Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Naša sposobnost uvidjanja IQ

Kognitivna inteligencija IQ je naša umna sposobnost i funkcija da primećujemo, istražujemo, analiziramo, zaključujemo i rešavamo probleme i zadatke kojima smo okruženi

 

Šta je kognitivna inteligencija?

Danas se pod kognitivnom inteligencijom (IQ) podrazumeva posedovanje sledeće tri karakteristike: sposobnost lucidnog razmišljanja (potreba da se događaji posmatraju u uzročno-posledičnom odnosu i redosledu), sposobnost konceptualizacije (sposobnost da se informacije, ideje i događaji vide u okviru modela ili obrasca) i veština dijagnosticiranja: (sposobnost da se koncepti i teorije uklope u konkretne životne situacije).

Šta je kognitivna inteligencija

Šta je kognitivna inteligencija?

Reč »inteligencija« je latinskog je porekla, a znači otprilike isto što i »sposobnost uviđanja« ili »sposobnost čitanja nekom preko ramena«. (Ovo značenje se još tačno može razabrati u engleskom nazivu za obaveštajnu službu – „Intelligence Service“ služba uviđanja, tj. služba kojoj je zadatak da “ima uvida“ u inače nepristupačne podatke).

Pojam intelekt oduvek je bio vezan za čoveka – jedino živo biće koje poseduje to svojstvo na našoj planeti. A ako se zaista upitate što je intelekt sam, problem se još samo umnožava. Pogledajmo rečnike: „Intelekt je sposobnost shvatanja značenja, pravilno razumevanje i bistrina uma, oštroumnost, pamet…“ itd… Neka je i tako. A šta je onda recimo, pamet? Rečnik nam daje odgovor: „Pamet je shvatanje značenja.“ Drugim rečima, vrtimo se u krug.

Možda se možemo obratiti na sličnu grupu pojmova: mišljenje, intuicija, učenje, komunikacija, jezik, svest i… kad tad se opet pojavi reč inteligencija. Vrhunac je ako se navede „rešavanje problema“. Zašto? Jednostavno zato što vrhunsko rešavanje problema neminovno zahteva – inteligenciju. Prema tome, inteligencija i jeste sve to, ali je, očigledno, i određena klasa intuitivnog, empirijskog pojma. Jednu od relativno prihvatljivih definicija dao je prof. Evans (autor čuvene knjige i još čuvenije istoimene serije „Moćni mikro“):

„Inteligencija je sposobnost sistema da se prilagodi promenama u svetu tako što će uspešno rešavati netrivijalne probleme i što je ta sposobnost veća (odnosno profinjenija snaga prilagođavanja) sistem je inteligentniji“.

Psiholozi su napravili niz testova za merenje kognitivne inteligencije, a ovi testovi su prerasli u sredstvo za svrstavanje ljudi u razne stepene inteligencije, poznate kao koeficijent inteligenciji ili IQ, koji bi mogli ukazati na njihove sposobnosti. Što je viši nečiji IQ, govorila je teorija, viša je inteligencija pomenute osobe.

IQ je odgovoran za manje od jedne desetine različitosti u većini istraživanja o tome šta određuje uspeh, ali je razlika koju pravi ipak bitna.

Šta je osnovni cilj kognitivne inteligencije?

Osnovni cilj kognitivne inteligencije je postizanje stanja svesne kompetencije u cilju uspešnog rešavanja problema. Pod svesnom kompetencijom se podrazumeva sposobnost stvaranja pojmova, shvatanja odnosa, rasuđivanja, rešavanja novih problema i prilagođavanja situaciji. Kognitivna inteligencija nam omogućava da procenimo u kakvoj smo situaciji i da se potom prikladno ponašamo unutar te situacije.

Na slici 2.1 su prikazane 3 faze stvaranja kognitivne inteligencije:

3 faze kognitivne inteligencije

Tri faze kognitivne inteligencije

Naša kognitivna inteligencija (intelektualna ili racionalna inteligencija) je ono što koristimo pri rešavanju netrivijalnih logičkih ili strateških problema. Klasičan primer rešavanja netrivijalnog problema je poznata anegdota iz života velikog nemačkog matematičara Karla Fridriha Gausa (Karl Friedrich Gaus). Njemu je, u prvom razredu osnovne škole bio (kako je učitelj mislio) postavljen nerešiv problem: sabrati sve brojeve od jedan do sto. Mali Gaus je vrlo brzo i elegantno došao do rešenja: uvideo je da suma prvog i zadnjeg broja (1 i 100) daju 101, suma drugog i pretposlednjeg (2 i 99) takođe je 101… i tako sve do zadnjeg para (50 i 51). Budući da parova ima 50, množenje 50 puta 101 je dalo je konačno rešenje 5050. Elegantnijeg dokaza inteligencije kroz rešenje netrivijalnog zadatka nema!

Osnova za uspešan razvoj kognitivne inteligencije je konverzija podataka u informacije i informacija u znanje. Tako se iz faze nesvesne nekompetencije (ne znam koliko sam glup) i svesne nekompetencije (znam koliko sam glup) prelazi u fazu svesne kompetencije (znam koliko sam pametan) koja je osnovni preduslov za rešavanje netrivijalnih problema.

 

Prof Dr Milan Kukrika – Navika uspeha

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: