Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Ратни дневник Стојана Јовановића Шукара 1915/1916.

     

Преузето из књиге др Јована Љ. Јањића: АЛБАНСКА ГОЛГОТА СРПСКЕ ВОЈСКЕ 1915. ГОДИНЕ /

Дневнички записи двојице Врањанаца, Врање, 2014.

      

Ратни дневник Стојана Јовановића Шукара

Моравскa дивизијa I позива

– одломци –

 

Стојан Јовановић Шукар Ратаје код Врања, 1893–Ратаје, 1975. (из породичне архиве аутора Дневника)
Стојан Јовановић Шукар
Ратаје код Врања, 1893–Ратаје, 1975.
(из породичне архиве аутора Дневника)

               Стојан Јовановић је од тренутка мобилизације (1. септембра 1914. године) када је стигао у Ниш на зборно место, до 5. августа 1916. године, када је дошао на ратни положај на Солунском фронту, свакодневно и веома приљежно водио ратни дневник. Чинио је то као војник, четни писар, 3. чете 1. батаљона I пешадијског пука Моравске дивизије I позива.

               Ми овде доносимо део дневника који се односи на време до укрцавања његове јединице у Валони, у лађу за Крф. Посебно се осврћемо на етапу пута преко Албаније.

 

         1915/1916. година

16. новембар           

            У 6 часова Чета је кренула за Призрен. Тамо је стигла у 14 часова. У Призрену се налазио велики број кара, коморских кола и разни ратни материјал. Из Призрена смо кренули у Жур, и стигли у 18 часова. Сместили смо се код пуковске трупне коморе. Наша артиљерија је отворила јаку ватру на непријатељска одељења која су се повремено појављивала. Успут су паљена кола са муницијом и сваког часа се чула експлозија. Срби и Албанци узимали су кола и одвозили све што је у њима било. Војска је губила морал, постајала је недисциплинована и свако је гледао само себе. Војници су напуштали јединице којима су припадали. У чети је било још само 28 војника.

             17. новембар

            Чета је у 2 часа кренула са трупном комором у Љум-Кулу (долина реке Црног Дрима). Пут је био закрчен комором и артиљеријом, те је кретање било врло споро. Кола и каре су ломљене и бацане у Дрим. И аутомобили су превртани у реку. Коњи и волови су продавани Албанцима за 20 до 30 динара. У току ноћи неколико војника је умрло од глади и умора. И стока је цркавала од исцрпљености.

            Путовање кроз Албанију

Арса Стајић и Стојан Јање Станојевић из Ратаја, суседи и ратни другови аутора Дневника Стојана Јовановића. Сва тројица су преживели ратну голготу и вратили се у своје село. На фотографији:  За успомену и дуго сећање из Јевропског рата са свог сељака Арсу Стајића. 30 Децембра 918 год Нови Арад. Јањи Станојевићу село Ратаје  ср. Пчињ. Врање (Из породичне архиве приређивача Књиге, др Јована Љ. Јањића, унука Стојана Јање Станојевића; Арса Стајић – лево, брат Јована Стајића, деде аутора прилога Веселинке Стојковић)
Арса Стајић и Стојан Јање Станојевић из Ратаја, суседи и ратни другови аутора Дневника Стојана Јовановића. Сва тројица су преживели ратну голготу и вратили се у своје село.
На фотографији:
За успомену и дуго сећање из Јевропског рата са свог сељака Арсу Стајића.
30 Децембра 918 год
Нови Арад.
Јањи Станојевићу
село Ратаје
ср. Пчињ.
Врање
(Из породичне архиве приређивача Књиге, др Јована Љ. Јањића, унука Стојана Јање Станојевића; Арса Стајић – лево, брат Јована Стајића, деде аутора прилога Веселинке Стојковић)

             18. новембар

            Чета је око 7 часова прешла мостом преко реке Љум и упутила се према Душановом мосту који је на два гребена. Мост је дуг око 100 метара. Прелаз се није могао извршити све док преко моста нису прострти покровци, шатори и ћебад. Коњи су падали са моста у реку. Коморски волови из целе Моравске дивизије препливали су Дрим. Дешавало се да су Албанци за неколико динара или за парче хлеба добијали пар волова.

            19. новембар

           У 5 часова Чета је кренула према Везировом мосту преко Великог Дрима. По преласку моста Чета се упутила према коти 1428, венцем планине Ћафа Прушит. Целога дана се путовало по снегу и брдовитом терену. Неке јединице су се сукобљавале са Албанцима, који су их пресретали, убијали и одузимали стоку.

