Sankt Peterburg ili Lenjingrad u Putinovom srcu

Vladimir Putin je rodjen u Lenjingradu, prelepi grad koji je podigao Petar I. Sada se on zove Sankt Peterburg i ruski predsednik ga mnogo voli. U njemu je počela njegova politička karijera

LJUBAV PREMA RODNOM GRADU

Nesumnjivi Putinov ponos Rusijom može se porediti samo sa njegovom ljubavlju prema rodnom gradu, koji on još uvek često naziva Lenjingrad. Kulturno nasleđe Sankt Peterburg-a, nazvano Severna Venecija, zahvaljujući njegovim 300 mostova, uvažava se u celom svetu. Tamo su stvarali Puškin, Nabokov i Tolstoj. Grad je postao mestom „Zločina i kazne“ Dostojevskog. Svake godine, milioni turista iz celog sveta, skupljaju se u drugom po veličini gradu Rusije, koji je takođe Putinov dom, da bi videli zapanjujuću kolekciju od tri miliona umetničkih eksponata, od kamenog veka do današnjih vremena u muzeju „Ermitaž“, delu Zimskog dvorca. Nekim danima turisti potpuno prekrivaju Isakijevski trg, usmeravajući objektive svojih fotoaparata u vis prema kupolama Isakijevske crkve, četvrte crkve po visini u svetu.

Ako je njegov dolazak u vrhovnu vlast doveo do radikalnih promena u slobodi izražavanja i demokratiju, u tom obliku kakvu je znaju u drugim zemljama, Putinu se može biti zahvalnim za to što je on gajio nacionalni ponos, takav ponos koji on oseća za grad u kome je rođen. Samo nekoliko dana do početka samita „Velike osmorice“ u Sankt-Peterburg-u, jula 2006. godine, Putin je dobio „dobre vesti“ o tome da je beslanski mesar Šamilj Basajev likvidiran FSB-om u ingušetskom selu Ekaževo. U istoriji Rusije to je bio događaj sa kojim se može uporediti samo kasnije uništenje Osame bin Ladena od strane amerikanaca.

„Dobre vesti“ su znatno popravile Putinovo raspoloženje uoči grandioznog, spektakularnog događaja u toku njegovog predsednikovanja. On je sa lakoćom prevazišao ogromne sume, koje su potrošili njegovi gosti na predhodnim samitima. On je vratio bivšu velelepnost Konstantinovskom dvorcu, koji je izgradio Petar I, a čak se postarao da za vreme svečanog susreta ne bude kiše, poslavši u nebo avione za rasterivanje oblaka na prilazima gradu.

Oni koji misle da je to bilo klečanje na kolenima pred Džordžom Bušom-mlađim i Toni Blerom, varaju se. U svojoj poruci Federalnoj skupštini pred samitom, Putin je Ameriku nazvao „drugom vukom“, a upozorio britanskog premijera da ne pokreće pitanja korupcije, rekavši mu, da mu je poznato sve o istrazi Skotland Jarda o mahinacijama lorda Levija, Blerovog glavnog izvora finansiranja.

Svima je bilo očigledno da Putin oseća duševno zadovoljstvo. Ali šta je sa njegovim fizičkim stanjem?

Kao za vreme proteklog predsednikovanja, tako i u ulozi premijera, Putin ispunjava žestoki režim treninga za održavanje isključivo visokog nivoa fizičke pripremljenosti. Za vreme svojih dugih jutarnjih trčanja i maratonskih plivanja, on bi mogao dati prednost, svakome dva puta mlađem od sebe. On nema budilnik, budi se samostalno, jede umereno i to samo kada je gladan, i po njegovim rečima, sada retko pije bilo šta žešće od čaja, mada često podiže čašu sa vinom, da bi se gosti koji piju, osećali prijatnije. On izuzetno retko dolazi u Moskvu pre podneva, redovno ostaje u svom kabinetu do iza pola noći, a nikada ne leže na spavanje pre dva noću.

Bivši evropski ambasador u Moskvi mi priča: „Jednom, noću on mi je pozvonio i predložio da „upravo sada“ pođemo na skijanje. Ja sam rekao: „Vladimire, već je prošla ponoć“. „Da upravo, – odgovorio je on. – Zato na stazi neće biti nikoga“. Ambasador je pošao sa Putinom, ali je odoleo svim njegovim pokušajima nagovora da stane na skije.