Ne klikći i ne lajkuj lošu vest, vredjanje, osudjivanje i svadju na internetu

Budimo odgovorni i plemeniti na internetu, ne klikćimo i ne lajkujmo lošu vest, napadanje, vredjane i svadju na internetu i web sajtovima

 

Ne sviđaju vam se mamci za klikove? Ne klikćite

Zar vam se ne čini da je veliki broj internet sajtova prešao sa izveštavanja na otvoreno izazivanje vašeg besa (i mamljenje vaših poseta)? Analitičar vesti Sali Kon predlaže – ne bavite se vestima koje, kako se čini, jedino žele da vas razbesne. Umesto toga, poklonite svoje dragocene klikove sajtovima čijim vestima zaista verujete.

Ne klikći i ne lajkuj lošu vest, vredjanje i svadju na internetu

Ne lajkuj loše stvari, mržnju, svadju i osudjivanje na internetu

Nedavno su neki belci i neke crnkinje zamenili avatare na Tviteru, iliti svoje onlajn slike. Nisu menjali sadržaj, nastavili su da tvituju kao i obično, ali iznenada, belci su primetili da ih nazivaju rečima na c(rnja), sve vreme i zlostavljali su ih na najgori mogući onlajn način, dok su crnkinje iznenada primetile da stvari za njih postaju sve prijatnije.

E sad, ako ste moja petogodišnjakinja, vaš internet se sastoji uglavnom od kučića i vila, i povremeno od vila koje jašu na kučićima. To je prava stvar. Proguglajte. No mi ostali znamo da internet može da bude gadno mesto. Ne govorim o šarenolikim debatama, koje mislim da su dobre za našu demokratiju. Govorim o zlonamernim ličnim napadima. Možda se desilo vama, ali je bar dvostruko veća šansa da se desi, u gorem obliku, ako ste žena, obojena osoba ili gej, ili više ovih stvari zajedno. Zapravo, baš dok sam pisala ovaj govor, naišla sam na Tviter nalog @SallyKohnSucks (Sali Kon je odvratna). Biografija kaže da sam: “mrziteljka muškaraca i nezgrapna lezbača, a jedino što sam postigla u životu je širenje svoje perverzne seksualnosti.” Usput, samo trećina ovoga je istinita. Mislim, laži! (Smeh)

Ali ozbiljno, svi kažemo da mrzimo ovo đubre. Pitanje je da li ste spremni na lična žrtvovanja da biste to promenili. Ne mislim da se odreknete interneta. Mislim da promenite način na koji klikćete, jer su klikovi javni čin. Nije više slučaj da nekoliko elitnih moćnika kontroliše sve medije, a da smo mi ostali samo pasivni primači. Sve više smo mi mediji. Nekad sam mislila, ah, u redu, obučem se i stavim mnogo šminke, odem na televiziju, govorim o vestima. To je javni čin medijske delatnosti. A onda odem kući i pretražujem internet i čitam Tviter, to je privatni čin medijskog potrošača. Mislim, naravno da jeste. U pidžami sam. Greška. Svi naši blogovi, svi naši tvitovi i sve na šta kliknemo je javni čin medijske delatnosti. Mi smo novi urednici. Mi odlučujemo šta će da izazove pažnju, na osnovu toga čemu mi poklonimo pažnju. Tako funkcionišu mediji danas. Postoje razni skriveni algoritmi, koji odlučuju šta gledate češće i šta svi mi gledamo češće, na osnovu toga na šta klikćemo, a to za uzvrat oblikuje našu celu kulturu.

Preko tri od pet Amerikanaca smatra da imamo ogroman problem s nekulturom u našoj državi trenutno, ali ću pretpostaviti da bar tri od pet Amerikanaca klikće na isto uvredljivo, komercijalno tračersko smeće koje hrani najniže pobude našeg društva. U sve bučnijem medijskom pejzažu, podstiču vas da budete što bučniji, kako bi vas čuli, a ta tiranija bučnih ohrabruje tiraniju bezobraznih.

Ne mora tako da bude. Ne mora. Možemo da promenimo podsticaje. Za početak, svi možemo uraditi dve stvari. Kao prvo, nemojte da stojite po strani kada primetite da nekoga povređuju. Ako nekoga zlostavljaju na internetu, uradite nešto. Budite heroj. Ovo je vaša prilika. Budite glasni. Budite odvažni. Budite dobra osoba. Ugušite negativno pozitivnim. I pod dva, moramo prestati da klikćemo na najniže zajedničke sadržaoce, hranitelje niskosti, mamce za linkove. Ako vam se ne sviđa celonedeljni program koji prikazuje sve o Kardašijanima, morate prestati da klikćete na priče o ispaloj dojki Kim Kardašijan. Znam da to radite. (Aplauz) Očito i vi. Mislim stvarno, isti primer: ako vam se ne sviđaju međusobne prozivke političara, prestnite da klikćete na priče o tome kako je neko iz jedne stranke nazvao nekoga iz druge stranke. Klikovima na olupine samo dodajete benzin na vatru. Bude još gore, vatra se proširi. Naša čitava kultura sagori.

Ako ono što dobije najviše klikova pobeđuje, onda moramo da počnemo da oblikujemo svet kakav želimo svojim klikovima jer su klikovi javni čin. Zato klikćite odgovorno. Hvala.

 

Sali Kon

Izvor: Predavanje sa Ted konferencije