Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Kad Putin poklanja. Čečenski teroristi i kriza u Beslanu

 

Putin lično i odluke koje donosi

Kako Putin poklanja stvari i novac, šta mu je važno. Kriza u Beslanu kada su čečenski teroristi zarobili decu i kako je Vladimir Putin reagovao na pretnju terorista

 

POKLONI PUTINA

Putinov sat
Putinov sat

„Upravo toga dana, kada ga je prvi puta stavio na ruku, prekrio je zglob rukavom košulje, da ga niko ne bi video, zato što mu je bilo malo neprijatno. Sada mu je svejedno“, – priča prijatelj Vladimira Putina, imajući u vidu zlatni sat svoga rukovodioca Patek Phillipe Perpetual Calendar, koji košta 60 hiljada dolara. Avgusta 2009. godine, on je taj sat poklonio sinu pastira za vreme jednodnevne posete u Tuvu.

Umesto njega nabavio je sat Blancpain, koji košta oko 8000 dolara, ali se i s njim rastao za vreme posete fabrici oružja u Tuli. Jedan od radnika fabrike, Viktor Zagajevski, dok su zadavali pitanja o ekonomskim teškoćama, u nastupu hrabrosti iznenada je viknuo: „Vladimir Vladimirovič, poklonite mi nešto za uspomenu!“. Putin je skinuo sat Blancpain i poklonio mu ga.

Takvi velikodušni gestovi mogli su od Putina napraviti politički analog Elvisa Prislija, koji je mogao kupiti skupi automobil i juvelirni predmet za siromašnog čoveka, koji je sa čežnjom gledao u izlog. Kada je glavni rabin Rusije Berl Lazar doputovao u Putinovu rezidenciju u Novo-Ogarjevo, da bi ga informisao o osnivanju fonda za izgradnju Jevrejskog muzeja tolerantnosti, čovek koji je ranije pričao anegdote o jevrejima, zadivio ga je trenutnom reakcijom: „Dobra ideja, ja u fond za izgradnju muzeja, dajem svoju jednu mesečnu platu“. Velikodušan gest – mesečna plata bila je više od 8000 funti sterlinga.

Kada sam čuo o dva poklonjena časovnika, ponovo sam upitao našeg zajedničkog prijatelja: Zašto Putin smatra umesnim kupovati tako skupe satove, kada Džordž Buš uvek šeta sa Timex-om od 50 dolara.? „Zato što je Vladimir Putin – Vladimir Putin, a Džordž Buš, to je Džordž Buš. Sve je jednostavno“.

Kada su pitali lorda Brauna, veruje li on da je Putin postao vrlo bogat čovek, odgovorio je diplomatski, ali interesantno: „A ko nije bogat? Uveren sam, da je njegova porodica bogata. Ali, Kada su na konferenciji za štampu 14. februara2008. godine, pitali Putina, da li je on, po tvrđenju nekih novinskih izdanja, najbogatiji čovek u Evropi, a ako je to istina, koji su izvori njegovog bogatstva. On je odgovorio : „To je istina. Ja sam najbogatiji čovek ne samo u Evropi, nego i u svetu. Ja sakupljam emocije, a bogat sam time što mi je narod Rusije poverio dva puta rukovođenje takvom velikom zemljom kao što je Rusija. To smatram mojim najvećim bogatstvom. Što se tiče ogovaranja, glasina o mom materijalnom stanju, video sam i sam neke papire o tome. Jednostavno, lupetanje, koje ne zaslužuje razmatranje, prosto gluposti. Sve su to iskopali iz nosa i razmazali po svojim papirima. Takvo je moje mišljenje o tome ..

***

Putin se vozi u „Ladama“ , a ne u Bentley-u. On voli da peca u Sibiru, a ne da pliva na Azurnoj obali; voli da skija u Sočiju, a ne u Kurševelju. On je patriota i heroj; diskretni šarm buržoaskog života u provincijskom Zugu ili Lihtenštajnu nije za njega. Njegova misija je vezana za Rusiju, Rusiju i još jednom Rusiju.

U svakom slučaju, niko ne može sumnjati u uspešnost Rusije za vreme njegovog vođstva. Dok su se Džordž Buš i Toni Bler bavili Irakom, Putin je retko obraćao pažnju na po njegovom mišljenju, nevažne stvari. Umesto toga, on se usredotočio na povećanje energetske moći Rusije. Kao rezultat toga je povećanje stranih investicija od 1,62 miliona dolara u 2004. godini, na 10 milijardi dolara u 2007. godini. U tom periodu američki uvoz ruske nafte se udvostručio i dostigao 400 000 barela dnevno. Evropska potražnja se povećala od 12 na 30 procenata.

Ali Evropi je potrebno još više ruskog gasa. Ona je zakupila oko 150 milijardi kubnih metara, što je oko 40% od ukupnih potreba. Više od toga, neki vodeći analitičari su ocenili da raste ruska kontrola nad gasom, koji je „izvor života“ Evrope. Sama Nemačka je kupila 40 milijardi kubnih metara gasa. Ne čudi da kancelarka Merkel nije žurila da osudi Putina za ruska vojna dejstva u Gruziji. Istovremeno su Kina i u manjoj meri Indija, kupovali sve što je Rusija bila spremna da proda: ne samo naftu i gas, nego i nikal, bakar, ugalj. A uzgred, o uglju, Ukrajina gotovo potpuno zavisi od ruske energije. NATO zemlje nikada joj ne bi mogle obezbediti takav nivo pouzdanosti snabdevanja energentima, ako bi Ukrajina rasrdila Putina, odgovorivši na njihove inicijative. Niz vodećih analitičara, ukazuju na pojačavajuću rusku kontrolu nad životno važnom komponentom energetike Evrope. Ekonomska stabilnost Rusije rasla je sa svakim danom, a Zapad je bio uveren da će morati platiti visoku cenu za upadanje u njene tampon zone.

Covek koji mnogo vremena provodi u Putinovom društvu, tvrdi: „Ako ispunjavaš njegova naređenja, bezbedan si. Ako ne, može da te izgrdi, ili čak da vidiš kako on plače“.

Neobična tvrdnja o čoveku koga su videli da javno plače samo jednom – na sahrani Anatolija Sobčaka. Ali, po Ljudmilinim rečima on je nekoliko časova grcao od plača u „Crni petak“ (petak, 3. septembra 2004. godine) kada su mu ispričali o desecima dece-talaca, ubijenih ili izgorelih pri opsadi škole u Beslanu, u Severnoj Osetiji.

Dva dana ranije Putin je doputovao na odmor u predsedničku rezidenciju Bočarov ručej, u gorama iznad Sočija. To je njegova druga rezidencija. Dan je bio topao i predsednik je u punoj meri uživao u suptropskoj klimi, kao i obično za vreme odmora, koje tamo provodi. Već se uspeo okupati u Crnom moru, pod kontrolom vojnog broda, koji uvek dežura kada u gradu boravi njegov najvažniji građanin.

Zatim je stigla ta užasna novost. Naoružana grupa sastavljena od čečenskih i ingušetskih terorista, upala je u školu No.1 u ulici Kominterne u gradu Beslanu. Zahvatili su oko hiljadu talaca sateravši ih u sportsku salu, koju su odmah minirali. Tog dana je u školi bilo posebno mnogo ljudi, pošto je bio početak nove školske godine. Mnoga deca su došla sa svojim roditeljima. Masakr je počeo tačno u 9:30. Za vreme prvog zlostavljanja ubijeno je sedam ljudi.

Dvadeset minuta posle početka opsade, Putin se vratio u Moskvu. To mu je bilo drugi puta za poslednjih osam dana da prekida odmor. Deset dana ranije vratio se u prestonicu posle terorističkog napada u kome su eksplodirali dva putnička aviona. Tada je bilo 90 poginulih. Bilo je jasno da su teroristi počeli pravi rat.

