Vladimir Putin i Gari Kasparov

Dokle će Putin vladati Rusijom i zbog čega. Kako se čuva i održava Putinova vlast. Putin i Kasparov u partiji političkog šaha. Kakvo je Putinovo nasledje i njegova moć.

Putinovo nasleđe

Desilo se upravo tako kako je predviđao biznismen sa bliskim ličnim vezama s Vladimirom Putinom, u privatnom razgovoru u londonskom parku, pre šest godina. 24. septembra 2011. godine, Putin je prihvatio predlog njegovog naslednika o svojoj ponovnoj kandidaturi na dužnost ruskog predsednika.

„Ja smatram, da bi bilo ispravno, da kongres podrži kandidaturu predsednika partije Vladimira Putina, na dužnost Predsednika države“, – rekao je aktuelni predsednik Dmitrij Medvedev na redovnom godišnjem kongresu partije „Jedinstvena Rusija“. „Za mene je to ogromna čast“, – odgovorio je Putin.

Gari Kasparov svetski šahovski prvak je izgubio političku partiju šaha protiv Putina

Naravno, i Medvedev nije bio zaobiđen. Posle predsedničkih izbora u martu, 2012. godine, on je zamenio položaj sa Putinom i postao premijer.

I opet kako je prognozirano, izmene u konstituciji znače da će Putinov prvi mandat posle povratka, biti šest umesto ranijih četiri godine, i on može ostati još jedan šestogodišnji mandat, što znači da može ostati na vlasti do 2024. godine. Put neće biti lagan i on je sve upozorio na nepopularne mere, koje će pomoći u prevladavanju globalnih finansijskih potresa. „Zadatak vlasti nije samo da naliva med u čašu, nego i davanje gorkih lekova“. Ali biće i pozitivni momenti: on će takođe rukovoditi Rusijom u vreme zimskih Olimpijskih igara 2014. godine u Sočiju i šampionata sveta u fudbalu 2018. godine.

No, može li se on stvarno održati do 72 godine? Nekim ljudima izvan Rusije ta perspektiva izgleda zastrašujuće. Ali, u domovini Vladimir Putin uživa takvu podršku širokih narodnih masa , da mu se ne vidi alternativa daleko na horizontu i u stvari, ruski narod je i ne traži. Za vreme intervjua sa novinarima zemalja „velike osmorke“, 2007. godine, Putin je govorio u korist dužeg predsedničkog mandata u Rusiji: „Pet, šest ili čak sedam godina – je potpuno prihvatljivo“.

Dmitrij Medvedev nikada nije sebe smatrao privremenim vršiocem dužnosti predsednika. No, pošto je realist, on je od prvog dana svog predsedničkog mandata shvatao da ne može zaseniti Vladimira Putina, ma koliko on hteo da ostavi primetan trag u ruskoj istoriji zahvaljujući svojim predlozima radikalnih reformi.

***

Ako se to dogodi, 20 godina u ulozi predsednika napraviće Putina drugim posle Staljina, koji je upravljao zemljom 31 godinu, liderom Rusije po dužini vremena na vlasti. Ali vidi li on sebe nastavljačem dela Staljina? Iako je gotovo sigurno da on ne bi hteo ponavljati Staljinove greške, nema sumnje da je Vladimir Vladimirovič Putin proučavao život i epohu čoveka, koji je tako dugo upravljao zemljom kao Generalni sekretar komunističke partije. Po rečima tog istog biznismena, s kojim sam se sastao u londonskom restoranu za vreme jednog od njegovih čestih dolazaka po ruskim pitanjima, „njega ne treba porediti sa Staljinom. Staljin je čovek koji je spasio Sovjetski Savez. Međutim iako su on i Putin imali zajedničke ciljeve, načini njihovih postizanja su potpuno različiti“.

