Parada ponosa perverzije – kada normalni ljudi podržavaju nenormalno

Licemerno nazvana Parada ponosa, promocija homoseksualne perverzije ili Parada srama je postala normalna pojava koju nazovi normalni ljudi najviše podržavaju. Šta je tu normalno u groteksnoj povorci golih perverznjaka?

Homoseksualna perverzija je postala normalna. U društvu poželjna. Nenormalno postaje standard, posebno za sve one koji se bore za ljudska prava, a protiv normalnosti običnih ljudi. Iskrivljena logika je postala standard za liberalne mislioce i intelektualce koji drže do sebe i do mode. Moderno je podržavati nenormalno, ubaciti ga u školske udžbenike, promovisati ga kroz filmove, emisije, novine i na kraju ga demonstrirati na javnom mestu.

Svi su zaboravili da je još pre par decenija homoseksualizam bio protivprirodan blud. On je i dalje to ostao, protivprirodno seksualno svojstvo pojedinaca ali su u medjuvremenu mnogi pod uticajem žestokog lobiranja protivprirodno prihvatili za „prirodno“, laž za istinu.

Parada srama i perverzije – Tipičan učesnik bizarnih javnih okupljanja homoseksualaca

Normalno je postalo da se prate globalni trendovi i diktat intelektualne i svake druge mode, pa je sasvim prihvatljivo da vaše dete sutra bude homoseksualac, jer je to u modi. I vi ćete to podržati, jer je to u trendu i neko vam je rekao da je borba za promociju homoseksualizma u stvari borba za ljudska prava i toleranciju, pravo da se bude duboko grešan i da se greh nesmetano širi. Taj neko, ko vas u to ubedjuje da je homoseksualizam normalna stvar, a ne perverzija i devijacija duha, ima svoje ime i zove se raznim imenima: Nečastivi, Nepojamnik, Lukavi, Djavo, Satana. Prostudirajte njegova imena, možete iz njih mnogo toga naučiti.

Na primer, saznaćete iz Biblije i svetootačke literature da je za njega nepojamnika nečastivo i lukavo delovanje kodeks ponašanja, da on laže, da je agresivan i da najviše od svega voli perverziju i iskrivljenu logiku, sve ono što je nenormalno. Da, djavo voli nenormalno, perverzno, grešno, ludo, devijantno. Što je veća bizarnost i groteska, to bolje. A prosto obožava da vas ubedi da je to dobro i da je to u vašem interesu, da budete u grehu i da greh podržavate, jer je to vaš siguran put za pakao. U tom smislu posebno obožava homoseksualce i slične nesrećne pomračene duše.

Homoseksualci ne idu u raj. A ni oni koji ih podržavaju, makar zvali sebe vernicima i dva puta godišnje slavili slave, kako je jedan budalasti komentator objašnjavao da je on takav veliki vernik i da zato nema ništa protiv parade srama i perverzije, jer njemu to ne smeta, i oni su ljudi, on gleda svoja posla, to može biti u interesu domaće ekonomije da homoseksualci paradiraju i prave bizaran festival sa čudnim kostimima, to će privuči više njih da dodju, to će stvoriti više njih ovde, to je valjda dobro za posao. A nikada nesrećnik nije video kako Parada ponosa izgleda u centrima homoseksualizma, u San Francisku, Bostonu, Nju Orleansu, Berlinu, Amsterdamu, gde skoro gole spodobe lezbejki i homoseksualaca u najbizarnijim mogućim izdanjima groteksno hodaju po ulici, nudeći budalastoj publici da diraju njihove polne organe. To kod nas još nije vidljivo, ali bi za par godina bilo na ulicama, jer homoseksualci žude da se pokazuju golima i da se eksponiraju na najočitiji način, jer je greh srž njihove duše. Žali Bože one nesrećne dece koju grešni roditelji povedu na Paradu srama da to gledaju i navijaju, nazivajući sve to festivalom duginih boja, šetnjom ljubavi i slobode, i sve slične zamene teza za duhovno bolesno društvo.

To je padanje u sve dublji i veći greh. A što više padamo, sve će nam teže biti i Gospod će istrebiti naše nasledje, kao što i sami homoseksualci sami sebe istrebljuju jer hule svojim životom na Boga. Homoseksualizam je ogromna hula na Boga, to je poništavanje života, to je ukidanje produženja života i nasledja, dar koji smo dobili od Boga. Radost stvaranja dece i podizanja života, homoseksualci odbacuju, oni žive samo za zadovoljstvo i smrt, smrt sebe samog i društva u celini. Oni su krajnje delo ogrehovljenosti jedne pale duše koja više nema savesti i svesti nego hrli u samoponištenje i trajnu smrt. Oni žive za pakao i večnu smrt, ne za život. Zato su oni najveći borci protiv društva i porodice, tradicionalnih vrednosti i crkve, protiv morala, dostojanstva i časti.

Homoseksualizam je krajnji pad jedne duše u ništavilo. To nije normalno stanje, to je stanje duhovne perverzije usled duboke ogrehovljenosti duše. I za njih, kao i za sve ljude ima spasa, ako se pokaju i svoj greh homoseksualne sklonosti pokušaju da ispovede i da se izbore sa njim. Da pobede zlo u sebi koje caruje njima, da se okrenu večnom životu a ne trajnoj smrti. Malo je ko od njih toga svestan, jer su im duše okovane, jer mrze Crkvu i Boga kao što i hulitelj koji njima upravlja mrzi na sve crkveno. Njihova lična drama je velika, homoseksualac živi dušom u demonskom svetu, što je očigledno kada se pogleda njihov uobičajeni životni stil ekscentrika, promiskuiteta, sado mazo sklonosti, bizara, hule na porodicu i svako društveno uredjenje, eksplicitno bludničenje i slično. Oni su maksimalno izrugljivanje moralu.

To nije teško videti, samo treba imati oči i malo objektivnosti.

Ali oni intelektualci koji sebe smatraju da su najobjektivniji, najmoralniji, najmoderniji i najliberalniji, puni milosrdja i razumevanja, takozvana intelektualna elita, puna nadobudne svesti i ukočene savesti, oni daju prava homoseksualcima da njihova Parada srama i perverzije postane normalno stanje stvari, da nenormalno zameni normalno, da nemoral potisne moral, da svaka ljudska nakaza divlja po ulicama i sablažnjava normalan svet. Daju pravo homoseksualcima da nameću svoju bolest zdravima, deci i omladini, da ih privlače svojom kostimografijom, festivalskom atmosferom i osvojenim slobodama beščašća.

Takvi javni intelektualci i ljudi koji podržavaju da se Parada srama i perverzije održi, sebe nazivaju prosvećenima, a u Bibliji se za njih kaže da im je zbog grehova njihovih Bog uzeo pamet, pa oni sada i ne mogu da mudro sagledaju stvari, već su usvojili iskrivljenu logiku perverzije. Oni bi iz smešnog romantizma budalastih fraza o jednakosti, ugroženim pravima, toleranciji, da sve nas gurnu u blato greha, u smrad nemorala i perverzije, da prihvatimo zlo kao normalno stanje stvari. A korak po korak zlo napreduje u društvu, od gej parada, pa preko ozakonjenja eutanazije do otvorene podrške pedofiliji i satanizmu. Sve su to deca istog oca, nepojamnika sa početka teksta. Oni koji nisu pobožni oni to ne vide, oni prate glas divlje slobode i razuzdanosti da nam je sve dozvoljeno, da je njima sve dozvoljeno.

Za kraj, samo jedan osvrt i konstatacija. Pre 50 godina nije bilo moguće nigde u svetu da se održi Parada srama i perverzije jer je to duboko nemoralna stvar koje se normalan čovek gnuša i stidi. Ekspanzija homoseksualaca i njihovog gnusnog paradiranja po ulicama, uz strašne diplomatske pritiske da se to održava i kod nas, govori samo jedno – sve više ima homoseksualaca medju onima koji upravljaju svetom, oni žele da to nametnu ljudima, da što više ljudi uvuku u homoseksualizam, da stvore novu Sodomu i Gomoru. I sve više ima duša okovanih satanskim silama medju društvenom elitom, koja uronjena u sekte, lože i kultove, ispunjava zadatke nečastivog vodje, jer prihvataju zlo za normalno stanje.

Daće Bog molitvama Svih Svetih da se pokajemo i očistimo od greha, da jasnije sagledamo šta je šta i ko je ko, da Parada srama i perverzije nikada ne defiluje medju nama. Homoseskualaca je bilo i biće ih dok je grešnog sveta, ali nama savest govori da moramo da sprečimo širenje tog zla u društvu, jer će Bog istrebiti nasledje onih koji su ogrezli u grehu. Istorija je puna takvih primera.

Š.V.

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.