           20. новембар

          У 7 часова Чета је кренула са преноћишта под ведрим небом планином Ћафа Прушит у правцу реке Нерве. Путовање је било врло опасно. Путовало се козјим путељцима, са којих су војници и стока падали у реку. Албанци су утопљене коње вадили и драли.

            24. новембар

           У 7 часова дивизија је кренула у село Синђел, путујући долином реке Фони Бајазит. Река је гажена     3 – 4 пута. Путовало се по беспућу поред албанских заселака од по неколико кућа. У 17 часова Пук се убивачио у шуми код села Синђел, где је и заноћио. Сви војници су, принуђени глађу, Албанцима давали веш за хлеб од брашна туцаног кукуруза.

             26. новембар

            Пук је остао на одмору у биваку. Пуковска комора је ујутру отишла у Љеш, Сан Ђовани Ди Медуа, ради пријема хране и др.

            29. новембар

Пук се преместио у Трошане у времену од 9 до 13 часова. Убивачио се код старе католичке цркве.

            30. новембар и 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8. и 9. децембар

            Ту се задржао. Храном се за све време снабдевао из Љеша и пристаништа Сан Ђовани Ди Медуа. Од хране смо добијали брашно, пиринач и сланину.

            10. децембар

            Пук је кренуо у Љеш. Путовао је равницом поред Великог Дрима. Око 14 часова стигао је у Љеш и улогорио се у ливади поред старог града Леђан.

            12. децембар

            Пук се припремао за путовање. Храну је примио за 6 дана (6 парчади хлеба и пола порције брашна). У 9 часова пук је кренуо на марш, мочварном равницом поред мора, ка реци Маћи. Путовало се споро због рђавог пута. Око 24 часа стигли смо до реке Маћ. Ту се пук зауставио и до сванућа одмарао.

            13. децембар

           Сутрадан, путујући десетак километара низ реку, пук се чамцем пребацио преко реке. Услед јаке кише и спорог пребацивања преко реке, војници су целога дана и ноћи били у води дубокој више од 10 см.

            14. децембар

           Војници су добили куван пиринач за ручак. Резервистима је као помоћ дато по три динара српског новца. У 12 часова Пук се поново вратио на место где је ноћио 12. Децембра.Ту су гажена два крака реке Маћ. Река је била дубока више од 1 метра. Неколико војника се удавило у реци. Један од утопљених је Арса Љубић из Ристовца. Удавило се неколико коња и Албанаца који су били поред обале и хватали коње, пушке и другу опрему коју је вода носила. Албанци су износили на обалу дављенике и свлачили их. До 16 часова извршено је пребацивање преко реке. По преласку реке Пук се убивачио у ливади код једне мање шуме.

11-121

            15. децембар

           У 7 часова Пук је кренуо на одступни марш. Целога дана је путовао по мочварном земљишту. Прошли смо кроз и поред више села. У близини једног већег села Пук је провео ноћ. Малаксали од умора и глади, војници су успут изостајали и умирали.

             11. јануар

            Са преноћишта смо кренули у 7 часова, елбасанским друмом ка реци Шкумби. Путовали смо равницом богатом маслињацима. У 9 часова пук је стигао до Шкумбе, где се налазио логор италијанске XV регименте. Италијани су били предусретљиви према нама. Наставили смо путовање обалом Шкумбе до 14 часова, по врбацима, где су се сретали трагови бивака наших војника. Често су се могле видети веће групе лешева које нико ниjе сахрањивао. Наш пук је тога дана сахра-нио око 15 лешева.

             16. јануар

            У 5 часова Пук је кренуо према Валони. При преласку моста преко Војуше, Италијани су уређивали наше војнике и том приликом су их бројали. Пролазили смо кроз села са грчким живљем. У 8 часова прошли смо за Фијери Валону. Испред вароши су се налазила италијанска утврђења, а иза артиљерија. Војници су куповали намирнице, највише хлеб. Идући за Валону, сретали смо доста официра и војника који су правили пут. Код вароши Берат, поред реке Семени, затекли смо доста болесних и умрлих војника. На једном брежуљку изнад Валоне, у једном малом биваку, било је доста наших болесних и изнемоглих војника који су лежали и умирали на голој слами. Умрле је наш санитет сахрањивао. У Валони је било доста италијанских војника и француских и енглеских морнара. На пристаниште смо стигли у 15 часова и одмах се почели укрцавати у брод “Викторија Емануел”. По укрцавању и смештају, војницима је дата извесна количина хране.

             17. јануар

            У три часа брод је кренуо према Крфу.

 

Напомена: Фотографије преузете из Књиге.

http://www.bastabalkana.com/2014/10/%D0%B4%D1%80-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%99-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81/

1 komentar

Ostavite komentar