Juna 2007. godine, Putin je organizovao konferenciju sa učiteljima i predavačima istorije zbog razmatranja školskog priručnika za učitelje „Najnovija istorija Rusije, 1945 – 2006. godina“, u kome se o Staljinu govori kao o okrutnom, ali uspešnom rukovodiocu. Putin je rekao da će novi priručnik „pomoći“ da se narastajućem pokolenju usadi osećaj ponosa na Rusiju, i insistirao na tome da ljudska stradanja za vreme staljinskih čistki tamne na fonu atomskih bombardovanja Hirošime i Nagasakija koje su izveli amerikanci. Na dan sećanja na žrtve političkih represija Putin je rekao: „Čuvajući sećanje na tragedije iz prošlosti, mi se moramo oslanjati na sve najbolje što ima naš narod“.

Putinovo shvatanje Staljinovih metoda rada, po glasinama, dovelo je do razmirica između njega i Dmitrija Medvedeva u novembru 2010. Godine. Medvedev je insistirao da njegova vlast prizna činjenicu da je lično Staljin dao naređenje za ubistvo NKVD-om 22000 poljaka u Katinskoj šumi, godinu do početka velikog otadžbinskog rata. Priča se da je premijer Putin bio protiv priznavanja te činjenice, ali Medvedev je pobedio i država je službeno izrazila „duboko saučešće žrtvama neopravdane represije“ u 1940. godini.

Mnogima su na Zapadu trnci prošli po leđima, kada je letom 2007. godine, Putin objavio o obnavljanju patroliranja strateških ruskih bombardera nad geografski udaljenim regionima, koje je bilo zaustavljeno od 1992. godine. Službeni odgovor Amerike na pretnju novim „hladnim ratom“ izgledao je kao podsmeh. „Ako Rusija hoće ponovo da leti na tim starim prašnjivim avionima, to je njihov problem“, – izjavio je sekretar za štampu državnog odseka SAD Šon Makkormak. Izjava Makkormaka ismejana je u Moskvi komandatom vazduhoplovnih vojnih snaga, generalom Zeleninom, koji je rekao da će se Amerika stvarno potresti, kada patroliranje bude obnovljeno. Ruski avioni su bili znatno modernizovani.

Izjava Putina je objavljena za vreme samita ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju), u toku rusko-kineske vojne obuke, koja je prvi puta izvođena na teritoriji Rusije. Opšte mišljenje je bilo da on teži osnivanju antinatovskog bloka ili azijatskoj vrsti OPEK. Kada su mu nagovestili da zapadni komentatori govore o ŠOS-u kao o vojnoj organizaciji, suprotstavljenoj NATO-u Putin se ogradio odgovorom, karakterističnim za advokate: „Slično poređenje, neumesno je po obliku i sadržini“. Za podrobnije objašnjenje zadužio je načelnika general-štaba Jurija Balujevskog. Po njegovim rečima, „ne može se govoriti o organizaciji bilo kakvog vojno-političkog saveza, zato što je to u suprotnosti sa osnovnim principima ŠOS“.

Putin je nastavio lukavu politiku zveckanja oružjem, postavši prvi ruski lider od Staljinovog učešća u Teheranskoj konferenciji 1943. godine, koji je posetio Iran. Posle susreta sa predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom održao je konferenciju za štampu na kojoj je izjavio da „sve naše prikaspijske države imaju pravo na razvoj mirnog nuklearnog programa bez ikakvih ograničenja“. Samo kasnije je postalo izvesno, da se on dogovorio sa Ahmadinedžadom i liderima Azerbejdžana, Kazahstana i Turkmenistana da niko od njih ni pri kakvim uslovima ne dozvoli bilo kojoj trećoj državi da postavi na svojoj teritoriji bazu sa ciljem agresije ili ratnih dejstava protiv bilo kog od učesnika.

On je povećao pritisak na NATO, naredivši ministru odbrane da pošalje 11 brodova uključujući nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ u Sredozemno more. To je bila prva velika operacija od vremena sovjetske uprave, koja je provođena u tom regionu. Brodove je pratilo 47 aviona, uključujući i strateške bombardere. Samim tim je jasno pokazano da su snage vojno-pomorske flote spremne za obnavljanje redovnog patroliranja svetskim okeanima.

