šahovskom turniru je kritična, pošto ona određuje dalji tok takmičenja. To je često spora i tiha borba, sa dva igrača koji se pripremaju za rat i pokušavaju da provale taktiku jedan drugome. Ova partija bila je drugačija. Fišer je rano napravio užasan previd, možda najveći u svojoj karijeri, i kada ga je Spaski saterao u ćošak, izgledalo je da će se predati. Ali Spaski je znao da se Fišer nikada ne predaje. Čak i kada se suočavao sa matom, žestoko se borio do kraja, iscrpljujući protivnika. Ovog puta, ipak, izgledalo je da će se predati. Iznenada je odigrao čudan potez, što je izazvalo komešanje u publici. Potez je šokirao Spaskog, ali je se pribrao i uspeo da dobije partiju. Ali niko nije shvatao šta je Fišer nameravao. Da li je namerno izgubio? Ili je bio ometen? Nepripremljen? Možda, kako su neki mislili, lud?

Posle njegovog poraza u prvoj partiji, Bobi Fišer se sve više žalio na salu, kamere, i na sve ostalo. Već je pao dovoljno nisko: Kažnjen je. Sada je bilo 2:0, situacija iz koje niko nikad nije uspeo da se povrati i osvoji titulu. Fišer je očigledno uzdrman. U trećoj partiji, je po sećanju prisutnih, imao hladan pogled, koji je izuzetno smetao Spaskom. I pored toga što je sam sebi kopao jamu, izgledao je poprilično samopouzdano. Pravio je nešto što je ličilo na grešku iz prve partije – ali tom svojom arogancijom zbunio je Spaskog. Uprkos ruskoj sumnjičavosti, nije mogao da prepozna zamku, i pre nego što je otkrio, Fišer ga je matirao. Ustvari Fišerova neuobičajena taktika je potpuno iznervirala njegovog protivnika. Na kraju partije, Bobi Fišer je skočio i izjurio napolje, vičući svojim saradnicima „razbijam ga“ i udarajući pesnicom o dlan.

U sledećim partijama Bobi Fišer je vukao poteze koji kod njega nisu viđeni ranije, poteze koji nisu bili njegov stil. Sada je Boris Spaski počeo da pravi previde. Posle gubljenja šeste partije, počeo je da plače. Jedan velemajstor je rekao „Posle ovoga, Spaski se mora zapitati da li je bezbedno da se vrati u Rusiju“. Posle osme partije Boris Spaski je znao šta se dešavalo: Bobi Fišer ga je hipnotizovao. Odlučio je da ne gleda Fišera u oči; gubio je i tako.

Posle četrnaeste partije sazvao je konferenciju i objavio „Pokušali su da mi kontrolišu misli“. Pitao se da mu nije nešto stavljeno u sok od pomorandže koji je pio. Možda su neke hemikalije bile prosute u vazduh. Na kraju se Boris Spaski obratio javnosti, optužujući Fišerov tim da je mu je stavljeno nešto u stolicu kako bi ga ometalo. KGB se uzbunio: Boris Spaski je brukao Sovjetski Savez!

Stolice su odnešene i podvrgnute X-zracima. Hemičari nisu pronašli ništa neobično na njima. Jedino što je pronađeno bile su dve mrtve muve. Boris Spaski je počeo da se žali na halucinacije. Trudio se da nastavi igrati, ali misli su mu bile konfuzne. Nije mogao da nastavi. Drugog septembra, potpisao je predaju. Iako i dalje relativno mlad, nikad se nije oporavio od ovog poraza.

Tumačenje

U prethodnim partijama između Fišera i Spaskog, Bobi Fišer se nije dobro proveo. Boris Spaski je imao veliku priliku da pročita protivnikovu taktiku i upotrebi je protiv njega.

Prilagođavanjem i strpljenjem, upotrebio bi napadačku taktiku koja bi pobedila protivnika, ne za 7 već za 70 poteza. Pobedio bi Fišera svaki put kada bi igrali, jer je on video mnogo dalje, i zato što je bio odličan psiholog koji nikada nije gubio kontrolu. Jedan velemajstor je rekao: „On ne samo da traži najbolji potez, on traži potez koji će uznemiriti čoveka sa kojim igra“.
Fišer je, kako god, konačno shvatio da je ovo bio jedan od ključeva uspeha Spaskog: igrao je na tvoju predvidivost, pobedio te u tvojoj igri. Sve što je Fišer radio u tom meču bio je pokušaj da preuzme inicijativu i da drži Spaskog van ravnoteže.

Beskrajno čekanje na početak meča je imalo uticaja na psihu Spaskog. Najjače od svega, delovali su Fišerovi namerni previdi i njegova pojava bez jasne strategije. Ustvari, činio je sve što je mogao da menja svoje šablone, čak iako je to značilo poraz u prvoj, i kažnjavanje u drugoj partiji.

Spaski je bio poznat po svojoj smirenosti i uravnoteženosti, ali po prvi put on nije uspeo da shvati svog protivnika. On se polako gubio, pa je na kraju on bio taj koji je izgledao lud.

Šah predstavlja samu suštinu života: Prvo, da bi pobedio moraš da budeš veoma strpljiv i da možeš da predvidiš potez svog protivnika; i drugo, zato što se igra sastoji od šablona, cele serije poteza koje su igrane i koje će se igrati opet, sa malim izmenama, u bilo kom meču. Tvoj protivnik analizira šablone po kojima igraš i koristi ih da predvidi tvoje poteze. Ako mu ne daš ništa predvidivo na čemu će bazirati svoju strategiju to će ti biti velika prednost. U šahu, kao i u životu, kad ljudi ne mogu da shvate šta radite, oni su u stanju straha-čekajući, nesigurni, zbunjeni.

Život na terenu je ozbiljna, tužna partija šaha,
koja zahteva od nas da napunimo baterije,
napravimo plan, pridržavamo ga se, pariramo svom protivniku.
Ponekad, bilo kako bilo, je bolje rizikovati i igrati
najhirovitije, nepredvidive poteze.

Jean de La Bruyere, 1645-1696

Ključevi moći

Ništa nije više zastrašujuće od iznenadnosti i nepredvidivosti. Ovo je razlog zašto se toliko plašimo zemljotresa i tornada: ne znamo kada će napasti. Pošto se jedan desi, čekamo u strahu na sledeći. U manjem stepenu, sličnu posledicu nepredvidivo ljudsko ponašanje ostavlja na nama.

Čak se i životinje ponašaju po ustaljenim šablonima i zato ih mi možemo loviti i ubijati. Jedino čovek ima mogućnost da svesno menja svoje ponašanje, da improvizuje i da prevazilazi snagu svojih navika. Većina ljudi još ne shvata snagu ove moći. Oni više vole ustaljen način života, približavajući se na taj naći sve više životinjama, ponavljajući jednu istu radnju uvek iznova. Oni to rade zato što to ne zahteva nikakav napor, i zato što greškom veruju da ako ne ometaju druge, da neće ostati sami. Razumljivo: Osoba na položaju uliva jednu vrstu straha, namernim uznemiravanjem ljudi oko sebe, da bi zadržao nadmoć. Ponekad morate napasti bez upozorenja, da naterate druge da zadrhte kada oni to najmanje očekuju. Ovo je sredstvo koje su moćni koristili vekovima.

Filipo Maria, poslednji vojvoda Viskonti od Milana u 15 veku u Italiji, svesno je činio suprotno od onoga što su drugi očekivali od njega. Na primer, mogao je iznenada da obaspe nekog dvoranina pažnjom, i onda, kada čovek dođe očekujući unapređenje na viši položaj, iznenada bi se ponašao prema njemu maltene sa prezirom. Zbunjen, čovek bi napustio dvor, a onda bi ga vojvoda iznenada pozvao nazad i dobro se ponašao prema njemu. Još više zbunjen, dvoranin se pitao da li je njegovo samopouzdanje da će biti unapređen postalo toliko očigledno i napadno, za vojvodu, i počeo da se ponaša kao da ne očekuje nikakvu čast. Vojvoda bi mu zamerio zbog nedostatka ambicije, rekavši mu da se povuče.

Tajna poslovanja sa Filipom je bila jednostavna: Ne pretpostavljaj da znaš šta on želi. Ne pokušavaj da pogodiš šta će ga zadovoljiti. Nikad ne nameći svoju volju; samo se predaj njegovoj volji. Onda čekaj da vidiš šta će se desiti. Usled konfuzije i nesigurnosti koju je stvorio, vojvoda je vladao bez pogovora i u miru.

Nepredvidivost je najčešće taktika gospodara, ali i potčinjeni je mogu koristiti sa velikim efektom. Ako se osetite suvišnim ili izopštenim, napravite seriju nepredvidivih poteza. Vaši neprijatelji će biti tako zbunjeni da će se povući ili načiniti taktičku grešku.

U proleće 1862., tokom američkog građanskog rata, general Stounvol Džekson, i vojska od 4600 vojnika konfederacije mučili su brojniju vojsku Unije u Šenandoa dolini. U međuvremenu, nedaleko odatle, general Džordž Brinton Mekklelan, vodeći 90 000 vojnika Unije, marširao je južno od Vašingtona, spremajući opsadu Ričmonda, država Virdžinija, prestonice konfederacije. Kako su nedelje ratnih pohoda prolazile, Džekson je nekoliko puta vodio svoje vojnike iz doline Šenandoa i ponovo u nju.

Njegovi potezi nisu imali smisla. Da li se pripremao da pomogne odbranu Ričmonda? Da li je marširao na Vašington, sad kada ga je Mekklelan ostavio nezaštićenog? Da li je išao na sever na ratni pohod? Zašto se njegova mala vojska kretala u krug?
Džeksonovi neobjašnjivi potezi učinili su da generali Unije zaustave marš na Ričmond, dok su čekali da shvate šta on namerava. U međuvremenu, jug je bio u stanju da dovuče pojačanje u grad. Bitka koja je mogla da razbije konfederaciju, pretvorila se u pat položaj. Džekson je koristio ovu taktiku i ubuduće kada bi se suočio sa brojčano nadmoćnijom vojskom.

„Uvek dovedi u zabludu, zbuni i iznenadi neprijatelja, ako je moguće“ rekao je, „ … takva taktika će uvek pobediti i mala vojska može tako uništiti veću“.

Ovo pravilo ne odnosi se samo na rat, već i na svakodnevnu situaciju. Ljudi uvek pokušavaju da vide motive vašeg delanja i da iskoriste vašu predvidivost protiv vas. Kroz potpuno neobjašnjive poteze navešćete ih da se brane. Zato što vas ne razumeju, oni su nervozni i takvom stanju možete ih lako zaplašiti.

Pablo Pikaso je jednom primetio, „Najbolja pretpostavka je da nema pretpostavki. Jednom kada dostignete izvestan nivo priznavanja, drugi uopšte shvataju da kada vi radite nešto, to je iz nekog razumnog razloga. Zbog toga je zbilja nepromišljeno da pažljivo planirate svoje poteze ka uspehu. Bolje da ne činite ništa iz inata“.

Pablo Pikaso je neko vreme poslovao sa trgovcem umetninama, Polom Rozenbergom. U početku mu je trgovac davao pošten iznos od prodavanja slika, dok jednog dana, bez jasnog razloga, Pikaso nije rekao čoveku da mu neće dati više nijedan rad na prodaju. Kao što je Pikaso objasnio, „Rozenberg će provesti narednih 48 sati pokušavajući da shvati zašto. Da li sam ja čuvao slike za nekog drugog prodavaca? Ja ću nastaviti da radim i spavam, dok će Rozenberg provoditi svoje vreme razmišljajući. Za dva dana će se vratiti, glasno se svađajući, nervozan, govoreći:

«Posle svega dragi prijatelju, nećeš me odbiti ako ti ponudim ovu sumu (navodeći znatno veću svotu) za te slike. Ovo je mnogo bolje nego cena po kojoj sam ranije imao običaj da ti plaćam, hoćeš li?»

Nepredvidivost nije samo oružje straha: menjajući šablone iz dana u dan izazvaćete gužvu oko vas i podstaći interesovanje javnog mnenja. Ljudi će govoriti o vama, pripisivaće vam motive i objašnjenja koja nemaju veze sa istinom, ali će vas to održati konstantno u njihovim mislima. Na kraju, što je nestalnija vaša pojava više ćete poštovanja zadržati. Samo krajnje potčinjeni rade na predvidiv način.

Simbol:

Ciklon.
Vetar koji nije viđen. Iznenadna smena u barometru neobjašnjiva promena pravca i brzine.
Nema odbrane: Ciklon seje strah i zbunjuje.

Reč mudraca:

Posvećen vladar je tako misteriozan tako da izgleda da se ne zadržava nigde, tako neobjašnjivo da ga niko ne može naći. On se odmara gore i ne radi ništa, a njegovi ministri drhte dole.

( Han-fei-cu, kineski filozof, treći vek pre nove ere).

Izuzeci od pravila:

Ponekad predvidljivost može da bude korisna za vas: Stvarajući šablon za ljude bivajući sa njima bliski i prijatni, možete ih uspavati. Oni su pripremili sve sudeći prema njihovim predrasudama. Možete ovo iskoristiti na više načina: Prvo, zamagljuje im pogled, stvarajući koristan zaklon pored kog možete nastaviti sa varljivim delatnostima. Drugo, dozvoljava vam u retkim prilikama da postupate suprotno šablonu, ometajući svog protivnika tako da će pasti a da ga i ne gurnete.

1974. godine Muhamed Ali i Džordž Formen su se pripremali da se bore za titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji. Svi su znali šta će se dešavati: Veliki Džordž Formen će pokušavati da reši borbu nokautom, dok će Ali plesati oko njega izazivajući ga. To je bio Alijev način borbe, njegov stil, nije ga menjao više od deset godina. Ali u ovom slučaju izgledalo da to daje Formenu prednosti: imao je razoran udarac, i ako bi čekao, pre ili kasnije Ali bi mu naleteo. Ali, veliki strateg, imao je drugačije planove: na pres-konferenciji pre velike borbe, rekao je da će promeniti svoj stil i razmenjivati udarce sa Formenom. Niko, ponajmanje Formen nije poverovao u ovo. Ovaj plan bi bio samoubistvo za Alija; glumio je komičara, kao i obično. Onda, pre borbe, Alijev trener je opuštao konopce oko ringa, nešto što trener radi u slučaju da njegov bokser planira da se bori statično i koristi ih kao oslonac. Ali niko nije poverovao; to je morala biti zamka.

Na svačije zaprepašćenje, Ali je radio tačno ono što je rekao da će raditi. Dok je Formen čekao da Ali zapleše oko njega, Ali se naslonio na konopce i čekao ga. On je potpuno poremetio protivnikovu strategiju. Nalazeći se u teškoj situaciji, Formen je ipak hteo da istraje u svojoj taktici, ali ne jureći Alija, već udarajući divljački, i primajući sve više i više kontra udarca.

Konačno, u sedmoj rundi Ali je pogodio iscrpljenog protivnika desnim krošeom koji je nokautirao Formena. Navika uverenja o nečijem ponašanju po šablonu, je toliko jaka da čak ni Alijeva najava promene strategije nije bila dovoljna da to poremeti. Formen je upao u zamku-koju mu je rečeno da očekuje.

Upozorenje: Nepredvidivost može da radi protiv vas, ponekad, naročito ako ste u podređenom položaju. Ponekad je bolje da dozvolite da se ljudi oko vas osećaju prijatno i staloženo nego da ih uznemiravate. Previše nepredvidivosti može biti viđeno kao znak neodlučnosti, ili čak nekog ozbiljnijeg psihičkog problema. Šabloni su moćni, i možete da preplašite ljude, rušeći ih. Takva moć treba da bude samo razumno korišćena.

Robert Grin – 48 pravila moći

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: