Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DUHOVNO I FIZIČKO ČIŠĆENJE TELA I DUŠE

Ruska praksa kupanja u hladnoj vodi i u Srbiji. Pogruženje u bure sa osvećenom vodom u manastiru Svete Trojice u selu Bijele Vode, pored Ljubovije

 

Da li ste isprobali pogruženje u bure sa osvećenom vodom, ali hladnom izvorskom vodom? Ako niste, razmislite da pokušate da izvedete taj podvig, čini mi se da je vredan pokušaja a u medjuvremenu ćete pročitati iskustvo mog prijatelja Branka i mene iz manastira Svete Trojice, u zaseoku Bijele vode, kod Ljubovije. Inače, Bijele vode se i zovu po istoimenom izvoru čiju smo vodu hrabro isprobali i pogruzili se u buretu koje dotični potok puni. To smo uradili po blagoslovu oca Serafima, nastojatelja manastira. I evo naše priče od početka.

Manastir Svete Trojice Bijele vode Ljubovija i pogruženje u bure

Manastir Svete Trojice Bijele vode Ljubovija i pogled sa mesta gde se vrši pogruženje u bure

Moj prijatelj Branko i ja rešismo nekim poslom da odemo do manastira Svete Trojice u zaseoku Bijele vode pored Ljubovije. Tamo je otac Serafim, duhovnik kojeg poštujemo i kojeg smo hteli nešto da pitamo oko duhovnih stvari što nam se činilo važnima. I tako se mi jednog jesenjeg i kišnog ponedeljka skoro nenajavljeno uputismo preko Valjevskih planina u Ljuboviju. Dan je bio oblačan, s vremena na vreme je padala kiša, ali na putu nije bilo gužve i mi lako stigosmo na cilj. I pravo kod oca Serafima, koga uhvatismo u zadnjem momentu jer se spremao na put. Božja volja i blagoslov, zaključismo mi.

Dok smo čekali da nas otac Serafim primi na razgovor, ćaskali smo sa iskušenikom monahom koji nas je poslužio ekstremno ljutom rakijom sa čili paprikom. To je lekovita rakija koja se pravi od domaće rakije i što ljuće čili paprike po receptu doktora Šulca.  Ne pijem rakiju ali sam na navaljivanje monaha probao taj eliksir koji spaljuje sve što ga dodirne, ali moram priznati da je u stvari prijatan nakon što se isplačete i iskašljate od ljutine koja vam zapali usne, jezik i ždrelo. Da, dobra je ta ljuta rakija, Branko ju je i kupio, za lek dabome. Monah iskušenik nas je i pitao da li smo išli na pogruženje u bure sa osvećenom vodom. Branko je bio ranije a ja nikada. Pogruženje u hladnoj vodi, kaljenje kao surovi sibirci, što da ne, isprobao sam kupanje u crnogorskom moru u aprilu, zalivanje ledenom vodom, pa što ne bih probao i pogruženje.

Inače, pogruženje o kome govorimo nije pogruženje vodom koje se sprovodi tokom čina krštenja. Ne, ovde se radi o zdravstveno duhovnoj praksi koja je popularna u Rusiji a sada se stidljivo pojavljuje i kod nas. Smatra se da je pogruženje kao metod kaljenja Rusa i održavanje zdravlja postepeno uvedeno po manastirima kao praksa duhovnog čišćenja, uz dodatak da se pogružavate u svetoj vodi. Mogli bi reći da je plivanje za krst na Bogojavljanje svojevrsno pogruženje, jer je na Bogojavljanje tog dana sva voda u svetu osvećena. Nisam uspeo da saznam mnogo šta i zašto se pogruženje radi ali sam osetio to na svakom deliću tela kada sam se kasnije uronio u hladnu vodu crnog plastičnog bureta.

Uskoro je naišao i naš domaćin otac Serafim i odveo nas u crkvu na razgovor i ispovest. Nisam bio spreman za ispovest, nismo ni planirali da to radimo, ali nas otac Serafim lakim pogledom prepoznao koliko smo grešni, pa iz dobre volje požele da nas ispovedi, da nas počne isceljivati. Iako bi se pola verne Srbije menjalo sa mnom da se ispovedi kod oca Serafima, imao sam prigovor savesti jer nisam za to dobio blagoslov svog sveštenika, pa sam zamolio oca Serafima da barem sa mnom to ne radi, dok ne dobijem dopuštenje svog pastira.

Nakon dugog, srdačnog i dušekorisnog razgovora sa ocem Serafimom zatražismo blagoslov od njega da se pogruzimo, kad smo već tu, to nam dodje kao neki suvenir sa putovanja o kome ćemo pričati. Još kako ćemo pričati. Dobismo blagoslov uz smešak, zamoli otac da nam daju peškire i da uzmemo iz crkve osvećenu vodu, poželi nam sreću i ode, jer je morao poslom dalje. Monah iskušenik nam dade uputstvo šta da radimo i kako da sprovedemo pogruženje.

Kako se obavlja pogruženje u bure sa osvećenom vodom

Monah iskušenik nam je objasnio šta treba da radimo za pogruženje i kako. Upozorio nas je da će nam krv jurnuti u glavu kada počnemo da se spuštamo telom u hladnu vodu ali da nas posle čeka ljuta lekovita čili rakija, tako da ništa ne brinemo. Radovao se što ćemo ući u bure, jer smo kako kaže izgledali sivo, gradski ljudi puni problema. I dade nam sledeće savete:

Uzme se pola flaše ili flašica osvećene vode iz crkve.

Sipa se osvećena voda u bure sa vodom i zakrsti voda krsnim znakom „U ime Oca, Sina i Svetog Duha“

Udje se u vodu go. I stojeći se očita molitva Očenaš. (Ko ne može zbog hladnoće vode da stoji i čita molitvu, jer mnogi od hladnoće dobiju grčeve, samo se pogruzi tri puta)

Nakon Očenaša izgovoriš nešto (što sam usled ledenog šoka zaboravio) i tri puta se pogružiš celim telom u vodu.

Obavezno je da kada se zaranjaš u vodu da skroz pokvasiš glavu i to sva tri puta i izgovaraš to što treba.

I to je to, prosto kao pasulj.

Pogruženje u bure sa osvećenom vodom - Manastir Svete Trojice, Bijele vode

Bure za pogruženje – manastir Svete Trojice, Bijele Vode, Ljubovija

Odosmo Branko i ja uz brdo do kuće koja je služila radnicima kao konak. Kišica je padala. Tu se skinusmo i krenusmo napolje, gde je na nekih 10 metara dalje na otvorenom stajalo crno veliko bure iza nekog improvizovanog paravana. U bure je stalno doticala sveža izvorska voda, ona Bijela voda, još da znate kako je sveža voda. Ledena voda.

Prvi krenuh ja. Hrabro i odvažno sidjoh do bureta. Uradih sve po protokolu, sipah svetu vodu, zakrstih vodu u buretu i kao od majke rodjen udjoh u bure sa ledenom vodom. Voda štipa od hladnoće, ali čvrsta volja i rešenost me drže, tako da bez problema izgovorih molitvu Očenaš, uhvatih se za ivicu bureta sa obe strane rukama, izgovorih to što treba i zaronih unutra. Poče moje pogruženje. Kakav šok doživeh!

Možda sam svega sekund dva bio glavom u vodi pogružen ali ta hladnoća vode me je tako isekla da sam odmah izgubio dah, tako da je moje pogruženja u sledeća dva pokušaja ličilo na davljenje i spasavanje utopljenika iz vode. Verovatno bi neko maliciozan mogao da primeti i neke možda duhovne razloge za to moje davljenje u buretu, ali meni je bilo kao da sam na Titaniku i da sam upravo upao u vodu. Dodji do daha momče!

Izadjoh iz bureta, jedva dolazim do daha, telo smrznuto i u šoku, glava me boli od siline naleta krvi u mozak, ali se u stvari odlično osećam. Moj drug Branko koji je posle mene bio u buretu na pogruženju je bio oduševljen. Hteo je da ponovimo pogruženje jer je tako moćan dogadjaj. Onaj koji je kolerik, uzrujan i vruć u sebi pogruženje će ohladiti a one koji su depresivni i mlitavi, pogruženje u bure će oživeti, u to ne sumnjajte, to je borba za život. Tako to deluje, ekstremno i šokantno ali delotvorno. Trebalo mi je nekoliko minuta da dodjem sebi, čudno neko stanje, nije nam bilo hladno ali smo bili u stanju fizičkog šoka.

Obukli smo se i sišli dole u potpunoj euforiji, gde su nas ljubazni domaćini ponudili tortom i ljutom rakijom da dodjemo sebi. Monah iskušenik nas je sa smeškom gledao i dobacivao kako sada svetlimo, kako smo skinuli sivilo sa lica. Kakvo god da mi je lice bilo pre pogruženja, sada je svakako bilo bledo od hladnoće i šoka. Stvarno neverovatno iskustvo, ne može se porediti sa dosadašnjim doživljaima iz prirode i vode.

Da li bih ponovio ponovo pogruženje. O, da, bez dvoumljenja!

 

Zlatko Šćepanović

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: