ВОЗОМ ЋЕМО СЕ ВРАТИТИ

 

Mарко Мурат: ПролећеБило је лето, свици су нам осветљавали пут,

          а ми смо се држали за руке и ходали,

          пролећном својом стазом.

Тек се сумрак хватао, ваздух се љуљао и танко

          смиривао од своје врелине, а звезде

          започињале плес су са месецом.

Жита су мирисала, траве, булке цветале,

          згртао се у своја гнезда птичји глас; воз је

          с моравске стране клопарао.

 

„Волим вечери на селу“, рекао си, „Волим и

          ја; и јутра и дан“, рекла сам, а ти си ме

          чврсто чврсто загрлио.

„Кад дође време, доћи ћемо овде, деда би био

          најсрећнији да дођемо овде, дом; и доћи

          ћемо, сад сам сигуран.“

„Све би се радовало – стари што проживеше

          векове овде; цврчци, свици, ветар, сунце;

          ласте и роде, ноћ и дан.“

„И оборе бисмо обновили, зар не? и

          чобановали бисмо; та шта је лепше

          од ливада и широких поља и гора!?“

„Плугове, да не рђају, мотике, српове, све;

          изворе, бунаре, шимширове стазе, видике

          с балкона и из прозора.“

„Петао би нас будио, меко лајање паса

          дочекивало из поља, обори наши пуни;

          топли шпорети у зиму грејали.“

 

Било је лето, свици су нам осветљавали пут,

          а ми смо се држали за руке и ходали,

          пролећном својом стазом ходали.

Различци и булке и житно класје су се

          њишкали – море; и тамо доле тополе и врбе

          огледајући се у Морави.

Још један воз је журио, застајући кратко на

          постаји, па отхукнуо и наставио пут.

„Ми ћемо тада возом стићи.“

 

„Како смо и отишли.“

„Возом ћемо се вратити.“

 

Илустрација: Mарко Мурат: Пролеће
http://www.haoss.org/t6050-marko-murat

(Веселинка Стојковић: „Не идем никуда, Анушка“)

http://www.bastabalkana.com/?s=%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%98%D0%B7+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5%2C+1