Kriza u Beslanu kada su čečenski teroristi zarobili decu i kako je Vladimir Putin reagovao na pretnju terorista
Putin i poginula deca u Beslanu

Ubrzo posle sletanja Putinovog aviona, on je pokazao da vrlo ozbiljno shvata situaciju provodeći susret sa ministrom unutrašnjih poslova Rašidom Nurgalijevim, glavnim tužiocem Vladimirom Ustinovim, direktorom FSB Nikolajem Patruševim i generalom Vladimirom Proničevim, šefom pogranične službe FSB Rusije. Posle je Nurgalijev ispričao, da je Putin bio vrlo ljut: „Ja ga nikada nisam video tako besnog. Bio je užasno besan“. Te reči osporava sam Putin, ispričavši američkom dopisniku Majku Volesu u programu „60 minuta“, maja 2005. godine: „Ne pamtim ni jedan puta za pet godina na dužnosti predsednika Ruske Federacije, da sam izgubio kontrolu nad sobom. Mislim da bi to bilo potpuno neprihvatljivo“.

Putin je, kao prvo, telefonirao predsedniku Severne Osetije Aleksandru Dzasohovu, naredivši predaju komandovanja antiterorističkom operacijom FSB-u. To mu je omogućilo da tamo pošalje ruske specijalne jedinice pod komandom generala Tihonova. Takođe je naredio zatvaranje granice Severne Osetije i otkazivanje svih avioletova u glavni grad Vladikavkaz. Zatim je tokom kasnijih događaja nestao iz vidokruga, ako se ne računa kratko obraćanje preko televizije sledećeg jutra o tome da ga najviše zabrinjava sudbina talaca. Sledeća dva dana Putin je izlazio iz svog kabineta u Kremlju samo da bi se pomolio u susednoj kapeli. Uspeo je da odspava samo nekoliko časova na improvizovanom ležaju, ali sam je priznao da mu je veoma nedostajao svakodnevni trening, koji mu pomaže da se koncentriše.

Kao i za vreme terorističkog akta na Dubrovci, banditi su postavili uslov da im se ne isključuju mobilni telefoni. Kada je eksplozivna naprava u sportskoj dvorani aktivirana, deca i učitelji su pokušali da beže, ali su mnogi od njih poginuli od metaka u leđa. U tom momentu pripadnici specijalne jedinice „Alfa“ su jurnuli unutra da bi spasavali decu. Jedan od vojnika postao je četvrti od tih koje su odatle izneli. Poginuo je sa detetom na rukama, pokušavajući da ga zaštiti svojim telom. Ukupan broj gubitaka bio je 334 žrtve, od kojih su 186 bili deca, mlađa od Putinovih kćerki.

Kasnije je Šamilj Basajev rekao da su Beslan izabrali čečeni, zato što su njegov aerodrom koristili ruski vojni avioni za vreme bombardovanja Groznog. Mada je on kasnije priznao da bi radije napao moskovsku školu, ali nije imao dovoljno sredstava za tako šta.

U 4 časa ujutro, Putin je avionom koji ga je čekao u pripravnosti odleteo u Beslan. Doletevši kasno noću, odmah je posetio bolnicu gde su bili smešteni ranjeni. Malo ko od 35 hiljada stanovnika grada je spavalo te noći. Bio je to jedan od najtežih perioda njegovog predsednikovanja. Sedam stotina sunarodnika je spašeno, ali su stotine poginuli.

Putin je na televiziji dao kratku izjavu, u kojoj je priznao nemoć postojećeg sistema bezbednosti. „Nejake ubijaju“, – izjavio je on. Njegov izgled svedočio je o neverovatnom umoru i prikrivenim emocijama. „Teško je govoriti. I gorko. U našoj zemlji se dogodila strašna tragedija. Svih poslednjih dana, svako od nas je duboko patio i osećao svojim srcem to što se dešavalo u ruskom gradu Beslanu…“.

 

Odlomci iz knjige K Hacinsa i A Korobko “PUTIN”

Copyright za teritoriju ex Jugoslavije- Milka Kresoja, Moskva

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter