Trubaduri – kroz odsustvo gradi respekt i ugled

Previše prisustva može da vam naruši ugled. Stvarajte smišljenim odsustvom respekt prema sebi. Trubaduri i pravilo moći Roberta Grina

16-0 pravilo moći

Sijaj kroz odsustvo, da bi povezao respekt i ugled

Svaka prevelika ponuda spušta cenu: Što se više pojavljujete i pričate, to više postajete svakodnevnica. Ako ste u jednoj grupi čvrsto etablirani, biće kod vašeg privremenog odsustva više o vama pričano i prema vama pokazano više divljenja. Naučite kada treba da odete. Povećajte vašu vrednost kroz retko prisustvo.

Poštovanje i Kršenje pravila

Gijom de Balon je bio trubadur koji je lutao jugom Francuske u srednjem veku, idući od zamka do zamka, recitujući poeziju, i igrajući savršenog viteza. U zamku Žaviak je upoznao i zaljubio se u lepu gazdaricu, gospođu Gijelmu de Žaviak. Pevao joj je svoje pesme, recitovao poeziju, igrao šah sa njom, i malo po malo i ona se zaljubila u njega. Gijom je imao prijatelja, Pjera de Baržaka, koji je putovao s njim i koji je takođe bio lepo primljen u zamku. I Pjer se takođe zaljubio u jednu gospođu u Žaviaku, gracioznu, ali temperamentnu Vernetu.

Francuski trubaduri

Onda su se jednog dana Pjer i Verneta žestoko posvađali. Gospođa ga je oterala od sebe, i on je tražio od svog prijatelja Gijoma da mu pomogne da ga vrati u gospođinu milost. Gijom je morao da ode iz zamka na neko vreme, ali kad se vratio, par nedelja kasnije, upotrebio je svoj uticaj, i Pjer i Verneta su se pomirili. Pjer je osetio da se njegova ljubav udesetostručila – nema jače ljubavi od ljubavi koja prati pomirenje. Što je jača i duža svađa, rekao je Gijomu, to je slađi osećaj koji dolazi s pomirenjem i uspostavljanjem prijateljskih odnosa.

Kao trubadur, Gijom se ponosio poznavanjem svih zadovoljstava i jada ljubavi. Slušajući priču svog prijatelja, on je takođe želeo da oseti blaženstvo pomirenja posle svađe. Zbog toga je odglumio veliki bes prema Gijelmi, prestao joj slati ljubavna pisma, i iznenada napustio zamak i nije dolazio čak ni za vreme festivala i lova. Ovo je razbesnelo mladu damu.

Gijelma je poslala glasnike Gijomu da saznaju sta se dogodilo, ali ih je on vratio. Mislio je da će nju sve ovo naljutiti, i primorati ga da moli za pomirenje kao što je Pjer morao. Umesto toga, njegovo odsustvo imalo je suprotan efekat: učinilo je da ga Gijelma voli još više. Sada je dama tražila svog viteza, šaljući glasnike i šaljući mu svoje ljubavne poruke. Ovo je bilo nečuveno – dama nikad ne traži svog trubadura. Gijomu se ovo nije dopalo. Gijelmina preterana inicijativa ga je navela da pomisli da je ona izgubila svoje dostojanstvo. Ne samo da nije bio više siguran u svoj plan, nije bio više siguran ni u svoju dragu.

Konačno, nakon nekoliko meseci bez vesti od njega, Gijelma je odustala. Nije mu više slala glasnike, I on se počeo pitati – možda je ona stvarno bila ljuta? Možda je plan uspeo pored svega? Još bolje ako je tako. Nije hteo više da čeka – bilo je vreme za pomirenje. Obukao je svoje najbolje odelo, okitio svog konja najmodernijim prekrivačem, odabrao veličanstven oklop i odjahao u Žaviak.

Čuvši da se njen voljeni vratio, Gijelma je požurila da ga vidi, klekla pred njim, zbacila voj veo da ga poljubi, i molila za oproštaj za bilo šta da je uzrokovalo njegov bes. Zamislite njegov bes i očajanje – njegov plan je potpuno propao. Ona nije bila ljuta, nikad nije bila ljuta, bila je samo još više zaljubljena, i on nikad nije osetio zadovoljstvo pomirenja posle svađe. Videvši je sada, i još uvek željan da iskusi to zadovoljstvo, odlučio je da proba još jednom: odbio ju je od sebe grubim rečima i pretećim gestovima. Otišla je, ovaj put zaklinjući se da neće više da ga vidi.

Sledećeg jutra trubadur je zažalio zbog onog što je uradio. Odjahao je natrag u Žaviak, ali ga dama nije primila, i naredila je slugama da ga oteraju daleko, preko mostića i preko brda. Gijom je pobegao. U svome domu, on je klonuo duhom i počeo plakati: načinio je užasnu grešku. Tokom sledeće godine, u nemogućnosti da vidi svoju dragu, iskusio je nedostajanje, užasno nedostajanje, koje može da izazove samo ljubav. Napisao je jednu od svojih najlepših pesama, ’’My song ascends for mercy praying’’. I poslao je mnogo pisama Gijelmi, objašnjavajući joj zašto je uradio to što je uradio, i moleći za oproštaj.
Posle mnogo ovakvih pisama Gijelma je, sećajući se njegovih divnih pesama, njegove zgodne figure, i njegovih veština u plesu i lovu, osetila žudnju du ga vrati. Kao kaznu za njegovu okrutnost, naredila mu je da ukloni nokat sa malog prsta svoje desne ruke, i da joj ga pošalje zajedno sa pesmom u kojoj opisuje svoje jade.

On je uradio šta je tražila. Konačno Gijom de Balon je bio u stanju da iskusi i poslednji osećaj – pomirenje koji je daleko prevazišao ono što je doživeo njegov prijatelj Pjer.

Tumačenje

Pokušavajući da oseti zadovoljstvo pomirenja, Gijom de Balon je nenamerno iskusio istinu o zakonu o prisustvu i odsustvu. Na početku svakog posla, treba da istaknete svoje prisustvo u očima drugih. Ako izdvojite sebe suviše rano, možete biti zaboravljeni. Ali jednom kada su emocije ljubavnika podstaknute, i osećaj ljubavi se iskristalisao, odsustvo izaziva i uzbuđuje. Nedavanje razloga za odsustvo uzbuđuje još više: druga osoba će pomisliti da je on ili ona kriva. Dok ste vi daleko, ljubavnikova mašta uzima maha, a podstaknuta mašta ne može da pomogne, već čini da ljubav još ojača. Naprotiv, što je više Gijelma tražila Gijoma, on ju je manje voleo – ona je postala previše prisutna, previše dostupna, ne ostavljajući prostora njegovoj mašti i fantaziji, tako da su njegova osećanja bila prigušivana. Kad je ona napokon prestala slati glasnike, on je bio u stanju da odahne ponovo, i da se vrati svom planu.

Ono što nestaje, što postaje retko, odjednom izgleda da zaslužuje naše poštovanje i ugled. Ono što postoji suviše dugo, preplavljuje nas svojim prisustvom, čini da ga smatramo ispod svog dostojanstva. U srednjem veku, dame su stalno postavljale svoje vitezove pod sud ljubavi, šaljući ih na duge i teške zadatke – sve kako bi stvorile obrasce prisustva i odsustva. Zaista, da Gijom nije napustio svoju dragu na početku, možda bi ona bila prisiljena da udalji njega, stvarajući sebi osećaj nedostajanja.

Odsustvo smanjuje male strasti i razgara velike, kao što i vetar gasi sveću i raspaljuje vatru.

La Rochefoucauld, 1613-1680

Kršenje pravila

Pre mnogo vekova Asirci su čvrsto vladali gornjom Azijom. U VIII veku p.n.e., narod Medeje (sada severozapadni Iran) pobunio se protiv njih, i konačno se oslobodio. Sada su Medejci trebali da uspostave novu vlast. Odlučni da izbegnu bilo koju vrstu despotizma, odbili su da daju preveliku moć bilo kom pojedincu, ili da osnuju monarhiju. Bez lidera, naravno, zemlja je brzo zapala u haos, raspala se na mala kraljevstva, gde se svako selo borilo protiv susednog.

U jednom takvom selu je živeo čovek po imenu Dejoses, koji je gradio dobar ugled sebi poštenim presuđivanjem i mogućnošću da sredi nesporazume.

Bio je toliko uspešan, da je ubrzo svaki zakonski problem donošen njemu, i njegova je moć rasla. U celoj zemlji opalo je poštovanje prema zakonu – sudije su bile korumpirane, i niko više nije poveravao svoje slučajeve sudovima, već je umesto toga pribegavao nasilju. Kada su se proširile vesti o Dejosesovoj mudrosti, nepotkupljivosti i sigurnoj nepristrasnosti, medejska sela su se naveliko okretala njemu da rešava svakakve slučajeve. Ubrzo je on postao jedini delilac pravde u zemlji.
Na vrhuncu svoje moći, Dejoses je iznenada odlučio da mu je bilo dosta. Nije više hteo da sedi u sudijskoj stolici, da sluša nove pritužbe, da rešava nove nesporazume među braćom, i među selima. Žaleći se da je proveo previše vremena rešavajući tuđe probleme i da je zanemario sopstvene, on se povukao. Zemlja je još jednom zapala u haos. Iznenadnim povlačenjem moćnog sudije, kao što je bio Dejoses, kriminal je procvetao, i omalovažavanje zakona nikad nije bilo veće. Medejci su održali zbor svih sela da bi odlučili kako da prevaziđu svoje teškoće.’’Ne možemo nastaviti da živimo u ovoj zemlji u ovakvim uslovima’’, rekao je jedan od plemenskih vođa. ’’Pustite da odaberemo jednog od nas da vlada da možemo da živimo pod pravom vlašću, bolje nego da svi gubimo domove u današnjem haosu.’’

I tako, bez obzira na svo zlo koje su Medejci pretrpeli pod asirskom diktaturom, oni su odlučili da uspostave monarhiju i imenuju kralja. A čovek za kojeg je većina želela da vlada, bio je naravno pošteni Dejoses. On se nije tako lako predavao, jer nije hteo ništa da ima sa seoskim svađama i sukobima, ali su Medejci molili i preklinjali – bez njega je zemlja zapala u bezakonje. Dejoses je konačno pristao.

Još je postavio uslove. Hteo je da naprave ogromnu palatu za njega, da ga štite telohranitelji, i da sagrade prestonicu iz koje će moći da vlada. Sve je ovo urađeno, i Dejoses se uselio u svoju palatu. U centru prestonice, palata je bila okružena zidovima, i potpuno nepristupačna običnom narodu. Dejoses je onda postavio svoja pravila: pristup njemu je bio zabranjen. Komunikacija sa kraljem bila je moguća samo putem glasnika. Niko u kraljevskom sudu nije mogao da ga vidi više od jednom nedeljno, a i tada samo sa dozvolom.

Dejoses je vladao četrdeset tri godine, proširio Medejsko carstvo, i postavio je osnovu za kasnije Persijsko carstvo, za svog čukun-unuka Sajrusa. Za vreme Dejosesove vladavine, poštovanje naroda prema njemu je postepeno preraslo u kult: on nije bio samo običan smrtnik, verovali su oni, već božji sin.

Tumačenje

Dejoses je bio čovek velikih ambicija. Rano je shvatio da je zemlji potreban strog vladar, i da je on pravi čovek za taj posao.
U zemlji uznemirenoj anarhijom, najmoćniji čovek je sudija i arbitar. Tako je Dejoses počeo svoju karijeru praveći reputaciju čoveka besprekornog poštenja. Na vrhuncu svoje moći kao sudija, Dejoses je shvatio istinu o zakonu o prisutnosti i odsustvu: služeći velikom broju ljudi, postao je previše primetan, previše dostupan, i izgubio je poštovanje koje je ranije stekao. Ljudi su koristili njegove usluge zdravo za gotovo. Jedini način da povrati poštovanje i moć, koju je hteo, bio je da se udalji potpuno, i pokaže Medejcima kakav je život bez njega. Kao što je očekivao Medejci su došli moleći ga da vlada.

Kad je Dejoses jednom shvatio istinu o ovom pravilu, pobrinuo se da je potpuno iskoristi. U palati koju je njegov narod sagradio za njega, niko nije mogao da ga vidi izuzev nekoliko dvorana, a i oni vrlo retko. Kao što je Herodot zapisao, ’’postojala je opasnost da ako ga oni viđaju tek tako, to je moglo voditi ljubomori i ljutnji, i došlo bi do zavera, ali ako ga niko ne viđa, legenda o njemu će rasti, kao da je on nešto više od običnog čoveka.’’

Čovek pita derviša: ’’Zašto te ne viđam češće?’’

Derviš mu odgovori: ’’Zato što su reči ’zašto nisi došao da me vidiš?’ mom uhu draže od reči ’zašto si opet došao?’ ’’

Mula Jami, citat iz Idriz Šahovog Karavana snova, 1968

Ključevi moći

Sve na svetu zavisi od odsustva i prisustva. Suviše prisutnosti će privući pažnju na vas – vi ćete blistati više od onih oko vas. Činjenica je da previše prisutnosti, neizbežno stvara suprotan efekat. Što vas više vide i čuju, to vaša vrednost više opada. Postajete navika. Bez obzira koliko se trudili da budete drugačiji, neprimetno, ne znajući zašto, ljudi će vas poštovati sve manje i manje. Morate naučiti da se povučete u pravom trenutku, pre nego vas, nesvesno, odbace od sebe. To je prava igra žmurke.

Istina o ovom zakonu, najlakše se može pokazati na primeru ljubavi i zavođenja. U početnim fazama veze, ljubavnikovo odsustvo podstiče vašu maštu, praveći maltene auru oko njega ili nje. Ali ta aura nestaje ako znate previše – kada vaša mašta nema više prostora. Voljena osoba postaje kao i bilo ko drugi, osoba čije se prisustvo uzima zdravo za gotovo. Ovo je razlog zašto je francuska kurtizana, Ninon de Lenklos, stalno savetovala lažno odsustvo od bilo kog ljubavnika. ’’Ljubav nikad ne umire od gladi,’’ pisala je,’’već često od lošeg varenja.’’

U trenutku kad dozvolite da budete tretirani kao i bilo ko drugi, već je suviše kasno – već ste progutani i svareni. Da biste sprečili ovo, treba da uskratite svoje prisustvo drugoj osobi. Primorajte ih da vas poštuju, tako što ćete se ponašati prema njima kao da postoji mogućnost da će vas izgubiti; stvorite obrazac prisustva i odsustva.

Jednom kada umrete, sve što ima veze s vama izgledaće drugačije. Oko vas će nastati aura poštovanja. Ljudi će zapamtiti svoje mišljenje o vama, svoje svađe s vama, i biće preplavljeni osećajem kajanja i krivicom. Propuštaju nešto što se nikad neće vratiti. Ali vi ne morate da čekate da umrete. Potpunim udaljavanjem na neko vreme, napravite nešto kao smrt pre smrti. A kad se vratite, to će biti kao da ste se vratili iz mrtvih – atmosfera uskrsnuća će biti uz vas, i ljudima će laknuti kad se vratite. Ovo je pravilo od Dejosesa napravilo kralja.

Napoleon je primetio ovo pravilo kad je rekao:’’Ako se suviše često pojavljujem u pozorištu, ljudi će prestati da me primećuju.’’ Danas, u svetu punom prisustva kroz poplavu slika, igra udaljavanja je sve moćnija. Mi retko znamo kada da se povučemo uopšte, i ništa ne izgleda skriveno. Pa imamo strahopoštovanje prema svakom ko može da nestane po izboru. Pisci Dž. Selindžer i Tomas Pinčon su gotovo stvorili kultove znajući kada da nestanu.

Druga, svakodnevna strana ovog zakona, ali ona koja ga pokazuje još bolje, je pravilo o odsutnosti u nauci i ekonomiji. Udaljavanjem nečega od tržišta vi mu podižete vrednost. U sedamnaestom veku holandsko plemstvo je htelo da lala ne bude samo lep cvet – želeli su da bude neka vrsta statusnog simbola. Učinivši da cvet nestane, što su gotovo u potpunosti uspeli, oni su začeli ono što je kasnije nazvano lalomanija. Jedan cvet je vredeo više nego njegova težina u zlatu. U našem veku, slično, trgovac umetninama Žozef Diven je insistirao da slike koje prodaje, predstavlja kao najređe. Da bi zadržao njihove cene visokim i njihov status, on je kupovao cele kolekcije i ostavljao ih u svom podrumu. Slike koje je prodao postale su više od slika – postale su predmet obožavanja, njihova cena je rasla sa njihovom retkošću. ’’Možete prodati sve slike koje želite za pedeset hiljada po komadu – to je lako,’’rekao je jednom.’’Ali da dobijete četvrt miliona po komadu, to treba umeti!’’

Simbol:

Sunce.
Može biti predstavljeno samo svojim odsustvom. Što je više kišnih dana, više žudimo za Suncem. Ali previše sunčanih dana čini da nam Sunce dosadi.
Naučite da nastavite da budete traženi i učinite da ljudi zahtevaju vaš povratak.

Primenite ovo pravilo u svom slučaju. Učinite ono što nudite svetu retkim i teškim za nalazak, i brzo ćete uvećati njegovu vrednost.

Uvek dolazi trenutak kada oni na visokim funkcijama postaju nepoželjni. Sve su nam dosadniji, gubimo poštovanje prema njima, vidimo ih kao i sve ostale ljude. Kako bi rekli, doživljavamo ih kao loše, jer nismo u stanju da uporedimo njihov status u našim očima sada sa onim od ranije. Prava je umetnost znati kada se povući. Ako to uradite kako treba, povratićete poštovanje koje ste ranije izgubili, i zadržati deo svoje moći.

Najveći vladar šesnaestog veka je bio Karlo V, kralj Španije i habzburški car. Vladao je carstvom, koje je u jednom trenutku obuhvatalo veliki deo Evrope i Novog sveta. Onda se iznenada na vrhuncu svoje moći, 1557. godine, povukao u manastir Just. Cela Evropa je bila zatečena njegovim iznenadnim povlačenjem; ljudi koji su ga mrzeli i plašili ga se, odjednom su ga zvali Velikim, i počeli su ga gledati kao sveca. U skorije vreme, filmskoj glumici, Greti Garbo, najviše su se divili kada se povukla, 1941. Za neke je njeno povlačenje bilo isuviše rano – bila je u srednjim tridesetim – ali ona je radije otišla pod svojim uslovima, nego da čeka da dosadi publici.

Učinite li sebe suviše dostupnim, aura moći koju ste izgradili oko sebe će nestati. Ako stvari posmatramo drugačije: učinite sebe manje dostupnim i povećaćete vrednost svog prisustva.

Reč mudraca:

Igrati na kartu odsustva:

Da bi te poštovali i uvažavali. Ako prisustvo smanjuje, odsustvo ga povećava; koji je, odsutan, za lava važio, prisutan se tek mišem pokazao. Vrline izbliza gube sjaj, jer se više opaža površina a manje dubina duše. Uobraženje dopire dalje od vida, a obmana, koja obično na uvo ulazi, kroz oko izlazi. Koji se ume održati u dalekom središtu svoga suda, ugled čuva; čak i Feniks u osami živi, da bi željenost i poštovanje stekao.

(Baltasar Gracian, 1601–1658)

Izuzeci od pravila:

Ovo pravilo važi samo kada je jedan nivo moći već stečen. Potreba za povlačenjem dolazi nakon što ste već istakli svoje prisustvo; ako odete suviše rano, nećete povećati svoje poštovanje, jednostavno ćete biti zaboravljeni. Kada ulazite u neku fazu života, stvorite imidž koji je prepoznatljiv, iznova stvoren i vidljiv je svuda. Dok se ne postigne neki nivo, odsustvo je opasno – umesto da raspali plamen, ono će ga ugušiti.

U ljubavi i zavođenju, slično, odsustvo ima efekta samo kad je predstava o vama vezana za drugu osobu, ako ste viđeni uz njega ili nju. Sve mora da podseća vašeg ljubavnika na vas, tako da kada vi odlučite da odete, ljubavnik uvek misli na vas, da uvek budete pred njegovim očima.

Zapamtite: u početku, potrudite se ne da budete odsutni, već prisutni svuda. Samo ono što je već viđeno, primećeno i voljeno, može nam nedostajati kada ga nema.

Robert Grin – 48 pravila moći