Vladajući moćnim energetskim resursima, Putin nema potrebu da ratuje oružjem i bombama. On je rešio jasno pokazati da Rusija još uvek ima vojnu silu za slučaj ako bude potrebno. „Ujedinjeni građanski front“ i „Druga Rusija“ na čelu s bivšim šampionom sveta u šahu Gari Kasparovom i nacional-boljševičkim liderom Eduardom Limonovim, organizovali su protestne marševe. U naknadnim marševima uhapšeno je oko 150 ljudi, koji su pokušali da se probiju kroz policijski kordon.

Međutim, prema istraživanjima, marševi su dobili beznačajnu podršku opšte populacije. Procesija u Samari, maja 2007. godine za vreme rusko-evropskog samita privukla je više novinara nego učesnika. Kada su pitali Putina koliko ga uznemiravaju akcije protesta, on je jednostavno rekao, da takvi mitinzi „ne smeju smetati normalnom životu drugih građana“.

Za vreme mitinga u njegovom rodnom Sankt-Peterburgu, protestanti su zaustavili saobraćaj na Nevskom prospektu, što je razbesnilo, uglavnom mesne automobiliste. Putin je pozvonio svom bliskom saradniku, guverneru Valentini Matvijenko, savetujući je da primeni oprezan pristup, kao što su to uradili u Moskvi. Naravno, njena naknadna izjava je bila mirna. „Važno je svima dati mogućnost da istupa sa kritikom vlasti, – izjavila je ona, – ali se to mora raditi civilizovano“.

Na kraju je Kasparov otišao predaleko i bio je uhapšen zbog narušavanja javnog reda za vreme marša na Puškinovom trgu. Hapšenje je izazvalo bes mnogih, i predsednik je morao negirati da on guši demokratiju. On je sa svoje strane optužio opoziciju, u ovom slučaju Kasparovljevu „Drugu Rusiju“, za pokušaj destabilizacije zemlje. On je pažljivo pratio proces i primetio da je za vreme hapšenja nezadovoljni šahist govorio na engleskom, a ne na ruskom, i da to jasno svedoči da se Kasparov pre obraćao zapadnoj publici, a ne svom sopstvenom narodu. To je dodalo težinu njegovoj tvrdnji da neki unutrašnji kritičari dobijaju finansijsku i drugu pomoć od spoljnih neprijatelja, koji žele videti slabu Rusiju.

U procesu optužbe Kasparova, Putin je malo odstupio od glavne teme da bi kritikovao Džordža Buša. „Ne želim nikoga da vređam, – počeo je on podsećajući na propuste na američkim predsedničkim izborima 2000. godine, – ali spomenimo da su prvi izbori sadašnjeg američkog predsednika na prvi mandat bili vezani sa određenim problemima. Sudbina izbora se rešavala na sudu, a ne na direktnom plebiscitu. U Rusiji se radi o direktnim tajnim izborima šefa države, a u SAD oni protiču kroz izborne odbore. I, koliko se sećam, u prvom slučaju je u biračkom telu, bilo upola manje birača koji su glasali za sadašnjeg predsednika. Zar to nije sistemski problem američkog izbornog prava?“.

Događaji na ulicama Moskve nadahnuli su Borisa Berezovskog, koji se nalazio u izgnanstvu u Velikoj Britaniji, da izjavi kako on planira revoluciju za svrgavanje Putina. U intervjuu za „Gardijan“ Berezovski je rekao da se rusko rukovodstvo može svrgnuti samo silom. Zatim je Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov izjavio da se komentari Berezovskog razmatraju kao krivično delo, i da britanske vlasti mogu posumnjati u njegov status izbeglice. Kasnije je oligarh smekšao svoj ton i rekao da podržava „promene bez krvoprolića“ i ne podržava nasilje.

U svom nastupu na kongresu „Ujedinjene Rusije” u Lužnikami, Putin je objavio: „Oni koji nam se protive, ne žele ostvarenje našeg plana… Njima je potrebna slaba, bolesna država, njima treba dezorjentisano, podeljeno društvo, da bi za njegovim leđima odrađivali svoje posliće, da bi dobijali svoje medenjake na naš račun“.

Nastavice se ….

Odlomci iz knjige K Hacinsa i A Korobko “PUTIN”

Copyright za teritoriju ex Jugoslavije- Milka Kresoja, Moskva